Književnost Šta trenutno čitate - utisci i preporuke II

[Mrs.Bi]

Kako ti se sviđa? Jel preporučuješ?

 

[момоа]

Seneka - pisma prijatelju. Bas je super za sad, Seneka pise lepo i razumljivo, prilagodjeno i za nas glupe.

 

[Sousuke Aizen]

glupi ljudi nečitaju kljige,ko čita automacki je pametan zar nisi znao

 

[Baudrillard]

Dobrica Ćosić - Bajka
Ovaj antiutopijsko-alegorijski roman se razlikuje od svega što je Ćosić napisao, inače nisam ljubitelj njegove književnosti,
ali kako mi je roman došao do ruku, želeo sam sam da vidim kakav je.
Za sada je sasvim solidan, mada ima previše aluzija na tadašnje dnevno-političke teme, što je danas irelevantno, i pomalo
opterećujuće. U svakom slučaju treba knjigu pročitati, ako ništa drugo, onda zato što je prvi antiutopijski roman u srpskoj
književnosti.

 

[Truman]

Станар, Ролан Топор
Хорор + апсурд, ово је новела по којој је Полански снимао филм. Док је читам замишљам њега у главној улози. Ово је свакако психолошки хорор са мноштвом мали, одбојних догађаја који ме асоцирају на Кафкина дела. У свету Станара мучно је живети.

 

[hakim bej]

 

[Наутилус]

Читаш Заратустру?
Написали 'потсмевати', чије је то издање?

 

[Rayela]

Узео си ми реч из уста. Једино што ја то дело не сматрам романом, а од романа за мене је најбољи други део Сеоба .

I za mene je drugi deo Seoba 1 remek delo srpske knjizevnosti.
Roman o Londonu lako se cita, onako bas pravi roman, meni se dopao, ali nije nista specijalno.
Citali smo i pre i posle toga romane sa istom tematikom.
Jos je bolji Konradov roman Ochima zapada:

Monumentalni roman, prvi put na srpskom jeziku. "Živimo kao što sanjamo - sami", napisao je Konrad. Premda klasik, još je živ i moderan: to nam svedoči ovaj roman, više od drugih iz njegovog pera, i koji se prvi put pojavljuje na srpskom jeziku. Nedavno je objavljen u najelitnijoj francuskoj izdavačkoj kolekciji Plejada.
Okosnica priče prati put mladog ruskog studenta filozofije Razumova. Zatečen je usred jednog terorističkog bombaškog napada i uronjen u dileme kao kod Dostojevskog: ili braniti terorističko opiranje tiraniji ili izgubiti svoju privatnost u društvu zasnovanom na opštem nadziranju.
Slika političkih meteža u carističkoj Rusiji uoči revolucije 1917, prožeta elementima romanse i moralnih pitanja, dočarana kako to samo ume da učini jedan od najvećih engleskih romanopisaca i proznih stilista... Premda klasik, on je još živ i moderan, a to nam svedoči ovaj roman, više od drugih iz njegovog pera, i to prvi put na srpskom jeziku.
(Iz pogovora Jovice Aćina)

 

[Rayela]

Читаш Заратустру?
Написали 'потсмевати', чије је то издање?

Uzasan je prevod, coveka prosto odbija od citanja.

 

[Truman]

Станар, Ролан Топор
Хорор + апсурд, ово је новела по којој је Полански снимао филм. Док је читам замишљам њега у главној улози. Ово је свакако психолошки хорор са мноштвом мали, одбојних догађаја који ме асоцирају на Кафкина дела. У свету Станара мучно је живети.

Да прокоментаришем након прочитаног дела. Ако волите романе који вам "изврну" мозак, који садрже парадокс и покрећу питање правог идентитета особе ово је дело за вас! Својеврсно ремек-дело, дуго времена незапажено од стране мејнстрим књижевности, а не знам ни да ли је данас много боље. Аутор је специфичан и тешко га је сврстати у било коју категорију.

 

[момоа]

Да прокоментаришем након прочитаног дела. Ако волите романе који вам "изврну" мозак, који садрже парадокс и покрећу питање правог идентитета особе ово је дело за вас! Својеврсно ремек-дело, дуго времена незапажено од стране мејнстрим књижевности, а не знам ни да ли је данас много боље. Аутор је специфичан и тешко га је сврстати у било коју категорију.

Jel ima slicnosti sa filmom Polanskog?

 

[Наутилус]

Uzasan je prevod, coveka prosto odbija od citanja.

Тако је говорио Заратустра у два иста превода!

Превод Милана Ћурчина – ГРАФОС, 1980.
Превод Рудија Хермана; Гетинген – Дојчланд [?], - ИП КЊИГА Нови Београд, 2001.

 

[Truman]

Jel ima slicnosti sa filmom Polanskog?

Не да има сличности него је Полански радио филм по том роману и врло верно га се држао.

 

[момоа]

Не да има сличности него је Полански радио филм по том роману и врло верно га се држао.

To mi je jedan od omiljenih filmova,moracu i knjigu da pogledam

 

[Rayela]

Тако је говорио Заратустра у два иста превода!

Превод Милана Ћурчина – ГРАФОС, 1980.
Превод Рудија Хермана; Гетинген – Дојчланд [?], - ИП КЊИГА Нови Београд, 2001.

Nisam mogla ovog boldovanog da nadjem, verovatno zna srpski pa je to bilo dovoljno.
Strashno je i nedopustivo da ovakve tekstove prevode ljudi koji igrom slucaja znaju neki
jezik.
Ovaj tekst ( prevod) koji je kolega forumas postavio ja i ne razumem, razumem ga, ali kao
neki besmislen red reci koji sa mukom i sa mnogo mashte mogu da shvatim.
Mesha on tu neki starinski jezik, mesha i vremena, padeze, rodove tako da je samo ova stranica
po principu smuti pa prospi.

 

[Наутилус]

https://www.knjiga.ba/tako-je-govorio-zaratustra-m0376.html

Можда нисам био јасан: оба издања имају истоветан превод (целокупног дела), што значи да је била крађа!
Иначе, ради поређења, ево како је исту реченицу (Мудри су, и знају све што се догодило: те се могу поТсмевати до миле воље. - Руди Херман и Милан Ћурчин) превео Бошко Радусан:
Човек је паметан и зна све што се догодило: на тај начин било какав не може да се извргне руглу. – Рад, 1993.
Бранимир Живојиновић је то превео овако:
Паметни су и знају све што се догодило: тако се могу изругивати без краја и конца. - БИГЗ, 1989.
А Данко Грлић је превео овако:
Постаје се лукав и зна се све што се догодило: тако се могу свему наругати до миле воље. – Младост, Загреб, 1975.

 

[Urvan Hroboatos]

Mudar, pametan, lukav...to je nebo i zemlja. Kako li je u izvorniku?

 

[Urvan Hroboatos]

Mislim da sam ovo preporučio....

Zaključak, uz moje asocijacije:

* vrlo korektno.To je knjiga o ateizmu, a ne polemika ni s kim.

* a. je kolektivni pojam, i može značiti razne stvari u raznim vremenima i kulturama. Sada je prevladavajući odbacivanje nadnaravnoga, čudesa, svih klasičnih priča o nekom specijalnom položaju ljudi u kozmosu, o nekom nevidljivom biću...

* a. je najrašireniji u najbogatijim i uspješnim društvima. Čini se da ti (Skandinavija, istočna Azija) teže tom. Orijentacija na materijalno je univerzalna, no razni miljei razno reagiraju. Skandiji su amo-tamo, a Japanci teže depresiji. Kinezi su mješavina ateizma i praznovjerja, a sada vlada stjecateljski stampedo.

* statistike, ako im je vjerovati, pokazuju da su ta pitanja zapravo marginalna za većinu ljudi svugdje, koji žive za ovaj trenutak i život

* zanimljiv je popis o ateizmu u umjetnosti. Mislio sam da će biti širi, no dosta je uzak. Taj problem postoji u literaturi tek od 19. st., i to marginalno. Kako može biti tema nešto čega zapravo-nema?

* cijenim autore zbog strogosti, no mislim da su jako ograničili sve jer su uzeli u obzir samo prave religije, a ignoriravši takve kao Heidegger ili Jung- sigurno i varijante konfucijanizma i taoizma i sl.- okljaštrili sve. Onda se dobije samo ostatak ortodoksije i nešto nedefinirano.

* previše energije na logičko cjepidlačenje, a premalo na spiritualno iskustvo, ozbiljnu filozofiju, neurologiju.... Zapravo, ne može se potpuno pisati o ateizmu bez ozbiljne analize vjerskih likova i iskustava, pa makar ih sve odbacio. Ateizam ne nastaje iz zraka, nego kao kritika tih čuda, društva, svjetonazora....On nastaje na sukobu, ne sam od sebe.

* oko 5-10 dobrih tema za ramišljanje- no to je premalo

* prosječno obrađena velika tema - mogu li ateisti zapravo razumjeti umjetničko djelo koje je vjersko? Osobno- da, onaj dio koji je univerzalan i za koji oni imaju emocionlno-mentalni kod. Također, kuturni kod. Bez kulturnoga koda - bio netko vjernik ili ne, ne razumije priče ili dileme drugih vjerskih kultura. Što nama znače psihodrame oko interakcije indijskih kasti? Suzukiju je bila čudna zapadna religija u svim pojavnostima jer je vidio konflikt Boga i čovjeka koji nije razumio.

Glede znanosti, njezin superiorni status je star oko, mislim,150 godina i manje, zbog enormnih uspjeha. Prije je umjetnost bila glavna (Ars longa, vita brevis)- no izgubila je auru.

U cjelini školnički dobro, no dosta suho.

 

[Rayela]

https://www.knjiga.ba/tako-je-govorio-zaratustra-m0376.html

Можда нисам био јасан: оба издања имају истоветан превод (целокупног дела), што значи да је била крађа!
Иначе, ради поређења, ево како је исту реченицу (Мудри су, и знају све што се догодило: те се могу поТсмевати до миле воље. - Руди Херман и Милан Ћурчин) превео Бошко Радусан:
Човек је паметан и зна све што се догодило: на тај начин било какав не може да се извргне руглу. – Рад, 1993.
Бранимир Живојиновић је то превео овако:
Паметни су и знају све што се догодило: тако се могу изругивати без краја и конца. - БИГЗ, 1989.
А Данко Грлић је превео овако:
Постаје се лукав и зна се све што се догодило: тако се могу свему наругати до миле воље. – Младост, Загреб, 1975.

Ako je i boldovan ( moj profesor na faksu) to tako preveo, onda je tako
On ( Zivojinovic) prevodio je i Fausta, i neke Sekspirove drame, prevodio je Bodlera, Celan-a,
prevodio je rusku poeziju, a i sam je pisao poeziju, usput samo je germanist bio, ali je
imao filing za dramaturgiju i jezike
Mada se meni licno ovde u recenicama koje si naveo najvise dopada prevod ovog Danka Grlica.

 

[Sousuke Aizen]

harlan koben-drži se

 

[Truman]

Мали речник традиционалних симбола
Марио Лампић ( уредник )

Реших да мало паузирам од белетристике и дохватим се систематскијег изучавања симбола. Двоумих се да ли са полице да узмем једну озбиљнију књигу о тароту или ову, али ајде нека буде прво речник традиционалних симбола. Набијен је информацијама о значењу симбола у различитим традицијама. Већину сигурно нећу упамтити, али ће ми дати неку базу и осећај за симболе и њихов значај.
Ако неко има да препоручи неку добру књигу о симбологији само напред.

 

[*pustinjakinja]

Trojstvo univerzuma - S. Čanak
Tačnije popravljam prvo čitanje drugim.

 

[Baudrillard]

Danijel Žiles - Kolos (sin Jasne Poljane)
Ovo je biografija Lava Tolstoja, prilično je zanimljiva i sadrži obilje podataka. Tolstoj je bio jedna vrlo nestalna i
protivurečna ličnost. Dve njegove najveće strasti su bili samoljublje i kockanje, iako je pokušavao da se izbori s tim,
ipak im je ostao veran do kraja života.

 

[Sousuke Aizen]

stiven king-gospodin mercedes
king je zbilja genije jedan od retkih megapopularnih pisaca da valja

 

[Urvan Hroboatos]

Da napišmo nešto tematski (iako ne isključivo)

Dosta se naklapa o homosima, pa eto nekih rubnih tema....

Marijan Košiček: U okviru vlastitog spola

To je kutna knjiga iz doba SFRJ o toj temi. Simpatičan je autorov humanistički stav, i djeluje vrlo napredno za ono doba. Naravno, globohomo ideologija ju je veliki dijelom pokopala, a i novija istraživanja mozga. No, mislim da još vrijedi, ako ništa drugo, zbog Košičekova dobrohotnog stava.

Marguerite Yourcenar: Crna mijena/Oproštajni udarac

Što da se kaže, ona je genij, veći pisac od Camusa i sl. No to je, po stilu, "muški mozak". Ne vidi se nigdje da je autor žena.
Uzgred- pomalo muško-svinjski- Yourcenarova je dobro izgledala kao mlada, što opovrgava tezu da su lezbijke nužno muškobanjasti akrapi.

D.H. Lawrence: Duga

Genijalni roman zapostavljenog genija. Dok sam ga čitao, stalno sam mislio kao da ga je pisala žena. Lawrence je imao nešto "žensko" u umu, ne mogu to najbolje opisati. Glavni likovi- uglavnom ženski- iznimno su životni. Zapostavljenost Lawrencea nije samo zbog retardiranog feminizma, nego i više zbog cinizma ove civilizacije, koja mrzi autentične vitaliste.