Vraćam se pre nekoliko dana s voza i prolazim pored otvorene kapije, ispred suze i nešto ljudi i svi onako namršteni..... idem i pitam se ko je umro. Al' ne prosto ko je umro jer ga/je verovatno ne znam, nego kome je ta osoba umrla. Na početku moje ulice, pre par meseci, umrla je četrdesetogodišnja žena, znam da je imala dvoje ili troje male dece.....
Prekjuče nađem umrlicu i pričitam "Iznenada preminula u 61-oj godini života".
I sad ne mogu da se sastavim kako je to - iznenada preminuti. Za ove koji su ostali. Kako je to kad je neko živ, normalan, deluje zdravo ili je stvarno zdrav, i odjednom ga više nema.
Volela bih da na ovoj temi napišete da li vam se desilo da vam neko relativno blizak, ili baš blizak, tako iznenada umre, pogine, nestane iz vašeg života. Naravno, ako ne želite, ne morate ništa pisati.
Iz nekog razloga imam utisak da im nikada nije posvećeno dovoljno pažnje i da je jako tužno što se na te ljude zaboravi nakon godinu-dve... Ne zaboravi, ali da..... i zaboravi. A da se ne zaboravi, ne bi se moglo živeti.
Ko su bili ti ljudi i šta su vam značili?
u 56-oj godini, iznenada. 2min pre toga se nasalio sa malim decakom iz komsiluka, i samo pao, pomodreo i umro. Srce. Imao je dugo visok pritisak, pio redovno lekove, ali nije hteo ici kardiologu. Za 26.jun sad mu je zakazano kod interniste jos od pre 2 i vise meseca, ali nije docekao. Nikada se nije nesto zalio, bio je pozitivan jako, voleo zivot, salio se sa svima, nervozu je iskazivao samo prema meni, mami i babi(njegovoj majci), svi ostali ga pamte samo po salama, i duhovitosti njegovoj. Imao je talenta za dosta stvari. Fali mi jako, ne mogu opisati, namerno sam trazila ovakve tekstove, ne bih li sebi olaksala, jer vidim da ima i gorih muka, verovatno je to sebicno a nesto narocito i ne pomaze jer je mnogo sveza bol. Kad je umro, ostalo mu jedno oko otvoreno, kazu ostao je zeljan da me vidi, jer tada nisam bila kod kuce, pre toga se nismo videli ni culi cele 2 nedelje. Zbog toga mi je jos teze. Mnogo sam ga volela. I plasi me pomisao da nije to znao. Na poseban nacin je iskazivao tu svoju ljubav ka meni, ali verujem da me je voleo, jedino sam mu dete. Kad sam bila mala bio mi je sve, prvi on, pa 5mesta prazno, pa mama pa svi ostali. Kako sam odrasla malo, postala sam bliskija sa mamom, a s njim sam se malo vise svadjala, ali sve sam ja to zaboravila vec, ostaju mi samo lepe uspomene, a jako ih je mnogo. Nadam se da je i on meni oprostio sto nisam bila bas najbolja cerka, i nadam se da je znao koliko ga samo volim, isuvise. I uvek cu. Dok sam ziva ja, zivece i on. Zao mi je sto nije docekao da postane deka, posto je to zeleo, pricao je o tome, ali zivot je tako surov. Oba roditelja su ga sahranila, od 80godina. Brata blizanca je ostavio...2 sinovice koje su ga prosto obozavale, svi su zabezeknuti, ceo komsiluk, sve kolege, apsolutno svi koji su ga znali pa makar i iz vidjenja. Ne znam, veliki je shok, ali necu vise da preterujem, jer od svakog zla ima vece...Tajo moj, mnogo mi nedostajes, uvek cu te voleti...pocivaj u miru! 
Vraćam se pre nekoliko dana s voza i prolazim pored otvorene kapije, ispred suze i nešto ljudi i svi onako namršteni..... idem i pitam se ko je umro. Al' ne prosto ko je umro jer ga/je verovatno ne znam, nego kome je ta osoba umrla. Na početku moje ulice, pre par meseci, umrla je četrdesetogodišnja žena, znam da je imala dvoje ili troje male dece.....
Prekjuče nađem umrlicu i pričitam "Iznenada preminula u 61-oj godini života".
I sad ne mogu da se sastavim kako je to - iznenada preminuti. Za ove koji su ostali. Kako je to kad je neko živ, normalan, deluje zdravo ili je stvarno zdrav, i odjednom ga više nema.
Volela bih da na ovoj temi napišete da li vam se desilo da vam neko relativno blizak, ili baš blizak, tako iznenada umre, pogine, nestane iz vašeg života. Naravno, ako ne želite, ne morate ništa pisati.
Iz nekog razloga imam utisak da im nikada nije posvećeno dovoljno pažnje i da je jako tužno što se na te ljude zaboravi nakon godinu-dve... Ne zaboravi, ali da..... i zaboravi. A da se ne zaboravi, ne bi se moglo živeti.
Ko su bili ti ljudi i šta su vam značili?
Boze slucajnosti,da su na isti dan rodjeni i da su obojica umrli tako mladi.Danas bi bio 35. rođendan Milanu, mom bratu od tetke, da nije preminuo u svojoj 21. godini. Njegova rođena sestra udala se za Mirka, koji bi takođe danas, da nije zimus preminuo, napunio 32 godine. Previše tuge za jadno njeno srce, i ja je delim sa njom.
Bog definitivno uzima najbolje.
Milane i Mirko, mislim na vas.
u trenutku zanemis i zelis da se to ne desava, da ces se probuditi i sutra ce sve biti kao pre, ali nije tako...Vraćam se pre nekoliko dana s voza i prolazim pored otvorene kapije, ispred suze i nešto ljudi i svi onako namršteni..... idem i pitam se ko je umro. Al' ne prosto ko je umro jer ga/je verovatno ne znam, nego kome je ta osoba umrla. Na početku moje ulice, pre par meseci, umrla je četrdesetogodišnja žena, znam da je imala dvoje ili troje male dece.....
Prekjuče nađem umrlicu i pričitam "Iznenada preminula u 61-oj godini života".
I sad ne mogu da se sastavim kako je to - iznenada preminuti. Za ove koji su ostali. Kako je to kad je neko živ, normalan, deluje zdravo ili je stvarno zdrav, i odjednom ga više nema.
Volela bih da na ovoj temi napišete da li vam se desilo da vam neko relativno blizak, ili baš blizak, tako iznenada umre, pogine, nestane iz vašeg života. Naravno, ako ne želite, ne morate ništa pisati.
Iz nekog razloga imam utisak da im nikada nije posvećeno dovoljno pažnje i da je jako tužno što se na te ljude zaboravi nakon godinu-dve... Ne zaboravi, ali da..... i zaboravi. A da se ne zaboravi, ne bi se moglo živeti.
Ko su bili ti ljudi i šta su vam značili?
