Treba mi samar...

Iacocca

Zainteresovan član
Poruka
103
..naravno ne u bukvalnom smislu:sad2:!Dugo vas citam i zaista ovde ima mnogo iskusnih,pametnih osoba pa sam odlucila da iznesem svoj problem!Ne bas vesta sa recima..necu govance umotati u barsunastu foliji..vec onako kako je!Znam da niko ne moze resiti problem(nego mi sami),ali cisto da cujem iskustva,i da li je neko prosao kroz nesto slicno!Imam 32 godine..pre dve godine sam se razisla sa muskarcem sa kojim sam planirala brak,decu,porodicu..koga sam mnogo volela!Bili smo zajedno cetiri godine!Sve se srusilo kao kula od karata!Za sve ovo vreme od kad nismo zajedno on mi se cesto javlja,kaze da ne moze bez mene,da je sve pokusao da me zaboravi ali ne ide,da me voli i da ce tako ostati dok zivi..ali konkretno nista ne poduzima!On je sad daleko,i nismo se videli citave dve godine!Sve te njegove izjave vise me ne doticu jer znam da samo produzava moju agoniju i daje mi laznu nadu!Ja sam se mnogo povukla u sebe,nisam vise ista osoba..rastrgana izmedju nade i realnosti..!Pokusala u medjuvremenu,imala vezu od 7 meseci..ali nisam mogla dalje!Bilo ja nepravedno prema osobi da ga precutno uporedjujem sa nekim drugim!Naj veci problem je sto zaista mislim da ne mogu vise voleti,da sam prazna poput ljusture,hodajuceg zombia..koji se smeje samo,da drugi ne bi rekli da sam jos uvek luda,jer ga ne mogu zaboraviti,jer jos verujem u fatalnu ljubav..u ovim godinama(dok moje prijateljice imaju decu i verovatno realnije probleme)!Kako zaboraviti njega,kako ponovo stati na noge,kako ponovo osetiti...??!Bojim se ostacu sama,a znam da to ne zelim i da zaista mogu usreciti i sebe i nekog..ali kako se probuditi..?!Sorry za ovako dugacak post!
 

solbadguy

Zainteresovan član
Poruka
379
Ti se vise bojis toga da ces ostati sama i zakasniti za svojim drugaricama nego da neces naci pravu ljubav.
Tvoj bivsi ti je bio slamka spasa, a sad kad nemas njega mislis da ce biti tesko doci do te tacke do koje si dosla sa njim ako bi imala nekog drugog.
Ili daj sve od sebe da mu se vratis i ispuni taj deo svoga sna ili se otvori prema ostalim prilikama i nista ne forsiraj.
keep gambling! :*
 

Iacocca

Zainteresovan član
Poruka
103
Ti se vise bojis toga da ces ostati sama i zakasniti za svojim drugaricama nego da neces naci pravu ljubav.
Tvoj bivsi ti je bio slamka spasa, a sad kad nemas njega mislis da ce biti tesko doci do te tacke do koje si dosla sa njim ako bi imala nekog drugog.
Ili daj sve od sebe da mu se vratis i ispuni taj deo svoga sna ili se otvori prema ostalim prilikama i nista ne forsiraj.
keep gambling! :*

Naravno da se bojim..u tom i jeste poenta..bojim se sebe,svoje nemoci da promenim ovaj osecaj,stanje u koje sam zapala i koje me vuce dublje!p.s.nije mi on bio slamka spasa..nikako,bila je to veza prepuna bliskosti i ljubavi..a na kraju,odnos,koji se zavrsio rastankom,sto nije ne uobicajeno!
 

gost 79626

Iskusan
Poruka
5.869
Pa eto ti šamar!
Treba da kreneš iz početka i da promeniš neke stvari koje te okkružuju.
da se krećeš među novim ljudima gde bi mogla nekoga da sretneš.
Sa bivšim prekini kontakt.
Ako neće da se vrati, ili da tebe pozove kod sebe, tj. ako neće da se odrekne neke udobnosti zarad vaša ogromne ljubavi, onda ta ljubav i nije tako ogromna.
Usmeri energiju ka nečem korisnom.
 

Iacocca

Zainteresovan član
Poruka
103
Cini mi se da nemam motivacije,da je sve posle njega nekako bezvredno i prazno..znam da zvucim pateticno ali to je ono sto osecam vec duze vreme!Narodski receno vrzino kolo iz koga nemam snage da se izvucem..a zelim to svim svojim srcem!Btw.hvala na savetu...
 

Luna

Buduća legenda
Poruka
32.742
..naravno ne u bukvalnom smislu:sad2:!Dugo vas citam i zaista ovde ima mnogo iskusnih,pametnih osoba pa sam odlucila da iznesem svoj problem!Ne bas vesta sa recima..necu govance umotati u barsunastu foliji..vec onako kako je!Znam da niko ne moze resiti problem(nego mi sami),ali cisto da cujem iskustva,i da li je neko prosao kroz nesto slicno!Imam 32 godine..pre dve godine sam se razisla sa muskarcem sa kojim sam planirala brak,decu,porodicu..koga sam mnogo volela!Bili smo zajedno cetiri godine!Sve se srusilo kao kula od karata!Za sve ovo vreme od kad nismo zajedno on mi se cesto javlja,kaze da ne moze bez mene,da je sve pokusao da me zaboravi ali ne ide,da me voli i da ce tako ostati dok zivi..ali konkretno nista ne poduzima!On je sad daleko,i nismo se videli citave dve godine!Sve te njegove izjave vise me ne doticu jer znam da samo produzava moju agoniju i daje mi laznu nadu!Ja sam se mnogo povukla u sebe,nisam vise ista osoba..rastrgana izmedju nade i realnosti..!Pokusala u medjuvremenu,imala vezu od 7 meseci..ali nisam mogla dalje!Bilo ja nepravedno prema osobi da ga precutno uporedjujem sa nekim drugim!Naj veci problem je sto zaista mislim da ne mogu vise voleti,da sam prazna poput ljusture,hodajuceg zombia..koji se smeje samo,da drugi ne bi rekli da sam jos uvek luda,jer ga ne mogu zaboraviti,jer jos verujem u fatalnu ljubav..u ovim godinama(dok moje prijateljice imaju decu i verovatno realnije probleme)!Kako zaboraviti njega,kako ponovo stati na noge,kako ponovo osetiti...??!Bojim se ostacu sama,a znam da to ne zelim i da zaista mogu usreciti i sebe i nekog..ali kako se probuditi..?!Sorry za ovako dugacak post!

Sve prave ljubavi su tuzne...rece neko,ali to je u vecini slucajeva surovo istinito.I,naravno kad je ta,ljubav-prava posle sebe ostavlja i prave oziljke na dusi,srcu...Ipak,ako posmatras sa vedrije strane,budi zahvalana jer si je dozivela...Ne,naravno da ti i on nikada necete biti zajedno jer,da je trebalo tako da bude,vec bi se desilo.I,nisam surova....samo realna jer sam prosla kroz slicno.
Vreme ti je najbolji saveznik.Dok si bila s njim volela si njega,sada volis uspomene.Idealizovala si vas odnos i zivis u toj imaginarnoj stvarnosti,misleci da nikada tako nesto neces opet dozivet.To je tacno.
Doziveces neke nove ljubavi koje ces uvek uporedjivati sa tom,idealnom i pravom...Naucices da zivis s tim i jednog dana,nasmejaces se svemu....ali,voleces i dalje svoje uspomene,sve do kraja....samo zato sto ti nisu dale mogucnost da se njihova idealnost ukalja.Nisu ti dale time sto ce zauvek da budu samo to-uspomene.
 

Iacocca

Zainteresovan član
Poruka
103
Osetim da si nesto slicno dozivela..!!!Zelim da verujem u tvoje reci,ali mislim da se nikad necu moci nasmejati kad se setim njega..dve godine pokusavam da sve ovo stavim u kalup realnosti,da se osvestim..da kazem sebi da je dosta..ali ne ide draga moja.. imam osecaj da sam toliko slomljena i slaba da napravim novi korak..bar jedan.da ozivim..
 

Luna

Buduća legenda
Poruka
32.742
Osetim da si nesto slicno dozivela..!!!Zelim da verujem u tvoje reci,ali mislim da se nikad necu moci nasmejati kad se setim njega..dve godine pokusavam da sve ovo stavim u kalup realnosti,da se osvestim..da kazem sebi da je dosta..ali ne ide draga moja.. imam osecaj da sam toliko slomljena i slaba da napravim novi korak..bar jedan.da ozivim..

Nemoj da pokusavas da to zaboravis ili da potisnes svoja osecanja.To je nemoguce.Prepusti im se.Kad ih prihvatis,naucices da zivis s njima.Pre toga ne.
Dve godine?To je malo:)Meni je trebalo preko 10 ,ali za svo to vreme,zivela sam,osnovala porodicu,rodila klince i svemu se radovala bez njega....
Tesko ti je,znam,ali preziveces...podsecas me na mene iz tog perioda i znam da tvoju tugu mozes samo ti da osetis i da je svima nama lako da ovde trucamo....Samo zelim da znas da nista nije vecno.Ni ljubav,ni patnja...***,tako smo programirani..da zaboravljamo...
 

Mudroser

Zainteresovan član
Banovan
Poruka
392
..naravno ne u bukvalnom smislu:sad2:!Dugo vas citam i zaista ovde ima mnogo iskusnih,pametnih osoba pa sam odlucila da iznesem svoj problem!Ne bas vesta sa recima..necu govance umotati u barsunastu foliji..vec onako kako je!Znam da niko ne moze resiti problem(nego mi sami),ali cisto da cujem iskustva,i da li je neko prosao kroz nesto slicno!Imam 32 godine..pre dve godine sam se razisla sa muskarcem sa kojim sam planirala brak,decu,porodicu..koga sam mnogo volela!Bili smo zajedno cetiri godine!Sve se srusilo kao kula od karata!Za sve ovo vreme od kad nismo zajedno on mi se cesto javlja,kaze da ne moze bez mene,da je sve pokusao da me zaboravi ali ne ide,da me voli i da ce tako ostati dok zivi..ali konkretno nista ne poduzima!On je sad daleko,i nismo se videli citave dve godine!Sve te njegove izjave vise me ne doticu jer znam da samo produzava moju agoniju i daje mi laznu nadu!Ja sam se mnogo povukla u sebe,nisam vise ista osoba..rastrgana izmedju nade i realnosti..!Pokusala u medjuvremenu,imala vezu od 7 meseci..ali nisam mogla dalje!Bilo ja nepravedno prema osobi da ga precutno uporedjujem sa nekim drugim!Naj veci problem je sto zaista mislim da ne mogu vise voleti,da sam prazna poput ljusture,hodajuceg zombia..koji se smeje samo,da drugi ne bi rekli da sam jos uvek luda,jer ga ne mogu zaboraviti,jer jos verujem u fatalnu ljubav..u ovim godinama(dok moje prijateljice imaju decu i verovatno realnije probleme)!Kako zaboraviti njega,kako ponovo stati na noge,kako ponovo osetiti...??!Bojim se ostacu sama,a znam da to ne zelim i da zaista mogu usreciti i sebe i nekog..ali kako se probuditi..?!Sorry za ovako dugacak post!

Veruj mi: u bukvalnom smislu. Jedan, dva, pet; dok se ne otrezniš. Iz dana u dan. Čim ga pomeneš, da ti neko zaveže jednu zauvo. Nadlanicom. Unajmi drugarice da dežuraju po ceo dan, na smenu.
Druge ti nema... jer vreme nećeš vratiti. Ili to, ili se klati k'o ludača napred-nazad tupog pogleda; počni da vežbaš, doći ćeš dotle.
E, da: nabavi i mačku. Tigrastu.

Dakle, rešenje i sama znaš... apliciraj. Bez pardona.
 

neizreciva

Buduća legenda
Poruka
34.116
Uzasno si kontradiktorna....
1. razmisli o razlogu zasto ste se razisli, i ako je on i danas dovoljan i jak razlog da ne budete zajedno, fazu preboljevanja zasnuj na tome...
2. ako ti se javlja, patetise a nista ne preduzima, znaci da mu nije dovoljno stalo, reci ne znace nista ako dela nema....
3. jadikovanje na ne ulaganje truda u boljitak nema efekta...pocni da zivis i da unosis novine u svoj zivot a on ce vremenom da nadje mesto u tvojoj dusi, vreme leci sve kod normalnih ljudi.....

:) nisam jednom imala tvoj problem ali veruj mi, prvi put je najteze, kad upoznas sebe u fazi tugovanja posle ide sve lakse.....
 

Jedinicaa

Poznat
Poruka
9.230
..naravno ne u bukvalnom smislu:sad2:!Dugo vas citam i zaista ovde ima mnogo iskusnih,pametnih osoba pa sam odlucila da iznesem svoj problem!Ne bas vesta sa recima..necu govance umotati u barsunastu foliji..vec onako kako je!Znam da niko ne moze resiti problem(nego mi sami),ali cisto da cujem iskustva,i da li je neko prosao kroz nesto slicno!Imam 32 godine..pre dve godine sam se razisla sa muskarcem sa kojim sam planirala brak,decu,porodicu..koga sam mnogo volela!Bili smo zajedno cetiri godine!Sve se srusilo kao kula od karata!Za sve ovo vreme od kad nismo zajedno on mi se cesto javlja,kaze da ne moze bez mene,da je sve pokusao da me zaboravi ali ne ide,da me voli i da ce tako ostati dok zivi..ali konkretno nista ne poduzima!On je sad daleko,i nismo se videli citave dve godine!Sve te njegove izjave vise me ne doticu jer znam da samo produzava moju agoniju i daje mi laznu nadu!Ja sam se mnogo povukla u sebe,nisam vise ista osoba..rastrgana izmedju nade i realnosti..!Pokusala u medjuvremenu,imala vezu od 7 meseci..ali nisam mogla dalje!Bilo ja nepravedno prema osobi da ga precutno uporedjujem sa nekim drugim!Naj veci problem je sto zaista mislim da ne mogu vise voleti,da sam prazna poput ljusture,hodajuceg zombia..koji se smeje samo,da drugi ne bi rekli da sam jos uvek luda,jer ga ne mogu zaboraviti,jer jos verujem u fatalnu ljubav..u ovim godinama(dok moje prijateljice imaju decu i verovatno realnije probleme)!Kako zaboraviti njega,kako ponovo stati na noge,kako ponovo osetiti...??!Bojim se ostacu sama,a znam da to ne zelim i da zaista mogu usreciti i sebe i nekog..ali kako se probuditi..?!Sorry za ovako dugacak post!

a možda i on prolazi kroz isto...kao i ti...
možda nije važno to što je daleko...
možda...možda...
 

Sally_Solomon

Poznat
Poruka
9.519
..naravno ne u bukvalnom smislu:sad2:!Dugo vas citam i zaista ovde ima mnogo iskusnih,pametnih osoba pa sam odlucila da iznesem svoj problem!Ne bas vesta sa recima..necu govance umotati u barsunastu foliji..vec onako kako je!Znam da niko ne moze resiti problem(nego mi sami),ali cisto da cujem iskustva,i da li je neko prosao kroz nesto slicno!Imam 32 godine..pre dve godine sam se razisla sa muskarcem sa kojim sam planirala brak,decu,porodicu..koga sam mnogo volela!Bili smo zajedno cetiri godine!Sve se srusilo kao kula od karata!Za sve ovo vreme od kad nismo zajedno on mi se cesto javlja,kaze da ne moze bez mene,da je sve pokusao da me zaboravi ali ne ide,da me voli i da ce tako ostati dok zivi..ali konkretno nista ne poduzima!On je sad daleko,i nismo se videli citave dve godine!Sve te njegove izjave vise me ne doticu jer znam da samo produzava moju agoniju i daje mi laznu nadu!Ja sam se mnogo povukla u sebe,nisam vise ista osoba..rastrgana izmedju nade i realnosti..!Pokusala u medjuvremenu,imala vezu od 7 meseci..ali nisam mogla dalje!Bilo ja nepravedno prema osobi da ga precutno uporedjujem sa nekim drugim!Naj veci problem je sto zaista mislim da ne mogu vise voleti,da sam prazna poput ljusture,hodajuceg zombia..koji se smeje samo,da drugi ne bi rekli da sam jos uvek luda,jer ga ne mogu zaboraviti,jer jos verujem u fatalnu ljubav..u ovim godinama(dok moje prijateljice imaju decu i verovatno realnije probleme)!Kako zaboraviti njega,kako ponovo stati na noge,kako ponovo osetiti...??!Bojim se ostacu sama,a znam da to ne zelim i da zaista mogu usreciti i sebe i nekog..ali kako se probuditi..?!Sorry za ovako dugacak post!

Verovatno postoji jak razlog zasto ste se razisli. Posle 4 godine veze, da je to stvarno bilo to, ne biste se razilazili. Ne razmisljaj o prijateljicama, i kako ti kasnis za njima, takav pritisak ti nista dobro nece doneti. Zar zelis da se udas po svaku cenu ili da nadjes ljubav? Ako nesto panicno trazis, u grcu, u strahu, neces naci. Opusti se, niko ti ne izmice tlo pod nogama. Doci ce i ljubav, kad te prodje ta panika, i pocnes ponovo da volis zivot i uzivas u njemu. Pozitivni ljudi privlace pozitivne dogadjaje.
 

georgejune

Starosedelac
Poruka
189.835
..naravno ne u bukvalnom smislu:sad2:!Dugo vas citam i zaista ovde ima mnogo iskusnih,pametnih osoba pa sam odlucila da iznesem svoj problem!Ne bas vesta sa recima..necu govance umotati u barsunastu foliji..vec onako kako je!Znam da niko ne moze resiti problem(nego mi sami),ali cisto da cujem iskustva,i da li je neko prosao kroz nesto slicno!Imam 32 godine..pre dve godine sam se razisla sa muskarcem sa kojim sam planirala brak,decu,porodicu..koga sam mnogo volela!Bili smo zajedno cetiri godine!Sve se srusilo kao kula od karata!Za sve ovo vreme od kad nismo zajedno on mi se cesto javlja,kaze da ne moze bez mene,da je sve pokusao da me zaboravi ali ne ide,da me voli i da ce tako ostati dok zivi..ali konkretno nista ne poduzima!On je sad daleko,i nismo se videli citave dve godine!Sve te njegove izjave vise me ne doticu jer znam da samo produzava moju agoniju i daje mi laznu nadu!Ja sam se mnogo povukla u sebe,nisam vise ista osoba..rastrgana izmedju nade i realnosti..!Pokusala u medjuvremenu,imala vezu od 7 meseci..ali nisam mogla dalje!Bilo ja nepravedno prema osobi da ga precutno uporedjujem sa nekim drugim!Naj veci problem je sto zaista mislim da ne mogu vise voleti,da sam prazna poput ljusture,hodajuceg zombia..koji se smeje samo,da drugi ne bi rekli da sam jos uvek luda,jer ga ne mogu zaboraviti,jer jos verujem u fatalnu ljubav..u ovim godinama(dok moje prijateljice imaju decu i verovatno realnije probleme)!Kako zaboraviti njega,kako ponovo stati na noge,kako ponovo osetiti...??!Bojim se ostacu sama,a znam da to ne zelim i da zaista mogu usreciti i sebe i nekog..ali kako se probuditi..?!Sorry za ovako dugacak post!

Ih bre pa sto ne dodje ranije kad vidis da nas ima pametnih.:lol:.gledaj to iz ugla da si napredovala od te veze i sad kad bi opet bili zajedno sve bi bilo isto a to nije poenta..i sam sam imao vezu od 6 godina i isti osecaj pa sam i siguran da me niko nece tako razumeti..ali da se pitam ne bih opet bio u toj takvoj istoj vezi..mora se ici napred a da ste dobili dete bilo bi jos gore..samo trazi dalje otvoreno preuvelicavas njega bez razloga..itekako ima boljih i nista strasno sto se setis lepih trenutaka..uporedjivanje je tvoja slabost oni uopste nisu gori..svako je na svoj nacin dobar a ti ne treba da trazis izgubljeno:ok:
 
Poslednja izmena:

gost 192266

Elita
Poruka
23.389
..naravno ne u bukvalnom smislu:sad2:!Dugo vas citam i zaista ovde ima mnogo iskusnih,pametnih osoba pa sam odlucila da iznesem svoj problem!Ne bas vesta sa recima..necu govance umotati u barsunastu foliji..vec onako kako je!Znam da niko ne moze resiti problem(nego mi sami),ali cisto da cujem iskustva,i da li je neko prosao kroz nesto slicno!Imam 32 godine..pre dve godine sam se razisla sa muskarcem sa kojim sam planirala brak,decu,porodicu..koga sam mnogo volela!Bili smo zajedno cetiri godine!Sve se srusilo kao kula od karata!Za sve ovo vreme od kad nismo zajedno on mi se cesto javlja,kaze da ne moze bez mene,da je sve pokusao da me zaboravi ali ne ide,da me voli i da ce tako ostati dok zivi..ali konkretno nista ne poduzima!On je sad daleko,i nismo se videli citave dve godine!Sve te njegove izjave vise me ne doticu jer znam da samo produzava moju agoniju i daje mi laznu nadu!Ja sam se mnogo povukla u sebe,nisam vise ista osoba..rastrgana izmedju nade i realnosti..!Pokusala u medjuvremenu,imala vezu od 7 meseci..ali nisam mogla dalje!Bilo ja nepravedno prema osobi da ga precutno uporedjujem sa nekim drugim!Naj veci problem je sto zaista mislim da ne mogu vise voleti,da sam prazna poput ljusture,hodajuceg zombia..koji se smeje samo,da drugi ne bi rekli da sam jos uvek luda,jer ga ne mogu zaboraviti,jer jos verujem u fatalnu ljubav..u ovim godinama(dok moje prijateljice imaju decu i verovatno realnije probleme)!Kako zaboraviti njega,kako ponovo stati na noge,kako ponovo osetiti...??!Bojim se ostacu sama,a znam da to ne zelim i da zaista mogu usreciti i sebe i nekog..ali kako se probuditi..?!Sorry za ovako dugacak post!


promeni boldovano, a ostalo ce doci samo, veruj mi prosao sam nesto slicno... pre 2,3 meseca sam dosao sebi, kad sam konacno stavio prst na celo i razmislio o svemu;)
 
Poruka
15.196
Pod 1. Svakom je svoj problem najveci. I tvoji problemi su itekako realni ;) Tako da nemoj prvo sama da negiras da imas trenutno emocionalnih problema i to sto neko nema ko da mu cuva dete ili nema para za lekove nije tvoja stvar.. Razlicite stvari ruse ljude..
pod 2. Ako verujes da je bio najbolji, jedini i neponovljiv za tebe - tako je. Ne dozvoli da ti drugi ljudi pricaju sta ti je ko bio jer niko ne zna na sta lice nase veze samo mi. Ali umesto sto mu dizes hram (a govorim ti ko neko ko je preziveo najboljeg, neponovljivog i jedinog ;)) objasni sebi da si srecni sto si prozivela to i smatraj to svojim najjacim adutom za buducu vezu. Opusti se i plivaj.
Srecno :)
 

Sillver

Poznat
Banovan
Poruka
9.345
..naravno ne u bukvalnom smislu:sad2:!Dugo vas citam i zaista ovde ima mnogo iskusnih,pametnih osoba pa sam odlucila da iznesem svoj problem!Ne bas vesta sa recima..necu govance umotati u barsunastu foliji..vec onako kako je!Znam da niko ne moze resiti problem(nego mi sami),ali cisto da cujem iskustva,i da li je neko prosao kroz nesto slicno!Imam 32 godine..pre dve godine sam se razisla sa muskarcem sa kojim sam planirala brak,decu,porodicu..koga sam mnogo volela!Bili smo zajedno cetiri godine!Sve se srusilo kao kula od karata!Za sve ovo vreme od kad nismo zajedno on mi se cesto javlja,kaze da ne moze bez mene,da je sve pokusao da me zaboravi ali ne ide,da me voli i da ce tako ostati dok zivi..ali konkretno nista ne poduzima!On je sad daleko,i nismo se videli citave dve godine!Sve te njegove izjave vise me ne doticu jer znam da samo produzava moju agoniju i daje mi laznu nadu!Ja sam se mnogo povukla u sebe,nisam vise ista osoba..rastrgana izmedju nade i realnosti..!Pokusala u medjuvremenu,imala vezu od 7 meseci..ali nisam mogla dalje!Bilo ja nepravedno prema osobi da ga precutno uporedjujem sa nekim drugim!Naj veci problem je sto zaista mislim da ne mogu vise voleti,da sam prazna poput ljusture,hodajuceg zombia..koji se smeje samo,da drugi ne bi rekli da sam jos uvek luda,jer ga ne mogu zaboraviti,jer jos verujem u fatalnu ljubav..u ovim godinama(dok moje prijateljice imaju decu i verovatno realnije probleme)!Kako zaboraviti njega,kako ponovo stati na noge,kako ponovo osetiti...??!Bojim se ostacu sama,a znam da to ne zelim i da zaista mogu usreciti i sebe i nekog..ali kako se probuditi..?!Sorry za ovako dugacak post!

Najbolje da nabavis novac,ako ga nemas,stisnes petlju i odes tamo gde je on da ga vidis jos jednom.To ce stvari postaviti na svoje mesto,jednostavno probudices se.
Sa njim,ili bez njega,ali ti ces imati svoj mir:)
 

zaba.zaba

Zainteresovan član
Poruka
366
..naravno ne u bukvalnom smislu:sad2:!Dugo vas citam i zaista ovde ima mnogo iskusnih,pametnih osoba pa sam odlucila da iznesem svoj problem!Ne bas vesta sa recima..necu govance umotati u barsunastu foliji..vec onako kako je!Znam da niko ne moze resiti problem(nego mi sami),ali cisto da cujem iskustva,i da li je neko prosao kroz nesto slicno!Imam 32 godine..pre dve godine sam se razisla sa muskarcem sa kojim sam planirala brak,decu,porodicu..koga sam mnogo volela!Bili smo zajedno cetiri godine!Sve se srusilo kao kula od karata!Za sve ovo vreme od kad nismo zajedno on mi se cesto javlja,kaze da ne moze bez mene,da je sve pokusao da me zaboravi ali ne ide,da me voli i da ce tako ostati dok zivi..ali konkretno nista ne poduzima!On je sad daleko,i nismo se videli citave dve godine!Sve te njegove izjave vise me ne doticu jer znam da samo produzava moju agoniju i daje mi laznu nadu!Ja sam se mnogo povukla u sebe,nisam vise ista osoba..rastrgana izmedju nade i realnosti..!Pokusala u medjuvremenu,imala vezu od 7 meseci..ali nisam mogla dalje!Bilo ja nepravedno prema osobi da ga precutno uporedjujem sa nekim drugim!Naj veci problem je sto zaista mislim da ne mogu vise voleti,da sam prazna poput ljusture,hodajuceg zombia..koji se smeje samo,da drugi ne bi rekli da sam jos uvek luda,jer ga ne mogu zaboraviti,jer jos verujem u fatalnu ljubav..u ovim godinama(dok moje prijateljice imaju decu i verovatno realnije probleme)!Kako zaboraviti njega,kako ponovo stati na noge,kako ponovo osetiti...??!Bojim se ostacu sama,a znam da to ne zelim i da zaista mogu usreciti i sebe i nekog..ali kako se probuditi..?!Sorry za ovako dugacak post!

Bilo, proslo...vreme je da ides dalje. Posveti se sebi, radi stvari koje ti prijaju i ne razmisljaj o tome sta je bilo. Polako, vreme sve leci...Posle svake kise dodje sunce! :bye:.
 

NovaIsta

Legenda
Poruka
51.033
..naravno ne u bukvalnom smislu:sad2:!Dugo vas citam i zaista ovde ima mnogo iskusnih,pametnih osoba pa sam odlucila da iznesem svoj problem!Ne bas vesta sa recima..necu govance umotati u barsunastu foliji..vec onako kako je!Znam da niko ne moze resiti problem(nego mi sami),ali cisto da cujem iskustva,i da li je neko prosao kroz nesto slicno!Imam 32 godine..pre dve godine sam se razisla sa muskarcem sa kojim sam planirala brak,decu,porodicu..koga sam mnogo volela!Bili smo zajedno cetiri godine!Sve se srusilo kao kula od karata!Za sve ovo vreme od kad nismo zajedno on mi se cesto javlja,kaze da ne moze bez mene,da je sve pokusao da me zaboravi ali ne ide,da me voli i da ce tako ostati dok zivi..ali konkretno nista ne poduzima!On je sad daleko,i nismo se videli citave dve godine!Sve te njegove izjave vise me ne doticu jer znam da samo produzava moju agoniju i daje mi laznu nadu!Ja sam se mnogo povukla u sebe,nisam vise ista osoba..rastrgana izmedju nade i realnosti..!Pokusala u medjuvremenu,imala vezu od 7 meseci..ali nisam mogla dalje!Bilo ja nepravedno prema osobi da ga precutno uporedjujem sa nekim drugim!Naj veci problem je sto zaista mislim da ne mogu vise voleti,da sam prazna poput ljusture,hodajuceg zombia..koji se smeje samo,da drugi ne bi rekli da sam jos uvek luda,jer ga ne mogu zaboraviti,jer jos verujem u fatalnu ljubav..u ovim godinama(dok moje prijateljice imaju decu i verovatno realnije probleme)!Kako zaboraviti njega,kako ponovo stati na noge,kako ponovo osetiti...??!Bojim se ostacu sama,a znam da to ne zelim i da zaista mogu usreciti i sebe i nekog..ali kako se probuditi..?!Sorry za ovako dugacak post!

polako draga, ...pa sta i ako si trenutno prazna? moras malo i da budes prazna, znas, to je faza do regenerisanja. prvo bol, pa tupost, pa praznina...e onda krene da ide na bolje. ne razmisljaj, ne opterecuj se, koncentrisi se na banalne stvari, udubi se u sitnice, radi ono sto ti prija i ne sili se da budes drugacija od onoga kako se osecas. polako se vracaj drugaricama, bar jednoj u koju imas poverenja, radite neke zanimljive stvari i ne trci u nove veze ukoliko nisi spremna. ili naprotiv, uzimaj neke prolazne muske primerke dok se ne ispraznis i ne budes spremna za novu ljubav. :cmok2:
 

Say it right

Buduća legenda
Poruka
28.194
Imam neki utisak da posle tako jacih emocija i ljubavi ljudi na neki nacin postaju emotivno prazni, zavisno do koje granice su dosli sa emocijama.
Ta nada koja te drzi ti je i najgori neprijatelj. Kada se nje resis i prodje neko vreme, videces, bice ti mnogo lakse. Nemoj dozvoliti da te on drzi blizu sebe na taj nacin a nista ne cini, sebe jos vise pokopavas.
I nemoj se zatvarati, to nikako, i kada budes videla da i sa nekim drugim moze da ti bude prijatno, i kada uradis nesto lepo za sebe, procice i ta potreba.
Neko je na jednoj temi rekao, da kada shvatimo koje su to stvari, situacije koje nas vezuju za odredjene ljude i odredjene osecaje, postajemo nezavisni od njih, i to je tacno.
Ljubav strah saznanje pa ravnodusnost, tako tim redosledom
 

1976!

Iskusan
Poruka
5.110
Kad te snađe nešto zbog čega patiš, pomisli da si srećna, zato što te nije snašlo nešto još gore, a uvek može gore.
Razmisli o tom većem zlu koje te nije snašlo, a moglo te snaći.
Ne gledaj u ono što nemaš, ne pati za tim, ceni i raduj se onom što imaš. Nemoj biti kao kockar koji žali za izgubljenim, i u pokušaju da izgubljeno vrati- gubi sve više.
Meni je pomoglo, možda će i tebi.
 

Egreta27

Ističe se
Poruka
2.264
Strah i ljubav ne idu skupa.
Strah je negativna emocija.
Ali strah je i jedna od 4 osnove emocije. (radost, tuga, ljutnja i strah)
Normalno je plasiti se. Tako instiktivno reagujemo na opasnost.
Ali, pretjeran strah paralise. (...strah od godina, bioloskog sata, drustveno prihvatljivih normi, samoce-samo ce kontraproduktvno djelovati od zeljenog ishoda...)
Prvo smo uznemireni.
Pa onda stvaramo oklop. I tad smo sigurni. Zasticeni. Ususkani.
Ne moze nista vise da nas povrijedi.
Da dopre do nas...ni tuga, ni ljutnja, ali...ali ni radost, ni ljubav. ;)

Voli prvo sebe, glava gore, ljudi su individue, ne desavaju nam se svima iste stvari, u odredjenim godinama...i to nije tragedija, naprotiv.
Isto tako-svakom su njegovi problemi najveci. I niko nije bez pomenutih. I taman rijesis jedan, eto drugog. I to je prirodno.
To je zivot. A ziv se covjek na sve navikne ;) I-uzivaj u sitnicama, u svakom danu, trenutno u onome sto imas, ugadjaj sebi... :)

I vjeruj. Vjeruj u sebe. U promjene na bolje. I radi na sebi..."Bice nam bolje, kad mi budemo bolji"...

"Ljubav nije data kategorija, ljubav je zadata. Za ljubav se treba boriti. Danas ljudi nisu spremni da se bore. Ljudi hoce da im se nesto dogodi a da ne udju u dogadjaj, da ne udju u borbu, da ne udju u arenu. Glavni je osjecaj da ti kazes: Idem u boj!"

Nije mali broj ljudi koji i po nekoliko puta u zivotu, pocinju sve iz pocetka...Ostanu bez kuce, pa grade ponovo.
Iz pocetka... Citav zivot se nesto gradi/radi/nadogradjuje...Tako je i sa vezama...I nema garancije, ni na sta.
Ali, eto bazicni instikt nas tjera da idemo dalje...i nadamo se. :)

Srecno :)
 

Top