Zabranjeni protestantski klasičar iz Holandije Johan van Meurs (1579-1639) zvani "Batavac"

[Kole11]

I, koji su od tih pobrojanih grčkih dela publikovani, a koji poznati samo iz rukopisa?

Hajde, da čujemo?

Kako i zašto ti pomišljaš na osnovu toga da DAI nije bio još uvek u biblioteci? Objasni svoj tok misli.

Da je bio u biblioteci možda bi ga uzeo, da doda u rečnik hrvatsku topovnjaču tipa Kondura recimo?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Da je bio u biblioteci možda bi ga uzeo, da doda u rečnik hrvatsku topovnjaču tipa Kondura recimo?

I dalje nisi pročitao šta piše Rigo u predgovoru? Hajde, vrati se još jednom. Čak ću ti ovog puta i izdvojiti delove koji su najrelevantniji, jer deluje da ga opet nisi pročitao:

Smatram da sam postigao bar ovo: da mnoge grčko-varvarske reči, kojima su se služili pojedini carevi koji su nekada vladali Istočnim carstvom u svojim Taktikama, tj. u ustavima o vojnoj veštini, sada mogu biti pravilno shvaćene, jer su izvučene iz rukopisa i upoređene međusobno na različitim mestima. [..] Od Lava sam imao dva rukopisa: jedan iz Kraljevske biblioteke, a drugi iz biblioteke kraljice Katarine Mediči. [..] Primerak Konstantinovih Taktika, prepisan iz Palatinske biblioteke, poslao mi je moj veoma učen i dragi prijatelj Jan Gruter. ​

Evo ti šta pre toga piše još i u posveti:

Ovu knjigu, o značenju nekih reči nejasnijeg smisla koje se često javljaju u carskim Taktikonima — onih koji su nekada u svojim rukama držali vrhovnu vlast na Istoku — usudio sam se da izdam pod zaštitom tvoga imena, preslavni predsedniče.​

Je li sad uspevaš da razumeš?

Imaš naslov dela, posvetu i predgovor. Trebalo bi da ti sad bude jasno šta je to Rigo objavio?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Evo i kraja Rigoovog pregovora Onosandrovog Strategikona koji je u ovom predgovoru pominjao (Nicolai Rigaltii ad Onosandri strategicum notae, 1599. god.).

Ovde je još najavio svoj Glossarium Barbarograecum, sastavljen na osnovu vizantijskih strategikona i taktikona.

Gde ti ovde pokušavaš da uguraš DAI? Kojom logikom, tačno?




P. S. I zašto toliko bežiš od Levenklava, kojeg si ti sam ubacio na temu?

 

[Kole11]

Dobro je kada ovako lažuckaš i troluckaš kao detence, umesto da se ponašaš agresivno kao da si pred osmim nervnim slomom.
To znači da si počeo mirno da prihvataš činjenice, dakle napreduješ

Idemo dalje, polako, lagano, da se ne zatrpavamo previše novostima....

 

[Pumpaj Dinstanović]

Primerak F De administrando imperio čuva se u pariskoj nacionalnoj biblioteci u rukopisu pod šifrom Codex Parisinus graecus 2967. Celi je dostupan, digitalizovan, ovde (DAI se prostire na folijama 1-61): https://gallica.bnf.fr/ark:/12148/btv1b10724306d/f6.item

Dotični rukopis je stigao za kralja Fransou I u sklopu nabavke Đirolama Fondula. Evo ga u kompletnom popisu inventara francuske kraljevske biblioteke iz 1550. godine, pod rednim brojem 333 (fol. 39v kataloga):

https://gallica.bnf.fr/ark:/12148/btv1b10024635d/f91.item

ΚΩΝΣΤΑΝΤΙΝΟΥ βασιλέως νουθεσίαι.
Βιβλίον α΄ μήκους, ἐνδεδυμένον δέρματι λευκῷ· ἔστι δὲ ἐν αὐτῷ ταῦτα·
Κωνσταντίνου βασιλέως νουθεσίαι πρὸς τὸν ἴδιον υἱὸν αὐτοῦ Ῥωμανὸν τὸν πορφυρογέννητον,
ὅπως δεῖ γινώσκειν παντὸς ἔθνους φύσεις τε καὶ ἤθη καὶ ἰδιώματα,

 

[Pumpaj Dinstanović]

Primerak F De administrando imperio čuva se u pariskoj nacionalnoj biblioteci u rukopisu pod šifrom Codex Parisinus graecus 2967. Celi je dostupan, digitalizovan, ovde (DAI se prostire na folijama 1-61): https://gallica.bnf.fr/ark:/12148/btv1b10724306d/f6.item

Dotični rukopis je stigao za kralja Fransou I u sklopu nabavke Đirolama Fondula. Evo ga u kompletnom popisu inventara francuske kraljevske biblioteke iz 1550. godine, pod rednim brojem 333 (fol. 39v kataloga):

Pogledajte prilog 1796868

https://gallica.bnf.fr/ark:/12148/btv1b10024635d/f91.item

ΚΩΝΣΤΑΝΤΙΝΟΥ βασιλέως νουθεσίαι.
Βιβλίον α΄ μήκους, ἐνδεδυμένον δέρματι λευκῷ· ἔστι δὲ ἐν αὐτῷ ταῦτα·
Κωνσταντίνου βασιλέως νουθεσίαι πρὸς τὸν ἴδιον υἱὸν αὐτοῦ Ῥωμανὸν τὸν πορφυρογέννητον,
ὅπως δεῖ γινώσκειν παντὸς ἔθνους φύσεις τε καὶ ἤθη καὶ ἰδιώματα,

Pre popisa knjiga iz 1550. godine, DAI je zabeležen u Parizu prvi put 1544. godine, u prvom katalogu kraljevske biblioteke u Fontenblu, pod rednim br. 199 među grčkim rukopisima:

https://gallica.bnf.fr/ark:/12148/bpt6k96130029/f418.item

Κωνσταντῖνος βασιλέως πρὸς υἱὸν Ῥωμανόν, καὶ Φωτίου περὶ τῶν ῥητόρων.​

 

[Pumpaj Dinstanović]

Dobro je kada ovako lažuckaš i troluckaš kao detence, umesto da se ponašaš agresivno kao da si pred osmim nervnim slomom.
To znači da si počeo mirno da prihvataš činjenice, dakle napreduješ

Ahahahahahahaaaha

Idemo dalje, polako, lagano, da se ne zatrpavamo previše novostima....

Ajmo.

Nakon pominjanja u pariskim katalozima iz 1544. i 1550. godine, DAI (primerak F) nalazimo opet i u katalogu kralja Šarla IX (1560-1574). Spis se tu pominje pod rednim brojem 560:

Κωνσταντίνου βασιλέως νουϑεσία​

https://gallica.bnf.fr/ark:/12148/bpt6k96130029/f502.item

Gornji kalatog sastavio je između 1560. i 1569. godine za Šarla kraljevski pisar Angelos Vergikios (1505-1569).

Dakle, DAI nalazimo u SVIM inventarima grčkih spisa kraljevske biblioteke (1544, 1550, 1569). I u katalogu kralja Fransoe I (1515-1547) i Anrija II (1547-1559) i Šarla IX (1560-1574).

P. S. Ako smo sa ovim i konačno stavili tačku na sve ove nelogične gluposti oko Van Meursa, mogli bismo da se i zaista vratimo na temu...

 

[Kole11]

Ma kakav DAI, to je Konstantinov spis u kome govori o osnivanju Raguze, o Rusima itd....ne daje zanimljive informacije zato ga i citiraju samo u vezi Raguze.
Čak ni za rečnik nije bilo nekih zanimljivih izraza.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ma kakav DAI, to je Konstantinov spis u kome govori o osnivanju Raguze, o Rusima itd....ne daje zanimljive informacije zato ga i citiraju samo u vezi Raguze.
Čak ni za rečnik nije bilo nekih zanimljivih izraza.

Ahahahahahah

Jesi li uopšte video šta piše?

Κωνσταντῖνος βασιλέως πρὸς υἱὸν Ῥωμανόν​

Car Konstantin svome sinu Romanu. ​

 

[Pumpaj Dinstanović]

Dakle, da rezimiramo diskusiju, a možda i celu ovu temu i polemiku o Johanu van Meursu.

Prc, opet?

 

[Kole11]

(DAI se prostire na folijama 1-61):

Sve jasno, obilato je korišćen od strane brojnih pariskih istraživača grčkih rukopisa.

Na kom foliju počinje dopisan deo?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Sve jasno, obilato je korišćen od strane brojnih pariskih istraživača grčkih rukopisa.

Na kom foliju počinje dopisan deo?

Kakav dopisan deo?

 

[Kole11]

Primerak F De administrando imperio čuva se u pariskoj nacionalnoj biblioteci u rukopisu pod šifrom Codex Parisinus graecus 2967. Celi je dostupan, digitalizovan, ovde (DAI se prostire na folijama 1-61): https://gallica.bnf.fr/ark:/12148/btv1b10724306d/f6.item

Dotični rukopis je stigao za kralja Fransou I u sklopu nabavke Đirolama Fondula. Evo ga u kompletnom popisu inventara francuske kraljevske biblioteke iz 1550. godine, pod rednim brojem 333 (fol. 39v kataloga):

Pogledajte prilog 1796868

https://gallica.bnf.fr/ark:/12148/btv1b10024635d/f91.item

ΚΩΝΣΤΑΝΤΙΝΟΥ βασιλέως νουθεσίαι.
Βιβλίον α΄ μήκους, ἐνδεδυμένον δέρματι λευκῷ· ἔστι δὲ ἐν αὐτῷ ταῦτα·
Κωνσταντίνου βασιλέως νουθεσίαι πρὸς τὸν ἴδιον υἱὸν αὐτοῦ Ῥωμανὸν τὸν πορφυρογέννητον,
ὅπως δεῖ γινώσκειν παντὸς ἔθνους φύσεις τε καὶ ἤθη καὶ ἰδιώματα,

Odlično Slavene, hvala na pomoći

Među kopistima grčkih rukopisa iz ovog kataloga se nalazi i Konstantin Paleokapa, vešt u stvaranju rukopisnih falsifikata koji su izgledali autentično. Koristio je starije stilove pisanja, imitirao rukopisne forme i koristio papire koji su odgovarali periodu koji je pokušavao da lažno predstavi. Njegov cilj je bio da stvori dela koja će izgledati kao da potiču iz ranijih perioda, čime je želeo da utiče na teološke i filozofske diskusije svog vremena.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Na 470. str. (u komentarima) svog izdanja Historia augusta, objavljenom u Parizu 1603. godine, Kazobon postavlja citat iz DAI:

U fusnoti br. 6, Kazobon citira iz rukopisa DAI u kraljevskoj biblioteci koji je koristio (primerak F, stigao u kraljevsku biblioteku 1539. god.) i koji će nekoliko godina kasnije želeti i da priredi.

Folio 2r cod Par grec 2967:

https://gallica.bnf.fr/ark:/12148/btv1b10724306d/f7.item.zoom

Nema nikakvog smisla, @Kole11, dovoditi primerak iz francuske Kraljevske biblioteke (koji je Kazobon želeo objaviti) sa Van Meursom.

Očigledno je da je Kazobon 1603. godine krenuo da čitucka malo i video da je to fascinantno, i radio na ideji publikovanja DAI. Treba pročešljati kompletnu Kazobonovu prepiskui sve izvore o njemu, verovatno bismo još nešto pronašli, kao što sam malopre pronašao još jedan od primera upotrebe DAI pre prvog publikovanja. Možda je Kazobon još nekome tako pominjao DAI, ili citirao po koju rečenicu sa prvih par listova.

 

[Kole11]

Na 470. str. (u komentarima) svog izdanja Historia augusta, objavljenom u Parizu 1603. godine, Kazobon postavlja citat iz DAI:

Pogledajte prilog 1797163

U fusnoti br. 6, Kazobon citira iz rukopisa DAI u kraljevskoj biblioteci koji je koristio (primerak F, stigao u kraljevsku biblioteku 1539. god.) i koji će nekoliko godina kasnije želeti i da priredi.

Folio 2r cod Par grec 2967:

Pogledajte prilog 1797169

https://gallica.bnf.fr/ark:/12148/btv1b10724306d/f7.item.zoom

Nema nikakvog smisla, @Kole11, dovoditi primerak iz francuske Kraljevske biblioteke (koji je Kazobon želeo objaviti) sa Van Meursom.

Očigledno je da je Kazobon 1603. godine krenuo da čitucka malo i video da je to fascinantno, i radio na ideji publikovanja DAI. Treba pročešljati kompletnu Kazobonovu prepiskui sve izvore o njemu, verovatno bismo još nešto pronašli, kao što sam malopre pronašao još jedan od primera upotrebe DAI pre prvog publikovanja. Možda je Kazobon još nekome tako pominjao DAI, ili citirao po koju rečenicu sa prvih par listova.

Jeste, Kazabon citira sam početak teksta, poglavlje 1, O Pečenjezima,, onoga sto je Meurs objavio, gde Konstantim kaže da će pisati prostim, narodskim jezikom.
Nikakvih naznaka nema o Hrvatima.

Ponovljeno pitanje, zašto Meurs nije uzeo od Kazabona ovaj rukopis, kada mu je Kazabon već dao mnoge druge rukopise, nego je otčao u Hajdelberg da "prepiše" tamošnji?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Jeste, Kazabon citira sam početak teksta, poglavlje 1, O Pečenjezima,, onoga sto je Meurs objavio, gde Konstantim kaže da će pisati prostim, narodskim jezikom.
Nikakvih naznaka nema o Hrvatima.

Opet neki Hrvati?

Kakvi se to Hrvati, navodno, pominju na početku 1. knjige DAI, da čujemo?

Ti izgleda da nisi ukapirao koliko sve to obesmišljava onu tvoju tinfoil-hat sumanutu ideju o tome da neko negde Kazobonu, kao bajagi, donosi nešto.

Sve što otkivamo ovde (uključujući i tebe), samo potvrđuje i dodatno ojačava onošto su Živković, Moravčik i drugi tvrdili. Nalazimo tragove tih rukopisa, njihove putanje i upotebe; dokaze njihovog prisustva i povremenog, iako očigledno vrlo retkog korišćenja.

Sve, doslovno, ojačava 'bečko-berlinsku školu'.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Odlično Slavene, hvala na pomoći

Među kopistima grčkih rukopisa iz ovog kataloga se nalazi i Konstantin Paleokapa, vešt u stvaranju rukopisnih falsifikata koji su izgledali autentično. Koristio je starije stilove pisanja, imitirao rukopisne forme i koristio papire koji su odgovarali periodu koji je pokušavao da lažno predstavi. Njegov cilj je bio da stvori dela koja će izgledati kao da potiču iz ranijih perioda, čime je želeo da utiče na teološke i filozofske diskusije svog vremena.

Pogledajte prilog 1797159

Nemam predstave šta si uopšte ovim hteo da kažeš. To nema čak ni u najširem smislu nikakve veze sa Van Meursom, koji će biti bukvalno rođen 3 decenije kasnije.

Mislim, Paleokapa je samo jedan od pisara koji je popunjavao katalog, i to ne onaj koji je zapisao DAI. Odrednicu o DAI zapisao je Angelos Vergekios (1505-1569). Njegova ruka može vrlo lako da se prepozna i razlikuje od Paleokapine. Npr. redni br. 534 na fol 60v:

Uporedi to sa odrednicom o DAI pod rednim br. 333 (fol. 39v Sup grec 10):

Vergekios, kraljevski pisar Fransoe I, popisao je DAI 1550. godine.

Za referencu, ako želiš da vidiš kako izgleda Paleokapin rukopis, evo ti primera:

Ne treba biti neki paleograf da se bi se napravila nekakva distinkcija između dva rukopisa. Vrlo su distinktni; najprepoznatljiviji je po tome što Vergekios prvo slovo, beta, na početnom biblíon, piše malim slovom, a ne velikim.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Konstantin Paleokapa, vešt u stvaranju rukopisnih falsifikata koji su izgledali autentično.

Dobro je da si skrenuo pažnju na Palajokapu, jer ne verujem da smo o toj dimenziji ikada na temi prodiskutovali. Razlog zašto su Palajokapini falsifikati tako uspešno i lako indentifikoani upravo jeste taj što...to što ti i generalno svi od Deretića na ovamo zamišljate...jednostavno uopšte nije bilo ni moguće. Takve veštine nisu postojale početkom XVII st., jednostavno rečeno.

Ono što treba razumeti u vezi tih teorija zavere o ulozi Van Meursa jeste da ovde mi ne pričamo prosto samo o tome da nemate dokaze za te priče, niti ikakve indicije koje bi otvorile put mogućnosti razmatranju o barem nekakvim pretpostavkama, već je ključan problem ovde što se niste pomerili čak ni iz okvira nezamislivog.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ono što je Kole11 izguglao, ali namerno neće da ti odgovori ovde, jeste da je ono što se pominje u jednom od citiranih pisama famozna Republika pisama (lat. Respublica literaria). To je bila zajednica učenih ljudi koja je prevazilazila granice i sve druge razlike. Njima (ili, barem da kažemo, većini nominalno) nisu bile preterano važne verske ili političke podele, ili pak ma koje vrste, već su pre svega bili privrženi toj svojoj zajednici (neformalno da kažemo, svojevrsnom društvu). Zamišljenoj zajednici čiji su svi bili građani, smatrali se prijateljima i sarađivali razmenjujući redovno knjige i pisma, sa zajedničkim ciljem otkrivanja sveta, a koja će neminovno doprineti razvitku prosvetiteljstva i pojavi ljudi kao što su bili Žan-žak Ruso, Imanuel Kant ili Monteskje.

Jovan Meursije je bio „građanin“ te Republike. U tom svetlu treba posmatrati i publikovanje DAI 1611. godine, kao proizvod te Republike učenih ljudi.

P. S. Najviše prepiske povezane sa Republikom pisama može se pronaći u projektu Early Modern Letters Online (veliki deo je i digitalizovan i može se čitati). Verujem da će i @Kole11 zanimati, jer je ovde sve sistematizovano i sakupljeno: https://emlo.bodleian.ox.ac.uk/ Do sada je identifikovano ukupno 115 pisama Van Meursa i 110 upućenih njemu (i ko zna još koliko u kojima je pomenut).

Osim Van Meursa, građani Replike su bili i bibliotekaj Jan Gruter (preko kojeg je i nabavio primerak V tj. tekst za štampu), kao i pominjani Izak Kazobon, koji je pre Van Meursa planirao da priredi DAI.

* Pismo Skaligera Gruteru od 20. oktobra 1604. godine.
Nihil neque e republica literaria, neque ex existimatione tua praestantius facere potes

* Kazobon, pismo 3. septembra 1604. godine:
Multa quidem tibi jam Respublica literaria debet, propter egregia ingenii tui monimenta, quibus illam auxisti, ornasti.

Možemop zaključiti da je sam poduhvat prevođenja i priređivanja DAI, konačno i realizovan od strane Van Meursa 1611. godine u Lajdenu, doslovno proizvod Republike pisama.