Ајде и пример из мог окружења:
Моја најбоља другарица (једна од две најбоље другарице из детињства) удата је за човека који је био ожењен кад су се смували...
Она је већ имала 30, забрљала на факсу, без икакве перспективе, ишла кроз разне везице које је нису емотивно ангажовале и испуњавале... Сећам се њеног тридесетог рођендана: било је туга видети је, сва у тоталном дешперату, почела је чак и сваки час да потеже за алкохолом... Живот јој је био тотално сјебан. Ми, све њене другарице, већ увелико удате или у дугим везама, позавршавале факултете, позапошљавале се, већ и деца почела да пристижу...
И онда, у том периоду очаја и безнађа, појави се ОН. Он млађи неколико година и - ожењен! Оженио се врло млад под притиском средине да би ''преузео одговорност'' јер му је девојка остала трудна... Брак углавном формалан.
Кад сам чула да се моја другарица смувала са њим, прва мисао ми је била:''Шта јој је то требало?''

Међутим, кад сам је после неког времена видела: нисам могла да је препознам! Живнула, пролепшала се, престала да пије, задовољна, сва зрачи.... Нисам имала храбрости чак ни да јој кажем оно што сам рекла овде на теми да би права другарица требало да јој каже... Нисам имала срца да је поново враћам у бедак!
А кад ми је рекла да се први пут у животу осећа заиста вољено - ућутала сам заувек!
И стварно - после неколико месеци он се разведе, годину дана после развода њих двоје се венчају...(и жена му се убрзо преудала)...
Од тада је прошло 10 година. Имају двоје деце, живе срећно и нормално. Не видим да су ичим кажњени што су ''своју срећу градили на туђој несрећи'', он још није почео да јури сојке наоколо да би испунио правило да ко једном превари - увек ће.

Врло је привржен породици и кући, прави домаћин-човек.
Никада, али никада од тренутка када сам видела да је она заиста срећна са њим, није ми пало на памет да јој ја ''отварам очи'', делим пацке и моралишем.
Ово је један пример. Знам да има и много несрећних примера....али то је само доказ да је живот шарен, а не црно-бео и да се не може подвести под једно правило!
