Dе Sisti
Stara legenda
- Poruka
- 82.052
Ово питање првенствено упућујем православним хришћанима. Мада, ако има и римокатолика или традиционалних протестаната овде, такође бих волео да чујем и њихово мишљење.
Елем, шта је наша вера у погледу стања човека након смрти?
Ја сам, више се вежући за Цркву пре неких 24 године прихватио, по инерцији, оно мишљење о бесмртној души која надживљава тело после смрт и иде у привремени рај/пакао до Васкрсења.
Касније, читајући, пролазио сам кроз кроз сазнања о томе да душа није бесмртна по природи, него по благодати.
Па сам се суочавао и са тврдњама о "спавању" душе или обитавању у сећању Божијем.
И све то ми није баш легло сасвим.
Најпре, није ми се уклапало у оно што ми се чини као Библијско схватање где нема душа која је као нематеријални самосвесни ентитет стављена насупрот телу који је само одело. "Душа", тј "Душа жива" је ознака за ЦЕЛОГ ЧОВЕКА.
А онда оно још важније, не уклапа ми се у чудесност и ван моћи сваког разумског поимања значаја Васкрсења Христовог.
Васкрсење је суштина наше вере.
Срж.
Васкрсење као поновно успостављање човека, целог човека.
И, иако су те ствари тек понеггде натукнуте у Предању, полако обликујем мишљење у складу с оним што су унеколико систематизовали неправославни теолози Гисберт Грешаке, Емил Брунер и Карл Ранер, а то је теза о тренутном васкрсењу након смрти које се одвија у духовном телу, о коме и говори ап.Павле у 1.Коринћанима 15.
Ево, да не ширим пуно у самом уводу, мислим да је довољно за сада.
Шта ви мислите?
Елем, шта је наша вера у погледу стања човека након смрти?
Ја сам, више се вежући за Цркву пре неких 24 године прихватио, по инерцији, оно мишљење о бесмртној души која надживљава тело после смрт и иде у привремени рај/пакао до Васкрсења.
Касније, читајући, пролазио сам кроз кроз сазнања о томе да душа није бесмртна по природи, него по благодати.
Па сам се суочавао и са тврдњама о "спавању" душе или обитавању у сећању Божијем.
И све то ми није баш легло сасвим.
Најпре, није ми се уклапало у оно што ми се чини као Библијско схватање где нема душа која је као нематеријални самосвесни ентитет стављена насупрот телу који је само одело. "Душа", тј "Душа жива" је ознака за ЦЕЛОГ ЧОВЕКА.
А онда оно још важније, не уклапа ми се у чудесност и ван моћи сваког разумског поимања значаја Васкрсења Христовог.
Васкрсење је суштина наше вере.
Срж.
Васкрсење као поновно успостављање човека, целог човека.
И, иако су те ствари тек понеггде натукнуте у Предању, полако обликујем мишљење у складу с оним што су унеколико систематизовали неправославни теолози Гисберт Грешаке, Емил Брунер и Карл Ранер, а то је теза о тренутном васкрсењу након смрти које се одвија у духовном телу, о коме и говори ап.Павле у 1.Коринћанима 15.
Ево, да не ширим пуно у самом уводу, мислим да је довољно за сада.
Шта ви мислите?
Poslednja izmena:
