Šta trenutno čitate - utisci i preporuke

  • Začetnik teme Začetnik teme ms
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Наутилус:
Не знам шта ти није јасно, тако је штампано, то је једна целина. Зашто питаш да ли да наставиш са читањем, а књига ти се свиђа? Иначе, та му је књига на четвртом месту по обиму, чини ми се. У сваком случају Легенда о Јосифу је трипут обимнија.
Kliknite za proširenje...

gledao sam neka strana izdanja, imaju oko 500 stranica, pa mi je bilo sumnjivo, kad uporedim sa našim.
Kad sam rekao da mi nije nezanimljivo, nije to značilo da mi se knjiga sviđa već, rano je zaključiti jer opet nakon 100 strana ništa bitno nije rečeno :)
 
Кад се каже да није незанимљиво онда је то занимљиво. За читање те књиге је потребно познавање филозофије, теологије, музике. Нарочито музике.

ПС. Загребачко издање има око 500 страна али је већег формата.
 
Poslednja izmena:
Mrs.Bi:
Zašto ti je čitanje Autostoperskog vodiča bilo mučno? Mnogi ga hvale, oduševljeni su... Ja ga počela, pa batalila, nije mi legao uopšte.
Kliknite za proširenje...

Iako se ti mnogo pravis pametna, ja moram da kazem da je ta knjiga glupa. Naravno, procitala sam je, pa cu reci i svoje misljenje o populaciji, koja je odusevljena tim. Ta knjiga je kojekakvo lupetanje nekih glupih posalica, paradoksa i tome slicno. pretenzija te knjige je da zabavi i iznenadi tako neke neznalice, sa prosecnom inteligencijom, koje su dobro uklopljene u drustvo i gde Djosine provale i Kursadjije predstavljaju vrhunac humora. Onda takav neko procita nesto tako glupo i pomisli da je otkrio novi svet, a u sustini je procitao jedno glupiranje, kao sto je Djoan Rouling napisala Harija Potera u nekoliko delova. Dakle, hvale ga obicne neznalice, koje pokusavaju da budu nesto superinteligentni. Ja jesam naivna, ali nisam luda, pa mogu lako da coenim, ko je iskren poput mene, a ko je neki bezveznio pisac, koji lupeta, kao sto je Bukovski.
 
Наутилус:
Кад се каже да није незанимљиво онда је то занимљиво. За читање те књиге је потребно познавање филозофије, теологије, музике. Нарочито музике.

ПС. Загребачко издање има око 500 страна али је већег формата.
Kliknite za proširenje...

JA to ne poznajem, nego sve to znam i knjiga mi je opet glupa.
 
Direkt:
Hoće li neko nekad trajno banovati Pevačicu ili će ona zauvek da ovde piše nebuloze?
Kliknite za proširenje...

Ona nije samo osoba, već i institucija i to neuništiva! Moćnija je od Udbe, Mosada, Svetske banke, holandske kraljice, vlasnika Mančester Sitija, Milorada Dodika, Mišela Platinija, Hju Hefnera, Pape Benedikta XVI, Angele Merkel i Đokovića zajedno.
 
Vrela Cica:
Iako se ti mnogo pravis pametna, ja moram da kazem da je ta knjiga glupa. Naravno, procitala sam je, pa cu reci i svoje misljenje o populaciji, koja je odusevljena tim. Ta knjiga je kojekakvo lupetanje nekih glupih posalica, paradoksa i tome slicno. pretenzija te knjige je da zabavi i iznenadi tako neke neznalice, sa prosecnom inteligencijom, koje su dobro uklopljene u drustvo i gde Djosine provale i Kursadjije predstavljaju vrhunac humora. Onda takav neko procita nesto tako glupo i pomisli da je otkrio novi svet, a u sustini je procitao jedno glupiranje, kao sto je Djoan Rouling napisala Harija Potera u nekoliko delova. Dakle, hvale ga obicne neznalice, koje pokusavaju da budu nesto superinteligentni. Ja jesam naivna, ali nisam luda, pa mogu lako da coenim, ko je iskren poput mene, a ko je neki bezveznio pisac, koji lupeta, kao sto je Bukovski.
Kliknite za proširenje...
Eto kad o ''vrhuncu humora'' priča osoba čiji se smisao za isti iscrpljuje u krugu biblija/služavka/dečko, pa tako iznova i iznova, dok ne dosadi i bogu i ljudima... sebi, izgleda, još uvek ne, ali to mora da je do njene ''superinteligencije''.

Direkt:
Pa prvi i drugi deo su odlični, ostali već gube na kvalitetu :) Možda je problem što sam u cugu sve odjednom čitao, verujem da bolje ide svaki deo ponaosob.
Kliknite za proširenje...
Ne znam da li je do pada kvaliteta, ali tu negde od polovine neko ostaje bez daha. Da li pisac ili čitalac, svejedno. Definitivno bi bilo bolje čitati tih pet knjiga sa pauzama od nekoliko meseci.
 
Uzela sam onaj "Autostoperski vodič" pre godinu dana i prve strane su mi se dopale baš zbog tog apsurdnog humora, a kako sam dalje čitala, vidim sve neki prazan hod i batalih knjigu. U poslednje vreme imam otpor pri čitanju knjiga ako "cele nisu lepe" što bi rekao Bogdan Popović. Toliko je sjajnih knjiga na ovom svetu, a ljudski život kratak, pa više nemam strpljenja za osrednju literaturu.
 
Antigon@:
Uzela sam onaj "Autostoperski vodič" pre godinu dana i prve strane su mi se dopale baš zbog tog apsurdnog humora, a kako sam dalje čitala, vidim sve neki prazan hod i batalih knjigu. U poslednje vreme imam otpor pri čitanju knjiga ako "cele nisu lepe" što bi rekao Bogdan Popović. Toliko je sjajnih knjiga na ovom svetu, a ljudski život kratak, pa više nemam strpljenja za osrednju literaturu.
Kliknite za proširenje...

Baš sam prošli vikend (ili je to bio pretprošli vikend) bio na jednom putovanju i jedan prijatelj me nagovarao da pročitam tu knjigu.
 
The Book of Bunny Suicides: Little Fluffy Rabbits Who Just Don't Want to Live Any More by Andy Riley. Crni humor u slikama, u potpunosti me je razvedrila, vrlo su rešeni i izuzetno kreativni u biranju načina za smrt. :lol: Nije za one koji nemaju crtu morbidnosti u sebi.

Trenutno čitam Mol Flanders od Daniela Defoa. Jedva čekam da vidim kako se njen lik razvija, ipak sam tek kod drugog muža. :lol:
 
Krenula sam sa citanjem zbirke prica koju je uredila Ljubica Arsic i na prvi pogled nesretno nazvala Klinci od dva metra.

Nakon listanja cele knjige i procitanih stotinak strana shvatila sam da naziv ima odlicnu poentu buduci da se prikupljene price odnose na decacko odrastanje i sazrevanje, klasican Felini pristup.

Obuhvacene su price Hemingveja, Ljose, Nobokova, Atvud, Babelj, Benedeti, Fuget, Furnel i tako dalje...lepo stivo za period u kome se nema previse vremena za citanje
 
quentin:
Paul Auster: Man in the Dark

http://dnevnikcitanja.blog.com/2012/08/paul-auster-man-in-the-dark/
Kliknite za proširenje...

@Квентин
Мислим да онај ко није читао роман не може овим приказом да има јасну представу какав је то роман, о чему се ради. Овај осврт је, чини ми се, само за оне који су роман прочитали.
Али, хтео сам нешто друго, да ти поставим два питања.
Прво, зашто је писац онако изненада прекинуо старчеву причу, тако што главни јунак гине када се томе читалац ни најмање не нада и када очекује развитак радње. Да ли писац није знао шта ће даље, како да заврши причу или је по среди нешто друго? Овим се читалац осећа некако ускраћен.
Друго што ме интересује јесте зашто је за причу узео баш Америку у грађанском рату (између централне власти и независних слободних држава).
За оне који нису читали: Старац који је озлојеђен Вијетнамским ратом (тј америчком агресијом на Вијетнам) измишља ноћима приче јер не може да заспи. Причу коју имамо заснива на неке слутње још Ђордана Бруна, сличног мишљења Шопенхауеровог а које је одраз Веда и најновијих открића савремених физичара да поред нашег света постоји безброј паралелних (или већ како) светова као последица ваљда безброј димензија (то би могла математичарка Рада можда да објасни). Дакле у бесконачном броју светова постојимо и ми у мноштву светова, само се прилике у сваком свету у нечему разликују. Дакле по овој теорији могућ је и постоји сваки свет који можемо да замислимо. Старац, иначе писац, озлојеђен на рат у Вијетнаму (из личног разлога) измишља алтернативну стварност у којој се није догодио тај рат – радња је смештена у 2006-ој години, чини ми се – али у Америци бесни, као што мо рекли, грађански рат. Рат је изузетно суров, већ је однео тринаест милиона жртава и не види му се крај, тј. види се а то је потпуно уништење Америке.
Е сад, моје питање је, зашто је писац, толико огорчен на рат, изабрао баш такву стварност, алтернативну стварност у којој је Америка у грађанском рату, који је много страшнији од оног који је био у Вијетнаму. Зар није природније да старац, од безброј могућности, изабере стварност у којој Америка није у никаквом рату, ни агресор према другима ни у грађанском рату.
Оваквим садржајем ће просечан Американац, Американац опраног мозга, да помисли како је ипак боље што је било тог рата, далеко од Америке, ипак је то мање зло него грађански рат у Америци који би се неминовно догодио: негде рат мора да буде. Американац ће можда после читања овог романа да оправдава сваки рат који води Америка, или барем да гледа кроз прсте.
Шта ти имаш да кажеш о томе?
Иначе, јако ми се свиђало у роману када старац и његова унука тумаче нека места из филмова које су гледали. То му је, по мом мишљењу изванредно, боље од свега осталог.
 
Poslednja izmena:
Наутилус:
@Квентин
1) Прво, зашто је писац онако изненада прекинуо старчеву причу, тако што главни јунак гине када се томе читалац ни најмање не нада и када очекује развитак радње. Да ли писац није знао шта ће даље, како да заврши причу или је по среди нешто друго? Овим се читалац осећа некако ускраћен.

2) Друго што ме интересује јесте зашто је за причу узео баш Америку у грађанском рату (између централне власти и независних слободних држава).
За оне који нису читали: Старац који је озлојеђен Вијетнамским ратом (тј америчком агресијом на Вијетнам) измишља ноћима приче јер не може да заспи. Причу коју имамо заснива на неке слутње још Ђордана Бруна, сличног мишљења Шопенхауеровог а које је одраз Веда и најновијих открића савремених физичара да поред нашег света постоји безброј паралелних (или већ како) светова као последица ваљда безброј димензија (то би могла математичарка Рада можда да објасни). Дакле у бесконачном броју светова постојимо и ми у мноштву светова, само се прилике у сваком свету у нечему разликују. Дакле по овој теорији могућ је и постоји сваки свет који можемо да замислимо. Старац, иначе писац, озлојеђен на рат у Вијетнаму (из личног разлога) измишља алтернативну стварност у којој се није догодио тај рат – радња је смештена у 2006-ој години, чини ми се – али у Америци бесни, као што мо рекли, грађански рат. Рат је изузетно суров, већ је однео тринаест милиона жртава и не види му се крај, тј. види се а то је потпуно уништење Америке.
Е сад, моје питање је, зашто је писац, толико огорчен на рат, изабрао баш такву стварност, алтернативну стварност у којој је Америка у грађанском рату, који је много страшнији од оног који је био у Вијетнаму. Зар није природније да старац, од безброј могућности, изабере стварност у којој Америка није у никаквом рату, ни агресор према другима ни у грађанском рату.
Оваквим садржајем ће просечан Американац, Американац опраног мозга, да помисли како је ипак боље што је било тог рата, далеко од Америке, ипак је то мање зло него грађански рат у Америци који би се неминовно догодио: негде рат мора да буде. Американац ће можда после читања овог романа да оправдава сваки рат који води Америка, или барем да гледа кроз прсте.
Шта ти имаш да кажеш о томе?
Kliknite za proširenje...

1) Slažem se da će čitalac u prvi mah biti razočaran naglim završetkom starčeve priče, ali ne mislim da pisac nije znao kako drugačije da je završi. Mislim da je pisac želio da kaže da starac nije znao kako da završi priču, ili da mu je jednostavno dosadila i da želi da je okonča. Da je nastavio da je razvija, ova priča bi postala nadređena osnovnoj radnji, ili barem ravnopravna sa njom, a mislim da je pisac želio da izbjegne takvu konfuziju perspektiva. Ovako, priča u priči ispunila je svoju ulogu, a lakonski i fatalistički odgovor na strepnju i rezignaciju zbog kojih je priču uopšte izmislio starac nalazi u onom stihu Rouz Hotorn - As the weird world rolls on (Dok taj čudan svijet ide svojim tokom, recimo).

2) Mislim da se ne radi o Vijetnamskom ratu, bar ne samo o njemu. Kroz svoju biografiju neobičnu po tome što, iako rođen u Americi tridesetih godina dvadesetog vijeka, nije učestvovao ni u jednom ratu, pisac nas podsjeća na rat kao konstantu nove američke istorije.

Dublja intimna motivacija je staračka grižnja savjesti - u Iraku je na svirep način pogubljen momak njegove unuke, naivan i zanesen mladić, a on star, beskoristan i grešan i dalje je živ. Kroz svoju priču on žali zbog besmislenog rata, lamentira nad stanjem u kome se Amerika nalazi, i u očajanju špekulira kako bi takav strašan svijet mogao biti samo plod nečije mašte koji bi se brzo mogao uništiti, i tako stvarnost izmijeniti. To što je na kraju od priče odustao pokazuje da je ipak odlučio da se malo spusti na zemlju i pokuša se suočiti sa stvarnošću.

Svakako ne mislim da je knjiga pisana kao apologija ratovanju kao instrumentu američke spoljne politike. Kako bi je shvatio neko, kako kažeš, opranog mozga, zaista ne znam. Seksualni manijak i mini suknju na ženi može da shvati kao poziv na seks, ali u pitanju je njegova poremećena svijest, a ne nečija namjera. A i siguran sam da Pol Oster ne piše knjige za ljude opranog mozga.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Slične teme

Nina
Da li ste voleli da čitate školsku lektiru ?
2
Odgovora
36
Pregleda
623
Harvat
H
Džudi S
Književnost Kako birate knjige koje želite da čitate?
2 3
Odgovora
66
Pregleda
1.179
adelaidea
adelaidea
Nina
Zdravica i zdravičarenje
Odgovora
4
Pregleda
220
Plant
P

Back
Top