Šta trenutno čitate - utisci i preporuke

  • Začetnik teme Začetnik teme ms
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Trenutno čitam od Jovana Dučića "Blago cara Radovana" i to glavu o ljubavi. Interesuje me , s obzirom da nisam vrsan poznavalac žena, ima li kakve istine u onome što on piše? Pitam one koji su pročitali delo. Shvatam da je on živeo u drugom vremenu i da to danas verovatno i ne važi, a možda i važi? Pa zato sam hteo da se konsultujem sa vama, da čujem šta vi mislite povodom njegovog stava o ženskom odnosu prema ljubavi.

А, па не иде то тако. Мораш своју главу да удариш, бар једном, да би то схватио. :)
Види, он би готова решења...
Ко је још нешто научио само читајући књиге?
 
- - - - - - - - - -

Trenutno čitam od Jovana Dučića "Blago cara Radovana" i to glavu o ljubavi. Interesuje me , s obzirom da nisam vrsan poznavalac žena, ima li kakve istine u onome što on piše? Pitam one koji su pročitali delo. Shvatam da je on živeo u drugom vremenu i da to danas verovatno i ne važi, a možda i važi? Pa zato sam hteo da se konsultujem sa vama, da čujem šta vi mislite povodom njegovog stava o ženskom odnosu prema ljubavi.

Нема ту ништа инстант. Све је лично, све је увек различито, све је посебно и све је јединствено.
Само полако. Све што треба, биће ти јасно. А оно што ти не буде јасно и не треба. У осталом, хебеш живот без мистерије, преиспитивања и чаролије постепеног откривања. Жене су чудесне. Сад, на који начин је која чудесна, разликује се од једне до друге... а зависи ће често и од тебе. Иначе, врло добра књига, ал не падне сваком читаоцу исто на свест.
 
Poslednja izmena:
Херман Мелвил-Моби Дик

Како ми је прошла година протекла у (прилично бесмисленом) Гудридс изазову ради којег сам неријетко бирао књиге само да би се брзо читале и попуниле квоту, у овој сам одлучио бити мало мудрији, повући ручну, те читати само оно што сматрам вриједним "украденог" времена, уједно и попунити пукотине у ткању моје класичне књижевне наобразбе (злобници би рекли, зјапеће јаметине). Прича о чувеном бијелом киту (односно Бијелом киту) ме већ неко вријеме прогања и било је крајње вријеме да дође на ред; још откако ме опчинио онај зликовац и биједник Макарти прошлог љета, знао сам да тек што није куцнуо час да се ухватим укоштац и са Левијатаном, а све због силних поређења Мелвиловог и Макартијевог језика, и колико је први утицао на потоњег.

Моби Дик јест обиман роман (у зависности од издања може да има од 650 до 800 страна) али ипак не спада у супертешку категорију (што ми је све преко 800 страна). Опет, чини се обимнијим него што јесте, чему засигурно доприноси грандиозан библијско-поетски стил комбинован са енциклопедијским екскурзијама. Требало ми је више од мјесец дана да га докрајчим, јер просто није хтио да иде брже. Да сам га назор тјерао, сигурно би и утисак био слабији. Негдје након прве трећине, ухватио сам неки фини курс, као пловидба китоловцем, и њиме једрио до краја.

То је можда један од главних разлога, зашто ми роман није био досадан, скоро ниједном, и зашто ми све те силне лекције о китовима и китолову нису отежавале читање. (Читао сам немали број приказа гдје су људи исказивали читав спектар негативних осјећања према роману - од обичне досаде, до најстрашније мржње, због тог сам се помало и прибојавао "путовања".) Након неког времена сам се помирио да сам један од безимених људи са Пекуода и да у складу с тим, не могу ићи на поход неприпремљен. Ово је један од оних романа који захтијева више типова ангажмана, а овај "занатски" је један од њих - мислим да је сав тај архивски материјал ту с намјером да читаоца искали на најснажнијој ватри, попут оног Ахабовог харпуна, и да покаже да је достојан велике приче (а Мелвил је засигурно тако мислио о својој причи).

О причи и ликовима не бих превише - то је ионако дио опште културе и познато је и онима који нису читали сам роман. На крају, они нису претјерано ни важни, јер је прича веома сведена, а ликови, осим њих пар (или чак, осим једног јединог), више су ту како би иницирали понеку реплику и баратали ужадима, те претапали китово уље. Епска грдосија, страшни епонимни левијатан, појављује се тек на задњих десетак или двадесетак страница, тако да сви који очекују поморску одисеју крцату авантурама, могли би бити разочарани.

Мелвилов језик јесте једна од ствари ради којих вриједи читати Мобија Дика. Та лирична апокалиптичност је увијек знала да заведе сладокусце. Срећа је што је нема превише, јер би тиме и њена оштрица била унеколико тупља. Комбинована са енциклопедијским пасажима (или у контрасту са њима) дјелује још ефектније и љепше. Много поглавље о китовима и китолову, о неком комаду китоловачке опреме (којем често нисам ни име могао запамтити), завршава се параболом о положају човјека у космосу, или каквим сличним науком. Но ни у једном тренутку нисам стекао утисак да је поглавље о опреми ту само да би се на крају поентирало поуком, или да је поука ту како би "оживотворила" причу о опреми; и једно и друго је имало сврху и без тог крајњег осврта - тог алегоријског поређења.

Ако је Моби Дик неки показатељ каква ће ми бити читалачка година, онда би требало да буде лијепа и испуњујућа. Јер такав осјећај сам имао након читања - онај фини осјећај постигнућа нечег не одвећ малог, или ипак помало великог.
 
Pročitao Gobsek od Balzaka ( izlaze sad njegove knjige subotom uz Blic ako nekog zanima ). S obzirom da sam pre toga pročitao knjigu jedne tipične savremene spisateljice jasno uočavam razliku u kvalitetu i preciznosti opisa. Balzak je, kao i Dikens, velemajstor opisa karaktera pri čemu u Gobseku imamo u centru jednog zelenaša koji nije prikazan ni crno ni belo već kao pravo ljudsko biće sa nekim ekstremnim osobinama. Jedva čekam da sutra kupim naredno delo iz serijala Ljudska komedija.
 
Pročitao Gobsek od Balzaka ( izlaze sad njegove knjige subotom uz Blic ako nekog zanima ). S obzirom da sam pre toga pročitao knjigu jedne tipične savremene spisateljice jasno uočavam razliku u kvalitetu i preciznosti opisa. Balzak je, kao i Dikens, velemajstor opisa karaktera pri čemu u Gobseku imamo u centru jednog zelenaša koji nije prikazan ni crno ni belo već kao pravo ljudsko biće sa nekim ekstremnim osobinama. Jedva čekam da sutra kupim naredno delo iz serijala Ljudska komedija.

Balzak je genije, kao i Dikens, ali ipak malo drugacije. Dikens je opisivao ljusdke spodobe, a Balzak je umeo jednu haljinu da opise na nekolko stranica knjige,
ali da citaocu ne bude dosadno.
 
Прочитао сам ту приповетку, али одавно, тачније августа '97 – знам по нечему. Симпатично делце, али највише ми се из њега свиђа ово:
''Ја волим да прљам простирке богатог човека, не из нискости, него да осете канџе Сиротиње.''

:hahaha:
 
Pročitao Gobsek od Balzaka ( izlaze sad njegove knjige subotom uz Blic ako nekog zanima ). S obzirom da sam pre toga pročitao knjigu jedne tipične savremene spisateljice jasno uočavam razliku u kvalitetu i preciznosti opisa. Balzak je, kao i Dikens, velemajstor opisa karaktera pri čemu u Gobseku imamo u centru jednog zelenaša koji nije prikazan ni crno ni belo već kao pravo ljudsko biće sa nekim ekstremnim osobinama. Jedva čekam da sutra kupim naredno delo iz serijala Ljudska komedija.
Gde si pročitao to za serijal? Kupila ja u subotu, ali nije Balzak već Merime, pripovetke. Pročitala sam ih za vikend, ali nisu ljudska komedija, pre tragedija. Odlične su Tamango i Mateo Falkone, malo manje mi se sviđaju Utvara Karla XI i Zauzeće šanca.

Konačno započeh jutros Idi postavi stražara. Obećava...
 
U pravu si krasuljak, pogrešno sam razumeo. Razočarao sam se jer sam se nadao Balzaku. Inače iskasapili su pripovetku Tamango, ona je u originalu dosta duža što možeš proveriti na internetu. To mi se nikako ne sviđa.

Uspela sam da shvatim suštinu. Vidim, ima i film Tamango. Sigurna sam da je dobar, mada, teško se skidaju/nalaze ti stari filmovi.
Ne umem da nađem na Blicovom sajtu kad šta izlazi od knjiga. Ako neko ume, neka mi pošalje link, molim... :hvala:
 
Читам тренутно Црногорске пословице и изреке од Славка Ивановића.И у односу на Рамчиловићеве пословице и изреке су нешто мало слабије, али у суштини имају и оне своје предности и дражи.
Ако хоћете да упознате карактер и вредности Црногораца и Херцеговаца, ово је интересантна и корисна књига.
 
Ja procitah Elementarne cestice. Na diplomskm sam mala neki prevod (Dervis i smrt) i bila je recenica ( koju nikako da zaboravim jer sam se mnogo
znojila u nadi da cu pronaci neki iole slican smisao na nemackom) "Izadjoh iz hana, raspametih se". I ja sam raspemecana, ali ne obavezno
i prijatno.ali vec sam glagol raspametiti se i ne znaci obavezno nesto lepo.
 
Čitam Časovnik od Turgenjeva. Lepa psihološka priča o dečaku kome je "najvažnija stvar na svetu" jedan časovnik i ceo svet mu se u toj fazi života vrti oko njega.

Časovnik je jednog dečaka (sina Matea Falkonea, junaka Merimeove pripovetke) koštao života...

Mala digresija...
Ja sam u ponedeljek bila u pozorištu, gledala Mesec dana na selu Turgenjeva. Moja ćerka se oduševila dok se ja umalo nisam uspavala... :lol:
 
Pekić - Besnilo

Prije par godina sam počeo da čitam Besnilo, ali sam batalio nakon stotinjak strana. Nekako mi je djelovala konfuzno na početku sa onim stručnim nazivima i imenima likova. Međutim, ovaj put mi baš leže. Mnogo zanimljiva knjiga!

То је прва од Пекићевих књига које сам прочитао. Случајно ми је пала у руке а за Пекићна до тада нисам знао Сјећам се да ми се јако свидјела мада је на мене тада оставила утисак лаког, авантуристичног романа па сам помислио да је сав Пекић такав. :whistling: Касније, када сам упознао сагу о Његованима, промијенио сам мишљене.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top