За Бога је "сада" тренутак стварање света, и Христова смрт, и Христово васкрсење, и есхатон. Све постоји сада и овде за њега.
Еп. Игнатије је објашњавао да не постоји просторна одредница есхатона, да то није небо у оквиру простора, са чиме се слажу сви, укључујући и о. Саву Јањића.
Дакле говоримо о томе где је сада и за нас есхатон, а за Бога је вечита садашњост.
Sa ovim se slažem.
I stvar je u tome da se iz ovakve postavke izvuku i logički zaključci koji su usaglašeni sa Pismom.
Dakle, ako je za Boga i "Eshaton" nešto što je već SADA, onda ne postoji osnova zašto bi od te stvarnosti razdvajali one koji su već sada u blizini Božijoj.
Na primer, pokajanom razbojniku, Hristos čvrsto obećava da će već tog dana razbojnik s Njim biti u raju.
Takvo obećanje, koje je podebljano i podvučeno Hristovim "zaista, zaista ti kažem" (što znači "
ovo je što ti govorim je nesumnjiva istina") teško da se može posmatrati u kontekstu nekog međustanja u kojem će nekakva razbojnikova duša privremeno blagovati sa Hristom. Zašto? Zato što Hristos:
1) Ne obećava ništa duši razbojnika, već razbojniku kao čoveku.
2) Ne obećava mu nikakvo privremeno boravište, već samo i isključivo Carstvo Božije
U Božijoj stvarnosti, kao što reče Ria, sve je sada, i Hristova smrt i stradanje i eshaton.
U tom smislu, ne vidim drugo objašnjenje, a da bude dosledno Pismu, osim onog da je taj razbojnik već tog dana ušao u Carstvo Božije, da u njemu biva sa Vaskrslim Hristom, po samom Hristovom obećanju.
Ako je već Bog iznad prostorno-vremenskog kontinuuma, kako onda možemo život posle smrti promišljati u kategoriji vremenske linearne progresije? Ne znam kako bi se mogla umetnuti pretpostavka da, sa "one strane", sveti koji borave sa Hristom su podčinjeni zakonu ovozemaljskog vremena. Tj. da li je realno reći da i oni gledaju na neki tamošnji časovnik ili prate kalendar, usklađen sa ovozemaljskim?
Teško.
Svako ko umire, izlazi iz ovog gore linearnog puta i tako, bez obzira na trenutak u istoriji u kojem se njegova smrt dogodila, svi stižu na isto mesto u istom trenutku. Iz bilo kog našeg zemaljskog trenutka, svi u isto vreme stižemo u Božije "SADA". U tom smislu, Hristov povratak uopšte nije odložen 2-3 hiljade godina od njegovog prvog dolaska, već je u isto vreme i događaj budućnosti (gledano iz perspektive zemaljskog vremena), ali i događaj ovog trenutka (gledano iz Božije stvarnost).
Valja se setiti i Hristovih reči iz Mateja 24:
36А који је то дан и час, то нико не зна, ни анђели на небу, па ни сам Син, већ само Отац. 37Јер, као што је било у време Нојево, тако ће бити и са доласком Сина Човечијег. 38Наиме, као што су у оне дане, пре потопа, људи јели и пили, женили се и удавали, до дана када је Ноје ушао у пловило, 39и нису увидели све док није дошао потоп и све их однео, тако ће бити и са доласком Сина Човечијег. 40Тада ће двојица бити на њиви; један ће бити узет, а други остављен. 41И две ће млети жито на жрвњу; једна ће бити узета, а друга остављена.
42Бдите, стога, јер не знате у који дан ваш Господ долази.
