Teritorije u titulama Nemanjića

Којих нас?

U srpskoj carskoj crkvi, bilo da je podgoricka nadbiskupija u pitanju ili splitska nadbiskupija. Nadbiskup je patrijarh i carski namjesnik upravnik crkve za Cara. Isto je o i Carrgradu, arhiepiskop Carigrada je carski namjesnik i patrijarh svih biskupija.

Dalje, ako nadbiskup ne moze da opsluzi sve teritorije jer ih ima mnogo, onda se biskupuje stavljaju pod mitropolije i onda je mitropoliti nad biskupima a pod nadbiskupom.

Ako se drzava raspadne pa Sultan vlada jednim djelom teritorije, a drugim djelom knez, onda se pojavljuju dvije nadbiskupije, dva patrijarha, jer ne moze knez postaviti nadbiskupa Sultanu niti Sultan knezu, to su dvije razlicite carevine.
Ako pola naroda izbjegne od Sultana beckom Caru, onda becki Car tamo otvara trecu nadbiskupuiju jer je on tamo Car.
Tako da je moguce da je neka nadbiskupija ujedno i mitropolitija jer odrzava jedinstvo sa bratskom crkvom.

Nadbiskup je carski namjesnik upravnik crkve, Patrijarh.

Za razliku od toga, gradovi koji su bili u Carevini i imali biskupuje a onda se biskupije osamostalile, kao Rim ili Dubrovnik, postali nezavisne drzave, imaju Biskupa i onda biskup odredjuje strukturu, u ovom slucaju postoje neki kardinali, to je njihova rimska budalastina.
 
Патријарх може да крунише цара, свакако и краља, али архиепископ да крунише цара не бива нити ће да буде икада. Па што Душан подиже ранг цркве с архипеископије на патријаршију? Просто је, да је архиепископија не би мога да буде цар, изузев да га неки други патријарх крунише или папа, али би код папе морао да иде у Рим.
 
Патријарх може да крунише цара, свакако и краља, али архиепископ да крунише цара

Netacno. Prije svega Cara moze da krunise bilo ko, moze ga vracara sa ulice krunisati ako mu se to prohtije. A takodje ne mora niko. Car je car bogom postavljen dosao na carski presto, kao Josip Broz, providjenjem. Niko ga ne mora krunisati.
A Josip Broz moze postavljati patrijarha (nadbiskupa). Ima tu moc, od Boga.
 
Питам те зато што је на интерном форуму већ разговарано о томе доста пута, и такви корисници су санкционисани по постојећем правилнику.
I šta je time postignuto? Ništa. Kazne koje se primenjuju očigledno ne odvraćaju korisnike od ponavljanja prekršaja jer su najobičniji "slap on the wrist", što ih efektivno čini beskorisnim. Bukvalno vam se smeju u lice svakim ponovljenim prestupom dok vi o tome razgovarate na internom forumu.

Са друге стране увек је било таквих корисника у дискусијама.Мој неки савет би био игнорисање таквих колико је то могуће за почетак и пријава несивислих и бесмислених коментара.
Ja kritikujem nešto, a ti mi savetuješ da to ignorišem. Šta se time postiže? Ništa. Forum je i dalje raspad i sve manje ozbiljnih korisnika ima jer se problem ignoriše i stvaranje problema toleriše.
 
Патријарх може да крунише цара, свакако и краља, али архиепископ да крунише цара не бива нити ће да буде икада. Па што Душан подиже ранг цркве с архипеископије на патријаршију? Просто је, да је архиепископија не би мога да буде цар, изузев да га неки други патријарх крунише или папа, али би код папе морао да иде у Рим.
Ту је јако велики проблем у крунисању Јована Асена 2 у Трнову требало би да га је крунисао за цара Свети Сава уколико је то тако Свети Сава није више био архиепископ већ заједнички патријарх Срба и Бугара.
Он је на основу приватних веза уздигао бугураску архиепископију у ранг патријаршије.
И као што кашеш.чак да Јован Асен 2 није био цар имао је обновљену патријаршију и крунисао га је Свети Сава а не неки непознати патријарх.
 
Je li možeš da mi pokažeš makar jednog jedinog nadbiskupa koji se potpisao igde ikada kao patrijarh. Ne mora samo kod nas; bilo gde ikada na planeti.
Ма не капира да је папа изворно један од 5 патријарха који је оцепио своју васељенску патријаршију.
А ово за Броза је буквално ботовање и то нисам чуо од њега први пут.
Александар и Апис који су се жртвовали за виши циљ Броза.
Е сад ти цареви на челу цркве аутокефални ме подсећају баш на Стањине ,Тите и слично.

Дакле монархизам и Броз и Броз на челу монархије а све остало су франачке будалаштине.
 
Je li možeš da mi pokažeš makar jednog jedinog nadbiskupa koji se potpisao igde ikada kao patrijarh. Ne mora samo kod nas; bilo gde ikada na planeti.

Ne lupetaj! Car postavlja patrijarha. A to je kod arhiepiskop, nad biskup. To je poenta. Kako se on potpisivao je potpuno nebitno.
To sto kod nas postoji vise arhiepiskopija je rezultat razvaljenje Carevine u vise Carevina i knezevina.

Car moze takodje da postavlja i biskupa i onda je biskup patrijarh crkve. Koga god Car postavi da vodi crkvu, taj je patrijarh, a kod nas je to nad biskup, od pocetka. Za razliku od Carigrada gdje je recimo Constantiuis 360. godine postavio biskupa Carigrada, a taj biskup je bio dakle Patrijarh carske crkve. Slicno tome, Karlo Veliki je postavio nekog tamo rimskog biskupa, a taj biskup je Papa ili Patrijarh onda Karlove carske crkve.

Kod nas je to nadbiskup. To je poenta.
 
Ne lupetaj! Car postavlja patrijarha. A to je kod arhiepiskop, nad biskup. To je poenta. Kako se on potpisivao je potpuno nebitno.
To sto kod nas postoji vise arhiepiskopija je rezultat razvaljenje Carevine u vise Carevina i knezevina.

Car moze takodje da postavlja i biskupa i onda je biskup patrijarh crkve. Koga god Car postavi da vodi crkvu, taj je patrijarh, a kod nas je to nad biskup, od pocetka. Za razliku od Carigrada gdje je recimo Constantiuis 360. godine postavio biskupa Carigrada, a taj biskup je bio dakle Patrijarh carske crkve. Slicno tome, Karlo Veliki je postavio nekog tamo rimskog biskupa, a taj biskup je Papa ili Patrijarh onda Karlove carske crkve.

Kod nas je to nadbiskup. To je poenta.

Pa dobro, eto, istorja te demantuje. Znači, ako nalazimo dosta primera da je Franak bio barski arhiepiskop i slično, znači da to što ti smatraš očigledno nije tačno.
 
Screenshot_2024_0622_043845.png
 
Da nastavimo ovu temu. Drugu kategoriju sačinjavaju titule Nemanjića na latinskom jeziku.

1) Ktitorski natpis kraljice Jelene (kasnije prozvane Anžujskom) na Crkvi Sv. Srđa na Bojani kod Skadra iz 1290. godine:
regina Servie, Dyoclie, Albanie, Chilmie, Dalmacie et Maritime regionis


2) Prvi član statua grad Kotora, negde posle 1301. godine, najverovatnije za kralja Milutina:

Helene regis Rascie, Dioclie, Albanie, Croacie et Celmie


3) Ugovor sa Karlom od Valoa iz 1308. godine iz vremena kralja Milutina:

Hurous dei gratia Dalmacie, Croacie, Dyoclie, Servie ac Rasie rex et dominus


4) Srebrni oltar koji je 1320. godine kralj Milutin poklonio Crkvi Sv. Nikole u Bariju:

Rex Rassie et Dioclie, Albanie, Bulgarie et totius Maritime de Gulfo adriatico a mari usque ad fumen Danubii magni


5) Latinska verzija povelje kojom je kralj Dušan ustupio Dubrovačkoj republici Ston sa Pelješcem 1333. godine

Stephanus, Dei gratia, Servie, Dalmacie, Dioclie, Albanie, Çente, Chelmenie et Maritime regionis rex

6) Dušanovo pismo Mletačkoj republici iz 1341. godine:

Stephanus, Dei gratia, Servie, Dioclie, Dalmatie, Albanie, nec non totius Maritime regionis rex

7) isto, 1345. godine:

Stephanus, Dei gratia, Servie, Dioclie, Chilminie, Zente, Albanie et Maritime regionis rex, nec non Bulgarie imperii partis non modice particeps et fere totius imperii Romanie dominus

Kraljica Jelena je srpska, u statutu Kotora je raški kralj, a u ugovoru sa Francuzima Milutin je i srpski i raški kralj, dok je na poklonu Bariju samo raški. Dušan je samo srpski, nije raški.

U svim su albanski kraljevi, sem Milutin prema ugovoru sa Karlom od Valoa. Što je donekle i logično, zato što Francuzima to nikako nije odgovaralo i verovatno su tražili da se Albanija izbaci iz ugovora.

Dioklija se pominje u svim primerima. U dve Dušanove povelje, pominje se i Zeta.

Dalmacija u većini. Nema je samo u kotorskom statutu i u tituli kralja Milutina sa poklona Bariju.

Primorske zemlje se pominju u dokumentima 4-7.

Hum se pominje u ktitorskom natpisu kraljice Jelene, kotorskom statutu i dva dokumenta od Dušana.

Hrvatska se nalazi u dva dokumenta. U kotorskom statutu, kao i u Ugovoru kralja Milutina.

I Bugarsku imamo dva puta. Milutin je i bugarski kralj na natpisu na poklonu crkvi u Bariju 1320. godine, dok se Mlečanima kralj Dušan 1345. godine predstavlja kao „kralj..značajnog dela Bugarskog carstva“.

Ovim latinskim titulama razvijenog tipa nedostaju one koje smo prethodno pomenuli, a koje su posledice stranog prevoda na latinski. Konkretno, pismo kralja Stefana I papi Honoriju I iz 1220. godine:

Stephanus dei gratia totius Servie, Dioclie, Tribunie, Dalmatie atque Chlumie rex

Kralj Stjefan.png


Ovde se kralj Stefan navodi kao vladar sve Srpske zemlje, Diokleje, Travunije, Dalmacije i Zahumlja.
 

Back
Top