stella93
Ističe se
- Poruka
- 2.948
Vraćam se pre nekoliko dana s voza i prolazim pored otvorene kapije, ispred suze i nešto ljudi i svi onako namršteni..... idem i pitam se ko je umro. Al' ne prosto ko je umro jer ga/je verovatno ne znam, nego kome je ta osoba umrla. Na početku moje ulice, pre par meseci, umrla je četrdesetogodišnja žena, znam da je imala dvoje ili troje male dece.....
Prekjuče nađem umrlicu i pričitam "Iznenada preminula u 61-oj godini života".
I sad ne mogu da se sastavim kako je to - iznenada preminuti. Za ove koji su ostali. Kako je to kad je neko živ, normalan, deluje zdravo ili je stvarno zdrav, i odjednom ga više nema.
Volela bih da na ovoj temi napišete da li vam se desilo da vam neko relativno blizak, ili baš blizak, tako iznenada umre, pogine, nestane iz vašeg života. Naravno, ako ne želite, ne morate ništa pisati.
Iz nekog razloga imam utisak da im nikada nije posvećeno dovoljno pažnje i da je jako tužno što se na te ljude zaboravi nakon godinu-dve... Ne zaboravi, ali da..... i zaboravi. A da se ne zaboravi, ne bi se moglo živeti.
Ko su bili ti ljudi i šta su vam značili?
20 godina je imao, samo 20.
Nije ni punu godinu proslo otkako je dosao u Beograd da studira.
Taj dan je rekao kako bas odavno nije bio kuci i da mu sve nedostaje, jedva ceka da prodje ispitni rok i da ode.
Prvi i poslednji put u zivotu donosi odluku da pretrci ulicu - ni manje ni vise nego 6 traka bulevara.
Citali ste u novinama ostatak, ne mogu da opisujem, previse je.
Zivot je kur.va. I taj pismeni iz mehanike koji je trebao da polaze sutradan.