Zabranjeni protestantski klasičar iz Holandije Johan van Meurs (1579-1639) zvani "Batavac"

Poruka
98.040
Holandski klasičar Johan van M(e)urs ― iliti, po latinski, Jovan Meursije ― našim krajevima poznat je samo po jednoj jedinoj stvari. Kao osoba koja je prvi put u istoriji priredila (1611. godine, u Lajden) čuveni vizantijski spis is sredine X stoleća, iz pera cara Konstantina VII Porfirogenita, pod imenom De administrando imperio. Međutim, u stvarnosti, dotično konstituiše relativno nebitan segment njegove karijere. Toliko nebitan, da se u principu u osnovnim biografskim sažecima Van Mursovog života u principu uopšte nigde ni ne pominje, uključujući i Vikipediju, primera radi (pa čak i onu na nizozemskom jeziku). Profesor grčkog jezika i starije istorija na lajdenskom univerzitetu, pre svega se interesovao za helenski svet starog veka.

U novije vreme, proteklih nekoliko decenija, na domaćim društvenim mrežama se pojavila jedna druga ličnost pod istim imenom, tako da možemo da govorimo o dva različita Van Mursa. O istorijskoj ličnosti revolutivne Holandske republike, sa jedne, i o fiktivnoj koja je bila stvorena pre nekoliko decenija. O ovoj drugoj najčešće se vodi reč, pa vrlo često i na ovom potforumu. Jednostavnije rečeno, o Van Mursu se priča često, ali uglavnom bez interesovanja za stvarne podatke iz njegovog života i to uglavnom uz brojne dezinformacije koje su se pojavile u zadnjih nekoliko decenija i koje se po opskurnijim delovima društvenih mreža dele. Naime, među najčešćima je pretvaranje ove protestantske ličnosti (po denominaciji arminijanca) u nekakvog „rimokatolika“, pa čak i tobožnjeg ― ni manje ni više ― no „jezuitu“, koji se čak (!) dovodi na neki način u vezu sa Vatikanom. Po onome što sam do sada uspeo da utvrdim, izmišljenu varijantu Van Mursa skovao je prvi put pseudonaučni publicista
Jovan I. Deretić
negde pri kraju prošlog veka, iz gotovo isključivo razloga konspirološke prirode

U stvarnosti, Lajdenski univerzitet na kojem je predavao bio je zabranjeni univerzitet ― po zvaničnoj odluci krune Kasitlje, odnosno kralja FIlipa III (1598-1621), kao jedan od glavnih rasadnika protestantske reformacije (pokreta koji je bio vek ranije započeo Martin Luter objavljivanjem svojih 95 teza). Zbog svog učešća u otporu Rimokatoličkoj crkvi, Van Murs se našao na vatikanskom spisku zabranjenih autora (Index librorum prohibitorum).

Meursbanned.png


Van Murs se našao na spisku prima classis, što znači da je bio zabranjei autor najgore vrste, u klasi koja je bila rezervisana za jeretike, osuđene ljude čije su apsolutno sve reči bile zabranjene. Ovo znači da je, primera radi i uz pokušaj povlačenja analogije sa našim terenom — Van Murs prošao značajno gore od dubrovačkog pisca Mavra Orbina, čije su reči zahtevale samo cenzurisanje pojedinih osuđenih imena da bi zabrana bila uklonjena. Van Murs je bio zabranjeni autor.

O raznim ovim stvarima, već je u (doduše, izuzetno) ograničenom formatu bilo reči na temi posvećenoj specifično DAI. No, hajde da otvorimo konačno i specifičnu temu posvećenu Van Meursu. Da krenemo da pričamo o istini iza glasina. Ko je to bio Johannes Meursius? 🤔

VanMeurs.gif
 
Poslednja izmena od moderatora:
Van Murs je bio nazvan Batavcem (Batavus u Index-u) iz razloga što je u to vreme bilo jako popularno svim narodima, u skladu sa oživljenim interesovanjem starog sveta koji su doneli renesansa i humanizam (posebno nakon štampanja antičkih spisa — tada se objavljuje i istražuje Takitova Germanija, primera radi), tražiti antičko korenje na tom prostoru na kojem su obitavali. Tako su se i ljudi sa naših krajeva dovodili u vezu sa drevnim Ilirima (uklj. na primeru već spomenutog Orbina, Meursijevog savremenika).

U slučaju Nizozemske i njihove borbe koja je bila sastavni deo reformacije (pobune protiv strogo katoličke Španije) izbijanjem izuzetno krvavog 80-godišnjeg rata oko 1566. godine, u antičkom germanskom plemenu Batavaca prepoznalo se poreklo i uzor Holanđana. Kasnije će u vreme razvoja nacionalnog romantizma, ovaj „batavijski autohtonizam“ biti i nešto šira pojava (slično Ilirskim pokrajinama, Napoleon će osnovati i Batavijsku republiku). Među najznačajnijim spisima bilo je delo Huga Grocija De antiquitate reipublicae Batavicae („O starinama Batavijske republike“, kako se holandska republika u maniru arhaizma tada u učenim krugovima nazivala). To su upravo razlozi i zašto se prestonica Indonezije i dan-danas naziva Batavija, prozvana tako kada su grad utemeljili holandski kolonisti na Džakarti 1617. godine.

Tako je i naš Van Meurs bio prozvan „Batavcem“. Van Meurs je svoj univerzitet u Lajdenu nazivao (donekle u maniru nazivanja Novog Sada „Srpskom Atinom“) „Batavijskom Atinom“. Njegovo najčuvenije delo i jeste bilo Athenae Bataviae, jedan utopistički prikaz na temelju institucija stare Atine (najpoštovaniji pisci u tadašnjem Lajdenu bili su Aristotel i Galen).
 
Дакле Ватикан је забрањивао делатност превођења грчких извора на латински језик?

Ne.

Тај назив није оригиналан већ га је сам насловио тако.

To sam i napisao; Meursije je tako delo naslovio.

Inače, nije on zapravo to ime u celosti izmislio kako se često kaže, već je uzeo naslov iz rukopisa koji je koristio za pripremu teksta za štampu; na folio 1r stoji:

1000020104.jpg


Constantini ad filium de gerendo imperio
Konstantin svome sinu o vođenju carstva
 
Ево ти шта лаже гтп чет.

3. Квалитет превода:



Меурсиусов латински превод је био заснован на грчком тексту који му је био доступан.

Иако је показао велику ученост, превод није био савршен јер је заснован на непотпуним или оштећеним рукописима. Такође, постоји могућност погрешног разумевања сложеног византијског језика.


Да ли је ово био први превод?

Иако је ово било прво штампано издање "De Administrando Imperio", могуће је да су постојали ранији, рукописни преводи на латински који се нису сачували или нису били широко познати. Међутим, издање Меурсиуса је било први превод који је штампан и доступан широј научној заједници.

Шта је претходило Меурсиусовом издању?

Пре 1611. године, текст "De Administrando Imperio" постојао је само у неколико рукописа, од којих су најзначајнији били у библиотекама у Венецији, Фиренци и Паризу.

Меурсиус је добио приступ тим рукописима и радио на њиховој припреми за штампу.


Ако имате још питања о овом издању или Константину Порфирогениту, слободно их поставите!
 
Меурсиусов латински превод је био заснован на грчком тексту који му је био доступан.

Kaže ChatGPT, prevod je bio zasnovan na osnovu teksta koji mu je bio dostupan.

Onog koji je dostupan, dakle. A ne onom koji je nedostupan. :lol:

Zamisli, molim te, koja konstatacija. :mrgreen:

Vala je @Khal Drogo u pravu; baš je pametan mali.
 
Главни извор за прво штампано издање "De Administrando Imperio" из 1611. године, које је приредио Јоханес Меурсиус, био је венецијански рукопис из библиотеке Светог Марка (Biblioteca Marciana). Ево детаљнијих информација:

Главни рукопис: Венецијански рукопис

1. Назив рукописа:

Познат је као Codex Marcianus Graecus 407 (или понекад Codex Marcianus Graecus 516, у зависности од каталошких референци из различитих периода).

Овај рукопис је био у поседу библиотеке Светог Марка у Венецији, која је била један од главних центара за чување византијских текстова након крсташких ратова.



2. Порекло рукописа:

Рукопис је вероватно стигао у Венецију после Четвртог крсташког рата (1204), када су многи византијски текстови пренети у западну Европу.

Овај рукопис је био један од најкомплетнијих и најтачнијих преписа текста "De Administrando Imperio" доступних у то време.



3. Карактеристике рукописа:

Писан је на грчком језику, са византијском палеграфијом карактеристичном за каснији период Византије.

Сматра се да је овај препис направљен у 14. или 15. веку, дакле неколико векова након оригиналног текста из 10. века.

Иако није оригинал, рукопис је био релативно прецизан у преносу текста, али је садржао неке грешке настале током преписивања.



4. Утицај на Меурсиусово издање:

Јоханес Меурсиус је користио овај рукопис као основу за своје издање из 1611. године.

Латински превод који је Меурсиус направио такође је заснован на овом тексту, али без критичке анализе других рукописа, што је довело до одређених недостатака.




Остали рукописи

Поред венецијанског, каснија издања су користила и друге рукописе, укључујући:

Париски рукопис (Codex Parisinus Graecus 2009) из Националне библиотеке Француске.

Фирентински рукопис из Медичијеве библиотеке (Biblioteca Medicea Laurenziana), који је такође укључен у касније анализе.


Каснија критичка издања

Каснији приређивачи, попут Карла Бекера у 19. веку, укључили су поређење венецијанског рукописа са другим рукописима како би исправили грешке и реконструисали оригинални текст што прецизније.


Ако вас занима више о конкретним грешкама или разликама између ових рукописа, могу да истражим додатно!
 
Kaže ChatGPT, prevod je bio zasnovan na osnovu teksta koji mu je bio dostupan.

Onog koji je dostupan, dakle. A ne onom koji je nedostupan. :lol:

Zamisli, molim te, koja konstatacija. :mrgreen:

Vala je @Khal Drogo u pravu; baš je pametan mali.
Овог пута се хваташ за погрешног тај човек је за тебе мисаона именица а критикована особа је твој друг као и сви тролови по правилу.
 
Овог пута се хваташ за погрешног тај човек је за тебе мисаона именица а критикована особа је твој друг као и сви тролови по правилу.

Moguće je da nisi razumeo. Referisao sam se na susednu diskusiju, na temi o Vlasima. Tu sam, iz šaljivih razloga, postavio pitanje ChatGPT-ju da li ga je Khal Drogo pomenuo u vrlo specifično objavi u kojoj zaista očigledno i jeste. ChatGPT je eksplicitno negirao.

Na to je Khal odgovorio:

Бистар малиша, бистар. Ко боза.

Ti si lupio smešak-reakciju, tako da bi trebalo da to dotična objava definitivno nije promakla.

Opaska koju sam napisao je u istom duhu. Konstatacija da je koristio ono što mu je bilo dostupno je - apsolutno fantastična. :D
 
Главни извор за прво штампано издање "De Administrando Imperio" из 1611. године, које је приредио Јоханес Меурсиус, био је венецијански рукопис из библиотеке Светог Марка (Biblioteca Marciana). Ево детаљнијих информација:

Главни рукопис: Венецијански рукопис

1. Назив рукописа:

Познат је као Codex Marcianus Graecus 407 (или понекад Codex Marcianus Graecus 516, у зависности од каталошких референци из различитих периода).

Овај рукопис је био у поседу библиотеке Светог Марка у Венецији, која је била један од главних центара за чување византијских текстова након крсташких ратова.



2. Порекло рукописа:

Рукопис је вероватно стигао у Венецију после Четвртог крсташког рата (1204), када су многи византијски текстови пренети у западну Европу.

Овај рукопис је био један од најкомплетнијих и најтачнијих преписа текста "De Administrando Imperio" доступних у то време.



3. Карактеристике рукописа:

Писан је на грчком језику, са византијском палеграфијом карактеристичном за каснији период Византије.

Сматра се да је овај препис направљен у 14. или 15. веку, дакле неколико векова након оригиналног текста из 10. века.

Иако није оригинал, рукопис је био релативно прецизан у преносу текста, али је садржао неке грешке настале током преписивања.



4. Утицај на Меурсиусово издање:

Јоханес Меурсиус је користио овај рукопис као основу за своје издање из 1611. године.

Латински превод који је Меурсиус направио такође је заснован на овом тексту, али без критичке анализе других рукописа, што је довело до одређених недостатака.




Остали рукописи

Поред венецијанског, каснија издања су користила и друге рукописе, укључујући:

Париски рукопис (Codex Parisinus Graecus 2009) из Националне библиотеке Француске.

Фирентински рукопис из Медичијеве библиотеке (Biblioteca Medicea Laurenziana), који је такође укључен у касније анализе.


Каснија критичка издања

Каснији приређивачи, попут Карла Бекера у 19. веку, укључили су поређење венецијанског рукописа са другим рукописима како би исправили грешке и реконструисали оригинални текст што прецизније.


Ако вас занима више о конкретним грешкама или разликама између ових рукописа, могу да истражим додатно!

Ako se skoro svaki put do sada u principu pokazalo kao greška i da ti je ChatGPT dostavljao dezinformacije - dakle, ne jednom, ne dvaput, ne triput, već veliko broj puta - koja je svrha, tačno, očekivanja po ko zna koji put drugačije rezultate? :roll:

Mislim, možda je bolje diskusiju o tome specifično nastaviti na susednoj temi koja je otvorena baš radi ChatGPT-ja (a za koju si, iz nejasnih razloga, čak nedavno ukazao da smatraš da joj uopšte nije mesto na ovom potforumu): https://forum.krstarica.com/threads/ne-upotrebljivost-chatgpt-ja-kao-izvor-informacija.1018405/

Mislim, i sada je izgenerisao, kao i svaki put do sada kada si ovde postavljao njegove citate, celi niz potpunih fabrikata. Je li ti to uopšte ne primećuješ ili...šta to tebi nije jasno oko ChatGPT-ja, konkretno? Obrazloži ukratko, pa da se shvati šta to ne uspevaš da skapiraš.
 
Три најзначајнија рукописа "De Administrando Imperio" (Дело о управљању империјом) Константина VII Порфирогенита, која су коришћена као основа за каснија издања текста, укључују:

1. Венецијански рукопис (Codex Marcianus Graecus 407)

Порекло: Чуван у библиотеци Светог Марка у Венецији.

Опис: Овај рукопис је био један од најважнијих и најкомплетнијих примерака доступних током 16. века и основао је издање Јоханеса Меурсиуса из 1611. године. Писан је на грчком језику и сматра се да је настао у 14. или 15. веку.

Значај: Меурсиус је користио овај рукопис као главни извор за прво штампано издање текста.


2. Париски рукопис (Codex Parisinus Graecus 2009)

Порекло: Чуван у Националној библиотеци Француске.

Опис: Овај рукопис је такође био важан извор за критичке анализе текста, али је мање комплетан од венецијанског рукописа. Представља један од значајних примерака који су били доступни истраживачима.

Значај: Поред венецијанског рукописа, овај рукопис био је важан за поређење различитих варијанти текста.


3. Фирентински рукопис (Codex Mediceus)

Порекло: Чуван у Медичијевој библиотеци у Фиренци.

Опис: Овај рукопис такође потиче из периода после 1204. године, када су многи византијски текстови пренети у западну Европу. Има неке разлике у поређењу са осталим рукописима и представља важан извор за реконструкцију текста.

Значај: Иако је мање коришћен у раним издањима, овај рукопис је имао значајну улогу у каснијим истраживањима.


Резиме:

Ови рукописи су представљали основне изворе за прва штампана издања и критичке студије текста "De Administrando Imperio", с тим што је венецијански рукопис био најважнији за издање из 1611. године, али су и париски и фирентински рукописи били од значаја за поређење варијанти и исправке грешака у преписивању.

Ако вам треба више информација о неким од ових рукописа или њиховој историји, слободно питајте!
 
Три најзначајнија рукописа "De Administrando Imperio" (Дело о управљању империјом) Константина VII Порфирогенита, која су коришћена као основа за каснија издања текста, укључују:

1. Венецијански рукопис (Codex Marcianus Graecus 407)

Порекло: Чуван у библиотеци Светог Марка у Венецији.

Опис: Овај рукопис је био један од најважнијих и најкомплетнијих примерака доступних током 16. века и основао је издање Јоханеса Меурсиуса из 1611. године. Писан је на грчком језику и сматра се да је настао у 14. или 15. веку.

Значај: Меурсиус је користио овај рукопис као главни извор за прво штампано издање текста.


2. Париски рукопис (Codex Parisinus Graecus 2009)

Порекло: Чуван у Националној библиотеци Француске.

Опис: Овај рукопис је такође био важан извор за критичке анализе текста, али је мање комплетан од венецијанског рукописа. Представља један од значајних примерака који су били доступни истраживачима.

Значај: Поред венецијанског рукописа, овај рукопис био је важан за поређење различитих варијанти текста.


3. Фирентински рукопис (Codex Mediceus)

Порекло: Чуван у Медичијевој библиотеци у Фиренци.

Опис: Овај рукопис такође потиче из периода после 1204. године, када су многи византијски текстови пренети у западну Европу. Има неке разлике у поређењу са осталим рукописима и представља важан извор за реконструкцију текста.

Значај: Иако је мање коришћен у раним издањима, овај рукопис је имао значајну улогу у каснијим истраживањима.


Резиме:

Ови рукописи су представљали основне изворе за прва штампана издања и критичке студије текста "De Administrando Imperio", с тим што је венецијански рукопис био најважнији за издање из 1611. године, али су и париски и фирентински рукописи били од значаја за поређење варијанти и исправке грешака у преписивању.

Ако вам треба више информација о неким од ових рукописа или њиховој историји, слободно питајте!
Ako se skoro svaki put do sada u principu pokazalo kao greška i da ti je ChatGPT dostavljao dezinformacije - dakle, ne jednom, ne dvaput, ne triput, već veliko broj puta - koja je svrha, tačno, očekivanja po ko zna koji put drugačije rezultate? :roll:

Mislim, možda je bolje diskusiju o tome specifično nastaviti na susednoj temi koja je otvorena baš radi ChatGPT-ja (a za koju si, iz nejasnih razloga, čak nedavno ukazao da smatraš da joj uopšte nije mesto na ovom potforumu): https://forum.krstarica.com/threads/ne-upotrebljivost-chatgpt-ja-kao-izvor-informacija.1018405/

Mislim, i sada je izgenerisao, kao i svaki put do sada kada si ovde postavljao njegove citate, celi niz potpunih fabrikata. Je li ti to uopšte ne primećuješ ili...šta to tebi nije jasno oko ChatGPT-ja, konkretno? Obrazloži ukratko, pa da se shvati šta to ne uspevaš da skapiraš.

👆
 
Рукопис је почетком 16. века преко Крфа стигао у Италију и једно време је био у власништву француске краљице Катарине Медичи. У Париску краљевску библиотеку је доспео 1599. и од тада је обележен као Codex Parisinus gr. 2009. У историјској науци се овај Париски препис скраћено назива „P“.
Овде га не збунило Медичи

Током 16. века према тзв. Париском препису израђена су још два преписа. Старији је израђен 1509. на Крфу захваљујући хуманисти Антонију Епарху (1491—1571), да би се преко Хајделберга на крају 1623. нашао у Ватиканској библиотеци где је заведен као Codex Vaticanus-Palatinus gr. 126, односно скраћено рукопис „V“

Млађи препис, који је остао некомплетан, израдио је Андреа Дармари између 1560. и 1589. и данас се чува у Модени. Познат је као Codex Mutinensis gr. 179, односно рукопис „M“

У 16. веку израђен је још један препис који се данас такође чува у Паризу. У питању је Codex Parisinus gr.2967, познат као рукопис „F“, који је преписан према рукопису „P“. Преписивачки посао започео је Антоније Епарх, али је посао завршио пре 1529. Михаило Дамаскин са Крита
 
Старији је израђен 1509. на Крфу захваљујући хуманисти Антонију Епарху (1491—1571), да би се преко Хајделберга на крају 1623. нашао у Ватиканској библиотеци где је заведен као Codex Vaticanus-Palatinus gr. 126, односно скраћено рукопис „V“

To je taj, koji smo iznad postavili.

Pogledajte prilog 1668798

Constantini ad filium de gerendo imperio
Konstantin svome sinu o vođenju carstva

Njega je Van Meurs objavio 1611. godine. Rukopis se čuvao u hajdelberškoj Palatinskoj biblioteci. Tada je palatinski bibliotekar bio Jan Gruter (1560-1627) i sam rodom iz sličnog kraja iz Nizozemske; Flamanac. Preko Grutera je Van Murs došao do rukopisa i štampao ga u Lajdenu.
 

Back
Top