Umrli...

[gost 16798]

Sta da vam kazem, obema?
Koja je u pravu, ili ste obe?
Prsten stoji, masivan, lep, nosen citav zivot, a stoji zamotan, ne na prstu. Da li je pametno dati coveku koji ga je odgajio a bratu pokojnika, ako je pokojnikova izricita zelja bila da se prsten da najmladjem sinu i nikome drugom? Pokojnikova je poslednja, ali...
Licno, ne bih oprostila, ne bih uzela makar i samo da stoji...
Ovaj nemir sada, ni s cim se ne moze uporediti!
Bes?
Bol?
Mrznja?
Kajanje?
I ono osnovno sto mene recimo muci: Je li njegov otac znao da on nece doci, ni po koju cenu?
Iz svega sto se godinama desavalo, morao je znati, imao je vremena na samrtnoj postelji da razmislja (neka mi Bog oprosti, njemu kako hoce) i da li je to neko "iskupljenje", ili osveta?
Da mi je ko pricao, ne bih verovala

...ako ne oprostimo mi patimo...zbog neoprastanja covek moze i da se razboli

 

[*BILJA*]

...ako ne oprostimo mi patimo...zbog neoprastanja covek moze i da se razboli

Za bolesnog i jedva oporavljenog nevidjeni teret, skinuti sve sto se moze s pleca, da!

Kako skinuti balast sto se prstenom zove?

Pokloniti bratu njegovom, neka radi s njim sta god hoce, samo neka sklanja, urnise

Poslati nazad udovici? Neka ona radi s njim sta pozeli, ima ona sinove koje je odgajio pokojnik?

Valjda ce se naci neko resenje, samo da se iznese iz kuce!

Pozdravljam te...

 

[tehduduk]

...ako ne oprostimo mi patimo...zbog neoprastanja covek moze i da se razboli

imam dve opcije kojih se pridrzavam za svoje dobro- oprostiti ali ne zaboraviti i zaboraviti ali ne oprostiti

Za bolesnog i jedva oporavljenog nevidjeni teret, skinuti sve sto se moze s pleca, da!

Kako skinuti balast sto se prstenom zove?

Pokloniti bratu njegovom, neka radi s njim sta god hoce, samo neka sklanja, urnise

Poslati nazad udovici? Neka ona radi s njim sta pozeli, ima ona sinove koje je odgajio pokojnik?

Valjda ce se naci neko resenje, samo da se iznese iz kuce!

Pozdravljam te...

sve opcije koje si navela daju neku nerealnu vrednost obicnom prstenu koji se tako lako da izgubiti ...

ja licno bih ga bacila ... tj ne bih ga ni uzimala ni od koga

 

[gost 16798]

imam dve opcije kojih se pridrzavam za svoje dobro- oprostiti ali ne zaboraviti i zaboraviti ali ne oprostiti

... ne zna se koja je gora

... biljo sigurno je celog zivota zeleo oca ali mu otac tu zelju nije ispunio, sad njegov otac zeli da on ima njegov prsten ....ne treba da bude kao on, razmisli

 

[*BILJA*]

imam dve opcije kojih se pridrzavam za svoje dobro- oprostiti ali ne zaboraviti i zaboraviti ali ne oprostiti



sve opcije koje si navela daju neku nerealnu vrednost obicnom prstenu koji se tako lako da izgubiti ...

ja licno bih ga bacila ... tj ne bih ga ni uzimala ni od koga[/QUOTE]
Konkretno i jasno, zapravo jedino resenje, ne uzimati, onaj koji ga je odgajio, znace sta s njim da ucini s njim i zavrsi s tim zauvek, hvala ti od sveg srca sto si potvrdila najcesce zagovaranu opciju i jedinu pravu, jednostavno..i zbogom!

Najkomplikovanije stvari su ustvari i najednostavnije, staviti u ad acta i gotovo!
Zelim ti lepu i laku noc

 

[*BILJA*]

imam dve opcije kojih se pridrzavam za svoje dobro- oprostiti ali ne zaboraviti i zaboraviti ali ne oprostiti



sve opcije koje si navela daju neku nerealnu vrednost obicnom prstenu koji se tako lako da izgubiti ...

ja licno bih ga bacila ... tj ne bih ga ni uzimala ni od koga

Ne bih rekla da je obican, skinut je pre smrti i namenjen, sad s kojim pravom, namerom, to je sa sobom odneo u grob, dilema je ostala, nisam za bacanje samo za to da ga ne nosi kad ne zeli, neka ga da bratu pokojnika i svom poocimu, coveku koji ga je odgajio od (sto se kaze) "kilo mesa', ako je sve ove godine umeo i mogao da mu pomogne, da stekne njegovo postovanje i ljubav, znace sta ce s njim, kako da ga ne baci, a ipak odstrani od njega.
Hvala na savetu, ipak...

 

[*BILJA*]

... ne zna se koja je gora

... biljo sigurno je celog zivota zeleo oca ali mu otac tu zelju nije ispunio, sad njegov otac zeli da on ima njegov prsten ....ne treba da bude kao on, razmisli

Apsolutno, to se tek sad vidi, jasno kao dan, ali vec napisah teduduku da trenutno nije dobro da ga drzi blizu sebe, neka za izestan pa i duzi period bude negde sklonjen, ko zna sta vreme nosi...Tako ce i biti sigurna sam, i pre nego prestanem da gnjavim, samo cu ti jedan detalj izneti koji mene proganja iako sam samo cula: Imao je 5. godina...Dan pred Novu godinu....Otac je obecao da ce doci bar tad, i doneti paketice (iako su kupljeni svoj deci) i oni su cekali citav dan, narocito on...Palo i vece, napolju sneg, veje, a njih sve troje kraj prozora...Stariji se i odmaknu i nekako zaborave, on nikako, ceka...Vec prosla ponoc, nijedan auto nije stao ispred kuce, a on je i dalje cekao i plakao...Kako neko pamti tako dobro nesto sto se desilo kad je imao pet godina, i kako je to bolelo, znaci, boli i sad, ali, otad ga vise nikad nije cekao...Da li?
Nek mirno pociva, hriscanski je to pozeleti, bar sad zna da vise ni u snovima nece cekati, to je veliko olaksanje, preseceno je, odneto...
Zelim ti lepu i laku noc (kao i tehduduku), i sve ce biti u redu. Hvala

 

[tehduduk]

Svih troje tudjih je odgajio, njima je ostavio stan...i danas je umro!

Nijedno od troje njegove bioloske dece, ne želi na sahranu. Kcerka bi i nekako pristala, možda i drugorođeni sin, ali zbog najmladjeg ne žele ni oni...
.

Isto mislim, ali zapalio je...
Ono sto je neverovatno je sledece: Prsten koji je nosio citav zivot, "otac" je na samrti ostavio najmladjem sinu...
Poslednji udarac?
Sta?
Sta od svega toga, zasto taj dodatni teret?
Ne znam, iskreno, kad ni sama ne razumem, tesko mogu da pomognem...
Pozz

I ono osnovno sto mene recimo muci: Je li njegov otac znao da on nece doci, ni po koju cenu?
Iz svega sto se godinama desavalo, morao je znati, imao je vremena na samrtnoj postelji da razmislja (neka mi Bog oprosti, njemu kako hoce) i da li je to neko "iskupljenje", ili osveta?
Da mi je ko pricao, ne bih verovala

sada bih rekla: muskarci su *****
previse takvih prica ima ...

moje licno misljenje je da je samo njemu ostavio prsten zato sto samo na njega nikakav uticaj i utisak nije ostavljao- ne vidim nista plemenito u tom poklonu, cak sta vise ... samo ruzni poslednji trzaj

Za bolesnog i jedva oporavljenog nevidjeni teret, skinuti sve sto se moze s pleca, da!

Kako skinuti balast sto se prstenom zove?

Pokloniti bratu njegovom, neka radi s njim sta god hoce, samo neka sklanja, urnise

Poslati nazad udovici? Neka ona radi s njim sta pozeli, ima ona sinove koje je odgajio pokojnik?

Valjda ce se naci neko resenje, samo da se iznese iz kuce!

Pozdravljam te...

imam dve opcije kojih se pridrzavam za svoje dobro- oprostiti ali ne zaboraviti i zaboraviti ali ne oprostiti



sve opcije koje si navela daju neku nerealnu vrednost obicnom prstenu koji se tako lako da izgubiti ...

ja licno bih ga bacila ... tj ne bih ga ni uzimala ni od koga

Ne bih rekla da je obican, skinut je pre smrti i namenjen, sad s kojim pravom, namerom, to je sa sobom odneo u grob, dilema je ostala, nisam za bacanje samo za to da ga ne nosi kad ne zeli, neka ga da bratu pokojnika i svom poocimu, coveku koji ga je odgajio od (sto se kaze) "kilo mesa', ako je sve ove godine umeo i mogao da mu pomogne, da stekne njegovo postovanje i ljubav, znace sta ce s njim, kako da ga ne baci, a ipak odstrani od njega.
Hvala na savetu, ipak...

izvini sto opet citiram, ali sam morala zbog tvog postavljenog pitanja ...
neke stvari zaista jesu veoma proste, mi ponekad ih zakomplikujemo da bi izbegli bol cinjenica ... ma voli on nas samo se pravi ...

zaista mislim da je to uradjeno iz razloga koji sam vec nakuckala- da je u pobudama bilo neceg lepseg, vremena i nacina je bilo

vi u svakom slucaju raspolazete zakonskim procentom stana

 

[*BILJA*]

izvini sto opet citiram, ali sam morala zbog tvog postavljenog pitanja ...
neke stvari zaista jesu veoma proste, mi ponekad ih zakomplikujemo da bi izbegli bol cinjenica ... ma voli on nas samo se pravi ...

zaista mislim da je to uradjeno iz razloga koji sam vec nakuckala- da je u pobudama bilo neceg lepseg, vremena i nacina je bilo

vi u svakom slucaju raspolazete zakonskim procentom stana

Vidis, sve vreme ovo nije pomenuto, jer nema potrebe.Nikakav procenat nece biti trazen, svo troje su se zakleli da ne bi uzeli ni kasiku jednu, iako ce svakako biti pozvani, jednostavno ce biti duzni da se odazovu i kazu: Ne, ne trazimo nista, hvala i dovidjenja. Imaju sve troje, sestra poveliki stan, stariji brat zivi dugo vec u Francuskoj, najmladji ima spratnu kuci i samo jedno dete (devojcicu), nista, ali bas nista. Maceha nema razloga da se plasi, neka ostavi svojoj deci, mnogo dragocenije im je uzela i otela, zidove joj poklanjaju svojevoljno!

 

[tehduduk]

Maceha nema razloga da se plasi, neka ostavi svojoj deci, mnogo dragocenije im je uzela i otela, zidove joj poklanjaju svojevoljno!

maceha im nista nije uzela a kamoli otela, to je uradio samo otac ...

 

[dive]

svi pravimo greske u zivotu..
i svi sami donosimo odluke, za njih niko nije odgovoran sem nas..
cak i kad ih donesemo pod necijim uticajem - to je nasa odluka..povodljiva, ali smo sami tako odlucili..
svaki postupak pokazuje koji su nam prioriteti..
nekome su zbog ljubavi, hemije,opsesije,kompatibilnosti (sta god od svega toga) sa drugom zenom, bila vaznija tudja od sopstvene dece..
taj neko je svojom odlukom uticao na razvoj sopstvene dece..emotivno uskracen..poocim je mogao da bude najbolji na svetu, ali sa svojim cinjenjem nije mogao da utice da nestane gorcina sto se rodjeni otac odrekao sopstvene dece..napravio ih, zna da postoje i zaboravio ih..
oprost je bitan zbog vasih dusa..rupu koju je iskopao nista ne moze da popuni..neko posle nesrece ostane invalid zbog fizickog nedostatka, neko ko je odgovoran za tri male duse svojim neroditeljsvovanjem napravi sopstvenu decu emotivnim invalidima..koliki je to teret, zna samo on..i on se sa njim nosio do poslednjeg daha na ovom svetu..
svojim postupcima je napravio stetu, od posledica te stete vi imate pravo da se zastitite sami..
hvala bogu svi ste obezbedjeni i njegovo nista vam ne treba..i imate pravo da ni prstom ne dodirnete prsten koji je on namenio na samrti..
za njega smirivanje savesti, za brata jos jaci bol sa kojim bi se do kraja zivota nosio..
treba sto pre zatvoriti tu stranicu u zivotu - boze oprosti mu, nije znao sta radi i nastaviti svoje zivote..dovoljno je stete vec napravio..



nema direktne veze sa ovim o cemu si pisala, ali ima sa stetom koji roditelji prave svojoj deci..pre neki dan je na jednoj od televizija bio `zuti`prilog ispred suda..majka koja je pokusala da naplati zaostalu alimentaciju od oca deteta - poznatog pevaca sa ovih prostora..
novokomponovanog zbog muzike kojom se bavi,stila `smekera`koji neguje i karaktera koji ima - u najnegativnijem smislu te reci..
to dete je napravio nepromisljenim seksom..jednokratnim..i pred kamerama svoje dete nazvao posledicom - guzovace..kaze, u nasem narodu poznat izraz..ja sam ga prvi put cula kad je on izgovorio..
cini mi se da dete ima desetak godina..
iz zakonitog braka ima dvoje punoletne dece..kao jedno od zakonske dece, prezrela bih ga kao roditelja..
a kao dete napravljeno iz njegovog nepromisljenog seksa - ne mogu ni da zamislim sta bih uradila..

 

[hirajgoagain]

jednom nekadasnjem prijatelju je mama umrla bukvalno odjednom, za 2 nedelje... to je drasticno sve izmenilo
ot je mozda kad ti umre neki poznanik ili prijatelj a da ima do 40tak god... 50tak
a pa stric mozda... sta znam bilo davno... takve stvari izmene a kad umru stari ljudi onda se nastavi... a ove su shokovi

 

[*BILJA*]

svi pravimo greske u zivotu..
i svi sami donosimo odluke, za njih niko nije odgovoran sem nas..
cak i kad ih donesemo pod necijim uticajem - to je nasa odluka..povodljiva, ali smo sami tako odlucili..
svaki postupak pokazuje koji su nam prioriteti..
nekome su zbog ljubavi, hemije,opsesije,kompatibilnosti (sta god od svega toga) sa drugom zenom, bila vaznija tudja od sopstvene dece..
taj neko je svojom odlukom uticao na razvoj sopstvene dece..emotivno uskracen..poocim je mogao da bude najbolji na svetu, ali sa svojim cinjenjem nije mogao da utice da nestane gorcina sto se rodjeni otac odrekao sopstvene dece..napravio ih, zna da postoje i zaboravio ih..
oprost je bitan zbog vasih dusa..rupu koju je iskopao nista ne moze da popuni..neko posle nesrece ostane invalid zbog fizickog nedostatka, neko ko je odgovoran za tri male duse svojim neroditeljsvovanjem napravi sopstvenu decu emotivnim invalidima..koliki je to teret, zna samo on..i on se sa njim nosio do poslednjeg daha na ovom svetu..
svojim postupcima je napravio stetu, od posledica te stete vi imate pravo da se zastitite sami..
hvala bogu svi ste obezbedjeni i njegovo nista vam ne treba..i imate pravo da ni prstom ne dodirnete prsten koji je on namenio na samrti..
za njega smirivanje savesti, za brata jos jaci bol sa kojim bi se do kraja zivota nosio..
treba sto pre zatvoriti tu stranicu u zivotu - boze oprosti mu, nije znao sta radi i nastaviti svoje zivote..dovoljno je stete vec napravio..



nema direktne veze sa ovim o cemu si pisala, ali ima sa stetom koji roditelji prave svojoj deci..pre neki dan je na jednoj od televizija bio `zuti`prilog ispred suda..majka koja je pokusala da naplati zaostalu alimentaciju od oca deteta - poznatog pevaca sa ovih prostora..
novokomponovanog zbog muzike kojom se bavi,stila `smekera`koji neguje i karaktera koji ima - u najnegativnijem smislu te reci..
to dete je napravio nepromisljenim seksom..jednokratnim..i pred kamerama svoje dete nazvao posledicom - guzovace..kaze, u nasem narodu poznat izraz..ja sam ga prvi put cula kad je on izgovorio..
cini mi se da dete ima desetak godina..
iz zakonitog braka ima dvoje punoletne dece..kao jedno od zakonske dece, prezrela bih ga kao roditelja..
a kao dete napravljeno iz njegovog nepromisljenog seksa - ne mogu ni da zamislim sta bih uradila..

Hvala ti na komentaru, mnogo mi znaci, procitala sam ga ima par dana, ali ne stizem da odgovorim....
Od svega cu samo izdvojiti ono sto si zasad (i ovde i u RL) ti jedina rekla: EMOTIVNI INVALIDI, da, bas tako. Tek sad se vidi koliko, a da bas nista nisu krivi...
Citala sam tu pricu o poznatom pevacu (tja), stasno sam se iznervirala I opet se vracam na staro, da li iko zna kako je ziveti s ljudima koji su tudjom krivicom (i to onoga uz ciju "pomoc" su dosli na svet a da to nisu trazili)- ziveti? Iz krajnosti u krajnost, sto se kaze: Ili pukovnik ili pokojnik, treceg nema, i kako zbog toga svi oko pomalo ispastaju, i tek sad se videlo na kraju, koliko ustvari...
Prsten je sklonjen, brat umrlog ga je spakovao i negde ostavio, neka pociva, svaki pogled na njega nova rana, previse je bilo, dosta je...
Srdacan pozdrav

 

[Tsuymish]

Juce mi je umro svekar....iznenada....56 ipo godina....
Vredan, dobar, zdrav....mislim zdrav....imao je ponekad visok pritisak i imao je povisen secer....ali se na srce nikada nije zalio
Tek pre neki dan, pozalio se da ga boli nesto u grudima...nije hteo kod doktora...kaze samo da se malo razmrda i bice ok
Bili su na Tari....da su bili ovde, mozda bi bio ziv sada....
Svi smo zbunjeni...jako je teska situacija....ljudi su van sebe...
Svekrva je ostala sama a on je bio njena jacina, njeno sve....
Kako ce ona pregurati sve ovo, iskreno ne znam.....Sestra i mm imaju svoje porodice, a ona je ostala sama
Naravno svi smo tu za nju ali....
Ne znam....
Zaista je sok ogroman....
Mogao je volu rep da iscupa, nikada ga nista nije mrzelo....Ne mogu da verujem da je tek tako otisao...u jednom jedinom trenutku...kraj,,,,nema ga.....ode covek...
Sve mislim na Tari je, vratice se....pa se setim pa sve u krug
Jesmo se svadjali (nikada ozbiljno, al smo se peckali i prepirali) ali ce mi jako faliti.....Ostaje velika praznina iza njega....
Mogu samo da zamislim kako je svekrvi i deci....
Irina ga je obozavala...on nju isto...
Ne znam...ovo je stvarno tragedija....u trenutku se sve promeni....nastane ocaj i haos
Uzasavam se takvih stvari....

 

[melita-m]

Vraćam se pre nekoliko dana s voza i prolazim pored otvorene kapije, ispred suze i nešto ljudi i svi onako namršteni..... idem i pitam se ko je umro. Al' ne prosto ko je umro jer ga/je verovatno ne znam, nego kome je ta osoba umrla. Na početku moje ulice, pre par meseci, umrla je četrdesetogodišnja žena, znam da je imala dvoje ili troje male dece.....
Prekjuče nađem umrlicu i pričitam "Iznenada preminula u 61-oj godini života".

I sad ne mogu da se sastavim kako je to - iznenada preminuti. Za ove koji su ostali. Kako je to kad je neko živ, normalan, deluje zdravo ili je stvarno zdrav, i odjednom ga više nema.

Volela bih da na ovoj temi napišete da li vam se desilo da vam neko relativno blizak, ili baš blizak, tako iznenada umre, pogine, nestane iz vašeg života. Naravno, ako ne želite, ne morate ništa pisati.
Iz nekog razloga imam utisak da im nikada nije posvećeno dovoljno pažnje i da je jako tužno što se na te ljude zaboravi nakon godinu-dve... Ne zaboravi, ali da..... i zaboravi. A da se ne zaboravi, ne bi se moglo živeti.

Ko su bili ti ljudi i šta su vam značili?

Početkom Januara ove godine umrla je moja komšinica, bivša koleginica i moja veoma bliska prijateljica. Bila je mnogo starija od mene, 79.g. ali smo bile zaista bliske.
Tisu je preplivavala svakodnevno od prvoj Maja do prvog Oktobra, to joj bila rekreacija, jednom godišnje išla na pregled srca i pluća, svakodnevno radila vežbe disanja i još koječega, upražnjavala jogu i meditaciju, hranila se zdravo, izgledala dvadeset godina mlađe i jedne noći joj se povraćalo, otišla do kupatila i ostala tamo, infarkt, još uvek mi ništa nije jasno, još uvek mi strašno nedostaje.
'82.g. u Februaru me nazvala maćeha da kaže da mi je umro otac od infarkta, bila sam zabezeknuta, bio je zdrav k'o dren, nikad ga ni glava zabolela nije, zubi ko u momka od 20.g. Bio je depresivan i od te boljke se lečio godinama, nije koristio lekove, nije ni verovao u medicinu preterano, stalno je govorio da će umreti mlad, stalno je bio na nekakvim pregledima, što srca, što pluća, što probavnog sistema, infarkt ga strefio u 53-oj godini života, jednom i BUM.
Ljudi koje voliš i do kojih ti je stalo ne umiru nikad, ako i umru, u tebi će ostati zauvek. Još uvek kad skuvam sebi prvu jutarnju kafu imam osećaj da je moja Klara samnom, kao da je vidim, a bogami je ponekad i osećam na mnogo lepih načina.

 

[gost 151384]

moja mama je tako otisla...u nedelju krenula na pijacu da kupi sta ce kuvati za nedelji rucak...i poginula....da vam ne prepricavam pakao cekanja od par sati gde je jer se ne javlja na telefon....ja sam nazvala bolnicu i saznala da je u bolnici jos ziva ali u komi....i sad 8 godina posle ne mogu da poverujem da je samo takoo otisla...u sekundi.....i prosto jos nisam naucila da zivim sa tim

 

[melita-m]

moja mama je tako otisla...u nedelju krenula na pijacu da kupi sta ce kuvati za nedelji rucak...i poginula....da vam ne prepricavam pakao cekanja od par sati gde je jer se ne javlja na telefon....ja sam nazvala bolnicu i saznala da je u bolnici jos ziva ali u komi....i sad 8 godina posle ne mogu da poverujem da je samo takoo otisla...u sekundi.....i prosto jos nisam naucila da zivim sa tim

 

[krasuljak]

Možda nije mesto, ali, morala sam da podsetim. Prošlo je 40 godina.

 

[dive]

malopre sam se vratila sa groblja..
odnela sam tati vinke..tamo ga posecujem od 2004..
pitali su me sto odnosim cvece koje moze da ``propadne``?
odgovorila sam da nece jer idem svake nedelje..
nedostaje mi strasno..
ne znam sta se desava kada svako od nas predje onu crtu jednom, ali znam da nesto postoji..osecam..
pisala sam na nekoj od tema o losim doktorima..onim nesavesnim..
tatu je mama jedno jutro pronasla u kuhinji na podu, kad je ustala da vidi zasto se vec pola sata ne vraca u krevet..
lezao je u lokvi krvi polomljene glave na kuhinjskim podnim plocicama..
aktivan, dinamican..vitalan..posle poziva hitnoj pomoci je trebalo 2 i po sata da dodju..i jos pola sata do urgentnog..o nekorektnim nelekarima neznalicama koji su krmeljivi podnaduli od spavanja, pa probudjeni usli u kucu necu da pricam..
hitno operacija na neurologiji..koma dva dana i otisao je..
pre nego sto se prepustio, sestra i ja smo otisle u sok sobu da ga vidimo..
zahvaljujuci doktorki neurohirurgu coveku koja je znala da su to poslednji sati koje njegova porodica moze da provede sa njim..
bio je prikljucen na aparate..medicinska sestra je namestala carsav sa kojim je pokriven, dodirujuci ga..aparat je pokazivao normalne vrednosti..prisla sam i poljubila ga u golo rame koje je izvirivalo..aparat je zapsitao..puls se ubrzao..mislila sam da nesto nije u redu..odmakla se..trebalo je neko vreme da se normalizuje..nisam htela dugo da se zavdzavam zbog ostalih pacijenata koji su jecali u svojoj muci..
moja sestra je usla i uradila identicnu stvar..tata je na isti nacin odreagovao..
prepustio se i otisao posle nekoliko sati..
znam da je iako u dubokoj komi, znao da smo sestra i ja bile pored njega..i to je bilo oprastanje sa njegove strane..

 

[krasuljak]

dive, žao mi je zbog tvog tate. Naterala si mi suze na oči ovim tekstom. I ja sam jako vezana za oca.

 

[navijacica]

Možda nije mesto, ali, morala sam da podsetim. Prošlo je 40 godina.

mozda nije mesto
ovde ljudi pisu o smrti bliskih ljudi a ti postavi ******* .... grozno

 

[pterobog]

Jeste ujak..otprilike u 30-tim godinama ne znam tacno..ja se toga i ne sjecam jer sam imao oko 3 godine...majka mi je pricala kako joj je taj dan uslijedio poziv i javili joj na telefonu da joj je umro brat...mogu mislit kako je primila tu vijest bili su strasno vezani..a tuzno je sto je iznenada umro,ni dan danas se nije otkrilo od cega..srcani udar nije..najveca je sumnja na mozdani udar,pricalo se po gradu da je otrovan ali to nije nikad otkriveno jer njegov otac,moj djed nije dao da se izvrsi autopsija...uvece je zaspao i ujutro se nije probudio..smrt su naravno najteze podnijeli roditelji,kojima je on bio jedinac medju 4 cerke..iako je to bilo prije mozda 10 godina oni su u crnini i do skoro TV nisu ukljucivali...

 

[winx vila]

Ponovo je Praznik, dvadeset deveti bez moje majke, a ova reka suza nikada nece presusiti.

 

[dive]

za mene sv nikola zato vise nikada ne moze da bude dan kada neko slavi slavu..
dok sam ziva ostace dan kada sam izgubila oca..

 

[gost 151384]

veec sam pisala na ovoj temi....ali moram jos jednom zbog uspomene na Dzeronima....tako sam zvala moju mamu..DZERONIMO
Moja mama je poginula pre 8 godina. U subotu pekla mojoj deci i meni kestnje...i cistila i njima i meni i sa puno ljubavi me zafrkavala kako sam sad ja majka a sedim i strpljivo cekam kad na mene dodje red da dobijem oljusten kesten..........otisla je od mene kuci kao i svaki drugi dan ....ali vise nikad nisam cula njen glas..i dan danas patim za njom jako.......fali mi uzasno....n prodje dan da je se ne setim...niti prodje dan a da mi ne fali............jako sam tesko to podnela.njen odlazak iz mog zivota..i jos uvek to tesko podnosim........vise nista nije isto kao pre..............secam se da sam danima sedela nesposobna da zivim i u mislila trazila da mi se vrati moj zivot od pre njene smrti....moj osecaj sigurnosti koji je zauvek otisao sa njom...........niti je planeta stala, niti je sunce prestalo da sija kad je ona umrla...a jutra su s ponovo radjala................ali ja vise nisam bila ista...od tada sam se budila sa jednom prazninom koju niko nije mogao da popuni