Gavrilo Princip umro je u zatvoru u Terezinu

[Nina]

Gavrilo Princip umro je 28. aprila 1918. godine u zatvoru u Terezinu, gde je je izdržavao kaznu teške robije od 20 godina.
Kada je umro, imao je 23 godine ali to koliko je on stvarno bio mlad i u kakvim uslovima je tamnovao, nije moglo da se zaključi sa crno belih fotografija.
Najpoznatija njegova fotografija posle kolorisanja izgleda sasvim drugačije. Gavrilo na njoj deluje kao dečak. Ali, mršav i izmučen u samici u kojoj je služio kaznu. Njega su mučili i izgladnjivali.
Obučen samo u sako, bez majice, u hladnoj i vlažnoj ćeliji nije imao nikakvu šansu da sačeka kraj prvog svetskog rata i trenutak ostvarenja njegovog sna – da svi Srbi žive u jednoj državi.

 

[Nina]

Gavrilo Princip sedi u sredini

 

[Nina]

Ostalo je zabeleženo da je svojim tamničarima rekao: Nema potrebe da me prebacite u drugi zatvor. Moj život već opada.
Predlažem da me zakucate za krst i živog spalite. Moje telo koje gori biće baklja koja će osvetliti put mojim ljudima do slobode.

Prema svedočenju Ota Egerta, zatvorskog lekara iz Terezina, Principa su doveli na operaciju u jesen 1916. godine u teškim okovima.
Princip je bio bolestan od tuberkuloze kostiju leve ruke i tuberkuloze limfnih žlezda na levoj strani vrata. Posle operacije ostao je u bolničkoj samici.

Manje je poznato da je Gavrilo princip želeo da na strani Srbije učestvuje u Prvom balkanskom ratu ali je on odbijen zato što je lekarska komisija zaključila da on slab sa zdravljem.Princip je sa desetak pripadnika Mlade Bosne bio u centru za obuku, nekoliko kilometra od Vranja, u klancu Gradske reke. Tu je ovladao rukovanjem nožem, pištoljem i ručnom bombom. Sa njim su bili i muslimani i Hrvati koje je zbližila mržnja prema Austrougarskoj. Pripadnici Mlade Bosne u Vranje su stigli na osnovu dobrih preporuka i veza sa komitama iz južne Srbije. Pripreme za atentat u Sarajevu bile su strogo konspirativne.( iz arhiva Politike)

 

[mr Kiza]

Slava mu, ali kako vreme prolazi, sve manje imam razumevanja za njegovo delo koje je iniciralo takvu nacionalnu tragediju od koje se do dan danas nismo oporavili i pitanje je da li cemo uopste.