Šta trenutno čitate - utisci i preporuke

[Vrela Cica]

Crni Obelisk i Trijumfalnu kapiju koja me je oduvala nacisto! Ocekujem isti smek, ali cisto sumnjam da ce ove dve bas tako da me oduseve, videcemo.

Kada zavrsisi te dve ja ti preporucujem i naredjujem OBAVEZNO Nebo nema miljenike. Noc u Lisabonu je dobra. JA obozavam njegov stil. Kratke recenice, odlicni opisi, koji ne dave.

 

[krasuljak]

Ja sam tu knjigu čitao bar 15 puta! Remek-djelo!

I bar toliko puta smo se složili da je dobra.

 

[*BILJA*]

Јадници су ВРХ!!! То ми је омиљена књига.

Citala vise puta,ali me uvek asocira (naslov) na roman Zilahija - Zarobljenici...

Odlucila sam da je uzmem i ponovo procitam...

 

[*BILJA*]

Mozda je neko preporucio vec (ne mogu da iscitam sve) ali za svaki slucaj, preporucjem "Sarin kljuc", upravo zavrsila s citanjem. Neverovatno stivo, a vidim da je roman ekranizovan i da je prosle godine bila premijera filma...

" Godine 1942. u Parizu nacisti dolaze po jevrejske porodice. Mala Sara oseća da nešto nije u redu i pokušava da spasi porodicu odlaska u koncentracioni logor. Ona uspeva da sakrije brata Mišela u kutiju od kreveta i obećava da će se vratiti po njega...Hoce li? Koliko ih se vratilo, da li se uopste vratilo, koliko jevrejse dece je nestalo u konc-logorima, sta se desilo 60.godina kasnije...

Ja cu ovde ostaviti link filma, pa ko zeli neka pogleda ostatak teksta- da ne otkrivam sve...

http://www.filmoskop.com/film/768-sarin-kljuc

 

[lamar]

Elijahova stolica – Igor Štiks, Arhipelag, 240 str. 8/10

Slucajnim pronalaskom jedne kutije u svojoj staroj biblioteci, jedan Beclija polazi u potragu za bitnom osobom iz svog zivota, u ratno Sarajevo ’92. god. Rat je sve vreme, ali u pozadini price.

Ocekivala sam bolji roman, s’ obzirom na neke pisceve nagrade, njegovu reputaciju, na to da je prevodjen na neke vece jezike… Prica je dobra, mada je i dosta predvidiva. Osim toga… bilo je i patetike kad joj vreme nije. Nekom romanu malo patetike nije na odmet ali ovome to jednostavno ne prilici… Dopala mi se i jedna dosta zanimljiva prica u prici, i ona donosi romanu ocenu vise nego sto bih je inace dala.

I pored svih mana prica mi je drzala paznju i rado sam je citala.

PS. Sada sam malo probrljavila po netu i vidim da je Jugoslovensko dramsko radilo predstavu po ovoj knjizi.
S’ obzirom na ekipu koja je radila, trebalo bi da je predstava dobra.

 

[majalibre]

Eee Lamar upravo sam se danas dvoumila između dva Arhipelagova izdanja i to baš ovog o kome ti pričaš i kratkog romana Jelene Lengold "Baltimor". Opredelih se za ovaj drugi...možda baš zato što je kratak ))))

 

[lamar]

Pa... sta znam...
Mozda i nisi pogresila.
Mada ja tu nisam citala.
Javi kakva je

 

[Mensch-Maschine]

China Mieville - "Stanica Perdido"

Ovo je bila druga šansa koju sam pružio Mjevilu, posle ''Grada i grada'', i treću neće dobiti.

Sa obimnom galerijom jednodimenzionalnih likova (koji proizvoljno upadaju i ispadaju iz događaja), fabulom koja teče bez plana i jasnog smera (jer se dotični menja nekoliko puta u toku romana), sa sijaset epizoda koje bi mogle izbrisane bez ikakvih posledica po celinu, ovaj roman izgleda kao skica za neku od visokobudžetnih serija. Kako bi Mjevilu palo na pamet nešto ''čudno'', tako je on osećao potrebu da to brže-bolje nekako udene u priču... i obrnuto, kad priča zapadne u ćorsokak - fantastika je tu da pisca elegantno izvuče.
U seriji bismo bar bili pošteđeni onog što dobronamerna kritika naziva ''baroknim stilom'' pisanja, a u stvari je gušenje kroz prekomerno detaljisanje. Takođe, malo bolji scenarista bi verovatno i dijaloge učinio inteligentnijim i manje generičkim.
Ne može se poreći Mjevilova bogata i originalna mašta, ali taj čovek prosto nema snage da na dobrim premisama i zanimljivoj scenografiji izgradi dobar roman. I u ''Gradu i gradu'' i u ''Stanici Perdido'' primetan je naročit pad počev negde od polovine knjige. A s obzirom da ''Stanica'' ima oko 650 strana, jedino što je na kraju zaslužilo epitet ''epski'', jeste napor koji sam uložio da izguram poslednjih 200.

A na sve to još i loš prevod.

 

[gost 248950]

Toni Morrison, Jazz.

 

[*moonlight*]

Zimski dnevnik davno citah, ali ne bejah narocito impresionirana. Cini mi se da me te knjige opustenog stila bas ne obraduju. Te sa posebnim osvrtima na momente zivota, drustva. I ti dnevnici kojima ne vidim narocito zanimljivu poentu.

 

[wild_child]

Uzeh danas

Žilijen Grak - Obala Sirta
Dag Sulstad - Noć profesora Andersena

I jedno pitanje, šta biste mi preporučili od Borisa Vijana, za početak?

 

[quentin]

I jedno pitanje, šta biste mi preporučili od Borisa Vijana, za početak?

Od Vijana sam čitao samo Pljuvaću po vašim grobovima.

Evo šta sam napisao kad sam je pročitao:

Kupio juče dvije knjige Borisa Vijana i odmah pročitao jednu: Pljuvaću po vašim grobovima. Čudna, morbidna imitacija američkih krimića, mada više liči na de Sada nego na Čendlera. Da li je Bukovski čitao Vijana?

Ako budeš čitala bilo šta njegovo, obavezno javi utiske.

 

[Nora Barnacle]

Naleteo na Balaševićevu "Jedan od onih života". Kakav stil ima taj čovek, to je stvarno neviđeno savršeno uživam čitajući svaku rečenicu... nadam se da ću pokušati da nađem i ostale knjige uskoro

Izvini, ne mogu da se suzdržim: taj čovek je bliži elementarnoj nepismenosti nego bilo kakvoj književnoj vrednosti, a kamo li stilskoj. Manipulant, patetičan i neuk, ali voli da se trti gde mu mesto nije, pa uđe na neka vrata i u književnost. Da ne zalazimo dublje, onaj iz pesme Boža Pub nikako nije mogao biti bogat kao knez (kako kaže poeta), jer je u poslovici koja govori o velikom bogatstvu reč o Krezu, istorijskoj ličnosti.

Ovaj komentar nema veze sa tvojim ukusom, likom i delom pomenutog. Svrha mu je da potencijalnog čitaoca koji bi se poveo za tvojim komentarom navede da razmisli još jednom: Đorđe Balašević veze sa književnošću nema.
Fanovima svaka čast.

 

[Mensch-Maschine]

Još samo da utvrdimo kakve veze ima pesma o Boži Pubu sa romanom ''Jedan od onih života''.

 

[Nora Barnacle]

Još samo da utvrdimo kakve veze ima pesma o Boži Pubu sa romanom ''Jedan od onih života''.

Aha, ti misliš da se u međuvremenu izblazirao? Sve je moguće.

Spojler

Edit: sad čuh rečenicu je Cakana kraljica snobovskih manira.

 

[Mensch-Maschine]

Moguće da je u međuvremenu savladao gradivo iz Poznavanja poslovica i izreka.

 

[Nora Barnacle]

Moguće da je u međuvremenu savladao gradivo iz Poznavanja poslovica i izreka.

Možda je i Ceca u pritvoru postala virtuoz na orguljama. Sve je moguće, pa čak i da se magarac iz Soluna vrati kao mula. Kokoš je već komplikovaniji poduhvat, te u to sumnjam.

 

[Direkt]

Izvini, ne mogu da se suzdržim: taj čovek je bliži elementarnoj nepismenosti nego bilo kakvoj književnoj vrednosti, a kamo li stilskoj. Manipulant, patetičan i neuk, ali voli da se trti gde mu mesto nije, pa uđe na neka vrata i u književnost. Da ne zalazimo dublje, onaj iz pesme Boža Pub nikako nije mogao biti bogat kao knez (kako kaže poeta), jer je u poslovici koja govori o velikom bogatstvu reč o Krezu, istorijskoj ličnosti.

Ovaj komentar nema veze sa tvojim ukusom, likom i delom pomenutog. Svrha mu je da potencijalnog čitaoca koji bi se poveo za tvojim komentarom navede da razmisli još jednom: Đorđe Balašević veze sa književnošću nema.
Fanovima svaka čast.

To je kao kad bi rekla da je Saramago nepismen zbog predugačkih rečenica i isforsiranih zareza
To je jednostavno umetnička sloboda, on dolazi iz takvog okruženja, pošto je govornik gde se mogu oprostiti neki propusti, tako i piše, a sve ono što možda smeta se može pokriti neverovatnim sklapanjem rečenica i inovativnim poređenjima.

 

[gost 274412]

Izvini, ne mogu da se suzdržim:

 

[Nora Barnacle]

To je kao kad bi rekla da je Saramago nepismen zbog predugačkih rečenica i isforsiranih zareza
To je jednostavno umetnička sloboda, on dolazi iz takvog okruženja, pošto je govornik gde se mogu oprostiti neki propusti, tako i piše, a sve ono što možda smeta se može pokriti neverovatnim sklapanjem rečenica i inovativnim poređenjima.

U redu je što ti se ne dopada moj stav (to te ubraja u bezbednu većinu), ali poređenje ti je krajnje banalno. Uz to i beskorisno, tj. pokazuje kako ti loše nagađaš, a ne kako ja ne umem da procenim potencijal nekog književnika (predpostavljam da si ciljao na ovo drugo). Stilistika je ozbiljna nauka koja se ozbiljno izučava na ozbiljnim mestima, to je sve što sam htela da kažem. Balašević o tome pojma nema, tvrdim s pravom.
Najzad, po ko zna koji put ponavljam: umetnička sloboda nije ono što sebi dozvoljavaju lokalni alkosi, stihoklepci i ostali petparački talog.
Prošvrljaj po temama, pa ćeš na više mesta pročitati šta mislim o Saramagu, ne klonferu u komunisti, nego piscu. Ako te zanima, naravno.



Umetnička sloboda je nešto što se

 

[Direkt]

Umetnička sloboda je nešto što se

ne može opisati rečima ?
pošto, ne vidim drugi razlog što prekinu pola rečenice

 

[Nora Barnacle]

ne može opisati rečima ?
pošto, ne vidim drugi razlog što prekinu pola rečenice

Nemam naviku da proveravam šta je otišlo u poruci koju šaljem, lapsus calami.
Elem umetnička sloboda je nešto što se koristi kao loš izgovor kad smeće treba da dobije izvesnu popularnost. Postoje jasna pravila u umetnosti, zna se šta se sme, a šta ne, ali to slobodu ne sputava.
Dakle, poenta je da šutneš u okvir gola (možeš petom, glavom, špicem...da ne lupam dalje o tome nemam pojma), a ne u bilo koji prostor koji je tih dimenzija, vidljiv (samo) u tvojoj glavi. Mislim, možeš niko ti ne brani.

 

[Direkt]

To je onda indirektno pljuvanje avangarde

 

[gost 274412]

U tom slučaju, šta je sa postmodernistima?

 

[Nora Barnacle]

To je onda indirektno pljuvanje avangarde

Opet loše poređenje, tj. meni nerazumljivo.
Može li primer, molim te.