Teritorije u titulama Nemanjića

Q. in perpetuum hibernum

Stara legenda
Poruka
91.111
Interesantno bi bilo otvoriti ovo kao zasebnu temu. U najvećoj meri se zasniva na sadržaju koji je Đorđe Bubalo objavio u referentnoj raspravi, sa posebnim akcentom na period Srpskog kraljevstva (od 1217. do 1345. godine), uz nekoliko stvari koje sam ja dodao.

Ukratko, ovako ide siže Bubalovog istraživanja:

Osnovna teritorijalna odrednica čini prisvojni pridev od imena naroda, kao što je i tipično za slovenske jezike. Tj. Srpska zemlja, odnosno u inverznom obliku Zemlja srpska.
* Uže značenje. U užem smislu Srpska zemlja označava teritorijalno samo najstarije jezgro srpske države, u grubim crtama od sredine X stoleća i vremena Porfirogenitove Srbije (bez Bosne, koja je uključivala jedno zasebno područje) i to je srpska zemlja koju pominje monah Simeon u Hilandarskoj povelji iz 1198. godine. Postoji i Raška zemlja koja se u jednom periodu javlja sinonimno, ali isključivo u periodu vlasti tri monarha; Radoslava (1228-1234), Vladislava (1234-1242) i Uroša I (1242-1276), kao i u krivotvorenoj povelji Stefana Prvovenčanog. To bi, dakle, trebalo da bude neko najstarije jezgro srpske državnosti.
* Šire značenje. U širem, Srpska zemlja/Zemlja srpska označava sveukupnost teritorijalnog dosega vlasti srpskog vladara. U tom je smislu cela država srpska. Titula poglavara srpske Crkve nema razvijen ni ikakve titule osim ove najjednostavnije. Sa izuzetkom jedne jedine krivotvorine, on je isključivo srpski arhiepiskop. Takođe je na likovnim predstavama vladar prosto srpski kralj, kako se vrlo često i javlja pogotovu u kolokvijalnijoj upotrebi.

Period pre krunisanja 1217. godine: Pre sticanja krune, država se zove samo Srpska zemlja. U latinskim izvorima češće Servia, a ređe Rassa.
E sada, u kraljevskom periodu, vrste titula se dele u 4 različite grupacije:

I. Razvijena kraljevska titula
Razvijena titula uključuje dodavanje osnovnoj komponenti (Srpska/Raška zemlja) i celine koje je poznavao još i Porfirogenit u DAI; Duklju, Travuniju i Zahumlje. Po kraljevskoj tituli Vukana, dodaje se preciznije, Duklja i Dalmacija.

A) Diplomatička građa:
U doba kralja Stefana (1217-1228):
1) 1. Žička povelja 1219/20: Srpska zemlja, Dioklitija, Travunija, Dalmacija, Zahumlje
2) pismo kralja Stefana papi Honoriju iz 1220. godine: Stephanus dei gratia totius Servie, Dioclie, Tribunie, Dalmatie atque Chlumie rex (prevedeno: cela Srpska zemlja, Duklja, Travunija, Dalmacija i Humska zemlja)
3) 2. Žička povelja 1224: Srpska zemlja, Dioklija, Dalmacija, Travunija, Humska zemlja
4) falsifikovana povelja pripisana Stefanu Prvovenčanom, objavljena u Kratkom opisu o Zeti i Crnoj Gori 1774. godine stoji sledeće: samodržac i namesni gospodin svih Raških zemalja, Dioklitijskih, Dalmatije, Trebinja i Zaholmija.

U doba kralja Vladislava (1234-1242) nalazimo isti oblik, samo u kojem umesto Srpske imamo Rašku zemlju:
1) povelja kralja Vladislava Dubrovčanima iz 1234/5: sve Raške zemlje, Dioklitija, Dalmacija, Trovunija, Zahumlje (lat.: rex totius terre de Rassa, Dioclitie, Dalmatie, Tribunie, Zachulmie)
2) potpis u dnu povelje manastiru Hilandaru za selo Vraniće (1234-1237): sva Raška zemlja, Dioklitija, Dalmacija, Travunija, Zahumlje
3) pečat kralja Vladislava: oštećen, ono što se vidi jeste „kralj svih raških...ije i Travunije“. Očigledno je tu stajalo kralj svih raških zemalja, a ije pre Travunije je od [Dalmat]ije. Po prostoru očigledno je da je na Vladislavljevom pečatu stajalo isto, odnosno i Duklja i Dalmacija

Vezano za razdoblje kralja Stefana Dečanskog, namesnika u Zeti postojala je jedna povelja manastiru Vranjini (od 1309. do 1314. godine) koja nije sačuvana i u kojoj se, navodno, budući srpski kralj titulisao kao „gospodin Dalmacije, Trafunije i Zahlmije“

B) Pripovedački izvori:
U narativnim izvorima razvijena titula se sreće vrlo često:
1) Krajem XIII veka monah Teodosije navodi jednu dosta neobičnu i unikatnu konstrukciju u svom žitiju Sv. Save, po kojoj je Stefan Nemanja vladao „svim srpskim zemljama, što se zovu Dioklitija, Dalmatija, Travunija“
2) U Domentijanovom žitiju Svetog Save se kaže da je Nemanja kontrolisao „Srpsku zemlju i Pomorsku i Dioklitiju i Dalmatiju i Travuniju“. Jedan rukopis, mlađi, na kraju u tekstu žitija još dodaje i Zahumlje
3) U zapisu monaha Nikole iz 1327/8. godine stoji da je Uroš III bio „gospodin svih Srpskih zemalja i Pomorskih, Dalmacije, Travunije, Zahlmije i Dioklitije“
4) Prema svim starim srpskim rodoslovima i letopisima (izlišno bi bilo redom nabrajati sve odreda, jerbo ih ima poprilično mnogo) Nemanja je bio „gospodin sve Srpske zemlje i Pomorske, Dioklitije, Dalmacije, Travunije i Zahumlja“
5) Postoje dosta daleki odjeci razvijene srpske kraljevske titule, sve do XVII veka (Mavar Orbin kaže „Seruia, Dalmatia, Dioclea, Traunia, e Zaculnie“ u Kraljevstvu Slovena iz 1601. godine, a u zapisu jeromonaha Teofila iz 1651. godine stoji da je hercegovački sandžak-beg Ali-paša Čengić sakupio vojsku „od svuda, od Ilirika, i Arvaniti, i Klimati, i Travunjani, i Dioklitijani, i Zahumljani, i Dalmati, i Hrvati“

Može se još naširoko pisati. Ima u raspravi. Ukratko, šta je odgovor? Dva su uzroka pojave razvijene titule.
- latinski uticaj. Srpska kruna, ili ako hoćemo njeno priznanje 1217. godine, latinskog je porekla i Srbija je generalno bila tada pod uticajem latinskog sveta, u kojem je tada postajala moda uvođenje raskošnih titula (primer evolucije ugarske kraljevske titule od početka XII stoleća, u najbližem susedstvu)
- direktno preuzimanje od Vukana. Vukan, koji se proglasio kraljem, prvi je uveo te raskošne titule u kojima nabraja silne teritorije kojima vlada
Stvari počinju tako što se 1216. godine veliki župan Stefan proglasio gospodarem Srpske i Dioklijske zemlje. Nakon toga, što je politički povezano i sa čvršćom izgradnjom kraljevske vlasti, kreće konstrukcija tzv. razvijene titule.
 
Poslednja izmena:
Расправа; Ђорђе Бубало;Територијална компонента краљевске титуле Немањића
О описном називу Српска земља из расправе у спојлеру;
Основни део територијалне компоненте краљевске титуле чини описни назив Српска земља. Најстарији тип, развијени јавља се у исправама краља Стефана Првовенчаног, око 1220, а већ у време краља Владислава, негде почетком пете деценије 13. века, излази из употребе. Обично се јавља у лику краљ све Српске земље, диоклитије, далмације, Травуније и Захумља. Развијена варијанта територијалне компоненте титуле уведена је, свакако, према западном (угарском) узору. Краљ Стефан настојао је да, употребом старинских назива за приморске кнежевине, нагласи да је реч о историјским областима, с државно-правним традицијама, што у том тренутку улазе у оквире српског краљевства, без обзира на то да ли је краљ њима непосредно владао или је присутна власт представника бочних грана династије. Подврста развијене варијанте територијалне компоненте, несталног садржаја, посведочена је од краја 13. века, у краљевским исправама и натписима на латинском језику. Уз основни део ( Serbia/ Rassia) користе се, не увек сви истовремено, и географски називи Dioclia, Dalmatia, Zenta, Croatia, Albania, Maritima regio, Chelmia, Bulgaria. Пошто су владарске исправе намењене дипломатској комуникацији са страним владарима и државама имале другачији формулар од оних за унутрашњу употребу, развијена варијанта територијалне компоненте титуле у латинским актима српских владара користила се као вид легитимације владара, какав је био уобичајен на Западу.

Најфреквентнија и најдуговечнија варијанта територијалне компо- ненте титуле била је дводелна – краљ све Српске земље и Поморске. Она се јавља и у подврсти у којој је именица земља везана уз други придев ( краљ све Српске и Поморске земље), а обе подврсте имају и свој множински облик; краљ свих Српских земаља и Поморских, односно краљ свих Српских и Поморских земаља. Дводелна варијанта је потиснула развијену пред крај владавине краља Владислава, а усталила се у време владавине краља Уроша I, када су традиције старих приморских кнежевина почеле постепено да одумиру, а представници бочних грана династије Немањића изгубили у њима политички утицај. Дводелна варијанта територијалне компоненте ушла је и у титулу архиепископа. У раздобљу јесен 1343 – зима 1345. године користила се троделна варијанта територијалне компоненте, као одраз великих освајања краља Душана на рачун Византије и његовог споразумa с регентством малолетног цара Јована V, у лето 1343, којим му је призната власт над тим територијама. Уношењем у титулу Грчких земаља, или израза „честник Грком“, Душан је желео да нагласи како учествује у владању Царством с благословом легитимне владе у Цариграду, тј. да је, у идеалној равни, заузимао положај неке врсте царевог савладара.
 
Interesantno bi bilo otvoriti ovo kao zasebnu temu. U najvećoj meri se zasniva na sadržaju koji je Đorđe Bubalo objavio u referentnoj raspravi, sa posebnim akcentom na period Srpskog kraljevstva (od 1217. do 1345. godine), uz nekoliko stvari koje sam ja dodao.

Ukratko, ovako ide siže Bubalovog istraživanja:

Osnovna teritorijalna odrednica čini prisvojni pridev od imena naroda, kao što je i tipično za slovenske jezike. Tj. Srpska zemlja, odnosno u inverznom obliku Zemlja srpska.
* Uže značenje. U užem smislu Srpska zemlja označava teritorijalno samo najstarije jezgro srpske države, u grubim crtama od sredine X stoleća i vremena Porfirogenitove Srbije (bez Bosne, koja je uključivala jedno zasebno područje) i to je srpska zemlja koju pominje monah Simeon u Hilandarskoj povelji iz 1198. godine. Postoji i Raška zemlja koja se u jednom periodu javlja sinonimno, ali isključivo u periodu vlasti tri monarha; Radoslava (1228-1234), Vladislava (1234-1242) i Uroša I (1242-1276), kao i u krivotvorenoj povelji Stefana Prvovenčanog. To bi, dakle, trebalo da bude neko najstarije jezgro srpske državnosti.
* Šire značenje. U širem, Srpska zemlja/Zemlja srpska označava sveukupnost teritorijalnog dosega vlasti srpskog vladara. U tom je smislu cela država srpska. Titula poglavara srpske Crkve nema razvijen ni ikakve titule osim ove najjednostavnije. Sa izuzetkom jedne jedine krivotvorine, on je isključivo srpski arhiepiskop. Takođe je na likovnim predstavama vladar prosto srpski kralj, kako se vrlo često i javlja pogotovu u kolokvijalnijoj upotrebi.

Period pre krunisanja 1217. godine: Pre sticanja krune, država se zove samo Srpska zemlja. U latinskim izvorima češće Servia, a ređe Rassa.
E sada, u kraljevskom periodu, vrste titula se dele u 4 različite grupacije:

I. Razvijena kraljevska titula
Razvijena titula uključuje dodavanje osnovnoj komponenti (Srpska/Raška zemlja) i celine koje je poznavao još i Porfirogenit u DAI; Duklju, Travuniju i Zahumlje. Po kraljevskoj tituli Vukana, dodaje se preciznije, Duklja i Dalmacija.

A) Diplomatička građa:
U doba kralja Stefana (1217-1228):
1) 1. Žička povelja 1219/20: Srpska zemlja, Dioklitija, Travunija, Dalmacija, Zahumlje
2) pismo kralja Stefana papi Honoriju iz 1220. godine: Stephanus dei gratia totius Servie, Dioclie, Tribunie, Dalmatie atque Chlumie rex (prevedeno: cela Srpska zemlja, Duklja, Travunija, Dalmacija i Humska zemlja)
3) 2. Žička povelja 1224: Srpska zemlja, Dioklija, Dalmacija, Travunija, Humska zemlja
4) falsifikovana povelja pripisana Stefanu Prvovenčanom, objavljena u Kratkom opisu o Zeti i Crnoj Gori 1774. godine stoji sledeće: samodržac i namesni gospodin svih Raških zemalja, Dioklitijskih, Dalmatije, Trebinja i Zaholmija.

U doba kralja Vladislava (1234-1242) nalazimo isti oblik, samo u kojem umesto Srpske imamo Rašku zemlju:
1) povelja kralja Vladislava Dubrovčanima iz 1234/5: sve Raške zemlje, Dioklitija, Dalmacija, Trovunija, Zahumlje (lat.: rex totius terre de Rassa, Dioclitie, Dalmatie, Tribunie, Zachulmie)
2) potpis u dnu povelje manastiru Hilandaru za selo Vraniće (1234-1237): sva Raška zemlja, Dioklitija, Dalmacija, Travunija, Zahumlje
3) pečat kralja Vladislava: oštećen, ono što se vidi jeste „kralj svih raških...ije i Travunije“. Očigledno je tu stajalo kralj svih raških zemalja, a ije pre Travunije je od [Dalmat]ije. Po prostoru očigledno je da je na Vladislavljevom pečatu stajalo isto, odnosno i Duklja i Dalmacija

Vezano za razdoblje kralja Stefana Dečanskog, namesnika u Zeti postojala je jedna povelja manastiru Vranjini (od 1309. do 1314. godine) koja nije sačuvana i u kojoj se, navodno, budući srpski kralj titulisao kao „gospodin Dalmacije, Trafunije i Zahlmije“

B) Pripovedački izvori:
U narativnim izvorima razvijena titula se sreće vrlo često:
1) Krajem XIII veka monah Teodosije navodi jednu dosta neobičnu i unikatnu konstrukciju u svom žitiju Sv. Save, po kojoj je Stefan Nemanja vladao „svim srpskim zemljama, što se zovu Dioklitija, Dalmatija, Travunija“
2) U Domentijanovom žitiju Svetog Save se kaže da je Nemanja kontrolisao „Srpsku zemlju i Pomorsku i Dioklitiju i Dalmatiju i Travuniju“. Jedan rukopis, mlađi, na kraju u tekstu žitija još dodaje i Zahumlje
3) U zapisu monaha Nikole iz 1327/8. godine stoji da je Uroš III bio „gospodin svih Srpskih zemalja i Pomorskih, Dalmacije, Travunije, Zahlmije i Dioklitije“
4) Prema svim starim srpskim rodoslovima i letopisima (izlišno bi bilo redom nabrajati sve odreda, jerbo ih ima poprilično mnogo) Nemanja je bio „gospodin sve Srpske zemlje i Pomorske, Dioklitije, Dalmacije, Travunije i Zahumlja“
5) Postoje dosta daleki odjeci razvijene srpske kraljevske titule, sve do XVII veka (Mavar Orbin kaže „Seruia, Dalmatia, Dioclea, Traunia, e Zaculnie“ u Kraljevstvu Slovena iz 1601. godine, a u zapisu jeromonaha Teofila iz 1651. godine stoji da je hercegovački sandžak-beg Ali-paša Čengić sakupio vojsku „od svuda, od Ilirika, i Arvaniti, i Klimati, i Travunjani, i Dioklitijani, i Zahumljani, i Dalmati, i Hrvati“

Može se još naširoko pisati. Ima u raspravi. Ukratko, šta je odgovor? Dva su uzroka pojave razvijene titule.
- latinski uticaj. Srpska kruna, ili ako hoćemo njeno priznanje 1217. godine, latinskog je porekla i Srbija je generalno bila tada pod uticajem latinskog sveta, u kojem je tada postajala moda uvođenje raskošnih titula (primer evolucije ugarske kraljevske titule od početka XII stoleća, u najbližem susedstvu)
- direktno preuzimanje od Vukana. Vukan, koji se proglasio kraljem, prvi je uveo te raskošne titule u kojima nabraja silne teritorije kojima vlada
Stvari počinju tako što se 1216. godine veliki župan Stefan proglasio gospodarem Srpske i Dioklijske zemlje. Nakon toga, što je politički povezano i sa čvršćom izgradnjom kraljevske vlasti, kreće konstrukcija tzv. razvijene titule.
Да ли би уместо Српска земља (једнина) можда требало земље (множина)? Јел има неко рад о томе, мислим јел ти познат?
 
Да ли би уместо Српска земља (једнина) можда требало земље (множина)? Јел има неко рад о томе, мислим јел ти познат?

Nekad je jednina, a nekad množina. Ne bih mogao baš da ti kažem da znam je li nešto 'ispravnije'. Jedino što sam primetio jeste da se oblik zadržava uvek u čitavoj tituli. Dakle, ako su Srpske ili Raške zemlje, onda su i sve ostale u pluralu i obrnuto.

Bubalo je popisao sve primere gde se pominje u kolokvijalnoj upotrebi u pisanim izvorima; izlišno bi bilo izlistavati sve, ali za razmatranje tog pitanja treba i sve ostalo pogledati.
 
Nekad je jednina, a nekad množina. Ne bih mogao baš da ti kažem da znam je li nešto 'ispravnije'. Jedino što sam primetio jeste da se oblik zadržava uvek u čitavoj tituli. Dakle, ako su Srpske ili Raške zemlje, onda su i sve ostale u pluralu i obrnuto.

Bubalo je popisao sve primere gde se pominje u kolokvijalnoj upotrebi u pisanim izvorima; izlišno bi bilo izlistavati sve, ali za razmatranje tog pitanja treba i sve ostalo pogledati.
Да, ок. Мени је некако множина исправнија јер показује-изражава некадашње (пре 1217) унутрашње уређење Рашке.
Мада нисам ни ја апсолутно сигуран.
 
Да, ок. Мени је некако множина исправнија јер показује-изражава некадашње (пре 1217) унутрашње уређење Рашке.
Мада нисам ни ја апсолутно сигуран.

Treba izliststi sve i videti. Nisam ni ja pogledao preostale tri grupacije nemanjićkih titula; možda je Bubalo nešto još tu napisao. Čini mi se da je jednina češće zastupljena u istorijskim izvorima.

Njegovo je čitanje da treba naziv kraljevine biti Srpska zemlja i Pomorska.

Treba potražiti i analogne primere kod drugih naroda, pre svega slovenskih. Mislim da slična situacija i kod njih postoji.
 
Титула Стефана Првовенчаног из Жиче...
IMG_20240605_154233.jpg
 
Treba izliststi sve i videti. Nisam ni ja pogledao preostale tri grupacije nemanjićkih titula; možda je Bubalo nešto još tu napisao. Čini mi se da je jednina češće zastupljena u istorijskim izvorima.

Njegovo je čitanje da treba naziv kraljevine biti Srpska zemlja i Pomorska.

Treba potražiti i analogne primere kod drugih naroda, pre svega slovenskih. Mislim da slična situacija i kod njih postoji.
Гледао сам ја доста пута.. Изворно би требало множина, мада, наравно, ништа није 'залеђено у времену', те су и промене касније могуће (с ширењем граница и чвршћим везивање старих земаља).
 
Гледао сам ја доста пута.. Изворно би требало множина, мада, наравно, ништа није 'залеђено у времену', те су и промене касније могуће (с ширењем граница и чвршћим везивање старих земаља).

Zašto bi izvorno trebalo množina?
 
Treba potražiti i analogne primere kod drugih naroda, pre svega slovenskih. Mislim da slična situacija i kod njih postoji.
Хм, мало је тешко пошто нема превише извора а то уређење самог језгра старе државе по честима је мало специфично. Имало га је и у Босни али немамо извора да закључимо нешто више.
 
Хм, мало је тешко пошто нема превише извора а то уређење самог језгра старе државе по честима је мало специфично. Имало га је и у Босни али немамо извора да закључимо нешто више.

Ma kako nema previše izvora. Pa kod drugih naroda sćih svakako ima više.
 
Zašto bi izvorno trebalo množina?
У томе би се садржале земље које чине само Србију-Рашку.
Исто када се краљевска титула 'скратила' (што се веома брзо десило) Дукљу, Далмацију итд. мења назив Поморске земље, можемо претпоставити да би и у 'српске земље' била множина која би се односиила на нпр. Топлицу, Моравице, Рашку у ужем смисли, итд.
 
Poslednja izmena:
Zašto bi izvorno trebalo množina?
Мислим , али морам да проверим, да нпр. у пар реткхих случајева где се користи израз Рашка за Србију, пишр Рашких и Поморских земаља, не Рашке и Поморских земаља!?
 
Помињали смо на сличним темама М.Благојевића и његов рад Велики кнез и земаљски кнез, одличан је за боље разумевање овога што смо помињали.
Код самих титула уопште требало би узети у обзир и укудање статуса појединим областима, нпр. Захумље које је изгубило статус 'земље' у доба краља Уроша а њен владар и титулу великог кнеза.
 
Помињали смо на сличним темама М.Благојевића и његов рад Велики кнез и земаљски кнез, одличан је за боље разумевање овога што смо помињали.
Код самих титула уопште требало би узети у обзир и укудање статуса појединим областима, нпр. Захумље које је изгубило статус 'земље' у доба краља Уроша а њен владар и титулу великог кнеза.
Screenshot_2024_0605_230624.png
 
Screenshot_2024_0605_231434.png

Пази сад обо заборавио сам целу реченицу!
"Као што је Бог поставио Грке за цареве а Мађаре за краљеве тако је њихове претке поставио за велике жупане"???!
🥺 аутохтони!🙏🇦🇱🇦🇱🇦🇱
 
Poslednja izmena:

Back
Top