Zabranjeni protestantski klasičar iz Holandije Johan van Meurs (1579-1639) zvani "Batavac"

[Pumpaj Pumpanović Pumpanov]

Je ne znam šta je problem sa tobom, Eparh je pisao brojna pisma na latinskom, maternji mu je grcki a mecena Batista.

I, gde je taj navodni prevod? Gde se čuva?

Šta ga ne odštampaše, ako je postojao? Preveli na latinski i odlučili da ne umnože? I to Mlečani, koji bi prvi iskoristili tu priliku da prodaju primerke i zarade koju paricu.

Je li preveo Eparh neki od starih grčkih spisa tj. da li se on uopšte i bavio prevodilaštvom?

 

[Pumpaj Pumpanović Pumpanov]

И нема доказе да Мавро Oрбин није видео рукопис В.
И то је то нема доказа 50:50

Ma kakvi. Ne znam koliko puta još treba napisati, ali hajde da ponovimo još jednom i ovog puta mnogo jednostavnijim rečnikom: ne iznose se tvrdnje, da onda opovrgavaju. Tvrdnje se dokazuju. Da li Orbini NIJE nešto uradio nije uopšte pitanje ovde i niko o tome ne diskutuje, niti to može biti relevantno. To kao komponenta u diskusiji uopšte ne postoji.

Nakon što se iznese neka tvrdnja koja sadrži neku (pozitivnu) vrednost, onda se dokazuje. I tek onda se pobija, nakon što se dokaže. U prevodu, da li Orbini nije nešto uradio za nas ovde nije uopšte pitanje, sve dok se prvo ne iznesu argumenti da jeste. U tom smislu, da li Orbini nije video rukopis V uopšte nije pitanje ni po kojem kriterijumu (i o tome možemo tek da pričamo onda kada neko izlista tezu da jeste).

Je li možda sad jasno, konačno?

 

[NickFreakyrgios]

[

Ma kakvi. Ne znam koliko puta još treba napisati, ali hajde da ponovimo još jednom i ovog puta mnogo jednostavnijim rečnikom: ne iznose se tvrdnje, da onda opovrgavaju. Tvrdnje se dokazuju. Da li Orbini NIJE nešto uradio nije uopšte pitanje ovde i niko o tome ne diskutuje, niti to može biti relevantno. To kao komponenta u diskusiji uopšte ne postoji.

Nakon što se iznese neka tvrdnja koja sadrži neku (pozitivnu) vrednost, onda se dokazuje. I tek onda se pobija, nakon što se dokaže. U prevodu, da li Orbini nije nešto uradio za nas ovde nije uopšte pitanje, sve dok se prvo ne iznesu argumenti da jeste. U tom smislu, da li Orbini nije video rukopis V uopšte nije pitanje ni po kojem kriterijumu (i o tome možemo tek da pričamo onda kada neko izlista tezu da jeste).

Je li možda sad jasno, konačno?

Добро докажи да није. Том методом нема тела нема дела. Он тврди да јесте. Ти докажи да није.
То нико није доказао. Тако да нема шта да опвргавам нешто доказима што није доказано.

 

[NickFreakyrgios]

Протестанстки класичар радио самл мисионарке.

 

[Pumpaj Pumpanović Pumpanov]

[
Добро докажи да није. Том методом нема тела нема дела. Он тврди да јесте. Ти докажи да није.
То нико није доказао. Тако да нема шта да опвргавам нешто доказима што није доказано.

Niče, to što si naveo je osnovna logička pogreška. U logici se to naziva zabunom u principu tereta dokazivanja.

Evo, hajde maksimalno pojednostavljeno da bi se što lakše razumelo, imaš u vrlo simplistilčki u ovom klipu:

Pošto deluja da po reakciji @Aranko i @Kole11 takođe ne razumeju ovaj princip tereta dokazivanja i da je to nelogično, neka i oni posebno obrate pažnju.

Uopšte ne postoji - niti treba da postoji - „dokaži da nije“.

Jedino što postoji jeste „dokaži da jeste“ i sav teret dokazivanja je isključivo na plećima onoga ko tvrdi da jeste (a ne onoga ko to dovodi u pitanje). Nauka se zasniva na činjenicama koje su sastavljene iz pozitivnih vrednosti, od kojih se polazi. Negacija nečega ne postoji bez samog iskaza, odnosno izjava da „Mavro Orbini nešto nije uradio“ uopšte ne može da postoji bez prethodnog iskaza da nešto „jeste uradio“.

 

[NickFreakyrgios]

Niče, to što si naveo je osnovna logička pogreška. U logici se to naziva zabunom u principu tereta dokazivanja.

Evo, hajde maksimalno pojednostavljeno da bi se što lakše razumelo, imaš u vrlo simplistilčki u ovom klipu:

Pošto deluja da po reakciji @Aranko i @Kole11 takođe ne razumeju ovaj princip tereta dokazivanja i da je to nelogično, neka i oni posebno obrate pažnju.

Uopšte ne postoji - niti treba da postoji - „dokaži da nije“.

Jedino što postoji jeste „dokaži da jeste“ i sav teret dokazivanja je isključivo na plećima onoga ko tvrdi da jeste (a ne onoga ko to dovodi u pitanje). Nauka se zasniva na činjenicama koje su sastavljene iz pozitivnih vrednosti, od kojih se polazi. Negacija nečega ne postoji bez samog iskaza, odnosno izjava da „Mavro Orbini nešto nije uradio“ uopšte ne može da postoji bez prethodnog iskaza da nešto „jeste uradio“.

Не заснива се јер га човдл помиње у књизи пре него што је објављен.
Дакле исправља га око времена зидања Дубровника. Терет доказивања је негирање писмене изјаве писца.

 

[Pumpaj Pumpanović Pumpanov]

Не заснива се јер га човдл помиње у књизи пре него што је објављен

Ta opservacija bi imala vrednost da je Orbini prvi koji to radi i da donosi neke baš skroz nove podatke iz DAI. Ali on to ne čini.

To što pominje ime nekog autora, ne znači da je ta osoba čitala to samo delo. Ako ti ja postavim ovde citat Cicerona, da li to znači da sam imao uvid u Ciceronovu knjigu? Ili sam uzeo Deretino izdanje Latinskih citata iz 2010. godine?

To što sam pomenuo Cicerona i citirao ga, ne znači i nikako ne može biti dokaz da sam ja lično imao uvid u to Ciceronovo delo.

Jedino mesto gde Orbini pominje DAI jeste ono što je već bilo ranije poznato Dubrovčanima, još od ranije. Nigde drugde. Isključivo legenda o osnivanju Dubrovnika, koju je preneo još i Nikola Ranjina u svojim Analima, pola veka pre nego što je Orbini napisao svoje delo i čak i pre nego što se rodio.

Baš kao što to što sam citat od Cicerona koji bi ovde neko postavio ne znači da je ta osoba nužno imala ikakav uvid u samog Cicerona, tako ni ovaj deo kod Orbina ne znači da je on imao uvid u Porfirogenita.

Дакле исправља га око времена зидања Дубровника.

Pročitao sam i prošli put šta si napisao, ali mi nije jasno šta si time hteo da kažeš, pošto i Nikola Ranjina isto donosi podatak od 500 godina.

Stoga, to nije ništa novo. Bilo bi od nekakvog značaja da je to neki podatak koji niko pre Orbina nije pomenuo, čime bismo mogli utvrditi njegovo poreklo od DAI.

Терет доказивања је негирање писмене изјаве писца.

Ako neko tvrdi da je Orbini čitao sam spis DAI, teret dokazivanja je isključivo na strani osobe koja to tvrdi (nije na onome ko to dovodi u pitanje teret da dokazuje — apsolutno ništa).

Ta osoba ne može da traži „dokaze da nije“. To je ta osnovna logička pogreška po pitanju tereta dokazivanja o kojem sam govorio iznad.

Da li je to što Porfirogenita pominje Orbini dokaz da je koristio? Ne, naravno da nije. Kao što nije nužno dokaz ni da je koristio (direktno) ni razne druge pisce koje pominje; od Prokopija do Halkokondila, samo zbog toga što ih pominje.

 

[Pumpaj Pumpanović Pumpanov]

Добро докажи да није.

И нема доказе да Мавро Oрбин није видео рукопис В.
И то је то нема доказа 50:50

Niče, ovo ti je iznad i vrlo specifično jedan od primera logičke pogreške u izmeštanju tereta dokazivanja.

Od 01:40; vrlo specifično, baš to što si pokušao da tvrdiš na ovoj temi (logička pogreška).

 

[Kole11]

Jedino što postoji jeste „dokaži da jeste“ i sav teret dokazivanja je isključivo na plećima onoga ko tvrdi da jeste (a ne onoga ko to dovodi u pitanje).

Tako je. Recimo ti si ubedljivo dokazao postojanje hrvatske kraljevine i svih kraljevskih loza, pojedinaca drugih, trećih i četvrtih u nizu, iako su neki laici pokušavali da ospore tvoju kao granit cvrstu argumentaciju.

 

[Pumpaj Pumpanović Pumpanov]

Tako je. Recimo ti si ubedljivo dokazao postojanje hrvatske kraljevine i svih kraljevskih loza, pojedinaca drugih, trećih i četvrtih u nizu, iako su neki laici pokušavali da ospore tvoju kao granit cvrstu argumentaciju.

Ostavljajući ovaj prilično loš pokušaj tu quoque po strani — pa, s obzirom da je i tvoj stav da NickFreakyrgios napravio logičku pogrešku izmeštanjem tereta dokazivanja na pogrešnu stranu, zašto si onda lupio palac podrške toj objavi, kada je očigledno da se ne slažeš sa onim što je rekao?

 

[Pumpaj Pumpanović Pumpanov]

па није ово скупштинска расправа јесте или није. Тврдио си да није чак ни грчке изворе а видимо да је имао доста на латинском и на крају крајње демагошки политикантски одговор.
Сад 6 страница о терету доказивања па ћемо се вратити на римско и византијско право.
Али ајде заживела ти је најглупља тема на свету срећна ти српска нова година!

Da, tvrdio sam da nije poznato da je Orbini ikakav izvor na grčkom jeziku poznavao. Za života nije ostavio apsolutno nikakve tragove tako nečeg, niti je iko dokazao da neko samo zato što se zamonašio u jednom manastiru na Mljetu mora da aktivno nužno zna grčki jezik, čak ni u teoriji da se otvorimo toj mogućnosti.

To nije ni nešto nepoznato, sporno ili kontroverzno; to tvrde i svi proučavaoci Orbinovog lika i dela. Pa citirao sam ti čak i raspravi npr. Tibora o naš problemu Orbina i njegovog suodnosa sa DAI koji eksplicitno kaže da Orbini nije znao grčki i da, svakako, očigledno nije mogao lično imati uvid u sam Porfirogenitov Spis.

Ne razumem zašto podsećaš na tu tvrdnju kao da je ona nešto sporno. Je li neko to doveo na ikoji način u pitanje?

Srećna i tebi.

 

[Pumpaj Pumpanović Pumpanov]

Pogledajte prilog 1670966

Popis otkupljenih knjiga 1553. godine je zanimljiv, zato što nam ukazuje na evoluciju uzora naziva dela, koja će dovesti do Meursijevog De administrando imperio 1611. godine.

U ovom izveštau stoji:

Constanty ad filiūm Romanūm de Imperio

Ostavljajući u stranu što se Konstantinov ime naziva skraćeno Konstanti vidimo da u zapisu stoji De Imperio („O carstvu“).

Eparh je, zapravo, prodavao i rukopise francuskom kralju Fransoi I (1515-1547). Onom o kojem već pričasmo na temi o DAI i koji je pokrenuo veliki projekat nabavljanja starina, te koji i jeste nabavio 1529. godine jedan od prepisa DAI. Da su samo malčice stvari bile drugačije, za malo se moglo desiti da i ovaj rukopis završi u Parizu. S obzirom da je najstariji prepis DAI, onaj još iz same Vizantije, dospeo u istu kraljevsku riznicu 1599. godine, moglo se lako desiti da zapravo sva 3 celovita prepisa DAI završe u Parizu.

 

[Pumpaj Pumpanović Pumpanov]

Jedan popis grčkih spisa iz Biblioteke Ulriha Fugera, pre njihove predaje hajdelberškoj biblioteci 1567. godine (Catalogus Graecorum librorum):

U katalogu se specifično pominju Teofrast i Cec, oba koji se nalaze u rukopisu pored DAI. Pored se navodi dezignacija rukopisa koji ima do današnjeg dana (br. 126.) i skraćenica koja označava poreklo (egna. od Enjacia).

 

[Pumpaj Pumpanović Pumpanov]

Odnosila se na tvoje insistiranje na pravilnoj transkripciji, a onda dosledno odstupanje od sopstvenog zalaganja koje je bilo usmereno isključivo na korisnicu @Сребрена . Sebi dozvoljavaš ono što braniš drugima, i ta tvoja manipulativna tehnika se na ovom konkretnom i jednostavnom primeru jasno vidi.

Sad sam tek pročitao šta si ovde napisao; ti si tu neke stvari pomešao.

na srpskom se isto tako kaže Ptolemej. Postoji i oblik Ptolemaj, ali on nije široko zastupljen danas.

Cela rasprava nije se ticala završetka reči, već totalno nepotrebnog umetanja glasa O namesto E pod inspiracijom pozno srednjovekovnog vulgarnog latinskog jezika za jednog starog Grka.

Danas postoje zaista neki ljudi koji kažu i pišu „Ptolomej“, ali u principu gotovo isključivo tako po društvenim mrežama, neformalno, i to samo zato što ne znaju šta je ispravnije. I po tome da li neko stavlja o umesto e, može se tačno prepoznati razlika između nekoga ko dobro poznaje materiju, ili samo zna neka 2-3 podatka sa koja je pokupio sa Gugla, tako da je stavljanje glasa E ili umetanje O umesto njega izvesni reper po kojem se dotično o može prepoznati (neko će možda reći da primenjujem stereotip, ali u praksi se jeste potvrdilo; čim vidiš Ptolemej odmah znaš da se radi o informisanoj osobi koja je u materiju upućena).

 

[Mrkalj]

Sad sam tek pročitao šta si ovde napisao; ti si tu neke stvari pomešao.



Cela rasprava nije se ticala završetka reči, već totalno nepotrebnog umetanja glasa O namesto E pod inspiracijom pozno srednjovekovnog vulgarnog latinskog jezika za jednog starog Grka.

Danas postoje zaista neki ljudi koji kažu i pišu „Ptolomej“, ali u principu gotovo isključivo tako po društvenim mrežama, neformalno, i to samo zato što ne znaju šta je ispravnije. I po tome da li neko stavlja o umesto e, može se tačno prepoznati razlika između nekoga ko dobro poznaje materiju, ili samo zna neka 2-3 podatka sa koja je pokupio sa Gugla, tako da je stavljanje glasa E ili umetanje O umesto njega izvesni reper po kojem se dotično o može prepoznati (neko će možda reći da primenjujem stereotip, ali u praksi se jeste potvrdilo; čim vidiš Ptolemej odmah znaš da se radi o informisanoj osobi koja je u materiju upućena).

Ajde, nemoj ti, kao svaki put, da post festum izmišljaš "o čemu je bila ustvari rasprava" i kako si samo ti merodavan da to proceniš nego samo daj link na nju pa svako neka sam vidi ko si i kakav si.

 

[Pumpaj Pumpanović Pumpanov]

Ajde, nemoj ti, kao svaki put, da post festum izmišljaš "o čemu je bila ustvari rasprava" i kako si samo ti merodavan da to proceniš nego samo daj link na nju pa svako neka sam vidi ko si i kakav si.

Ne, to je samo tvoja prilično uobičajena drama.

Bukvalno sam citirao samog sebe gore.
Ako nisi znao, možeš da klikneš na nadimak forumaša u citatu (ili strelicu pored) jer funkcioniše kao hiperlink ka toj objavi.

 

[Nina]

@Mrkalj i @NickFreakyrgios
Molim vas da prekinete sa vredjanjima i omalovažavanjima. Do sada su vam brisani postovi po prijavama , ako nastavite pocece kažnjavanja
Hvala unapred na razumevanju

 

[Kole11]

Da sumiramo, korisnik Q. tvrdi da je Porfirogenitov rukopis koji sadrzi nepoznatu istoriju Srba bio u Veneciji u njihovoj biblioteci barem 50g tokom 16.veka i da ga pritom niko nije procitao, do Grka koji ga je u Veneciju doneo, Antonija Eparha sa Krfa..

Spis nije bio neko trecerazredno štivo, pa da kažemo da se možda i provukao nepročitan, već je sadržao do tada nepoznatu istoriju Venecije 9.veka. Iz tog razloga on je za Mlecice bio od neprocenjivog znacaja.
Opet korisnik Q navodi da ni Mlecici nisu procitačitali spis jer je bio na grckom jeziku već im je Eparh usmeno ispricao da je taj spis njima vazan i oni su mu to sve poverovali na reč. Čitali nisu jer grčki ne znaju. Sanse nikakve nema da je spis preveden na latinski pa da tako Mlečani mogu lepo da pročitaju svoju istoriju, veli učeni korisnik Q.
Takodje prema mišljenju kua Eparh je Mlecicima ispricao samo istoriju Venecije a nije im pominjao istoriju Srba, jer Mlecice to nije zanimalo, pa je tako Mlecanin koji je cuvao Poefirogenita u svojoj riznici i dalje nastavljao da pise o Srbima kao o autohtonim balkancima.

 

[Pumpaj Pumpanović Pumpanov]

Da sumiramo, korisnik Q. tvrdi da je Porfirogenitov rukopis koji sadrzi nepoznatu istoriju Srba bio u Veneciji u njihovoj biblioteci barem 50g tokom 16.veka i da ga pritom niko nije procitao, do Grka koji ga je u Veneciju doneo, Antonija Eparha sa Krfa..

Ja mislim da tebi tu nešto nije jasno kada govoriš njihovoj biblioteci.

Šta ti to zamišljaš kada to pišeš, tačno? I da li razumeš da se radi o privatnoj biblioteci Enjacia kao građanina, što je i razlog zašto je rukopis kasnije došao i do Eparhovih ruku natrag, kao i zašto je kompletna Enjacijeva biblioteka samo prodana.

Spis nije bio u Duždevoj palati, ako si to nekim slučajem pomislio.

Spis nije bio neko trecerazredno štivo, pa da kažemo da se možda i provukao nepročitan, već je sadržao do tada nepoznatu istoriju Venecije 9.veka. Iz tog razloga on je za Mlecice bio od neprocenjivog znacaja.
Opet korisnik Q navodi da ni Mlecici nisu procitačitali spis jer je bio na grckom jeziku već im je Eparh usmeno ispricao da je taj spis njima vazan i oni su mu to sve poverovali na reč. Čitali nisu jer grčki ne znaju. Sanse nikakve nema da je spis preveden na latinski pa da tako Mlečani mogu lepo da pročitaju svoju istoriju, veli učeni korisnik Q.
Takodje prema mišljenju kua Eparh je Mlecicima ispricao samo istoriju Venecije a nije im pominjao istoriju Srba, jer Mlecice to nije zanimalo, pa je tako Mlecanin koji je cuvao Poefirogenita u svojoj riznici i dalje nastavljao da pise o Srbima kao o autohtonim balkancima.

Zašt ne navedeš o čemu se radi, da i drugi mogu da vide?

Šta je sve to Enjacio ispisao iz DAI, prikaži.

 

[Kole11]

I da li razumeš da se radi o privatnoj biblioteci Enjacia kao građanina

Znam da si u pravu ali ne razumem zasto covek sam sebi persira

Ovu knjigu imamo u našoj biblioteci kao dragoceni posed.

 

[Pumpaj Pumpanović Pumpanov]

Znam da si u pravu ali ne razumem zasto covek sam sebi persira

Ovu knjigu imamo u našoj biblioteci kao dragoceni posed.

Zato što govori o sebi u množini.

Vidi se da nisi nešto baš ni čitao šta pišu ni srpski istoričari, zato što je, iako smo u 21. veku, u srpskoj istoriografiji i dalje uobičajeno je se koristi množinski oblik kada se govori o sebi. Imaćeš ozbiljan problem da naiđeš na nekoga ko govori o sebi u jednini, već ćeš nailaziti gotovo isključivo na „mi zaključujemo“ ili „po našem mišljenju“ u slučaju dela koja nemaju više autora i gde se „mi“ i „naše“ odnosi u praksi isključivo na jednu jedinu osobu. Ako nekada budeš čitao neki naučni rad, obrati pažnju na dotično.

Primera radi, ovo su stranice iz najnovije knjige Predraga Komatine, Konstantin Poriforgenit i rana istorija Južnih Slovena, str. 8, nap. 120 na str. 35, 271:

Spojler

Ovde kada Komatina piše o našem mišljenju, našem istraživanju, govori zapravo o sebi u množini. Ti si pominjao da želiš da napišeš neku knjigu o ovim stvarima. Ako želiš da pretenduješ da to bude nešto ozbiljno, i od tebe bi se očekivalo da koristiš množinski oblik kada govoriš o svojim stavovima, mišljenju, tezama.

To se zove „autorska množina“ (ili pluralis maiestatis) i ne samo što je bila uobičajena početkom XVI stoleća, nego je preživela kao opšte prihvaćeni vid ličnog izražavanja u akademskoj zajednici i sve do današnjeg dana.

https://visanu.rs/wp-content/uploads/Konstantin_Porfirogenit_i_rana_istorija_Juznih_Slovena.pdf

 

[Kole11]

Zato što govori o sebi u množini.

Vidi se da nisi nešto baš ni čitao šta pišu ni srpski istoričari, zato što je, iako smo u 21. veku, u srpskoj istoriografiji i dalje uobičajeno je se koristi množinski oblik kada se govori o sebi. Imaćeš ozbiljan problem da naiđeš na nekoga ko govori o sebi u jednini, već ćeš nailaziti gotovo isključivo na „mi zaključujemo“ ili „po našem mišljenju“ u slučaju dela koja nemaju više autora i gde se „mi“ i „naše“ odnosi u praksi isključivo na jednu jedinu osobu. Ako nekada budeš čitao neki naučni rad, obrati pažnju na dotično.

Primera radi, ovo su stranice iz najnovije knjige Predraga Komatine, Konstantin Poriforgenit i rana istorija Južnih Slovena, str. 8, nap. 120 na str. 35, 271:

Spojler

Pogledajte prilog 1672265
Pogledajte prilog 1672266

Ovde kada Komatina piše o našem mišljenju, našem istraživanju, govori zapravo o sebi u množini. Ti si pominjao da želiš da napišeš neku knjigu o ovim stvarima. Ako želiš da pretenduješ da to bude nešto ozbiljno, i od tebe bi se očekivalo da koristiš množinski oblik kada govoriš o svojim stavovima, mišljenju, tezama.

To se zove „autorska množina“ (ili pluralis maiestatis) i ne samo što je bila uobičajena početkom XVI stoleća, nego je preživela kao opšte prihvaćeni vid ličnog izražavanja u akademskoj zajednici i sve do današnjeg dana.

https://visanu.rs/wp-content/uploads/Konstantin_Porfirogenit_i_rana_istorija_Juznih_Slovena.pdf

Dobro, autorska mnozina

Ali odavno si ostao duzan odgovor na pitanje kako to da spis nije procitan dok je čuvan u manastiru Prodrom u Konstantinopolju. Tamo su ziveli Grci koji znaju da čitaju grčki. Takođe znamo da je kralj Milutin bio mecena tog manastira, dakle spis je bio raspoloživ i Srbima svo to vreme.

Kada spis boravi u Veneciji opet se širi istovetna mantra, tj niko za njega ne zna niti ga iko čita, uključujući i vlasnika spisa.
I tako sve do Batavca Mersa koji se eto udostojio da ga pročita nakon vekova nezainteresovanosti vlasnika za čitanje Porfirogenitovog spisa

Ne bih rekao da ovi tvoji zaključci imaju dodirne veze sa naukom, mnogo više sa fikcijom tj fantazijom.

 

[Pumpaj Pumpanović Pumpanov]

Dobro, autorska mnozina

Šta je tebi smešno ili ironično u vezi sa tim?

Kada spis boravi u Veneciji opet se širi istovetna mantra, tj niko za njega ne zna niti ga iko čita, uključujući i vlasnika spisa.
I tako sve do Batavca Mersa koji se eto udostojio da ga pročita nakon vekova nezainteresovanosti vlasnika za čitanje Porfirogenitovog spisa

Ne bih rekao da ovi tvoji zaključci imaju dodirne veze sa naukom, mnogo više sa fikcijom tj fantazijom.

Ovo je tvoja verzija tumačenja. Pošto mislim da i sam znaš koliko sve zvuči fantazmagorično, ti namerno ne želiš da napišeš šta si zamislio sistematično i u jednoj objavi, već ovako pišeš razbacano kroz pitanjca i slično, bez povezivanja u jednu celinu,...da se ne bi videlo koliko zvuči besmisleno (u astronomskiim razmerama). Pa evo, povezaću tvoje insinuacije u jednu celinu, kako izgleda ono u šta ti veruješ:
1) Prepis pravi Antije Eparh 1509. godine
2) Donosi ga u Veneciju, gde je do 1516. godine pohranjen u biblioteci Enjacia
3) U narednih ca. 40 godina, neko pravi u Veneciji prepis tog dela na latinski jezik. Iako je to jezivo kompleksan, težak posao, koji uvek ostavlja neke tragove, ne znamo danas ni ko je napravio taj, prevod, niti kada, niti znamo šta je bilo sa njim. Ne možemo ni na koji način da dokažemo, niti posredno, niti neposredno, postojanje tog hipotetičkog prevoda
4) Nekim čudom, iako je delo prevedeno, Enjacio donosi vrlo čudnu odluku da DAI ne objavi. I za sve ove decenije, doslovno ga niko ne štampa, do kraja Enjaciovog života
5) Nakon što Enjacio umire 1553. godine, njegova privatna biblioteka se prodaje protestantima. Završava kod augzburških luterana, koji, nekim čudom, kupuju grčki prepis iz 1509. godine, ali ostavljaju iz nekih jako čudnih razloga kod Eparha iznad pomenuti hipotetički latinski prevod
6) Mavro Orbini posećuje Italiju oko 1599. godine i tamo pronalazi hipotetički latinski prevod Eparhovog prepisa. Međutim, zaključuje da se u njemu ne nalazi ama baš ništa od značaja za Kraljevstvo Slovena i onda odustaje od njegove upotrebe, odlazeći iz Venecije razočaran.
7) Nakon Orbinovog razočaranja, hipotetičkom latinskom prevodu DAI se gube apsolutno svi tragovi. Delo mora nanovo da se prevodi, posle izgubljenog prevoda Nepoznatog prevodioca i zato Johan van Meurs mora deceniju kasnije sve to iz početka da radi. Nažalost, sem Orbina koji je odlučio da tu nema ništa korisno, niko živ više nije ugledao taj latinski prevod, niti ga kopirao...ništa.

Kažeš, fikcija i fantazija.
Kako tebi zvuče ove tvoje crtice, iznad? Pročitaj ih naglas i porazmisli barem malo o njima.

Usput bi mogao i malčice da izguglaš i naučiš šta znači princip Okamove britve, ako želiš da naučiš osnovne principe logičke dedukcije i kako se i do istorijskih zaključaka dolazi:

Tvoje pretpostavke se zasnivaju na konstantnom zaobilaženju ovih principa, usled kojih redovno, u širokom krugu, zaobilaziš jednostavna rešenja i odgovore koji iziskuju upotrebu vrlo malenog broja premisa, zarad fantazmagoričnih konstrukcija koje kao voz zasnivaju ne na činjenicama, već linijom pretpostavke na pretpostavci na pretpostavci, konzistentno narušavajući doslovno najosnovniji logički princip koji se koristi u deduktivnom rezonovanj.

 

[Mrkalj]

Ovo je primer gde LLM AI može biti od velike pomoći.

Kritika principa Okamove britve​

Princip Okamove britve, koji nalaže da se ne sme množiti broj pretpostavki više nego što je potrebno, često se koristi kao vodič u naučnim i filozofskim raspravama. Prema ovom principu, jednostavnije objašnjenje koje uklanja višak komplikacija trebalo bi imati prednost nad složenijim alternativama. Iako se Okamova britva često pokazala korisnom kao heuristički alat, njen prekomerni ili pogrešni oslonac može dovesti do ozbiljnih grešaka u zaključivanju. Ovaj esej analizira ograničenja Okamove britve i ukazuje na primere u kojima je njenim korišćenjem zanemarena dublja i kompleksnija istina.

Primeri gde je Okamova britva vodila do pogrešnih zaključaka​

1. Teorija kontinenata i Alfred Vegener​

Početkom 20. veka, Alfred Vegener je predložio teoriju o pomeranju kontinenata, tvrdeći da su današnji kontinenti nekada bili povezani u jedinstvenu kopnenu masu (Pangeu). Njegova teorija bila je složena jer je zahtevala novo razumevanje geoloških procesa i tektonike ploča, dok je tadašnja dominantna hipoteza smatrala da su kontinenti nepokretni i da je njihova forma rezultat lokalnih procesa. Koristeći Okamovu britvu, naučna zajednica odbacila je Vegenrovu ideju kao previše komplikovanu. Tek decenijama kasnije, kada su otkriveni dokazi o tektonici ploča, Vegenrova teorija je potvrđena.

2. Mikrobi kao uzročnici bolesti​

Pre nego što su mikroorganizmi identifikovani kao uzročnici bolesti, smatralo se da su bolesti posledica "lošeg vazduha" (mijazme). Ova teorija, iako pogrešna, izgledala je jednostavnija i u skladu s Okamovom britvom, jer nije zahtevala pretpostavku postojanja nevidljivih mikroorganizama. Tek otkrićem mikroskopa i radom naučnika poput Luja Pastera i Roberta Koha postalo je jasno da je kompleksnija teorija bila ispravna.

3. Teorije zavere koje su postale realnost​

Jedan od ključnih problema Okamove britve je njena moguća zloupotreba u diskreditovanju teorija koje na površini izgledaju kao "teorije zavere". Na primer, prisluškivanje aktivista i političara od strane američke vlade tokom programa COINTELPRO dugo je smatrano paranoidnom teorijom zavere. Jednostavnije objašnjenje bilo je da su aktivisti izmišljali tvrdnje kako bi dobili publicitet. Tek kasnije su objavljeni dokumenti koji su potvrdili postojanje ove prakse. Slično tome, afera Watergate takođe je delovala previše komplikovano da bi bila istinita, ali se ispostavilo da je složena mreža političkih manipulacija zaista postojala.

Okamova britva kao retorička zamka​

Jedna od osnovnih kritika Okamove britve je ta što može biti zloupotrebljena kao retorička alatka za promovisanje jednostavnih objašnjenja koja odgovaraju nečijem narativu, dok složenije, ali tačnije teorije bivaju diskreditovane kao previše "spekulativne". Ovo se dešava naročito u kontekstu naučnih i političkih debata, gde se princip "manje pretpostavki" može selektivno primenjivati kako bi se eliminisale nepožljne alternative.

Na primer, u medicini je dugo vremena bilo jednostavnije smatrati da su žene koje su imale simptome histerije jednostavno emocionalno nestabilne, nego razmatrati kompleksnije uzroke, poput neuroloških ili hormonskih poremećaja. Takođe, kada se suočimo s naučnim anomalijama, Okamova britva može navesti istraživače da odbace hipoteze koje se ne uklapaju u postojeću paradigmu.

Komplikovane istine i naučna metodologija​

Jedan od ključnih problema sa Okamovom britvom je što ona ne uzima u obzir dinamiku naučnog otkrića. Nauka se retko oslanja na jednostavna rešenja jer priroda stvarnosti često nije jednostavna. Kvantna fizika, teorija relativnosti i moderna genetika sve su primeri oblasti u kojima je složeno objašnjenje bilo jedino ispravno objašnjenje. Da su naučnici striktno sledili Okamovu britvu, mnogi od ovih otkrića ne bi nikada bili postignuti.

Zaključak​

Okamova britva, iako koristan heuristički alat, nije nepogrešiv princip. Njena primena mora biti uravnotežena kritičkim razmišljanjem i otvorenošću prema složenim objašnjenjima. Primeri poput teorije pomeranja kontinenata, otkrića mikroorganizama i potvrđenih teorija zavere pokazuju da jednostavnost nije uvek sinonim za istinu. Kada se koristi kao apsolutni kriterijum za odlučivanje, Okamova britva može postati retorička zamka, otežavajući napredak u razumevanju sveta. Stoga je ključno da se svaki zaključak donosi na osnovu celokupnog skupa dokaza, a ne samo na osnovu privi

 

[Pumpaj Pumpanović Pumpanov]

@Kole11 najbitniji deo sa klipa pojašnjenja profesora Džefrija Kaplana koji bi trebalo da pogledaš kreće od 04:14 (zaustavio sam sekund):