Teritorije u titulama Nemanjića

Da nastavimo ovu temu. Drugu kategoriju sačinjavaju titule Nemanjića na latinskom jeziku.

1) Ktitorski natpis kraljice Jelene (kasnije prozvane Anžujskom) na Crkvi Sv. Srđa na Bojani kod Skadra iz 1290. godine:
regina Servie, Dyoclie, Albanie, Chilmie, Dalmacie et Maritime regionis

Domine.jpg

2) Prvi član statua grad Kotora, negde posle 1301. godine, najverovatnije za kralja Milutina:

Helene regis Rascie, Dioclie, Albanie, Croacie et Celmie

Kotorskistatus.jpg

3) Ugovor sa Karlom od Valoa iz 1308. godine iz vremena kralja Milutina:

Hurous dei gratia Dalmacie, Croacie, Dyoclie, Servie ac Rasie rex et dominus

urosius.jpg

4) Srebrni oltar koji je 1320. godine kralj Milutin poklonio Crkvi Sv. Nikole u Bariju:

Rex Rassie et Dioclie, Albanie, Bulgarie et totius Maritime de Gulfo adriatico a mari usque ad fumen Danubii magni

Orbin1.jpg

5) Latinska verzija povelje kojom je kralj Dušan ustupio Dubrovačkoj republici Ston sa Pelješcem 1333. godine

Stephanus, Dei gratia, Servie, Dalmacie, Dioclie, Albanie, Çente, Chelmenie et Maritime regionis rex

6) Dušanovo pismo Mletačkoj republici iz 1341. godine:

Stephanus, Dei gratia, Servie, Dioclie, Dalmatie, Albanie, nec non totius Maritime regionis rex

7) isto, 1345. godine:

Stephanus, Dei gratia, Servie, Dioclie, Chilminie, Zente, Albanie et Maritime regionis rex, nec non Bulgarie imperii partis non modice particeps et fere totius imperii Romanie dominus

Kraljica Jelena je srpska, u statutu Kotora je raški kralj, a u ugovoru sa Francuzima Milutin je i srpski i raški kralj, dok je na poklonu Bariju samo raški. Dušan je samo srpski, nije raški.

U svim su albanski kraljevi, sem Milutin prema ugovoru sa Karlom od Valoa. Što je donekle i logično, zato što Francuzima to nikako nije odgovaralo i verovatno su tražili da se Albanija izbaci iz ugovora.

Dioklija se pominje u svim primerima. U dve Dušanove povelje, pominje se i Zeta.

Dalmacija u većini. Nema je samo u kotorskom statutu i u tituli kralja Milutina sa poklona Bariju.

Primorske zemlje se pominju u dokumentima 4-7.

Hum se pominje u ktitorskom natpisu kraljice Jelene, kotorskom statutu i dva dokumenta od Dušana.

Hrvatska se nalazi u dva dokumenta. U kotorskom statutu, kao i u Ugovoru kralja Milutina.

I Bugarsku imamo dva puta. Milutin je i bugarski kralj na natpisu na poklonu crkvi u Bariju 1320. godine, dok se Mlečanima kralj Dušan 1345. godine predstavlja kao „kralj..značajnog dela Bugarskog carstva“.
 
Poslednja izmena:
Da nastavimo ovu temu. Drugu kategoriju sačinjavaju titule Nemanjića na latinskom jeziku.

1) Ktitorski natpis kraljice Jelene (kasnije prozvane Anžujskom) na Crkvi Sv. Srđa na Bojani kod Skadra iz 1290. godine:
regina Servie, Dyoclie, Albanie, Chilmie, Dalmacie et Maritime regionis


2) Prvi član statua grad Kotora, negde posle 1301. godine, najverovatnije za kralja Milutina:

Helene regis Rascie, Dioclie, Albanie, Croacie et Celmie


3) Ugovor sa Karlom od Valoa iz 1308. godine iz vremena kralja Milutina:

Hurous dei gratia Dalmacie, Croacie, Dyoclie, Servie ac Rasie rex et dominus


4) Srebrni oltar koji je 1320. godine kralj Milutin poklonio Crkvi Sv. Nikole u Bariju:

Rex Rassie et Dioclie, Albanie, Bulgarie et totius Maritime de Gulfo adriatico a mari usque ad fumen Danubii magni


5) Latinska verzija povelje kojom je kralj Dušan ustupio Dubrovačkoj republici Ston sa Pelješcem 1333. godine

Stephanus, Dei gratia, Servie, Dalmacie, Dioclie, Albanie, Çente, Chelmenie et Maritime regionis rex

6) Dušanovo pismo Mletačkoj republici iz 1341. godine:

Stephanus, Dei gratia, Servie, Dioclie, Dalmatie, Albanie, nec non totius Maritime regionis rex

7) isto, 1345. godine:

Stephanus, Dei gratia, Servie, Dioclie, Chilminie, Zente, Albanie et Maritime regionis rex, nec non Bulgarie imperii partis non modice particeps et fere totius imperii Romanie dominus

Kraljica Jelena je srpska, u statutu Kotora je raški kralj, a u ugovoru sa Francuzima Milutin je i srpski i raški kralj, dok je na poklonu Bariju samo raški. Dušan je samo srpski, nije raški.

U svim su albanski kraljevi, sem Milutin prema ugovoru sa Karlom od Valoa. Što je donekle i logično, zato što Francuzima to nikako nije odgovaralo i verovatno su tražili da se Albanija izbaci iz ugovora.

Dioklija se pominje u svim primerima. U dve Dušanove povelje, pominje se i Zeta.

Dalmacija u većini. Nema je samo u kotorskom statutu i u tituli kralja Milutina sa poklona Bariju.

Primorske zemlje se pominju u dokumentima 4-7.

Hum se pominje u ktitorskom natpisu kraljice Jelene, kotorskom statutu i dva dokumenta od Dušana.

Hrvatska se nalazi u dva dokumenta. U kotorskom statutu, kao i u Ugovoru kralja Milutina.

I Bugarsku imamo dva puta. Milutin je i bugarski kralj na natpisu na poklonu crkvi u Bariju 1320. godine, dok se Mlečanima kralj Dušan 1345. godine predstavlja kao „kralj..značajnog dela Bugarskog carstva“.
И император Румуније једном Душан!🙏
 
Ево и Душанове из Сера несрећно подељене на 2 стрнице.

Screenshot_2024_0617_005718.png

Screenshot_2024_0617_005801.png

Стефан у Христа Бога верни краљ Србије и Романије.

Ипак је био и краљ Румуније.
После проглашења за цара Душанова титула на грчком је гласила овако:

"Bασιλεὺς καὶ αὐτoκράτωρ Σερβίας καὶ Pωμανίας".
Дакле Цар Србије и Румуније.
 
Poslednja izmena:
Па ове прекодунавске Византије.😂 Је л' беше Милутин додао Подунавље у титуле?
Ма јесте додато Подунавље али ја мислим да се под тим Романија мисли на европски део Византијког царства.... Односно данашња Србија , Црна Гора, већи део Грчке...
 
Ма јесте додато Подунавље али ја мислим да се под тим Романија мисли на европски део Византијког царства.... Односно данашња Србија , Црна Гора, већи део Грчке...
Ове титуле су из Сера грчког поднебља је "Bασιλεὺς καὶ αὐτoκράτωρ Σερβίας καὶ Pωμανίας".
ДаклеМ
Василевс Србије и Романије
или Срба и Ромеја
 
Ове титуле су из Сера грчког поднебља је "Bασιλεὺς καὶ αὐτoκράτωρ Σερβίας καὶ Pωμανίας".
ДаклеМ
Василевс Србије и Романије
или Срба и Ромеја
Е па то, рек'о који сад Румуни :D
 
Е па то, рек'о који сад Румуни :D
Ма зезао сам се чим сам Поменуо императора Рима рекох да не чачкам мечку да се неко не увреди.
Па лакше да напишем да је био император Срба и Румуна или Срба и Рома да се Роми не увреде.

Титуле Грком су за домаћу употребу ми их тако зовемо док они себе још тако не зову званично.
Титуле на грчком језику и говорном подручју су
"Bασιλεὺς καὶ αὐτoκράτωρ Σερβίας καὶ Pωμανίας".
 
Иначе оно што је помињано од Јеречека он одваја Босанце од Срба на једном месту говори да је Срба било раније више у приморју док их одатле нису истерали Босанци.
Уз сво поштовање његове списи ипак поштују аустроугарску политику био је на месту амбасадора Бугарске под Хабзбурзима.
Не могу се тачно враћати на датуме кад је књига издата али сигурно након тајне конвенције сарађивао је са Стојаном Новаковићем , Љубом Ковачевићем и још некима.
Јасно је да из те перспективе аустроугарских аспирација босанско краљевство се посматра као нешто засебно и ривалско Србима.
 
Ма јесте додато Подунавље али ја мислим да се под тим Романија мисли на европски део Византијког царства.... Односно данашња Србија , Црна Гора, већи део Грчке...

U dokumentu piše gospodar skoro čitavog Romejskog carstva.

To je dokument izdat pre Božića, kada se proglasio carem. Predstavlja izvesnu uvertiru. On je pravom mača postao gospodar i bitno mu je da naglasi da drži skoro čitavu Vizantiju.

Treba imati na umu da to piše i Mlečanima, sa kojima je bio u izvesnom savezu tj. od kojih je trebalo da dobije mornaričku podršku za zauzimanje Vizantiona.
 
U dokumentu piše gospodar skoro čitavog Romejskog carstva.

To je dokument izdat pre Božića, kada se proglasio carem. Predstavlja izvesnu uvertiru. On je pravom mača postao gospodar i bitno mu je da naglasi da drži skoro čitavu Vizantiju.

Treba imati na umu da to piše i Mlečanima, sa kojima je bio u izvesnom savezu tj. od kojih je trebalo da dobije mornaričku podršku za zauzimanje Vizantiona.
Ове титуле које сам поставио иду после октобар 1354. манастиру светог Јована Крститеља код Сера. Тада је први пут узета читава формула краљ Срба и Ромеја.
После проглашења царем формула је је промењена у василевс Срба и Ромеја.
Помоћ Млечана није добио одлучили су се за ослабљено ромејско царстви које плаћа услуге Млечанима од неооузданог српског краља.
Оставља се питање краља да ли га је тако папа признавао а не као цара.
Овако према сећању знам да га је папа писмено ословио са рекс што је изазвало увреде код њега јер није дозволио воницима католицима ваљда литургију код ктоличких свештеника који су ту дошли.Почели су јако лоши односи са папом где неки историчари говоре да је лично претио римском папи.
Стављају и то као потенцијални узрок смрти.
Било како било да је успео направити савез са млетачком флотом Цариград би пао ко крушка.
Остаје упитно да ли је признат од папе као краљ Срба и Ромеја јер тај потпис је толико неусклађен са грчком традицијом да те речи у њиховом вокабулару ни не постоји у употреби.
Свакако мислим да је Милутин био дозрео више овом послу који је боље балансирао између силе кад је потребна и дипломатије.
Милутину је ипак сила била резервно средство иако је био јак ко црна земља али је радије прибегавао дипломатији.
Док је Душан био силни имао је више те бугарске нарави да је губио такт у дипломатији ако не крене по његовом и одмах звецкао оружјем и прибегавао сили.
Западни историчари које сам читао не у потпуности али сагласни су да му је улога била историјска и да је могао променити читаву историју Европе.
 
Свакако једно од највећих достигнућа варвара и Словена уопште у историји. Ово ипак не могу упоредити са 1204. јер је то био пљачкашки поход без икакве идеологије и поштовања римске традиције чак ни достигнућа ни науке. Готи нису ни приближно дотле стигли само преувеличан успех нечега што им је поклоњено од римског цара али Теодорик ипак није био сувладар признати.
Једино Турци су претекли ово достигнуће ипак једне релативно мале земље и народа.
 
Иначе оно што је помињано од Јеречека он одваја Босанце од Срба на једном месту говори да је Срба било раније више у приморју док их одатле нису истерали Босанци.
Уз сво поштовање његове списи ипак поштују аустроугарску политику био је на месту амбасадора Бугарске под Хабзбурзима.
Не могу се тачно враћати на датуме кад је књига издата али сигурно након тајне конвенције сарађивао је са Стојаном Новаковићем , Љубом Ковачевићем и још некима.
Јасно је да из те перспективе аустроугарских аспирација босанско краљевство се посматра као нешто засебно и ривалско Србима.

Tako nešto bi bila samo teorija zavere bez potkrepljenja, i uz to i poprilično nelogična.
 

Back
Top