Zadovoljna domacica
Buduća legenda
- Poruka
- 25.527
http://forum.krstarica.com/showthre...nske-torte?p=15199559&viewfull=1#post15199559
Ovako sam pisala u septembru prošle godine.
A ove godine, drugog dana Uskrsa, moja komšinica je mene iznenadila. Umrla je.
Nastradala je u štali, i kako je živela sama, iskrvarila je. Pronađena je već ukočena, u lokvi krvi. To veče kada će umreti, otišla sam kod nje na čašicu razgovora, i pošto je nisam našla, vratila sam se kući. Poznavajući odlično njene navike i sistem rada, ni jednog trenutka nisam pomislila da je u štali, jer su svetla svuda bila pogašena, a u vreme u koje sam bila, trebalo je da je završila sa namirivanjem.
Kada bih mogla da vratim samo pet minuta svog života, znala bih šta da radim. I tada bih znala šta je trebalo da mi bude sumnjivo te večeri, a nije mi bilo. I zamišljam sebe kako je nalazim živu, i pošto verovatno ne bih umela da joj pružim prvu pomoć, vičem iz sveg glasa da me čuju čak u drugoj ulici. I zamišljam kako se ona oporavlja, i kako je opet tu, sa mnom, jer je bila pravi prijatelj i drug, neko ko mi je mnogo značio, i neko ko me je voleo, bila je moj prijatelj do koske.
Na Uskrs posle podne je bila kod mene, i pričala mi o nekoj pesmi u kojoj se govori kako čovek ništa ne ponese sa sobom kada umre, i to je bilo poslednje naše druženje.
Žao mi je što sam podigla ovu temu, ali morala sam...
Ovako sam pisala u septembru prošle godine.
A ove godine, drugog dana Uskrsa, moja komšinica je mene iznenadila. Umrla je.
Nastradala je u štali, i kako je živela sama, iskrvarila je. Pronađena je već ukočena, u lokvi krvi. To veče kada će umreti, otišla sam kod nje na čašicu razgovora, i pošto je nisam našla, vratila sam se kući. Poznavajući odlično njene navike i sistem rada, ni jednog trenutka nisam pomislila da je u štali, jer su svetla svuda bila pogašena, a u vreme u koje sam bila, trebalo je da je završila sa namirivanjem.Kada bih mogla da vratim samo pet minuta svog života, znala bih šta da radim. I tada bih znala šta je trebalo da mi bude sumnjivo te večeri, a nije mi bilo. I zamišljam sebe kako je nalazim živu, i pošto verovatno ne bih umela da joj pružim prvu pomoć, vičem iz sveg glasa da me čuju čak u drugoj ulici. I zamišljam kako se ona oporavlja, i kako je opet tu, sa mnom, jer je bila pravi prijatelj i drug, neko ko mi je mnogo značio, i neko ko me je voleo, bila je moj prijatelj do koske.
Na Uskrs posle podne je bila kod mene, i pričala mi o nekoj pesmi u kojoj se govori kako čovek ništa ne ponese sa sobom kada umre, i to je bilo poslednje naše druženje.
Žao mi je što sam podigla ovu temu, ali morala sam...
