Zabranjeni protestantski klasičar iz Holandije Johan van Meurs (1579-1639) zvani "Batavac"

[NickFreakyrgios]

A ko je pominjao nekakav kontraargument?



E, tu se, definitivno, slažemo.


To je i poenta. Većina stvari o kojima smo diskutovali su sve besmislene gluposti, a ova Deretićeva priča, čista ke boleština.

И неуропсихијатар би се сложио са нама,
Непотребно али истинито.
Исус каже ге су двојица у моје име ту сам и ја!

Нисам стручњак за Деретића као ти понављам, не препознајем ту ништа његово ако јесте онда би требало да је добро ако те 10 година тишти и доводи до нервног слома.
Испашће јиш да је Деретић заиста нешто рекао што ваља чим те тако све везано за њега изводи из такта иако је човек већ дуго у ковчегу.

Оно за тајну конвенцију неема никакве везе са Деретићем, дакле није неистина сем што је окренуо себи у корист и испиновао у жељеном правцу као што ти често овде радиш на сваком кораку.
Not a big deal за тебе,

 

[Лекизан]

Šegrt je potvrdio autentičnost prevoda
Dakle Lekizane, da li je Johanes van Meurs bio nekakav protestant i borac protiv katoličke crkve kako učeni Slaven ponavlja kao papagaj ili verni saradnik jezuita kako brojni dokazi sugerišu?

Потврдио је да си лажов колико видим јер се не ради о неком језуити.

 

[Kole11]

Дакле нема доказа за директну припадност језуитима

Ima, to su ova pisma koja je razmenjivao sa jezuitima, gde su se dogovarali kako će i šta da priredjuju od grčkih pisaca, kako da dopunjavaju delove teksta koji nedostaju....
Nije slučajnost tp što je Slaven na pragu osmog nervnog sloma

 

[NickFreakyrgios]

Ima, to su ova pisma koja je razmenjivao sa jezuitima, gde su se dogovarali kako će i šta da priredjuju od grčkih pisaca, kako da dopunjavaju delove teksta koji nedostaju....
Nije slučajnost tp što je Slaven na pragu osmog nervnog sloma

Па то је сарадња, писмо Милутина Филипу Лепом или папи, Класичари су радили те ствари за паре јер су боље стојали са грчким него католици.
Вероватно да као протестанти буду вртодостојнији.
Да се ствари и таква дела спонтано преводе данас би имали добре чике које би нам спонтано превеле Кинама, Хонијата,Кедрина, Скилицу, Платона, Аристотела, и много штошта на српски да читамо.
Неки добри чика би отишао у Ватикан као амбасодор добре воље и превео целу ватиканску библиотеку на српски.

 

[Kole11]

Па то је сарадња, писмо Милутина Филипу Лепом или папи, Класичари су радили те ствари за паре јер су боље стојали са грчким него католици.
Вероватно да као протестанти буду вртодостојнији.
Да се ствари и таква дела спонтано преводе данас би имали добре чике које би нам спонтано превеле Кинама, Хонијата,Кедрина, Скилицу, Платона, Аристотела, и много штошта на српски да читамо.
Неки добри чика би отишао у Ватикан као амбасодор добре воље и превео целу ватиканску библиотеку на српски.

Ima logike.
DAI je napisan sa ciljem da ojača papstvo u Dalmaciji. Nije mi do kraja jasno koji je bio Meursov interes u toj priči, ali otkriću...
Znam da je pisao grčki rečnik nekih desetak godina, to je bilo njegovo životno delo i zbog toga je sakupljao grčke rukopise sa svih mogućih strana.
Moguće i da je proširivao rukopise da bi mu rečnik bio bogatiji.
O tom proširivanju rukopisa, tj kako su se izrazavali "popunjavanju praznih mesta" je dosta diskutovao sa ovim jezuitom Skotijem

 

[NickFreakyrgios]

Ima logike.
DAI je napisan sa ciljem da ojača papstvo u Dalmaciji. Nije mi do kraja jasno koji je bio Meursov interes u toj priči, ali otkriću...
Znam da je pisao grčki rečnik nekih desetak godina, to je bilo njegovo životno delo i zbog toga je sakupljao grčke rukopise sa svih mogućih strana.
Moguće i da je proširivao rukopise da bi mu rečnik bio bogatiji.
O tom proširivanju rukopisa, tj kako su se izrazavali "popunjavanju praznih mesta" je dosta diskutovao sa ovim jezuitom Skotijem

Ja не мислим да је ДАИ фалсификат али верујем да је имао редакција и адаптација неких поглавља.
Јербо да је изашао у 17. веку као штиво где пола германског и другог света не постоји неки други постоје и слично изазвао би велике контраверзе.
Ако узмемо да је Немачка млађа држва од САД о каквим би Германима ту причали или протогерманима или Скандинавцима који јесу имали неку државност.

И библија је имала својих редакција и адаптација Стари Завет до 1. 2 века н,е. ( хебрејака библија ( лењинградски кодекс , дамаск кодескс 10. век)
Коначно финализирање хебрејске или јерусалимске библије тек у 19. веку уз помоћ немачког ученог друштва па и почетак 20. века)
Нови Завет до 4, века па и 5, век.

Сад ово што су преводили протестанти сигурно није јер су то протестанти за које је свети римски цар антихрист.

Ако узмемо да је бомбардовање београдске библиотеке случајност да су списи Острогорског преживеле пожар а старосрпске повеље више хиљада оригинала нити једна!(1941)
Не може нико да ме убеди да је бомбардовање Жиче, затим копнено уништавање рукописа случајност.

То је један комлексашки културоцид не баш као хрватски јер су ови ипак на вишем цивилизацијском нивоу од Хрвата.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Дакле нема доказа за директну припадност језуитима али исто још мање доказа са спиновање @Pumpaj Dinstanović да протестантски хуманисти и класичари нису радили за новац за папу и свете римске цареве да за њих свети римски цар био антихрист!

Šta?

Naravno da Van Meurs nije radio ni za lakve svete rimske careve, niti za nekog papu. Niko takvu tvrdnju uopšte nikada nije ni izneo.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ima, to su ova pisma koja je razmenjivao sa jezuitima, gde su se dogovarali kako će i šta da priredjuju od grčkih pisaca, kako da dopunjavaju delove teksta koji nedostaju....
Nije slučajnost tp što je Slaven na pragu osmog nervnog sloma

Jesi li izguglao šta je Republika pisama?

Još ne?

 

[NickFreakyrgios]

To je taj, koji smo iznad postavili.



Njega je Van Meurs objavio 1611. godine. Rukopis se čuvao u hajdelberškoj Palatinskoj biblioteci. Tada je palatinski bibliotekar bio Jan Gruter (1560-1627) i sam rodom iz sličnog kraja iz Nizozemske; Flamanac. Preko Grutera je Van Murs došao do rukopisa i štampao ga u Lajdenu.

Када је Јохан Меурсус први пут штампао дело у Лајдену 1611, он га је објавио под насловом:

De Administrando Imperio („О управљању царством“)

Тиме је увео термин који никада није био царска оригинална одредница, али је звучао класично и јасно у духу латинских „огледала за кнезове“ (De regno, De principatu, итд.).
Тај „нови латински“ наслов је постао стандард у западној историографији и користимо га до данас.
На неки начин, Meursius је тим избором истакао империјалну природу текста и учинио га занимљивим за европску (и католичку и протестантску) публику која је тражила моделе владавине.
Управо због тога је дело имало одјек у круговима који су градили идеологију о царском континуитету (Хабзбурзи, папски двор, али и протестантске државе).

 

[Kole11]

Када је Јохан Меурсус први пут штампао дело у Лајдену 1611, он га је објавио под насловом:


Тиме је увео термин који никада није био царска оригинална одредница, али је звучао класично и јасно у духу латинских „огледала за кнезове“ (De regno, De principatu, итд.).
Тај „нови латински“ наслов је постао стандард у западној историографији и користимо га до данас.
На неки начин, Meursius је тим избором истакао империјалну природу текста и учинио га занимљивим за европску (и католичку и протестантску) публику која је тражила моделе владавине.
Управо због тога је дело имало одјек у круговима који су градили идеологију о царском континуитету (Хабзбурзи, папски двор, али и протестантске државе).

Konstantinov spis je originalno postojao, to znamo pouzdano, mnogi su ga citirali tokom vekova (ne samo u 16v već i ranije) naročito onaj navod o slovenskom razaranju Dubrovnika 450g


Sto se tiče Meursove prepiske hronologija je sledeća

Do 1607g nidje pomena iako u prepisci figuriraju gotovi svi grcki autori nama poznati
1607g prepisuje rukopis iz biblioteke u Hajdelbergu
1609g pravi jos jednu kopiju i odnosi je Kazabonu u Pariz na stampu
Kazabon iste godine to objavljuje u predgovoru svoje knjige i tada naučna zajednica saznaje da postoji neki tajni Konstantin u Parizu
1610g se doznalo da nema ništa od štampe u Parizu i Meurs to preuzims na sebe.
1610g Meurs izdaje rečnik gde uzima neke reči iz DAI i po prvi put koristi to ime
1610g i 1611g nekoliko naučnika se interesuje kada će izdati kako su govorili "njegovog (Meursovog) " Konstantina
1611g izdaje DAI
1614g izdaje dopunjeni rečnik gde je dodao još reči iz DAI

 

[NickFreakyrgios]

Konstantinov spis je originalno postojao, to znamo pouzdano, mnogi su ga citirali tokom vekova (ne samo u 16v već i ranije) naročito onaj navod o slovenskom razaranju Dubrovnika 450g


Sto se tiče Meursove prepiske hronologija je sledeća

Do 1607g nidje pomena iako u prepisci figuriraju gotovi svi grcki autori nama poznati
1607g prepisuje rukopis iz biblioteke u Hajdelbergu
1609g pravi jos jednu kopiju i odnosi je Kazabonu u Pariz na stampu
Kazabon iste godine to objavljuje u predgovoru svoje knjige i tada naučna zajednica saznaje da postoji neki tajni Konstantin u Parizu
1610g se doznalo da nema ništa od štampe u Parizu i Meurs to preuzims na sebe.
1610g Meurs izdaje rečnik gde uzima neke reči iz DAI i po prvi put koristi to ime
1610g i 1611g nekoliko naučnika se interesuje kada će izdati kako su govorili "njegovog (Meursovog) " Konstantina
1611g izdaje DAI
1614g izdaje dopunjeni rečnik gde je dodao još reči iz DAI

Како се зове лик који јњ предходно добио од светог римског цара дозволу за штампу, није стигао да преведе и умро ваљда у Бечу?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Како се зове тај предходник који је умро и није успео превести дело а имао је доѕволу светог римског цара?

Како се зове лик који јњ предходно добио од светог римског цара дозволу за штампу, није стигао да преведе и умро ваљда у Бечу?

Hans Levenklav (1541-1594).

(Iliti, polatinjeno, Jovan Leunklavije)

 

[Pumpaj Dinstanović]

У то време „привилегија штампе“ (privilegium imprimendi) била је озбиљна ствар. Без дозволе владара/царских или локалних власти, није могло да се штампа.
Meursius је добио привилегију за штампу свог издања 1611. То је у пракси значило да му је дато право монопола да први објави дело.

Ne, ovo nije tačno. Nije dovio privilegiju. Nije je ni tražio, niti mu je biča potrebna.

On je bio građanin revolutivne Holandske republike, gde je i izašao editio princeps DAI. Nikakva carska privilegija nije bila potrebna; car nije nadležan.

 

[NickFreakyrgios]

Ne, ovo nije tačno. Nije dovio privilegiju. Nije je ni tražio, niti mu je biča potrebna.

On je bio građanin revolutivne Holandske republike, gde je i izašao editio princeps DAI. Nikakva carska privilegija nije bila potrebna; car nije nadležan.

Добро да ли мискиш да наслов ДАИ није привукао све потенцијалне играче на свету и папу и Хсбзбурге и све остале?
Или му је био циљ да спис постане тајни холандски превод "Сину Роману?"

То уопште није случсјност први превод Талмуда на латински и сви живи контраверзни документи преведени и издати баш у Амстердаму.(Холандија) Да се не прегањамо око Хајденберга, Лајпцига, који град, које место на 2 стране.

Да скратим причу максимално, ако не знамо позадину и тај период "илуминатства" у Холандији и неке позадине разумемо да Србија може кад хоће преузети Косово, врати избеглице у Хрватску и врати се на своје историјске границе без ичије дозволе, довољно јеамо да то пожели и да уради као Батавац.

У време Меурсија (1590–1639) Холандија је још увек водећа сила у Индији и светској трговини.
Британија још није преузела примат, али већ се појављује као ривал.
Након његове смрти (средином XVII века), Енглези постепено потискују Холанђане у Индији и преузимају њихов финансијски модел (Bank of England).
Дакле имамо и протестантско-протестантски сукоб на чијој сттани је Ватикан? Неутралан?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Добро да ли мискиш да наслов ДАИ није привукао све потенцијалне играче на свету и папу и Хсбзбурге и све остале?
Или му је био циљ да спис постане тајни холандски превод "Сину Роману?"

Posle 1611. godine, da, spis je počeo da privlači do izvesne mere pažnju. Ali, vrlo postepeno, doduše; što se tiče našeg prostora, prvi ga tek Ivan Lučić čita detaljno i prepričava 1666. godine (za druge oblasti ne znam, pretpostavljam da je bio konsultovan i ranije). Tek celih 100 godina kasnije Banduri odlučuje da uradi reprint i da popravi izdanje, uz pariski prepis.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Konstantinov spis je originalno postojao, to znamo pouzdano, mnogi su ga citirali tokom vekova (ne samo u 16v već i ranije) naročito onaj navod o slovenskom razaranju Dubrovnika 450g


Sto se tiče Meursove prepiske hronologija je sledeća

Do 1607g nidje pomena iako u prepisci figuriraju gotovi svi grcki autori nama poznati
1607g prepisuje rukopis iz biblioteke u Hajdelbergu
1609g pravi jos jednu kopiju i odnosi je Kazabonu u Pariz na stampu
Kazabon iste godine to objavljuje u predgovoru svoje knjige i tada naučna zajednica saznaje da postoji neki tajni Konstantin u Parizu
1610g se doznalo da nema ništa od štampe u Parizu i Meurs to preuzims na sebe.
1610g Meurs izdaje rečnik gde uzima neke reči iz DAI i po prvi put koristi to ime
1610g i 1611g nekoliko naučnika se interesuje kada će izdati kako su govorili "njegovog (Meursovog) " Konstantina
1611g izdaje DAI
1614g izdaje dopunjeni rečnik gde je dodao još reči iz DAI

Samo da ovde podvučemo, ovo se nije dogodilo, već je Koletova izmišljotina. To je stara taktika u kojoj se jedna laž pomeša sa nekim faktima da prividno dobije, neko preko same sebe, već preko drugih (istinskih) fakata, na značaju. Zašto Kole11 ponavlja nešto što i sam zna da nije tačno, to je ovde pravo pitanje na koje bi on trebalo da pruži odgovor.

U Parizu su se čuvala tada dva prepisa DAI, P i F, isti koji su pohranjeni i dan-danas. skoro 500 godina kasnije.

Najstariji prepis DAI nalazio se u biblioteci kraljice Katarine. De Tu je uspeo da spreči njenu rasprodaju 1594. godine radi otplate kraljičinih dugova i pariski parlament je potvrdio tu udluku kralja Anrija IV (zadnji put 1599. godine). Sastavljen je kompletni inventar spisa koji su bili u biblioteci francuske kraljice. De Tu je bukvalno bio kraljevski bibliotekar, a Isak Kazobon radio u toj biblioteci, za njega. Oni su bili zaduženi za čuvanje te građe i transfer u kraljevsku biblioteku Francuske.

Spis koji je Kazobon nameravao objaviti 1609. godine jeste upravo taj, codex Par grec 2009, najstariji prepis DAI (po beleški pisara, iz druge polovine XI stoleća).

Ne postoji nikakav alternativni prepis koji, tobože, Van Meurs „nosi Kazobonu u Pariz na štampu“. To su sve čiste izmišljotine koje je Kole11 napravio jer pokušava na neki način da Deretićevoj priči o Van Meursu pruži barem neke oblike smislenosti. Pariski prepisi DAI kvare celu ideju po kojoj se Van Meurs mora po svaku cenu proglasiti falsifikatorom, pa se stoga mora izmisliti da sve potiče od Van Meursa, pa tako i pariski prepisi. Čista fantazija koja nema nikakve veze ni sa čim što se dogodilo početkom XVII veka.

 

[Kole11]

U Parizu su se čuvala tada dva prepisa DAI, P i F, isti koji su pohranjeni i dan-danas. skoro 500 godina kasnije.

Hajde dokaži ovo, u suprotnom ostaješ fantazmagorikus.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Hajde dokaži ovo, u suprotnom ostaješ fantazmagorikus.

Ovo nije tema o DAI. Ovo je tema specifično o Johanu van Meursu. Tamo smo sve to prošli, okačili smo čak i katalog kraljice Katarine. I pre svega nekoliko stranica je na ovoj temi bio citiran, čak, katalog sastavljen početkom 1589. godine povodom njene smrti:

https://gallica.bnf.fr/ark:/12148/bpt6k6462199x/f223.item.texteImage

Kao 8. rukopis na grčkom jeziku, naveden je Constantini Romanorum Imperatoris ad filium, gentium et locorum descriptio historica ad bonam administrationem imperii romani.

Istorijski opis naroda i mesta Konstantina, rimskog cara, upućen sinu, radi dobre uprave Rimskim carstvom​

 

[Kole11]

Ovo nije tema o DAI. Ovo je tema specifično o Johanu van Meursu. Tamo smo sve to prošli, okačili smo čak i katalog kraljice Katarine. I pre svega nekoliko stranica je na ovoj temi bio citiran, čak, katalog sastavljen početkom 1589. godine povodom njene smrti:

https://gallica.bnf.fr/ark:/12148/bpt6k6462199x/f223.item.texteImage

Kao 8. rukopis na grčkom jeziku, naveden je Constantini Romanorum Imperatoris ad filium, gentium et locorum descriptio historica ad bonam administrationem imperii romani.

Istorijski opis naroda i mesta Konstantina, rimskog cara, upućen sinu, radi dobre uprave Rimskim carstvom​

Napornog li trola...
Govorimo o pariskoj kraljevskoj biblioteci, dje je tamo?
A obojica znamo da je ta biblioteka popisana 1601g

 

[NickFreakyrgios]

Posle 1611. godine, da, spis je počeo da privlači do izvesne mere pažnju. Ali, vrlo postepeno, doduše; što se tiče našeg prostora, prvi ga tek Ivan Lučić čita detaljno i prepričava 1666. godine (za druge oblasti ne znam, pretpostavljam da je bio konsultovan i ranije). Tek celih 100 godina kasnije Banduri odlučuje da uradi reprint i da popravi izdanje, uz pariski prepis.

То је једно амстердамско издање баш 1666. И баш ето нешто видимо и Ивана Луцијуса у тој причи.
Спис је вртео у грчим круговима и пре превода са појединим цитатима, није био непознат у грчким круговима.
Интересовање огромно прво наслов, друго престиж западне Европе, светог римског царства су били византијски империјални документи и хронике. Неке ствари су се криле колико су могле од папске курје али није било могуће баш све дуго сакрити.

Млеци су били нарочито заинтеросовани за оваква штива и по мени једнаки, ако не и много већи злотвори од Турака.

Сад по мом личном убеђењу, случајности не постоје, постоје цурења и одступања од плана, ратови и непријатељства која истерају на површину нешто неплански.

У друштвеним круговима на тим нивоима јако мало случајности много више егзактних законитости.

Видимо сукоб две највеће империјалне колонијалне силе тог времена Холандије и Енглеске.Две протестантске државе у борби за примат у трговини, превласти на истоку у Индији и превласт или отимање холандског банкарског система од Британије.

Батавац преводи дело у време доминације Холандије поморском трговином, банком и светом коју преузима Британија.

И сви незаитересовани за дело " О управљању царством" читај СВЕТОМ!

Прилично бевероватно за мој укус.
Чак за мозак врста психичког насиља коју не могу прихватити све и да хочу и да желим!

 

[Pumpaj Dinstanović]

Јоханнес Штурм (1507–1589)
Вероисповест: протестант Делатност: педагог, реформатор образовања, оснивач протестантске гимназије у Стразбуру.
Везе: сарађивао са царем у реформама школства и образовања.

Sve što si ovde naveo ima svoje specifično objašnjenje i kontekst. Primera radi, car Maksimilijan II (1564-1576) je bio naklonjen reformaciji i može se reći da jebio (kripto)luteran, pre svega u svojoj mladosti, pre nego što je postao car. Bio je prijatelj Avgusta, izbornog kneza Saksonije (1553-1586) i izložen Luterovim učenjima. Štaviše, u toku predizborne kampanje obećavao je protestantskim izbornicima da će po izboru za cara javno obelodaniti da je luteran. Sabor sazvan 1566. godine, sazvan je namerno u Augzburgu, namerno tu, u gradu Augzburškog ispovedanja vere, imao je cilj pomiriteljskih ustupaka protestantima. Baš je tako Šturm dobio privilegiju da mu škola u Strazburu dobije carsko priznanje akademije.

Maksimilijan je po svom opredeljenju bio humanista, naklonjen ideji tolerancije i otporu zajedničkoj pretnji islama (što je, negde, bila i poenta tadašnjih nemačkih protestantskih prvaka). Mehmed-paša Sokolović je upravo završio opsadu Krupe. Maksimilijan je na carskom dvoru bukvalno držao luteranskog teologa kao svog ispovednika, Johana Sebastijana Fauzera (1520-1569). Njegov lični lekar, Johanes Krato fon Krafthajm (1519-1585) bio je kalvinista. Ali, osim što ga je lečio, Krato je imao i veliki uticaj na Maksimilijanovu politiku. Dopušteno mu je bilo da neguje protestantsku zajednicu i, štaviše, pokušaju jezuita da delaju kako bi suzbili protestantske uticaje su bili odbačeni. Hoenlanzberški baron Lazar fon Švendi (1522-1583) iako u penziji ostao je Maksimilijanov savetnik, kod koga je on dolazio lično na konsultacije jer je bio carev blizak od poverenja čovek. To je doba, zapravo, vrhunac austrijskog irenizma (ideje mira i ljubavi među hrišćanim različitog ispovedanja vere), upravo u vreme Maksimilijanovog carevanja.

To je kontekst i razlog zbog kojeg je 1566. godine Johanes Šturm dobio carsku privilegiju da otvori Akademiju u Strazburu. Nije nešto što je prilično uobičajno i što se tek tako događa, posebno u ovo vreme. Ko zna, da nije carska kruna zavisila toliko od Rimokatoličke crkve i habzburška dinastija bila u takvoj situaciji (i na čelu velesile kakva je bila Španija) možda bi se Maksimilijan II i zaista javno deklarisao kao prvi protestanski sveti rimski car nemačke nacije.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Napornog li trola...
Govorimo o pariskoj kraljevskoj biblioteci, dje je tamo?

Ne glupiraj se više, sad te ozbiljno molim.

A obojica znamo da je ta biblioteka popisana 1601g

Ne, ne znamo to. Već sam ti kačio i na temu DAI, a tako i ovde, presudu pariskog parlamenta izdatu 25. januara 1599. godine, kojom je predviđeno šta da se radi nakon smrti Žan-Batiste Bensivenija. On je umro 12. decembra 1598. godine i više nije bilo nikoga iz Katarininog osoblja da se stara njenom bibliotekom u Belbranšu.

https://forum.krstarica.com/threads/de-administrando-imperio.406826/post-51662959

Odlučeno je da se Katarinina biblioteka preda Žanu Goslenu (1510-1604) i prenese u Klermon.

Arrest touchant la bibliotheque de la reine Catherine de Médicis.​

​

Du Lundy xxv. Janvier M.D.XCIX.​

​

Sur ce que le procureur general du roy a remonstré à la cour le decez d’aguères advenu de l’abbé de Bellebranche, au logis duquel avoit esté mis en dépost la bibliotheque de la feue royne mere du deffunct roy, ordonnée par le roy regnant estre mise ès mains de messire Jacques-Auguste de Thou conseiller au conseil d’estat & président en ladicte cour, par lettres patentes verifiées en ladicte cour, non encores executées, au moyen de l’opposition des creanciers d’icelle deffuncte dame royne, pretendans que icelle bibliotheque doit estre vendue à leur proffit; requerant, attendu que le logis où est de présent icelle bibliotheque, est loüé à personnes estranges, n’y seroit seurement, qu’il y fust pourveu par la cour. Veu lesdictes lettres patentes registrées le 12. Mars 1596, avec la requeste contenant l’opposition desdicts creanciers, tout consideré:​

​

Ladicte cour a ordonné & ordonne que à la conservation des droicts de qui il appartiendra, ladicte bibliotheque sera transportée au college de Clermont proche & separée la bibliotheque du roy, & mise en la garde de M. Gosselin garde de la librairie dudict seigneur, qui s’en chargera sur l’inventaire cy-devant faict, lequel à ceste fin sera representé & receu en presence dudict procureur general du roy ou de l’un de ses substituts, le syndic des creanciers appellé, pour y demeurer jusques à ce que desdicts creanciers sur leur dicte opposition en soit ordonné. Et pour l’execution du present arrest a commis maistre Denis de Tierre conseiller du roy.​

https://gallica.bnf.fr/ark:/12148/bpt6k62042330/f42.item

Počni da čitaš šta piše i ne postavljaj baš stalno pitanja samo zato što nisi pročitao. Pročitaj sve, a ne samo par reči koje ti se svide, tako i ovo vezano za dugove kraljice Katarine. Ja ne znam kakav je to popis biblioteke iz 1601. godine, ali ako tu izvoru doslovno piše ovo iznad, ne znam šta se glupiraš, kada onda ni ne treba očekivati da je u popisu ukoliko uopšte nije bilo integrisano tad još.

Goslen je umro novembra 1604. godine i na njegovo je mesto došao Kazobon.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Parlament je konačnom odlukom presudio početkom 1599. godine da se Katarinina biblioteka može predati kraljevskom bibliotekaru, ali u isto vreme da se drži fizički odvojenom od same biblioteke, dok god ne budu otplaćeni svi dugovi kraljice Katarine. To znači da se čuvala u Klermonu kao posebni, eksterni fond. Razlog zbog kojeg je to tako bilo regulisano jeste da bi vrlo lako bilo, potom, prebacivanje biblioteke na aukciju (ili za aproprijaciju, nakon procene vrednosti pojedinačnih rukopisa) jer dok god je bilo kraljičinih dužnika, bilo je i dalje pojedinaca koji bi potraživali isplatu dugova ili barem neku naknadu radi obeštećenja. To je razlog zašto je biblioteka Goslenu predata na čuvanje, ali pod zabranom potpunog stapanja sa kraljevskom bibliotekom (jer bi posle bio košmar tražiti sve rukopise, identifikovati ih i razdvajati, nanovo).

No, da samo ilustrujemo koliko je cela ova diskusija posve besmislena i koliko samo NIKAKVE VEZE NEMA SA VAN MEURSOM tj. TEMOM možemo da vidimo i koliko, prosto, idemo po inventaru Katarinine biblioteke iz 1589. godine, redom. Dakle, ne samo da se skoncentrišemo na DAI, već listom krenemo, stavku po stavku, sve primerke koji su bili popisani u njenom posedu. Evo npr. pod rednim br. 3 među grčkim rukopisima nalazi se sledeće:

Prvi rukopis je Ajlijanova De historia animalium? To je rkp 1756. Evo ga, ovde: https://gallica.bnf.fr/ark:/12148/btv1b10724056b

Laonik Halkokondil? Evo ga ovde: https://gallica.bnf.fr/ark:/12148/btv1b52519423f/f15.item

Polibijeva istorija? To je rkp. 1648. Evo ga: https://gallica.bnf.fr/ark:/12148/btv1b10721645q

Ova cela priča da se pokuša izmisliti da je rkp 2009 ima ikakve veze sa Van Meursom i da za pariske prepise DAI samo zabijemo glavu u pesak, na osnovu apsoluto ničega, doslovno je jedna od najbesmislenijih stvari koje smo moli da vidimo na ovom potforumu. Drugim rečima, iskoristiću Nikov izraz koji bi ovde savršeno odgovarao:

Болештина!

@Kole11, prihvati jednostavno realnost da Jovan I. Deretić ovde nije bio u pravu. To je, bukvalno, jedino što možeš da uradiš. Sve ovo upereno u smeru da se dokaže da jeste bio, nije dobro ni za šta. Ni tvoje mentalno zdravlje, pa ni tuđe koji moraju da čitaju to sve, itd. Nije dobro ni za koga i ne vodi nigde, jer ništa ne uspevaš da dokažeš time, sem da od potforuma praviš Treće oko ili nekakvu Zonu sumraka.

 

[Pumpaj Dinstanović]

A koliko je, tek, ludost sve o čemu diskutujemo, jer se u Parizu čuva zapravo čuva još i jedan drugi prepis DAI, i pre nego što je ovaj najstariji kupila kraljica Katarina 1558. godine (primerak F)!

 

[Kole11]

Како се зове лик који јњ предходно добио од светог римског цара дозволу за штампу, није стигао да преведе и умро ваљда у Бечу?

Johan Lenklav, on je preveo Konstantina i spremio za štampu ali kao i ostali koji su držali Konstantinov spis u rukama nije znao ništa o hrvatskoj mega državi u Dalmaciji niti o srpskoj migraciji iz Lužice. Naprotiv, on u svojim delima ništa nije imao da kaže o Hrvatskoj a za Srbe je govorio da su migrirali na sever pa je tako saksonska provincija Majsen dobila ime po Srbima koji su tu došli iz Mizije