Добро, Вујадине, какав ти је то поглед на ствар? Значи, ко је преживео тај је издајник. Па то чак ни у народним песмама нема, и тамо се појави понеко ко је преживео, па не кажу да је издајник.
У средњевековним бојевима, данас се то зна, генерално, није било тако много жртава. Онога часа када борбени поредак буде разбијен, битка је решена. Следи бежанија, пљачка и заробљавање, ко не стигне да побегне.
Е сад, сигурно да постоје изузеци. Не знамо тачно шта се на Косову догодило али је по свој прилици то један такав изузетак, пошто знамо да је битка значајна не толико по своме исходу (за који нисмо потпуно сигурни какав је био) него по чињеници да је изгинуло скоро комплетно српско племство.
Слично је било и код Аженкура, који се десио у слично време, који би био још једна од битака у којима је неко добио неко изгубио, да у њему није изгинуло француско племство. Одабрали погрешну тактику и изгинули. Француза је још било довољно да поједу Енглезе за доручак, али су били толико деморалисани губицима (племства) да су одустали и потписали мир.
А што помињеш Милошеву здравицу, каква здравица? Па то је потпуни мит.
Да ли је и ово Мит?
Stefan Lazarevic' (1377-1427)
Natpis na kosovskom stubu
Ove rechi napisane bishe na mramornom stubu na Kosovu.
Choveche koji srpskom zemljom stupash,
bilo da si doshljak ili ovdashnji,
ma ko da si i ma shta da si,
kada dodjesh na polje ovo,
koje se zove Kosovo,
po svemu c'esh ugledati puno kostiju mrtvih,
te sa njima i kamenu prirodu,
mene krstoznachnog kao steg,
videc'esh kako posred polja upravno stojim.
Da ne prominesh i da ne previdish
kao neshto zaludno i nishtavno,
no molim te, pridji i priblizhi se meni, o ljubimi,
i razmotri rechi koje ti prenosim,
i iz toga c'esh razumeti zbog kog uzroka
i kako i zashto ja stojim ovde,
jer istinu ti govorim,
nishta manje od zhivoga,
da c'u vam izneti u sushtini sve shto se zbilo.
Ovde negda bejashe veliki samodrzhac,
chudo zemaljsko i riga srpski,
zvani Lazar, knez veliki,
pobozhnosti nepokolebimi stub,
dobrorazumlja puchina i mudrosti dubina,
ognjeni um i zashtitnik stranaca,
hranitelj gladnih i milovanje nishtih,
skrbnih milovanje i uteshitelj,
koji voli sve shto hoc'e Hristos,
kome ide sam po svojoj volji
i sa svima svojim bezbrojnim mnoshtvom,
koliko je pod rukom njegovom.
Muzhevi dobri, muzhevi hrabri,
muzhevi, vaistinu, u rechi i u delu
koji se blistaju kao zvezde svetle,
kao zemlja cvetovima sharenim,
odeveni zlatom i kamenjem dragim ukrasheni,
mnogi konji izabrani i zlatosedlani,
svedivni i krasni konjanici njihovi.
Sveplemenitih i slavnih
kao kakav dobri pastir i zashtitnik,
mudro privodi duhovne jaganjce
da u Hristu dobro skonchaju
i prime muchenja venac
i vishnje slave uchesnici budu.
I tako slozhno veliko bezbrojno mnoshtvo
skupa s dobrim i velikim gospodinom,
dobrom dushom i verom najtvrdjom,
kao na krasnu dvoranu i mnogomirisanu hranu
na neprijatelja se ustremishe
i pravu zmiju zgazishe
i umrtvishe divlju zver i velikog protivnika
i nesitoga ada svejadca,
velim Amurata i sina njegova,
aspidin i gujin porod,
shtene lavovo i vasilskovo,
pa sa njima i ne malo drugih.
O chudesa Bozhijih sudbina,
uhvac'en bi hrabri stradalac
bezakonim agarenskim rukama
i kraj stradanju dobro sam prima
i muchenik Hristov postaje
veliki knez Lazar.
Ne poseche ga niko drugi, o ljubimi,
do sama ruka toga ubice, sina Amuratova,
I sve ovo recheno svrshi se
leta 6897, indikta 12, meseca 15, u dan utorak,
a chas je bio shesti ili sedmi,
ne znam, Bog zna.
