Šta trenutno čitate - utisci i preporuke

[nenadkgkg]

 

[Nina]

Ali Kondi "Izabrana"

Futuristička bajka o ljubavi i slobodnoj volji koja postavlja pitanje: može li postojati sloboda bez slobode izbora?

 

[HNY]

Theft of the Master

by Edwin Alexander
http://podiobooks.com/title/theft-of-the-master/

Kako je prevedena ova knjiga na Srpski i da li je moguce kupiti gde?

 

[Rudjer]

Pavao Pavličić - Večernji akt (NIN-ova nagrada 1981.)

Roman govori o mladom likovnom umjetniku iz Zagreba koji posjeduje izvanredan talenat da falsifikuje razne stvari. Kako je vrijeme prolazilo, on je privlačio sve više pažnje, kako javnosti, tako i službi bezbjednosti koji u njemu vide potencijalnu prijetnju po jugoslovenski državni sistem. Centralna tema romana je odnos originala i falsifikata i naše poimanje stvari koje nas okružuju.

Ocjena 6/10.

 

[Mrs.Bi]

Pavao Pavličić - Večernji akt (NIN-ova nagrada 1981.)

Roman govori o mladom likovnom umjetniku iz Zagreba koji posjeduje izvanredan talenat da falsifikuje razne stvari. Kako je vrijeme prolazilo, on je privlačio sve više pažnje, kako javnosti, tako i službi bezbjednosti koji u njemu vide potencijalnu prijetnju po jugoslovenski državni sistem. Centralna tema romana je odnos originala i falsifikata i naše poimanje stvari koje nas okružuju.

Ocjena 6/10.

Sećam se te knjige. Tačno se sećam kad je falsifikovao neku krupnu novčanicu pa otišao u prodavnicu, kupio pastu za zube da bi je razmenio.
Jel tu i kad traže od njega da falsfikuje neku sliku, a on ne uspeva jer je slika već falsifikat?

 

[Rudjer]

Sećam se te knjige. Tačno se sećam kad je falsifikovao neku krupnu novčanicu pa otišao u prodavnicu, kupio pastu za zube da bi je razmenio.
Jel tu i kad traže od njega da falsfikuje neku sliku, a on ne uspeva jer je slika već falsifikat?

Jeste. Takođe je otkrio da je veliki broj umjetničkih djela falsifikat, ali nije želio da o tome javno govori kako ne bi izazvao potpuni haos.

 

[Mrs.Bi]

Neverovatno kako su mi ostali u sećanju neki detalji, a čitala sam je u srednjoj školi iili na fakultetu (diplomirala '90.)

Ne znam da li sam tada pažljivije i skoncentrisanije čitala, nisam sigurno čitala manje nego sada, ali čini mi se da bolje pamtim knjige od tada nego ove koje čitam poslednjih 10-15 godina. Možda su knjige bile bolje, a možda je došlo do zamora materijala ili memorija puna.

 

[Borac za prava zivotinja]

„Očajavanje“ – Stiven King

Naravno, filmovan:

„Desperation“ (Očajavanje) je ime zabačenog gradića zaposednutog zlim entitetom. Njegovi zarobljenici, oličeni u putnicima upalim u klopku na putu za Nevadu, preživeće samo ukoliko Zlo unište ili vrate tamo odakle je došlo. Kada pokušam da sažmem radnju Kingovog romana, radnja zvuči banalno i kao nešto već sto puta viđeno u Kingovom opusu, ali nije. Ima tu svega: od vesterna preko atmosfere iz „Langolijera“ i paralelnih svetova „Mračne kule“, do sjajno profilisanih likova iz „Izmaglice“ i apoteoze čistote dečije duše iz „It“-a.
Naravno, za preporuku. Ako volite da uranjate u Kingove svetove, roman je kao stvoren da se isključite iz ovog sveta i pritom očajavate kada se putovanje, iako sa hepiendom, završi.

 

[lamar]

Fajma – Amos Oz, Narodna knjiga 350 str. 8/10
https://www.laguna.rs/n1123_knjiga_srbija_hardcore_laguna.html

Zanimljivo mi je bilo javljanje sa lica mesta - iz Jerusalima. Nije baš da sam se do sada načitala knjiga iz tog miljea.
Knjiga mi je povremeno bila na ivici dosade, a istovremeno sam je vrlo rado uzimala ponovo u ruke i teško ostavljala. Kontradiktorno ali je tako.

Junak vas istovremeno jako iritira i jako privlači. U mnogo čemu sam mogla da se identifikujem sa njim. Mnoga su mi razmišljanja (politička iliti društvena...) slična njegovim, i to upravo ona zbog kojih ga smatraju čudnim i neprilagođenim. Mada... mislim da su mu sva razmišljanja zapravo takva.
Naročito mi je bila upečatljiva epizoda sa malim dečakom koga uveče čuva dok su mu roditelji (njegova bivša žena i njen sadašnji muž!) zauzeti odlaskom u grad.

Knjiga je izdata 1991. god. dakle još za vreme Arafata. A pre mnogih nemilih zbivanja i pre nego što je (eventualni) izraelsko - palestinski mir konačno otišao do đavola.

Od Oza ću još sigurno pročitati Priča o ljubavi i tami.

 

[N.Prospekt]

Je l` moze neko da mi preporuci koji je najbolji prevod "Slika Dorijana Greja"?

 

[Nora Barnacle]

Je l` moze neko da mi preporuci koji je najbolji prevod "Slika Dorijana Greja"?

Ja sam čitala u prevodu Davida Pijade iz 1920. sa predgovorom Crnjanskog. Meni, koja volim stare prevode je sjajan.
Znam za još dva: Ksenije Anastasijević i Lazara Macure, ali ih nisam upoređivala.


@tema

Vladimir Sorokin, Šećerni Kremlj, Geopoetika

Ovo je više zbirka pripovedaka koja sledi za romanom Dan opričnika, a u kojoj je crvena nit figura Kremlja od šećera koju ruska deca dobijaju za Božić od Velikog Gospodara.
Rusija 2027. na Sorokinov način. Pripovetkama su obuhvaćeni najrazličitiji likovi: od dece, preko patuljaka, sibirskih zatvorenika, neukih mlekarica, obaveštajaca, filmadžija...razne droge, razna sokoćala moderne tehnologije, brutalnost, nešo seksa.
I dalje tvrdim da Peljevin treba da popije još bure mleka da postane Sorokin, iako sam svesna da je besmisleno upoređivati ih.

Čitala sam još i Lužinovu odbranu, Nabokova u kojoj je Nabokov na granici "lagunštine", ali dozvoljenoj. Za plažu, autobus, trafiku, ali najpre holivudski film. Mnogo više mi se dopao Poziv na pogubljenje gde je Nabokov ozbiljan pisac, sa ozbiljnim namerama, čak i kad ne bismo ovo posmatrali kao politizovan Kafkin Proces.

Ispovest varalice Feliksa Krula Tomasa Mana sam čitala u izdanju Matice srpske i veoma dobrom prevodu Boška Petrovića. Čudan neki Tomas Man, ali zanimljiv i za svaku preporuku.

Pinčonovu V teško varim, ali dođoh do polovine. U više navrata sam ozbiljno nameravala da ga zafrljačim, ali se isto toliko puta i pokajala.

 

[Vatreni Kamen]

Penelopijada - Margaret Atvud
Viđenje jednog “muškog “ događaja iz ugla žene.Rečenica “koliko traje dan kada je čovek mrtav …?” dovoljna je da zaintrigira ..da se čita u dahu..

 

[krasuljak]

Penelopijada - Margaret Atvud
Viđenje jednog “muškog “ događaja iz ugla žene.Rečenica “koliko traje dan kada je čovek mrtav …?” dovoljna je da zaintrigira ..da se čita u dahu..

Već si me zaintrigirala. Nego, knjiga je toliko "mini", da ne znam gde sam je stavila...

 

[Vatreni Kamen]

Već si me zaintrigirala. Nego, knjiga je toliko "mini", da ne znam gde sam je stavila...

ti si živa enciklopedija .Da samo 140.strana,ali svaka te ispuni zaista

 

[krasuljak]

Plus mali format... Nedavno sam pročitala Peljevinov Šlem užasa iz te edicije (Mitovi, Geopoetika), nisam se preterano oduševila. Nadam se da ova nije toliko "savremena"...

 

[quentin]

Vladimir Kecmanović: Top je bio vreo

Nekima se ne dopadaju boje kojima je Kecmanović obojio jednu moguću priču iz rata u Sarajevu, ali politička korektnost nije nešto što se treba tražiti u beletristici. Bez obzira na kom balkanskom brdu sjedio, pošten čitalac neće naći ništa suštinski neetično u ovom mračnom i pesimističnom romanu.

S druge strane, Kecmanovićeva proza dijeli dosta dobrog i lošeg sa pisanjem drugih mlađih pisaca na koje sam nailazio: dobar osjećaj za dijalog i upotrebu lokalnih idioma, ali inače skroman arsenal stilskih oruđa. Iako ne funkcioniše loše, nisam ubijeđen da je svedenost jezika posljedica svjesne namjere da se ogoli priča o opstanku, prije nego objektivne ograničenosti proznog izraza. Druga upadljiva osobina ovog teksta je ekstremna paragrafska razuđenost koja, međutim, ne doprinosti dramatici, niti podražava specifičan tok misli pripovjedača (traumatiziranog dječaka). Umjesto toga, kod čitaoca se stvara utisak o narcisoidnom piscu koji smatra da je bezmalo svaka njegova rečenica toliko dobra da zaslužuje vlastiti odlomak.

Ipak, Top je bio vreo je pošten prozni pokušaj, a to što ga mnogi ljudi vole ili ne vole iz sasvim pogrešnih razloga, nije problem kojim se pisac treba baviti.

 

[del piero 10]

Ja sam krenuo sa Ekom, Ime ruze. Nakon uvoda i prvih nekoliko strana deluje mi da necu skoro da je procitam rekao bih da je dosta teska i da zahteva koncentracije, ili se varam?
A font 10, ima ukupno oko 600 strana

 

[Nora Barnacle]

Ja sam krenuo sa Ekom, Ime ruze. Nakon uvoda i prvih nekoliko strana deluje mi da necu skoro da je procitam rekao bih da je dosta teska i da zahteva koncentracije, ili se varam?
A font 10, ima ukupno oko 600 strana

Ne bih svrstala tu knjigu među "teške", ali jeste da nije da baš može da se čita sa mozgom na otavi.
Nemoj da odustaješ, izuzetno je zanimljiva knjiga (mešavina istorijskog romana, detektivske priče, trilera, ima i ljubavi...). Kd pregrmiš to malo smaruckanje na početku, uvući će te u radnju.
To izdanje Novosti, pretpostavljam, nije najsrećnije, ali...vredi da se potrudiš

A ja sažaljevam slučaj Frederika Moroa iz Floberovog Sentimentalnog vaspitanja u izdanju Lom-a.
Sve vrvi od traka za šešire, cvetićima u reveru, srebrnog posuđa, kadrila. Dvoboj u Bulonjskoj šumi, ljubav u svim oblicima, trgovina umetninama, spletke i budoari, perje.
Recenzija lepo kaže: u ritmu stiha, a preciznošću naučnog jezika - Flober ko Flober.
Ma...

Prethodno sam pročitala Pan Knuta Hamsuna.
Korektno, ali daleko slabije od Gladi.
Najupečatljivija mi, i ovde, ostaje atmosfera neizrecive tenzije, odsustva smisla i emotivne praznine koja je postignuta bez stilkih razmetanja i sličnih oblika virtuoznosti.
Valjda to dolazi sa hladnoćom.

 

[gost 81340]

Prethodno sam pročitala Pan Knuta Hamsuna.
Korektno, ali daleko slabije od Gladi.
Najupečatljivija mi, i ovde, ostaje atmosfera neizrecive tenzije, odsustva smisla i emotivne praznine koja je postignuta bez stilkih razmetanja i sličnih oblika virtuoznosti.
Valjda to dolazi sa hladnoćom.

Hamsunove Misterije su dobar nastavak kad se pročita Glad... hronološki, duhovno, stilski.
To što si pomenula tenziju me podseti na komentar Isak Singera o Hamsunu... da je ljubav, odnos sa ljudima Hamsun video kao konstantan konflikt, pa ga je kao takvog nastrano opisivao, bez smisla, iracionalni ispadi usled duhovnog previranja... a jedino blagostanje, duhovni mir je nalazio u prirodi... tako i u Panu on odlazi u prirodu da se leči, dok se ne pojavi žena da mu pokvari planove, na prvoj strani on pominje staru ranu u stopalu, da bi kasnije usled ljubavne svađe napravio još jednu pucnjem iz puške... takvi potezi se mogu naći u Hamsunovoj biografiji, kao malog su ga poslali kod strica ili ujaka na prinudan rad, taj ga je fizički zlostavljao i jedinu utehu tokom dana je nalazio kada bi pobegao na sat, dva u prirodu i pričao sa biljkama, životinjama, slično Panu, takođe je voleo da ide na groblje i druži se sa grobarom... kasnije da bi pobegao od strica udario se sekirom po nozi očekivajući da će ga posle toga vratiti kući... što opet radi Glan u Panu puškom u pokušaju da se oslobodi njemu veće boli.

Zanimljivo tumačenje njegovog lika i dela od strane poznatog kritičara, naglasak na romanu Glad i Misterije iz koga citira jednu rečenicu koja najbolje opisuje Hamsuna, u kojoj on nakon savršene muzičke izvedbe namerno napravi ekscentrični ispad tako što odsvira na violini nešto poput životinjskog vriska i ostavi publiku u čudu, na pitanje zašto odgovorio je da pokušava da uhvati đavola za rep... tako je i Hamsun stalno jurio taj rep.

 

[lamar]

Sunce porodice Skorta - Loran Gode, Paidea 150 str. 7/10
http://www.knjizara.com/Sunce-porodice-Skorta-Loran-Gode-110935

Saga o jednoj neobičnoj porodici sa dalekog italijanskog juga (Kalabrija), kroz nekoliko generacija.
Začetnik porodice je jedan prestupnik i kriminalac, ali porodica zahvaljujući slozi i raznim (često kriminalnim) poslovima, stalno napreduje. Stalo je sve to na tih 150 strana.

Mene nije naročito oduševila, a što je najgore već sam je ranije čitala.
Jedino što mi je prijalo to je italijanski jug.

Pisac je dobitnik višestrukih nagrada od kojih je jedna Gonkur 2004.

 

[del piero 10]

Ne bih svrstala tu knjigu među "teške", ali jeste da nije da baš može da se čita sa mozgom na otavi.
Nemoj da odustaješ, izuzetno je zanimljiva knjiga (mešavina istorijskog romana, detektivske priče, trilera, ima i ljubavi...). Kd pregrmiš to malo smaruckanje na početku, uvući će te u radnju.
To izdanje Novosti, pretpostavljam, nije najsrećnije, ali...vredi da se potrudiš
.

Nije izdanje novosti...da je onaj toalet papir utisak bi mi bio jos 30% losiji . Ova knjiga je lepa, plato izdanje, tvrd povez...ma milina da je citas .
Meni je vec sad zanimljiva. Krneuo sam sa onim uvodnim delom, dok sam u kolima cekao devojku i odmah me je zaintrigiralo a i kasnije mi je prvih 10ak strana bilo interesantno. Nego kazem da ce mi biti tesko da je procitam jer nemam previse vremena da bih mogao da je uzmem u ruke i citam celog dana. A stil pisanja, duge slozene recenice teraju da citas polako pa i da s evracas nazad ako treba... jos na sve to sitan font

 

[Nora Barnacle]

Hamsunove Misterije su dobar nastavak kad se pročita Glad... hronološki, duhovno, stilski.
To što si pomenula tenziju me podseti na komentar Isak Singera o Hamsunu... da je ljubav, odnos sa ljudima Hamsun video kao konstantan konflikt, pa ga je kao takvog nastrano opisivao, bez smisla, iracionalni ispadi usled duhovnog previranja... a jedino blagostanje, duhovni mir je nalazio u prirodi... tako i u Panu on odlazi u prirodu da se leči, dok se ne pojavi žena da mu pokvari planove, na prvoj strani on pominje staru ranu u stopalu, da bi kasnije usled ljubavne svađe napravio još jednu pucnjem iz puške... takvi potezi se mogu naći u Hamsunovoj biografiji, kao malog su ga poslali kod strica ili ujaka na prinudan rad, taj ga je fizički zlostavljao i jedinu utehu tokom dana je nalazio kada bi pobegao na sat, dva u prirodu i pričao sa biljkama, životinjama, slično Panu, takođe je voleo da ide na groblje i druži se sa grobarom... kasnije da bi pobegao od strica udario se sekirom po nozi očekivajući da će ga posle toga vratiti kući... što opet radi Glan u Panu puškom u pokušaju da se oslobodi njemu veće boli.

Zanimljivo tumačenje njegovog lika i dela od strane poznatog kritičara, naglasak na romanu Glad i Misterije iz koga citira jednu rečenicu koja najbolje opisuje Hamsuna, u kojoj on nakon savršene muzičke izvedbe namerno napravi ekscentrični ispad tako što odsvira na violini nešto poput životinjskog vriska i ostavi publiku u čudu, na pitanje zašto odgovorio je da pokušava da uhvati đavola za rep... tako je i Hamsun stalno jurio taj rep.

Hvala ti, korisno mi je ovo.
Ima dosta tih "ispada" u ovim dvema Hamsunovim knjigama koje sam čitala (ono sa pljuvanjem u uvo i ono sa bacanjem cipele u vodu, kao i ono davanje para prodavačici kolača...)
Čak bih rekla da žene, pa i ma kakva emocija usmerena ka ljudskim bićima za Hamsuna predstavlja upravo ispad, besmisleni akt, nešto tek - onako.

Spojler

U tom kontekstu i u vezi sa idejom Pana, zanimljivo je ubistvo psa.

I dalje verujem da hladnoća (u svakom smislu) ima veze sa tim: Ibzenova Nora je, manje - više sličan lik, nikako jedina te vrste.

S druge strane, Foberov Frederik je (kad mi je već upao u čitalački kontekst, da ga pomenem) rasadnik besmislenih poduhvata, pravi što kaže Begbede, promašen lik. Međutim, sve što on radi je umotano u nekakve mladalačke nepromišljenosti i hirove, pa i vremenski kontekst i prostornu toplinu i pufnasost (morala sam!) Pariza 19. veka.

A kad ruski lik treba da se ponaša tako, na scenu mora da se izvede politika, religija ili đavo lično. Takav neki utisak imam.

Svakako ću potražiti Misterije.

 

[gost 81340]

Hvala ti, korisno mi je ovo.
Ima dosta tih "ispada" u ovim dvema Hamsunovim knjigama koje sam čitala (ono sa pljuvanjem u uvo i ono sa bacanjem cipele u vodu, kao i ono davanje para prodavačici kolača...)
Čak bih rekla da žene, pa i ma kakva emocija usmerena ka ljudskim bićima za Hamsuna predstavlja upravo ispad, besmisleni akt, nešto tek - onako.

Spojler

U tom kontekstu i u vezi sa idejom Pana, zanimljivo je ubistvo psa.

I dalje verujem da hladnoća (u svakom smislu) ima veze sa tim: Ibzenova Nora je, manje - više sličan lik, nikako jedina te vrste.

S druge strane, Foberov Frederik je (kad mi je već upao u čitalački kontekst, da ga pomenem) rasadnik besmislenih poduhvata, pravi što kaže Begbede, promašen lik. Međutim, sve što on radi je umotano u nekakve mladalačke nepromišljenosti i hirove, pa i vremenski kontekst i prostornu toplinu i pufnasost (morala sam!) Pariza 19. veka.

A kad ruski lik treba da se ponaša tako, na scenu mora da se izvede politika, religija ili đavo lično. Takav neki utisak imam.

Svakako ću potražiti Misterije.

Hladnoća, usamljenost, otuđivanje od sveta bekstvom u prirodu, skandinavski recept.
Hamsunova biografija je puna tih ispada od malih nogu pa do smrti tako da mu ti likovu dođu kao normalni.
A slične teme obrađuju i savremeni norveški pisci poput Petešuna (Geopetika) u dobroj Idemo da krademo konje, dok mu je Odbijam jedna od najdepresivnijih knjiga
koje sam čitao poslednjih godina... Erlend Lu i Dopler... tako i jedna Hamsunova knjiga počinje sa "I’ve gone into the forest now. Oh, it’s not that I’m offended at anything, or been especially hurt by the evil ways of my fellow men; but when the forest doesn’t come to me then I must go to it. That’s how it is."


Ibzena takođe volim, kao što kažeš i Nora napušta dom u potrazi sa sobom, tako i Hamsun sam skitnica opisuje likove stalno u potrazi za nečim, nekim... bez uspeha.
Per Gint je nalik Hamsunu u pravom životu, kako je Per nepopularno išao da se bori na strani turske u ratu protiv grčke tako je i Hamsun kao germanofil i anglofob izabrao njemu logičnu stranu u ww2.

U Misterijama(1892) se na početku pominje Srbija na jednoj večeri kao zemlja u kojoj je 80% stanovništva nepismeno... kasnije tokom jedne pijanke jedan od likova proziva tadašnje književne autoritete Ibzena, Tolstoja i Mopasana... sa Ibzenom je Hamsun imao rivalitet, mlada moderna škola protiv njemu stare prevaziđene, Tolstoj je prozvan zbog svojih humanitarnih poduhvata, a Mopasan je bio komercijalni profesionalac, mnogo je izbacio knjiga za kratko vreme... Hemingvej je jednom rekao da ga Hamsun naučio da piše(plus Šervud Anderson,Turgenjev..) i kasnije sam naišao da je Hemingvej nazvao Mopasana isto profesionalcem... očito usvojio od Hamsuna u Misterijama... takođe taj deo kritičar Džejms Vud u onim klipovima gore povezuje sa Tomas Bernardom koji isto proziva neke autoritete na sličan način u jednom svom delu.

 

[Nora Barnacle]

U Misterijama(1892) se na početku pominje Srbija na jednoj večeri kao zemlja u kojoj je 80% stanovništva nepismeno... .

Od svega ću, najpre, izdvojiti ovu jednu rečenicu koja me podsetila na nešto što sam nedavno zapazila, iako mi je tema o Skandinavcima daleko zanimljiva.
Desilo se da se Srbija i ex yu pominje u tri knjige koje sam čitala jednu za drugom u poslednjih petnaestak dana:
Kod Nabokova, u Pninu, majka njegove verenice dobija antiboljševički časopis iz Srbije
Kod Sorokina, u Šećernom Kremlju, nekog lika je predstavnik srpske diplomatije navuk'o na alkohol i blud.
Kod Tomasa Mana, u Ispovesti varalice Feliksa Krula, izvesni Stanko, Hrvat doduše, daje Feliksu adresu zalagaonice.

Pokušavam da se setim još nekog od tih tih sporadičnih spominjanja, ali mi je na pamet pao još samo Selin u čijem se Putovanju na kraj noći u nekom redu javlja neki Jugosloven, čini mi se.
A ovih Hamsunovih 80%...pa odmakli smo za duplo za 120 godina (Tanjug javi pre neki dan da je više od 40% stanovništva sa završenom osnovnom školom). Valjda zato i služimo tako...sporadično...ni za šta.


Da, Bernhard, ali, kod njega mi je otuđenost nekako drugačija, više je neostvarenost u smislu promašene šanse a izgubljenog vremena. Makar Gubitnik.
Bliži mi je Uelbek (naročito u Elementarnim česticama) ovom Hamsunovom paternu nemanja smisla, bez naziranja mogućnosti da se isti nađe.
Da ne bude da sam dva puta rekla isto: Bernhard mi je stvorio utisak da je svet smislen, a likovi su promašeni, dok je kod Hamsuna suprotno (tu je blizak Selinu). Kod Uelbeka je odavno sedmi krug pakla na sve teme.

Pinčon ima svoj neki fazon, ali, za moj ukus previše bitničarski, pa ga čitam po pet strana dnevno. Do nove godine ću znati u čemu je stvar.

Lu mi se visoko kotirao na ignore listi posle Prohujalo sa ženom, daleko mi je od te ideje u toj meri da se pitam što ga Laguna nije izdala, uprkos dobrim kritikama mnogih ljudi koji ne čitaju baš bilo šta.
A novih Skandinavaca nisam čitala mnogo. Sećam se samo izvesnog Jensa Kristijana Grendala, Danca, čiji roman Luka nije baš nešto bez čega ne može da se umre.

Petešuna i to baš Idemo da krademo konje sam još onomad stavila na neki spisak, pa ga srozala zbog nečijeg lošeg komentara i sad tako stoji. Daj još neku lepu, pa da ga podignem

 

[gost 81340]

Petešuna i to baš Idemo da krademo konje sam još onomad stavila na neki spisak, pa ga srozala zbog nečijeg lošeg komentara i sad tako stoji. Daj još neku lepu, pa da ga podignem

Idemo da krademo konje je o liku koji posle smrti žene pod stare dane bez pozdrava pobegne iz grada, od ćerke, prijatelja, da živi sam u jednoj kući negde u divljini i priseća se jednog leta pre 40,50g. kad je sve otišlo u *****, tragični coming of age koji mu je pomračio dušu za ceo život, kako je izgubio prijatelja i porodicu nakon idile koju su uživali u prirodi jašući ukradene konje neustrašivo... tragedija, preljuba, nemci tokom ww2.. svega pomalo... ima dosta opisa, delovalo mi je da Petešun tu dobro barata i ostavlja utisak ozbiljnijeg pisca od ostalih norvežana poput Lua i Gordera koje Geopoetika izdaje, koji su više namenje mlađoj publici dok je Petešun za stariju gospodu. Nije mu namera da šalje neke poruke, da propoveda, daje rasplete, više da predstavi određene ljude u određenom mestu i vremenu, kada su ih određeni tragični događaji obeležili za ceo život... to je verovatno zbog toga što je sam Petešun izgubio svoju porodicu, roditelje, brata, bratanca, pre 20 godina u nesreći sa trajektima.