Zašto me privlače mračne stvari

Krivoslavna

Početnik
Poruka
25
Ovo me prati još od kada sam bila mala, još od vremena pre nego što je moje detinjstvo postalo užasno (tema za drugo vreme). Imam neku grdnu opsesiju sa mrakom. Pod tim se podrazumeva to da volim noć i mračna mesta, volim mutne/mračne strane društva i interneta, opsednuta sam mračnim misterijama i istraživanjem najčudnijih mračnih tema, opsednuta sam mračnim stvarima u širem smislu, kao i to da generalno volim da mi raspoloženje bude mračno (ako nije, onda postajem tužna/depresivna i ne osećam se kao "pravo ja") i da mi ličnost bude mračna. Imam celu višedržavnu mentalnu listu mračnih lokacija gde se osećam najlepše/najmračnije, imam ogromnu kolekciju linkova ka informacijama o mračnim/zabačenim temama svih kategorija, više svezaka punih jako mračnih crteža i tekstova, volim igrice sa mračnom atmosferom, volim da palim sveće u slabo osvetljenoj sobi da stvorim mračnu atmosferu, žestoko obožavam "granične prostore" (eng. liminal spaces), itd... Ne znam, ali kao da sam iz dubine svesti/srca stvorena za mrak. Probala sam više puta da budem "normalna" po ovom pitanju, ali svaki put kada pokušam meni ode mentalno zdravlje jer potiskivanje ljubavi prema mraku mi daje osećaj kao da pokušavam da potisnem ono što u srcu jesam. Da li iko zna zašto sam ovakva? Meni sve ovo ne utiče negativno na život (zapravo, u prisustvu mraka mi sve bolje ide); ali neki ljudi misle da samnom nešto nije uredu jer sa bukvalno zavisna od svega što je mračno, dok su drugi ljudi fascinirani mojom ličnošću.
 
Meni nije interesantno,dark gothik metal muzika propagira to oduvek,recimo odrasli na selu ranije bez dostupnosti toga ne bi otisli na tamnu stranu,mozda je do okruzenja
Svakome svoje. Znam da kod mene je barem jedan od faktora to što su me roditelji "štitili" od mračnih stvari, ali sam volela sve to i pre nego što su krenuli s tim. E da, ono što je malo smešno je da nekih 50% ljudi koji ne vole mračne stvari vole da me pohvaljuju jer im se sviđa to što sam mračna, lol.
 
Ovo me prati još od kada sam bila mala, još od vremena pre nego što je moje detinjstvo postalo užasno (tema za drugo vreme). Imam neku grdnu opsesiju sa mrakom. Pod tim se podrazumeva to da volim noć i mračna mesta, volim mutne/mračne strane društva i interneta, opsednuta sam mračnim misterijama i istraživanjem najčudnijih mračnih tema, opsednuta sam mračnim stvarima u širem smislu, kao i to da generalno volim da mi raspoloženje bude mračno (ako nije, onda postajem tužna/depresivna i ne osećam se kao "pravo ja") i da mi ličnost bude mračna. Imam celu višedržavnu mentalnu listu mračnih lokacija gde se osećam najlepše/najmračnije, imam ogromnu kolekciju linkova ka informacijama o mračnim/zabačenim temama svih kategorija, više svezaka punih jako mračnih crteža i tekstova, volim igrice sa mračnom atmosferom, volim da palim sveće u slabo osvetljenoj sobi da stvorim mračnu atmosferu, žestoko obožavam "granične prostore" (eng. liminal spaces), itd... Ne znam, ali kao da sam iz dubine svesti/srca stvorena za mrak. Probala sam više puta da budem "normalna" po ovom pitanju, ali svaki put kada pokušam meni ode mentalno zdravlje jer potiskivanje ljubavi prema mraku mi daje osećaj kao da pokušavam da potisnem ono što u srcu jesam. Da li iko zna zašto sam ovakva? Meni sve ovo ne utiče negativno na život (zapravo, u prisustvu mraka mi sve bolje ide); ali neki ljudi misle da samnom nešto nije uredu jer sa bukvalno zavisna od svega što je mračno, dok su drugi ljudi fascinirani mojom ličnošću.
Zato što život sadrži i mračnu stranu, sve ono što je odbacivano i potonulo u mrak, a većina odbija da je sagleda a kamoli istraži i razume. Ako ti ne pravi psihičkih problema i ako ne osećaš da je nešto na šta te tvoja psiha primorava, već tvoj izbor, ne bih se previše opterećivala oko toga. Stilski izbor, kao bilo koji drugi.

Dakle najvažnije pitanje je da li te taj mrak guta, guši, ili ti je u njemu komforno, toplo, skrovito.

Jao da i ja isto. Volim i horor filmove sa tim temama do te mere da čak i mnogi veliki ljubitelji horora su zastrašeni s činjenicom da uživam u gledanju svega što čak i njih preterano plaši.
Takođe sam veliki ljubitelj horora, da li bi htela da izneseš neku svoju listu filmova za gledanje?
 
Ovo i mene zanima.

Red Room (2017) (Upozorenje, ovo ima dosta NSFW i jako jako krvavih scena ako ikome to smeta)
Human Centipede
Sisters of Death
Sleepaway Camp
bilo koji film sa "Amityville" u nazivu, naročito stariji

Ima ih još mnogo ali sam pozaboravila nazive nažalost

Zato što život sadrži i mračnu stranu, sve ono što je odbacivano i potonulo u mrak, a većina odbija da je sagleda a kamoli istraži i razume. Ako ti ne pravi psihičkih problema i ako ne osećaš da je nešto na šta te tvoja psiha primorava, već tvoj izbor, ne bih se previše opterećivala oko toga. Stilski izbor, kao bilo koji drugi.

Dakle najvažnije pitanje je da li te taj mrak guta, guši, ili ti je u njemu komforno, toplo, skrovito.


Takođe sam veliki ljubitelj horora, da li bi htela da izneseš neku svoju listu filmova za gledanje?
Da da, mrak je moji izbor i mesto opuštanja/sreće. Jedino što me ponekad guši je glupi društveni pritisak od "normalnih" ljudi koji misle da ne trebam biti mračna jer u njihovim glavama nešto "nije u redu" samnom, ali iskreno sve više bežim od takvog društva i radije bih bila usamljena nego da me ljudi loše gledaju zbog onoga što neizbežno jesam.
 
Red Room (2017) (Upozorenje, ovo ima dosta NSFW i jako jako krvavih scena ako ikome to smeta)
Human Centipede
Sisters of Death
Sleepaway Camp
bilo koji film sa "Amityville" u nazivu, naročito stariji

Ima ih još mnogo ali sam pozaboravila nazive nažalost
Evo i tebi neke preporuke, ako nisi gledala:
Martyrs
Salò, or the 120 Days of Sodom
Philosophy of a Knife
Guinea Pig
Man Behind the Sun
Cannibal Holocaust
Audition
 
A da li si nekad uradila nesto strasno i mracno i hrabro ili se to svodi na sminkanje u crno i gledanje horor filmova?

Recimo ides nocu na groblje?
Idem na groblje povremeno i apsolutno obožavam da provodim vreme tu bez obzira na deo dana... Imam celu rasteću listu mesta koje planiram da obiđem kada budem imala uslova za to, razlozi za ovo su poprilično lični a i nemam reči da ih objasnim. I ne, meni mrak nije samo estetika. Uz to, volim da mislim/fantaziram o mračnim stvarima, obožavam kada imam noćne more (što strašnije to bolje), volim da zamišljam mračne priče i da kopam po nerešivim mračnim misterijama, i generalno mrak kao koncept i pogleda na svet mi je čista slatka milina. Naravno sve ovo nije ni blizu sve ali mi nedostaju reči da opišem sve.
 
Idem na groblje povremeno i apsolutno obožavam da provodim vreme tu bez obzira na deo dana... Imam celu rasteću listu mesta koje planiram da obiđem kada budem imala uslova za to, razlozi za ovo su poprilično lični a i nemam reči da ih objasnim. I ne, meni mrak nije samo estetika. Uz to, volim da mislim/fantaziram o mračnim stvarima, obožavam kada imam noćne more (što strašnije to bolje), volim da zamišljam mračne priče i da kopam po nerešivim mračnim misterijama...
Ovo kao da sam ja pisala..
Sa tim da ja ipak više volim groblje noću ..Jer nema nikoga.
I dala bih prednost starim grobljima.
 
Privlači li te kanibalizam kao fenomen?
17973429._UY342_SS342_.jpg


Zanimljiva knjiga, cela ta edicija je dobra.
 
Ovo me prati još od kada sam bila mala, još od vremena pre nego što je moje detinjstvo postalo užasno (tema za drugo vreme). Imam neku grdnu opsesiju sa mrakom. Pod tim se podrazumeva to da volim noć i mračna mesta, volim mutne/mračne strane društva i interneta, opsednuta sam mračnim misterijama i istraživanjem najčudnijih mračnih tema, opsednuta sam mračnim stvarima u širem smislu, kao i to da generalno volim da mi raspoloženje bude mračno (ako nije, onda postajem tužna/depresivna i ne osećam se kao "pravo ja") i da mi ličnost bude mračna. Imam celu višedržavnu mentalnu listu mračnih lokacija gde se osećam najlepše/najmračnije, imam ogromnu kolekciju linkova ka informacijama o mračnim/zabačenim temama svih kategorija, više svezaka punih jako mračnih crteža i tekstova, volim igrice sa mračnom atmosferom, volim da palim sveće u slabo osvetljenoj sobi da stvorim mračnu atmosferu, žestoko obožavam "granične prostore" (eng. liminal spaces), itd... Ne znam, ali kao da sam iz dubine svesti/srca stvorena za mrak. Probala sam više puta da budem "normalna" po ovom pitanju, ali svaki put kada pokušam meni ode mentalno zdravlje jer potiskivanje ljubavi prema mraku mi daje osećaj kao da pokušavam da potisnem ono što u srcu jesam. Da li iko zna zašto sam ovakva? Meni sve ovo ne utiče negativno na život (zapravo, u prisustvu mraka mi sve bolje ide); ali neki ljudi misle da samnom nešto nije uredu jer sa bukvalno zavisna od svega što je mračno, dok su drugi ljudi fascinirani mojom ličnošću.
Svi smo stvoreni iz mraka na svetlost. Gde si videla unutrašnjost vadzajne da sija ka Las Vegas?
 
Pa da, to pitam, kao fenomen za istraživanje, ne i da ga praktikuješ. Ja bih se zabrinula da uživaš u snuff filmovima, snimcima stvarnog mučenja i tome slično, da npr. crpiš seksualno zadovoljstvo iz takvih sadržaja

Jer, šta je mrak uopšte, samo nešto što je društveno odbačeno, posramljeno i zaboravljeno, a u stvari dubina koja krije bogatstvo resursa i ima potencijal za pretvaranje u psihološki kapital (ne opsedaš se tim sadržajima sigurno jer su ti beskorisni, već jer imaš neku korist od njih, šta god ona bila)

Nemam sklonost mraku na isti način kao ti (osim horor filmova i perverznog uživanja u noćnim morama jer su uvek bogatije, detaljnije i sadržajnije od lepih snova), ali definitivno imam sklonost ka odbačenom, graničnim i ograničenim prostorima, periferiji, situacijama bezizlaznosti, beznađa (npr, imam fantaziju da završim u zatvoru, u skučenom prostoru, naterana da budem upućena isključivo na sopstvenu unutrašnjost. Nadam se da neću literalizovati tu fantaziju kroz stvarno činjenje nekog zločina i završavanja u zatvoru :mrgreen:)

Volim da uronim stopalom u te prostore i da ih istražim, fasciniraju me resursi koji se odjednom stvore u čoveku kad bude steran u ćošak. Mislim da tako treba da posmatraš svoju sklonost ka mraku, kao okretanje ka unutrašnjosti (bilo ličnoj ili kolektivnoj) i njenom neiscrpnom kapitalu
 
Pa da, to pitam, kao fenomen za istraživanje, ne i da ga praktikuješ. Ja bih se zabrinula da uživaš u snuff filmovima, snimcima stvarnog mučenja i tome slično, da npr. crpiš seksualno zadovoljstvo iz takvih sadržaja
Hahaha nisam luda zverka,
Jer, šta je mrak uopšte, samo nešto što je društveno odbačeno, posramljeno i zaboravljeno, a u stvari dubina koja krije bogatstvo resursa i ima potencijal za pretvaranje u psihološki kapital (ne opsedaš se tim sadržajima sigurno jer su ti beskorisni, već jer imaš neku korist od njih, šta god ona bila)
Da da da. Pored ostalog što sam prethodno navela prosto volim i mnoge suštinski bezazlene stvari koje mainstream društvo generalno odbacuje kao loše iako nije. Ja štrčim kao crna ovca, lol.

Pa nije rekla koliko godina ima

A i nisam sigurna da svako iskusi ovu fazu tokom odrastanja, tj. sigurna sam da većina ne iskusi nikad
Imam 22 godine, uskoro 23 za nekoliko meseci.
 

Back
Top