Suicid - kukavičluk, hrabrost ili nešto treće?

[Arhimedes]

Pa to je taman i ujedno fina osvetica za njih ne?
Sami su krivi sto su doveli do toga na neki nacin. Mada to je vise kao krem na tortu, radije nego kao glavnir azlog samoubistva.
Ne vidim kako automatski zivot povlaci smisao?

Upravu si i tu se slažemo, što možeš primetiti iz mog uvodnog posta za temu.Ima raznih vrsta osveta,ali je ovaj vid osvete najnerazumniji.

 

[Arhimedes]

Pa to je taman i ujedno fina osvetica za njih ne?
Sami su krivi sto su doveli do toga na neki nacin. Mada to je vise kao krem na tortu, radije nego kao glavnir azlog samoubistva.
Ne vidim kako automatski zivot povlaci smisao?

Život ne povlači smisao. Život je sam po sebi smisao i treba ga živeti sve dok to priroda zahteva. Uništavanje života pre prirodnog kraja, je protivno pre svega zakonima prirode.

 

[gost 202584]

A sta ako je borba besmislena? Sta ako zelimo nesto drugo jednostavno? Zasto bi nas bilo briga za nasledje buducim generacijama. Mozda nije ni njih briga za nas?
Jednostavno svako ima svoj put i svoju sudbinu, ne mora da znaci da je svakoga briga za buduce generacije, niti da svako vidi smisao borbe protiv nekih stvari. Msm razumem ja sta ti hoces da kazes, ali jednostavno ako neko uvidi da njegov zivot nema smisao, i da se oseca nesrecno samo, odbaceno, iznevereno itd. Nema plemenitijeg postupka do kako sami Stoicari ( Seneka, Zenon itd) kazu oduzzeti sebi sopstveni zivot.

стварамо своју судбину.

а ти сточари су толко набилдоваи его да им је лакше да се сакрију него да се суоче са исмевањем.

 

[zoya-1]

Kako god, ne bih nikada imala hrabrosti za tako nesto.

 

[Arhimedes]

Kako god, ne bih nikada imala hrabrosti za tako nesto.

Misiliš li da je hrabrost ustuknuti pred životnim izazovima?

 

[zoya-1]

Nikad ne bih mogla da dignem ruku na sebe, a sa svim zivotnim izazovima se hvatam u kostac svakodnevno ( a tih izazova nema bas malo).
A ne smatram nikakvom hrabroscu bekstvo od zivotnih problema i izazova.

 

[Grunf1942]

Sramni kukavičluk...

 

[Jennifer Jennin]

Misiliš li da je hrabrost ustuknuti pred životnim izazovima?

Moraš priznati da u neku ruku jeste hrabro...odreći se svega...problema, ali i životnih radosti.
Mada kad čovjek o tome razmišlja vjerovatno ne može sagledati više životne radosti. ponavljam, meni je to STRAŠNO.

 

[Nevenaa]

Suicid je po mom misljenju hrabrost i kukavicluk u jednom. Kukavicluk pred zivotom i hrabrost pred smrcu...

 

[amb]

Samoubistvo po meni izvrsavaju samo sebicni i veeeeeeeoma slabi ljudi.
E sada,samoubistva izvrsavaju i ljudi koji imaju i fakultete i 500 drugih stvari...uspesni ljudi!Mislim da su oni navikli samo na uspeh,a kada dozive neki neuspeh,ne znaju da ga rese...i tada nastupa samoubistvo!!Znaci,NE trazenje izlaza iz odredjene situacije!!
A da pocnemo o uzroku!Uzrok se verovatno krije "mozda" jos iz detinjstva!Roditelj MORA da dete''baca u vatru '' sto se kaze,od malena!Dete MORA da nauci da izadje iz svake situacije,i da uvek razmislja o stvarima koje radi!!

 

[Direkt]

za te ljude koji su uspeli nesto u zivotu,npr koji imaju i porodicu i posao ali uz to naravno dolaze i problemi,mislim da su kukavice
za one koji nemaju nista,koji se nalaze na samom dnu zivota,bez doma i kore hleba ne znam sta da mislim,mogu reci da saosecam sa njima sto zele to da urade.nije to prikaz hrabrosti jer nemaju za sta da zive vise,vecina misli kako ne postoji nista sto moze da ih spase i izvuce iz sranja u kojem se trenutno nalaze..a vidjao sam i to..u okolini,cak i one narkomane,pa i njih mi je zao,jeste da su odabrali pogresan put ali ljudi izgleda ne oprastaju,kao da sami nikad ne grese,pa ne zele da im pomognu,fora kao nema im spasa
Sta im je drugo ostalo,nego da okoncaju bol,kad su ubedjeni da niko nema da im pomogne ???

 

[NEREJ]

Mozemo se sloziti, ili ne,sa Kamijevim zakljuckom iz "Mita o Sizifu",gde on kaze: "Postoji samo jedan doista ozbiljan filozofski problem - samoubistvo.Suditi o tome da li ima ili nema smisla ziveti znaci odgovoriti na osnovno pitanje filozofije.Ostalo:da li svet ima tri dimenzije,da li duh ima devet ili dvanaest kategorija dolazi nakon toga.To su igrarije:treba pre svega odgovoriti na ovo pitanje."
Ja se,naravno ne slazem sa tim,ali je bitno da je Kami to,nikako nevazno pitanje,otvorio,i,naravno,najvise vrednovao.
I,to ipak nije nevazno pitanje.
Opet,Nice (F.Nietzsche) je,jos tada,skrenuo paznju na jedno psiholosko tumacenje :
"Pomisao na samoubistvo jeste mocno sredstvo za utehu - ona pomaze coveku da se srecno izvuce iz mnogih strasnih noci."
(S one strane dobra i zla,fr.157)
Ja bih dodao-da se izvuce iz mnogih strasnih ( i ) dana.
To je cest slucaj u psihijatrijsko praksi. Dakle,pomisao koja se cesto pretvara u pokusaj samoubistva (bas tako,samo pokusaj!),kao cin,radnja,da se skrene paznja na sebe,zaradi ljubav,makar i nezasluzena,i zadobije,opet,paznja bliskih i okoline. V.Frankl bi to nazvao necujnim vapajem za smislom. Ja bih to nazvao cujnim,bas i vise. Ali to vec vuce na psihologiju,psihijatriju,pa da zavrsim.
Sigurno je da i filozofija ne moze da potpuno ostavi pitanje samoubistva po strani.Uostalom,neki pravci,poput fil.egzistencije,na primer,i nisu !

 

[Fint Mehanika]

Ja licno ne bih tako nesto ucinio, ali sam razmisljao zasto to ljudi rade. Ima mnogo razloga, ali sta ako te samoubice zele da video sta je sa "druge strane" a ne zbog nekog kukavicluka, problema ili cega vec.

 

[<hator>]

pomisao na tako nesto je, ne bih rekla kukavicka,vec porazavajuca
a za sam cin je potrebno hrabrosti,svakako

 

[Rei Ki]

Ja licno ne bih tako nesto ucinio, ali sam razmisljao zasto to ljudi rade. Ima mnogo razloga, ali sta ako te samoubice zele da video sta je sa "druge strane" a ne zbog nekog kukavicluka, problema ili cega vec.

verujes u to? pa zar ne mislis da smo i tako svi smrtni pa ce mo kad tad to videti zar ne?

 

[Fint Mehanika]

verujes u to? pa zar ne mislis da smo i tako svi smrtni pa ce mo kad tad to videti zar ne?

Pa da, ali me ne bi iznenadilo da je bilo primjera ljudi koji su to ucinili cisto iz razloga pobune prema materijalnom svijetu i radoznalosti sta se nalazi "iza". Necu nista generalizovati jer ima ljudi koji se ubiju zbog problema, cak ih je i najvise ali ljudski sklop je cudan. Ne vjerujem da nekom samoubici nije ova ideja pala napamet. Ja sam izricito protiv bilo kakve neprirodne smrti a pogotovo samoubistva.

Jer mi i u materijalnom svijetu skupljamo iskustvo i energiju da bi mogli funkcionisati i poslije smrti ako tamo ista postoji....

 

[msje]

Postoji podela samoubistava,u knjizi "Samoubistvo" Emil Dirkem.
Inace nio je sociolog i jedan od utemeljivaca ove nauke.
Prema njemu, ubistvo je obranuto srazmerno,stepenu integracije pojedinca u drustvenim grupama.
1.egoisticno- nastaje kada kada je pojedinac izmakao drustvaenoj kontroli,kaa nedovoljno ucestvije u zivotu jedne grupe.
2.anomicko-javlja se usled ne postovanja drustvenih normi.Pojedinci ne postuju drustvene norme,a imaju ne ogranicena ocekivanja,a drustvo ih ne moze sputati je l' nisu integrisani.
3.altruizticko- samoubistvose javlja,tamo gde se pojedinac sasvim utopio kao licnost u grupui gde je razvio ogromno osecanje duznosti preme drustvu.Zbog preterane vezanosti za grupu,mnogi pojedinci, npr. vojnici u ratu ili verski fanatici su spremni na suicid.
Meni, se ova podela, cini vrlo opsirna,ali ipak precizna.

 

[msje]

*altruisticko

 

[EDA3]

To je samo poremecena psiha. A sama prica o tome kod nekih ljudi je privlacenje paznje. (mozda zvuci cudno ali je tacno)

 

[nuvola]

Za mene je suicid krajnje neopravdan,sebican u svakom pogledu i da:usudjujem se suditi tom cinu!

You must believe that circumstances in your life will work out in your favor,becouse life should be no harder for you than for anyone else!

 

[Raisa]

ono shto bih izdvojila kao jednu od bitnih stvari je da se zelja za samoubistvom pojacava usled neke vere da nikom nije istinski stalo do tebe,i shto je najtuznije,obicno,povrsinski to izgleda tako-zivis iz dana u dan,i ukoliko nisi neko ko rida na sva zvona,ljudi ne primete da ti je loshe,a cak i ka dprimete zaobidju te kao da si neka zarazna kuga..prolaze pored tebe kao da si nevidljiv,a potencijalni samoubistva cesto uvek da znake,upozorenja,ne direktna,ali dim kome prethodi vatra,da treba pomoc...bilo da te znake za pomoc salje kroz neke autodestruktivne radnje,sve vecu zatvorenost,samopovredjivanje,precesto ponavljanje recenica '' skocicu,kako bi bilo lepo da umrem,ja mrzim svoj zivot,hocu da umrem ''..i te recenice,same po sebi,treba da upale crvenu lampu. samo,nazalost,ljudi u svojoj sebicnosti su navikli da ljudsku patnju shvataju neozbiljno,i vecina ce prevrnuti ocima ili ce to pustiti,kao sasvim nebitnu stvar..i onda ce ujutru za doruckom stomak da im se prevrne kada cuju na vestima kako su izvadili telo njihovog kolege sa posla ili prijatelja iz vode,jer je skocio preksinoc,onu noc kad je pricao koliko mu je teshko i da ne moze vishe,a oni ga samo potapsali po ramenu i rekli '' bice bolje..''

ako neko konstantno mantra da ce dici ruku na sebe,i nema odziva,you best believe,da ce dici ruku na sebe....to je kao ludi covek koji trci na ivici litice i vristi ''skocicu,skocicu,skocicu'' i niko mu ne veruje,jer misle,pa nece valjda,kad ono...cap

 

[louiskrstic]

ono shto bih izdvojila kao jednu od bitnih stvari je da se zelja za samoubistvom pojacava usled vere da nikom nije istinski stalo do tebe,

Rekao bih pokleknuće pred odredjenim sklopom životnih okolnosti. Koje, iako nama sasvim uobičajene i normalne nekome mogu biti strašne i preteške.
Život učini da se rodimo u onim i onakvim uslovima koji će za nas biti dobar izazov da nadrastemo svoje slabosti te ojačamo i dalje duhovno napredujemo.
Takva pokleknuća su se mnogima od nas dogadjala u po nekom od ranijih života. No, život nas nikada ne ostzavlja bez nove prilike da izrastamo pa nas zato novi život ponovo dočeka sa istim takvim okolnostima i to svbe do onda dok ne nadrastemo svoje unutarnje slabosti.


Vera da nikome nismo potrebni dolazi od našeg neumeća da shvatimo da živimo iz jednog jedinog razloga a taj razlog sigurno nije da bi nas drugi podizali na pejedestzal i da nas drugi vrednuju. Čak i ako je trenutno tako (da nikome nismo potrebni), treba imati na umu da je to trenutno samo da bismo sagledali dublju vrednost i smisao života...

 

[Joshua_Tree]

Lepo ste razglobili prirodu suicida kao fenomenKazemo da je instikt prezivljavanja bazis naseg postojanja,i da se mi radjamo s tim instiktom...pa pitam sebe:

Kako je moguce kroz zivot da se taj instikt srozi do tolike mere da bi neko posegao za svojim zivotom?
Koja su ta dusevna stanja koje covek prezivljava u trenutku donosenja takve odluke,ako moze uopste da se to nazove odlukom?
Jel to u stvari raspad kompletnog mentalnog i dohovnog sistema kod coveka?
I kako to da se u trenutku samog akta suicida ne dogodi uslovna reakcija nazeg bazicnog instikta?

Zelio bih vase mislenje po ovim pitanjima...

 

[sunasceJeca]

Da li je Suicid(samoubistvo) kukavičluk pred životnim izazovima; hrabrost donošenja odluke za oduzimanje sopstvenog života; rezultat poremećene psihe u odredjenom trenutku ili...?

Moje izdvojeno mišljenje:
Oni koji su opterećeni mržnjom i prezirom prema sebi, najčešće stvaraju EPP za okolinu, oni u suštini toliko sebe vole da traže da ih i drugi vole istim intenzitetom ako ne i više. I kada postanu svesni neostvarivoog potežu poslednji adut - suicid, kao osvetu bližnjima za neiskazanu ljubav.

Jednom davno sam procitala negde o tome...I tamo je pisalo..Njih su vec davno ubili drugi...I to me je nateralo da se zamislim o tome..Sta znam...Iskreno mislim da je to po malo od svega...jer moze biti i znak poremecene psihe,zbog neke dusevne bolesti.Neko jednostavno u datom trenutku to shvata kao neki izlaz,da kazem,jer najlakse je odustati,a tesko je izboriti se sa nekim stvarima u zivotu...ja to ne mogu da shvatim iskreno.Meni dodje i kao neka sebicnost,da to pravo kazem..Sebicnost,jer te nije briga kako ce tom nekom biti, koliku ce to bol i tugu naneti toj osobi,tim bliznjima koji ostaju posle tebe i bez tebe,nego gledas samo sebe u datom trenutku...

 

[gost 183655]

Da li je Suicid(samoubistvo) kukavičluk pred životnim izazovima; hrabrost donošenja odluke za oduzimanje sopstvenog života; rezultat poremećene psihe u odredjenom trenutku ili...?

Moje izdvojeno mišljenje:
Oni koji su opterećeni mržnjom i prezirom prema sebi, najčešće stvaraju EPP za okolinu, oni u suštini toliko sebe vole da traže da ih i drugi vole istim intenzitetom ako ne i više. I kada postanu svesni neostvarivoog potežu poslednji adut - suicid, kao osvetu bližnjima za neiskazanu ljubav.

...ne bih se vezivala za medicinske uzroke koji su nastali odredjenim bolestima i poremecenom psihom...Ukoliko bih o samoubistvu govorila na osnovu mog osecaja kada cujem za isto morala bih da kazem da je prva asocijacija tuga u kakvim mukama mora biti osoba koja podigne ruku na sebe. Kakav je to ocaj, kakav je to teret i nemoc, osecaj teskobe i krivice da covek pozeli da ne postoji jer je svet jedno negativno mesto a njegovo prisustvo lose po ljude oko sebe. Strasno. Ovo je pdf Filozofija pa mozda nije u skladu sa okruzenjem ali volela bih da pomenem fantasticnu scenu iz filma Sati na zeleznickoj stanici kada se preko maestralne glume Nikol Kidman videla odluka o samoubistvu na licu Virdjinije Vulf...kada shvata da je njeno prisustvo toliko tesko za druge, da im nanosi patnju i da je vesnik nesrece njeno bice odlucuje da nestane, da ih oslobodi, i sebe i ljude koje voli...