Srpsko ime u Dubrovniku

[Casino Royal]

И не сумњам да тако беше, но ми није јасно по чем је Казино успео онако лако одредити да су Срби Бугаре разумели мање него Чакавце и којима мерилима се служио.

Radovima lingvista. Svi oni pišu da se jezik balkanskih Slovena najprije razdijelio na istočni (današnji bugarski, makedonski) i zapadni (današnji srpskohrvatski i slovenački) i pretpostavljaju da se to desilo uslijed veće koncentracije neslovenskog starobalkanskog stanovništva između tih slovenskih grupacija. I podatak o dijalektskom kontinuumu ne treba shvatati u smislu da se on javio od samoga početka naseljavanja Slovena na Balkan - Aleksandar Loma kaže da se on javio postepeno tako što su se ujednačavali govori susjednih grupa stanovništva koji su na nekim jestima moguće bili međusobno udaljeni, a sa druge strane udaljavali oni međusobno bliski, čak i isti, ponajviše zahvaljujući državnim granicama.
Možemo uporediti razumljivost onih dvaju hrvatskih pjesama iz zaleđa Zadra i Trogira sa nekim bugarskim pjesmama iz istog perioda. Onaj podatak o zarobljenicima i osnovane pretpostavke o međusobnoj razumljivosti je iz ranog srednjeg vijeka. A i u poznom srednjem vijeku je moralo biti dosta dobre međusobne razumljivosti između Srba staroštokavaca i torlaka i zapadnih Bugara. Pitanje je koliko su se dobro razumjeli zapadni Srbi i istočni Bugari.

 

[veseli dabar]

.

Tim narod Hrvata vapije i viče
da s' kruna od zlata kojom se svi diče.
Gospoda slavna pak bnetačka gdi čuju
da tebe hvali svak ljube te i čtuju.
Krkar se grad vami diči jak nevista
imavši drag kami srid zlata pričista.
A lijepi Dubrovnik sa svu moć te slavi:
"Ovi je blažen vik" cić tebe svak pravi.
Slave je tvoje Hvar novi pun i stari,
kojom te s neba zgar božja moć nadari.
Tijem ravni grad Zadar iz glasa upije
da imaš božji dar ki družim dan nije.
Šibenik još i Spljet s Kotorom svi druzi
scijene te kako cvijet srid zime na rusi

Nikola Nalješković Ivanu Vidaliju,

)

Ovdje se baš vidi na koga su Dubrovčani bili vezani i s kim su se identificirali - spominje se narod Hrvata, pa gospoda bnetačka koja slave Hrvata Vidalija, pa gradovi Dalmacije pojedinačno.

Također Vetranović piše hvarskoj vlasteli za koju on sam piše da govori hrvatskim jezikom(poslanica Hektoroviću) - dakle ekipi s kojom se dopisuje:
Vlasteostvu hvarskomu

tijem vaša taj vrijednos i s desna i s lijeva
jak sunčana svjetlos Dalmate obsijeva,

Što će reći da su Hektorović i hvarska ekipa Dalmati koji šprehaju hrvatski, ali dodaje i ovo:

Ter gdje se taj čuje u Hvaru rajska slas,
velmi se raduje slovinjski kotar vas;
i ostale države našega jezika

Po ovome ispada sa su Hektorović i hvarska ekipa govornici "srpskohravtskog" te da svojim pisanjem proslavljaju i Srbe i Bošnjake i Crnogorce i uopće sve koji govore "našim jezikom".

Dakle Dubrovačni su postali Hrvati zbog civilizacijskog kruga, prema pravoslavnim Srbima su imali odbojnost slično kao i Srbi/Hrvati/Crnogorci prema Turcima našega jezika.

 

[Urvan Hroboatos]

Ovo je pdf Istorija, pa se, naravno, bavi tim temama.
Nu, htio bih skrenuti pozornost, poglavito zato što sam čitao njeke
stvari nakon ulaska u EU- jezik (hrvatski), a vjerojatno i ostali srodni,
sada ne odgovara izazovu globalizacije.

N.pr. u pregovorima u EU, dosta je tema iz ekologije, financijskoga kapitala
i pravno-gospodarskoga nazivlja, nanotehnologije, raznih drugih polja poput
optoelektronike i sl.

Većina je, znamo, tih disciplina na engleskom, no činjenica je da
se doktorati rade na nacionalnim jezicima (pred kojiih mjesec dana sam bio na proslavi
dva doktorata, jednoga iz fizike nuklearnih reaktora, drugog iz gravitacije i kozmologije).
I mentori nisu znali kako bi preveli njeke ključne riječi, pa su prtljali i improvizirali.

Dakle, bez sustavnoga rada na nazivlju (u RH postoji projekt struna na ihjj.hr , nu nije
zadovoljavajući), može se dogoditi da se dobije njeki mumljavi mutavi jezik, dok se
preganja oko tog što je tko rekao pred 200 ili 400 godina.

Nijemci imaju njemačko-engleski rječnik nanotehnologije, može ga se
pronaći na mreži, a i Rusi nješto rade, s promjenjivim uspjehom. Slovenci
su malo razočarali, no nisu loši.

Tek tako ...

 

[oralni terorista]

Ovdje se baš vidi na koga su Dubrovčani bili vezani i s kim su se identificirali - spominje se narod Hrvata, pa gospoda bnetačka koja slave Hrvata Vidalija, pa gradovi Dalmacije pojedinačno.

Također Vetranović piše hvarskoj vlasteli za koju on sam piše da govori hrvatskim jezikom(poslanica Hektoroviću) - dakle ekipi s kojom se dopisuje:
Vlasteostvu hvarskomu

tijem vaša taj vrijednos i s desna i s lijeva
jak sunčana svjetlos Dalmate obsijeva,

Što će reći da su Hektorović i hvarska ekipa Dalmati koji šprehaju hrvatski, ali dodaje i ovo:

Ter gdje se taj čuje u Hvaru rajska slas,
velmi se raduje slovinjski kotar vas;
i ostale države našega jezika

Po ovome ispada sa su Hektorović i hvarska ekipa govornici "srpskohravtskog" te da svojim pisanjem proslavljaju i Srbe i Bošnjake i Crnogorce i uopće sve koji govore "našim jezikom".

Dakle Dubrovačni su postali Hrvati zbog civilizacijskog kruga, prema pravoslavnim Srbima su imali odbojnost slično kao i Srbi/Hrvati/Crnogorci prema Turcima našega jezika.

Koji civilizacijski krug? Na istočnoj obali Jadrana i Balkana uopšte.
Tu imamo samo manje ili više uspešne kopije italijansko-srednjoevropske ili vizantijsko-maloazijske kulture, unazad 1000 godina.
Od takvih "civilizacijskih krugova" može se napraviti šta ti volja, stvar je politike i političkog nadmudrivanja.
I koji Dubrovčani, običan narod ili oni sa leptir mašnama? Običan narod niko ništa ne pita, onda kao i danas, niti on šta zna, već sluša šta mu se servira. Oni u leptir mašnama su većinom dokoličari koji menjaju mišljenja ko čarape, onda kao i danas.
Misliš da od Dubrovčana ili još bolje Dalmatinaca ne bi mogao napraviti velike Italijane. "Nateraš" ih da nauče standardni italijanski i eto ti Italijana. To ti je "civilizacijski krug".
Po čemu je Dubrovčanin značajno različit od nekog Bokelja ili Kotorana? Ah da, po veroispovesti, to je valjda vrhunski domet "civilizacijskog kruga".

 

[veseli dabar]

Koji civilizacijski krug?

Pa onaj kojemu su pripadali renesansni Dubrovčani. A taj nije imao veze sa nekim tamo pećkim patrijarsima, Dečanima, srpskim popovima i ne znam čime - dapače nad njima i njihovom pastvom je provođen protoustaški dubrovački apartheid.

 

[oralni terorista]

Ispada da je Dubrovnik bio neka državetina sa nekoliko miliona stanovnika. Ma Mleci su male mace za njih.
Ja uopšte ne mislim da srpska kultura (šta god to značilo) značajno dobija ili značajno gubi sa uključivanjem ili isključivanjem dubrovačkog nasleđa u svoj korpus.
Čak mi više izgleda da braća Hrvati više gube gubitkom Dubrovnika, nego što braća Srbi dobijaju. Jer u večitoj potrebi za dokazivanjem pripadnosti svemu što ima prefiks "zapadni" dobro dođe uspešna kopija
"pojava" sa zapadne obale voljenog Jadrana.A šta imamo kao preporučeno iz hrvatskog repertoara za iste svrhe, a iz perioda 1500.-1900. godina? Sem crkveno-verskih ostvarenja izloženih u original hrvatskom jeziku, po ličnoj izjavi njenih tvoraca, a svih original Hrvata nemačko-italijansko-mađarsko-češko-slovačko-jevrejskog porekla, jelte, slabo se tu ima šta za predstaviti ljubljenoj Evropi. Dubrovčani mu dođu ko naručeni.
Treba razumeti braću Hrvate.

Opet imam problem sa geografijom.Kako se, majku mu, ta Republika Dubrovačka, debljine kišne gliste, a dužine prosečnog pišometa kao hrvatska oaza zapatila u vaskolikom srpskom moru.Valjda su one planine i krš sudbinski sprečile dubinski prodor hrvatske matice.Mada tu imamo dve grupe braće Hrvata. Jedni, oni sa leptir mašnama, cenom života tvrde kako Dubrovnik obitava stolećima u hrvstskoj kruni i u srcima hrvatskoga puka, samo su se nepoćudna braća Srbi tu navrzmali, sticajem nedovoljno razjašnjenih okolnosti. Oni drugi, pitomiji, opet drže da su u naponu nacionalisanja pre vek, vek i po, vispreni Dubrovčani nakon dubinske analize došli do zaključka - jebhote pa mi smo Hrvati.
Pa i ona Đenova, i ona Venecija napraviše državice sa svojim debelim zaleđem, ali ne i Dubrovčani. Ne, oni su baš tu gde jesu izgradili svoju republiku.Prkositi geografiji je bio primarni cilj, a i dokazati ostaloj braći Hrvatima da je moguće opstati u srpskom okruženju.
O istoriji uslovljenoj geografijom bi mogli po istom principu.
...

 

[oralni terorista]

Pa onaj kojemu su pripadali renesansni Dubrovčani. A taj nije imao veze sa nekim tamo pećkim patrijarsima, Dečanima, srpskim popovima i ne znam čime - dapače nad njima i njihovom pastvom je provođen protoustaški dubrovački apartheid.

Ne bih ja išao tim tonom....vuče mi na neke komplekse...

Opet gde je tu civilizacijski krug i domet...renesansni Dubrovnik, renesanse je bilo i u Niskim zemljama i na obali Baltika, misliš da je Provansa ostala u Francuskoj zbog renesansne civilizacije iz susedne Italije ili zbog francuske civilizacije sa francuskom renesansom u sebi...

A ako već komentarišeš, mogao bi da iskomentarišeš ceo post, a ne prvu rečenicu. Jer objašnjenje za prvu se nalazi u ostalim rečenicama.

 

[veseli dabar]

Ispada da je Dubrovnik bio neka državetina sa nekoliko miliona stanovnika. Ma Mleci su male mace za njih.
Ja uopšte ne mislim da srpska kultura (šta god to značilo) značajno dobija ili značajno gubi sa uključivanjem ili isključivanjem dubrovačkog nasleđa u svoj korpus.
Čak mi više izgleda da braća Hrvati više gube gubitkom Dubrovnika, nego što braća Srbi dobijaju. Jer u večitoj potrebi za dokazivanjem pripadnosti svemu što ima prefiks "zapadni" dobro dođe uspešna kopija
"pojava" sa zapadne obale voljenog Jadrana.A šta imamo kao preporučeno iz hrvatskog repertoara za iste svrhe, a iz perioda 1500.-1900. godina? Sem crkveno-verskih ostvarenja izloženih u original hrvatskom jeziku, po ličnoj izjavi njenih tvoraca, a svih original Hrvata nemačko-italijansko-mađarsko-češko-slovačko-jevrejskog porekla, jelte, slabo se tu ima šta za predstaviti ljubljenoj Evropi. Dubrovčani mu dođu ko naručeni.
Treba razumeti braću Hrvate.

Znam da Srbe zabole za Dubrovnik - da ga smatraju svojim, ne bi ga rušili kao što nikada ne bi rušili npr. Dečane. To je logično, jer i ja bih mrzio grad u kojem su mene i moju familiju generacijama i vijekovima tretirali kao poluživotinje kojima tokom noći nije mjesto među ljudima već moraju napolje.

Opet imam problem sa geografijom.Kako se, majku mu, ta Republika Dubrovačka, debljine kišne gliste, a dužine prosečnog pišometa kao hrvatska oaza zapatila u vaskolikom srpskom moru.Valjda su one planine i krš sudbinski sprečile dubinski prodor hrvatske matice.Mada tu imamo dve grupe braće Hrvata. Jedni, oni sa leptir mašnama, cenom života tvrde kako Dubrovnik obitava stolećima u hrvstskoj kruni i u srcima hrvatskoga puka, samo su se nepoćudna braća Srbi tu navrzmali, sticajem nedovoljno razjašnjenih okolnosti. Oni drugi, pitomiji, opet drže da su u naponu nacionalisanja pre vek, vek i po, vispreni Dubrovčani nakon dubinske analize došli do zaključka - jebhote pa mi smo Hrvati.
Pa i ona Đenova, i ona Venecija napraviše državice sa svojim debelim zaleđem, ali ne i Dubrovčani. Ne, oni su baš tu gde jesu izgradili svoju republiku.Prkositi geografiji je bio primarni cilj, a i dokazati ostaloj braći Hrvatima da je moguće opstati u srpskom okruženju.
O istoriji uslovljenoj geografijom bi mogli po istom principu.
...

Prićaj ti šta oćeš, ali kod starih Dubrovčana ti u 17.00 moraš van dubrovačkih zidina ili slijedi bič po rebrima.

 

[veseli dabar]

Ne bih ja išao tim tonom....vuče mi na neke komplekse...

Opet gde je tu civilizacijski krug i domet...renesansni Dubrovnik, renesanse je bilo i u Niskim zemljama i na obali Baltika, misliš da je Provansa ostala u Francuskoj zbog renesansne civilizacije iz susedne Italije ili zbog francuske civilizacije sa francuskom renesansom u sebi...

A ako već komentarišeš, mogao bi da iskomentarišeš ceo post, a ne prvu rečenicu. Jer objašnjenje za prvu se nalazi u ostalim rečenicama.

Nema ti to veze sa kompleksima, to su činjenice. Možda su stari Dubrovčani imali komplekse od Srba, ne znam, znam samo da su Srbe držali pod posebnim nadzorom.

Ostalo nije vrijedno komentara. Odgovori sam sebi zašto su Srbi kada su se oslobađali Osmanlija isterali, pobili sve muslimane koji su govorili istim jezikom, zašto su im porušili sve džamije. Pa nisu to bili etnički Turci. To su bila njihova braća i sunarodnjaci. Zašto su Srbi istjerali sve svoje sunarodnjake koji su bili druge vjere?

 

[Ahil71]

Kaд смо код ренесансе и културног круга.
"Zanimljivo je da ste tokom ova četiri dana, kako ste rekli, posetili i kulturne lokacije u Srbiji, poznati ste kao ljubitelj umetnosti i kolecionar. Postoji li nešto posebno što vam se dopalo u Srbiji?

- Posebno me je fascinirao muzej fresaka, saznao sam više o samoj tradiciji, kako se tradicionalna vizantijska umetnost promenila u Srbiji, i preko Srbije postala poznata u Italiji, i vidite početak italijanske renesanse i .... Đota, kad posmatrate vizantijsku ikonografiju izmenjenu u Srbiji. Nisam znao koliko je važna veza Srbija bila u napretku renesanse.

Neko posebno umetničko delo?

- Videli smo danas kraljevski mauzolej, nikad nisam video takve mozaike, oduzimaju dah.

Pitam, jer je kultura često na trećem ili šestom mestu po važnosti. Obično su glavne političke i ekonomske teme. Retko govorimo o kulturnom potencijalu zemlje. Možda vi to gledate na drugi način.

- Posle jednog semestra iz ekonomije na univerzitetu, rekao sam da nikad neću biti ekonomista, pa sam diplomirao istoriju umetnosti. Za mene je kultura i njena važnost za turizam i čuvanje istorije u vreme teškoća velika. Ponekad umetnost čoveka podseti da postoje stvari koje su veće od individualnih problema."
http://www.rts.rs/page/stories/sr/s...3584/Forbs:+Milijarderi+će+doći+u+Srbiju.html

 

[oralni terorista]

Nema ti to veze sa kompleksima, to su činjenice. Možda su stari Dubrovčani imali komplekse od Srba, ne znam, znam samo da su Srbe držali pod posebnim nadzorom.

Ostalo nije vrijedno komentara. Odgovori sam sebi zašto su Srbi kada su se oslobađali Osmanlija isterali, pobili sve muslimane koji su govorili istim jezikom, zašto su im porušili sve džamije. Pa nisu to bili etnički Turci. To su bila njihova braća i sunarodnjaci. Zašto su Srbi istjerali sve svoje sunarodnjake koji su bili druge vjere?

Ja stalno vraćam na civilzacijski krug, kojeg si ti spomenuo, kao glavni argument, a ti polako dođe i do Osmanlija i džamija...dobro nećemo više...

 

[oralni terorista]

Renesansa....u Srbiji.
Pogledajte prilog 295097

UrBani ti meni ne deluješ da si istoričar, ali se ponašaš kao da jesi...tako da je tu već veliki znak pitanja nad tobom...

Vidim da ti je stil da nabacaš gomile poveznica (simpatična reč), a sve do jedne su nečije analize uglavnom nečijih ranijih analiza...i po pravilu su novijeg datuma. Sad mi svi očekujemo da će neki hrvatski analitičar iz 1986. ili 2006. samospoznati i svetu objaviti da je Dubrovnik srpski grad.

Ajde sad mi objasni (ako hoćeš, naravno) u tri do pet složenih rečenica zašto je u suštini Dubrovnik hrvatski grad i to za period do 1941. kao i sa istorijskim, političkim, ekonomskim, geografskim kontekstom plus princip
kontinuiteta.

 

[Urvan Hroboatos]

UrBani ti meni ne deluješ da si istoričar, ali se ponašaš kao da jesi...tako da je tu već veliki znak pitanja nad tobom...

Vidim da ti je stil da nabacaš gomile poveznica (simpatična reč), a sve do jedne su nečije analize uglavnom nečijih ranijih analiza...i po pravilu su novijeg datuma. Sad mi svi očekujemo da će neki hrvatski analitičar iz 1986. ili 2006. samospoznati i svetu objaviti da je Dubrovnik srpski grad.

Ajde sad mi objasni (ako hoćeš, naravno) u tri do pet složenih rečenica zašto je u suštini Dubrovnik hrvatski grad i to za period do 1941. kao i sa istorijskim, političkim, ekonomskim, geografskim kontekstom plus princip
kontinuiteta.

Zato što je etnički, kulturno, povijesno i identitetski hrvatski, a ne
bilo koje druge nacije.

I citat ti ima krivog autora, radi se o izrjeci Heraklita.

 

[Ahil71]

Eво шта о Србији каже један Србин католик из 15. века.
Malo djelo poštovanoga gospodina Martina de Segonis, po narodnosti Kotoranina, a porijeklom Srbina iz Novomonta, drukčije Novobrda, nazvanog po milosti božjoj Episkopa Ulcinjskog preblaženom Sikstu IV, Rimskom papi или у црногорској интерпретацији "Sam je o sebi rekao da je porijeklom iz Novog Brda, kotorske narodnosti (nazione Catarensis)" (исити образац, прескочили су да кажу да је Србин)
"Uostalom, sva mjesta koja smo pomenuli obiluju bogatstvom svih stvari i na mnogim mjestima rudnici minerala i svake vrste metala svi konačno izlivaju zlato slično šljunku koje samo izlazi sa padina brda na svjetlost. Ovim plijenom namamljeni varvari nijesu štedjeli nikakvog truda sve dok se nijesu dokopali plodne i prebogate pokrajine. "
http://www.montenegrina.net/pages/pages1/istorija/crnojevici/o_balkanskim_krajevima_i_narodima.htm
По паду Средњевековне Србије, средином 15. века, Српска елита се сели ка северу и југу. Богатство средњевековне Србије (оно што је спашено), гради Комарно, касније Будим, и, наравно Дубровник. Не треба да се стидимо ни османског Београда 15. века који је тада био један од највећих центара учености тадашње Европе.
Зна ли се каква је судбна овог блага?
"Деспот и његова супруга Ирина су тек касније сазнали за ослепљење синова. У време када су Гргур и Стефан ослепљени, Ђурађ је још увек боравио у Дубровнику и пратио даље вести. После дуготрајне опсаде 27. јуна 1441. Турци су заузели и Ново Брдо, а затим су, делимично и због присуства деспота у Републици св. Влаха, почели са притисцима на Дубровчане. Дубровачки Сенат није попуштао пред навалама султанових емисара да им се изручи деспот Ђурађ, али је и поред тога владар без државе био свестан свог неодрживог положаја. Након што су Ђурађ и његови пратиоци депоновали огромно богатство у новцу, племенитим металима и личној имовини[35]. Деспот је 26. јула 1441. напустио Дубровник и преко Сења се вратио у Угарску, где су његови посланици дирљивом беседом дирнули младог краља Владислава који је пристао да се измири са старим деспотом. Владислава је као угарског краља признао и Ђурђев зет, гроф Улрих II Цељски. Најпосле, папским посредовањем решен је 1442. и највећи сукоб у Угарској, спор између новог краља Владислава и краљице Јелисавете, удовице Албрехта Хабзбуршког, која је била мајка малолетног Ладислава, легитимног претендента на престо рођеног после очеве смрти 1440. Победе над Турцима ердељског војводе Јаноша Хуњадија, остварене управо 1441. на територији некадашње деспотовине, вратиле су веру у успешну борбу Угарске против Османлија[36][37]."
http://www.posmatrac.com/2010/09/blog-post.html
"Kada je procenio da se Bajazit I našao u teškom položaju zbog rata na severnim granicama, Vuk je pošao putem otpora. Približio se Veneciji, sultanovom suparniku na Levantu i Balkanskom poluostrvu. Postao je njen vazal, dobivši njena građanska prava za sebe i potomke. Onda je sultan rešio da ga satre. Dok su mu Turci zauzimali zemlju, prebacio je, u toku 1395, porodično blago u Dubrovnik. "
http://www.srpsko-nasledje.co.rs/sr-l/1998/11/article-5.html

 

[Casino Royal]

Eво шта о Србији каже један Србин католик из 15. века.
Malo djelo poštovanoga gospodina Martina de Segonis, po narodnosti Kotoranina, a porijeklom Srbina iz Novomonta, drukčije Novobrda, nazvanog po milosti božjoj Episkopa Ulcinjskog preblaženom Sikstu IV, Rimskom papi или у црногорској интерпретацији "Sam je o sebi rekao da je porijeklom iz Novog Brda, kotorske narodnosti (nazione Catarensis)" (исити образац, прескочили су да кажу да је Србин)

Ko je preskočio da kaže da je Srbin? Pa on sam za sebe kaže da je Kotorske narodnosti i da je porijeklom Srbin iz Novog Brda. Znači on nije Srbin, već Kotoranin, ali je svjestan srpskog porijekla.

 

[Ahil71]

Ko je preskočio da kaže da je Srbin? Pa on sam za sebe kaže da je Kotorske narodnosti i da je porijeklom Srbin iz Novog Brda. Znači on nije Srbin, već Kotoranin, ali je svjestan srpskog porijekla.

Па имаш цитат са "Монтенегрине". http://www.montenegrina.net/pages/pages1/istorija/crnojevici/o_balkanskim_krajevima_i_narodima.htm
"O njemu se zna da je bio sin Jovana de Segonis iz Kotora, da je bio kanonik crkve Svete Marije u Novom Brdu. Sam je o sebi rekao da je porijeklom iz Novog Brda, kotorske narodnosti (nazione Catarensis). Doktorat kanonskog prava stekao je 18. februara 1475 god u Padovi. "

 

[Casino Royal]

Па имаш цитат са "Монтенегрине". http://www.montenegrina.net/pages/pages1/istorija/crnojevici/o_balkanskim_krajevima_i_narodima.htm
"O njemu se zna da je bio sin Jovana de Segonis iz Kotora, da je bio kanonik crkve Svete Marije u Novom Brdu. Sam je o sebi rekao da je porijeklom iz Novog Brda, kotorske narodnosti (nazione Catarensis). Doktorat kanonskog prava stekao je 18. februara 1475 god u Padovi. "

A, to. Dobro, dobro. Mada opet koliko vidim naslov je boldovan, uvećan i napisan velikim slovima, a u njemu Segon jasno piše:

MALO DJELO POŠTOVANOGA GOSPODINA
GOSPODINA MARTINA DE SEGONIS PO
NARODNOSTI KOTORANINA A PORIJEKLOM
SRBINA IZ NOVOMONTA DRUKČIJE
NOVOBRDA NAZVANOG PO MILOSTI
BOŽJOJ EPISKOPA ULCINJSKOG
PREBLAŽENOM SIKSTU IV RIMSKOM PAPI

Znači ipak ništa nije sakriveno i preskočeno, već je Segonov tekst korektno prenesen. Ne bi bilo loše i uočiti šta Segon u svom tekstu podrazumjeva pod Srbijom

 

[Ahil71]

A, to. Dobro, dobro. Mada opet koliko vidim naslov je boldovan, uvećan i napisan velikim slovima, a u njemu Segon jasno piše:

MALO DJELO POŠTOVANOGA GOSPODINA
GOSPODINA MARTINA DE SEGONIS PO
NARODNOSTI KOTORANINA A PORIJEKLOM
SRBINA IZ NOVOMONTA DRUKČIJE
NOVOBRDA NAZVANOG PO MILOSTI
BOŽJOJ EPISKOPA ULCINJSKOG
PREBLAŽENOM SIKSTU IV RIMSKOM PAPI

Znači ipak ništa nije sakriveno i preskočeno, već je Segonov tekst korektno prenesen. Ne bi bilo loše i uočiti šta Segon u svom tekstu podrazumjeva pod Srbijom

У реду, промакло ми.

 

[Klaudije II Gotski]

Eво шта о Србији каже један Србин католик из 15. века.
Malo djelo poštovanoga gospodina Martina de Segonis, po narodnosti Kotoranina, a porijeklom Srbina iz Novomonta, drukčije Novobrda, nazvanog po milosti božjoj Episkopa Ulcinjskog preblaženom Sikstu IV, Rimskom papi или у црногорској интерпретацији "Sam je o sebi rekao da je porijeklom iz Novog Brda, kotorske narodnosti (nazione Catarensis)" (исити образац, прескочили су да кажу да је Србин)
"Uostalom, sva mjesta koja smo pomenuli obiluju bogatstvom svih stvari i na mnogim mjestima rudnici minerala i svake vrste metala svi konačno izlivaju zlato slično šljunku koje samo izlazi sa padina brda na svjetlost. Ovim plijenom namamljeni varvari nijesu štedjeli nikakvog truda sve dok se nijesu dokopali plodne i prebogate pokrajine. "
http://www.montenegrina.net/pages/pages1/istorija/crnojevici/o_balkanskim_krajevima_i_narodima.htm
По паду Средњевековне Србије, средином 15. века, Српска елита се сели ка северу и југу. Богатство средњевековне Србије (оно што је спашено), гради Комарно, касније Будим, и, наравно Дубровник. Не треба да се стидимо ни османског Београда 15. века који је тада био један од највећих центара учености тадашње Европе.
Зна ли се каква је судбна овог блага?
"Деспот и његова супруга Ирина су тек касније сазнали за ослепљење синова. У време када су Гргур и Стефан ослепљени, Ђурађ је још увек боравио у Дубровнику и пратио даље вести. После дуготрајне опсаде 27. јуна 1441. Турци су заузели и Ново Брдо, а затим су, делимично и због присуства деспота у Републици св. Влаха, почели са притисцима на Дубровчане. Дубровачки Сенат није попуштао пред навалама султанових емисара да им се изручи деспот Ђурађ, али је и поред тога владар без државе био свестан свог неодрживог положаја. Након што су Ђурађ и његови пратиоци депоновали огромно богатство у новцу, племенитим металима и личној имовини[35]. Деспот је 26. јула 1441. напустио Дубровник и преко Сења се вратио у Угарску, где су његови посланици дирљивом беседом дирнули младог краља Владислава који је пристао да се измири са старим деспотом. Владислава је као угарског краља признао и Ђурђев зет, гроф Улрих II Цељски. Најпосле, папским посредовањем решен је 1442. и највећи сукоб у Угарској, спор између новог краља Владислава и краљице Јелисавете, удовице Албрехта Хабзбуршког, која је била мајка малолетног Ладислава, легитимног претендента на престо рођеног после очеве смрти 1440. Победе над Турцима ердељског војводе Јаноша Хуњадија, остварене управо 1441. на територији некадашње деспотовине, вратиле су веру у успешну борбу Угарске против Османлија[36][37]."
http://www.posmatrac.com/2010/09/blog-post.html
"Kada je procenio da se Bajazit I našao u teškom položaju zbog rata na severnim granicama, Vuk je pošao putem otpora. Približio se Veneciji, sultanovom suparniku na Levantu i Balkanskom poluostrvu. Postao je njen vazal, dobivši njena građanska prava za sebe i potomke. Onda je sultan rešio da ga satre. Dok su mu Turci zauzimali zemlju, prebacio je, u toku 1395, porodično blago u Dubrovnik. "
http://www.srpsko-nasledje.co.rs/sr-l/1998/11/article-5.html

http://www.istorijskabiblioteka.com/art:mara-brankovic

Овај цитат о Ђурђу и Ирини и њиховим синовима, покладу итд си беше узео са сајта Историјска библиотека.

Зна се шта је било са Ђурђевим благом, његова деца су га узимала мало по мало из Дубровника (тако и знамо шта је све тачно било похрањено тамо) у складу са условима ранијег споразума. Укратко, Ђурђев поклад је исплаћен до 1459. када су три литре злата дате посланицима његове ћерке Маре, удовице Мурата II, и сина Гргура. Интересантно је да је Сенат републике том приликом одбио да прими "перле" и још понешто од ствари које су Мара и Гргур желели да депонују тамо.

Из те туре из 1459. је и занимљив случај поклада београдског митрополита Григорија који је 1440. посетио Дубровник у пратњи деспота Ђурђа. Митрополит је тада оставио на чување неке ствари које су припадале цркви. У међувремену је умро, па су 1459. Бранковићи били његови законити наследници. После три године натезања са дубровачким властима, Мара је успела да набави тражене уговорене знаке за подизање поклада, кључеве од бисага и кутија и списак заложених ствари. Тада је Мара добила два поклада митрополита Григорија (дакле, поред оног из 1440. био је још један). Иако је митрополитов печат био неоштећен у покладу из 1440. су недостајали: два златна прстена, три шипке и две женске минђуше од позлаћеног сребра. Марин посланик је био задовољан па је званично изјавио да ништа више неће потраживати (Из књиге Момчила Спремића, Деспот Ђурађ Бранковић и његово доба (друго издање), Београд-Бања Лука 1999, врло обимна и исцрпна књига (900 стр текста!), права енциклопедија о Српској деспотовини!)

Покладе у Дубровнику имали су и многи други наши владари, први ми пада на памет краљ Вукашин Мрњавчевић. Дубровачки документи о судбини поклада краља Вукашина откривају нам понешто о односу Марка и његове браће чега нема у наративним изворима, рецимо.

 

[oralni terorista]

Zato što je etnički, kulturno, povijesno i identitetski hrvatski, a ne
bilo koje druge nacije.

I citat ti ima krivog autora, radi se o izrjeci Heraklita.

To nije nikakav odgovor, znaš i sam. Još jednom te pitam, ako želiš odgovori...ako ne, pozdrav...


(Za citat znam da je original Heraklita, ali kako sam sad u fazi učenja nemačkog jezika, prvo sam "naišao"na ovu izreku kod ovog Otoa koji je istu izreku "prihvatio" u svom
"filozofiranju" zato sam je stavio kao njegovu)
Jel vidiš da imaš malo stav "ljute učiteljice".

 

[Urvan Hroboatos]

To nije nikakav odgovor, znaš i sam. Još jednom te pitam, ako želiš odgovori...ako ne, pozdrav...


(Za citat znam da je original Heraklita, ali kako sam sad u fazi učenja nemačkog jezika, prvo sam "naišao"na ovu izreku kod ovog Otoa koji je istu izreku "prihvatio" u svom
"filozofiranju" zato sam je stavio kao njegovu)
Jel vidiš da imaš malo stav "ljute učiteljice".

Ide Oto da se ota...nema veze.

Nego- pitanje je neozbiljno. Kad bi mi neki potpuno neobaviješteni stranac
postavio to pitanje, rekao bih mu da pročita sljedeću literaturu:

Vinko Foretić: Povijest Dubrovnika do 1808, 1-2
Robin Harris: Povijest Dubrovnika
Mihovil Kombol: Povijest hrvatske književnosti do Preporoda
Slobodan P. Novak: Povijest hrvatske književnosti, 1-3
Barbara Oczkowa: Hrvati i njihov jezik
Josip Lisac: Hrvatska dijalektologija
Nenad Vekarić: Razna djela o rodoslovlju Dubrovnika i okolnih mjesta, http://www.zavoddbk.org/index.php?option=com_content&task=view&id=2
...

Pa neka se javi kad svlada gradivo..

 

[Pumpaj Dinstanović]

..I tvoju dobrotu i razum izbrani
u dugu životu višnji boga da shrani,
i da tvoj slavan glas razumnijem uresom
to više svaki čas diže k nebesom;
od koga uresa, razuma i slave
višnji Bog s nebesa razlike države
u vrijednosti napuni, da vrijednos taj teče
u vijencu i kruni po svijetu daleče,
a navlaš kud jezik hrvatski prohodi,
neumrla po vas vik tuj vrijednos da hodi....

Mavro Vetranović, Dubrovnik: "Plemenitomu i vrijednomu gospodinu Petru Ektoroviću vlastelinu hvarskomu s velikijem priklonstvom", 1539.

Časti 'zbrana Niko i hvalo velika,
hrvatskoga diko i slavo jezika,
spjevaoče izvrsni, uresna kriposti...
Dubrovnik grad svitli i slavan zadosti
svake Bog nadili obilno milosti,
gospodom uresi, zakonmi i pravdom,
razlicim uzvisi imanjem i blagom,
svuda ga jes puna slava, svud on slove,
hrvatskih kruna gradov se svih zove,

Ivan Vidali, Korčula: "Poslanica Nikoli Nalješkoviću", 1564.

Tim narod Hrvata vapije i viče
da s' kruna od zlata kojom se svi diče.
Gospoda slavna pak bnetačka gdi čuju
da tebe hvali svak ljube te i čtuju.
Krkar se grad vami diči jak nevista
imavši drag kami srid zlata pričista.
A lijepi Dubrovnik sa svu moć te slavi:
"Ovi je blažen vik" cić tebe svak pravi.
Slave je tvoje Hvar novi pun i stari,
kojom te s neba zgar božja moć nadari.
Tijem ravni grad Zadar iz glasa upije
da imaš božji dar ki družim dan nije.
Šibenik još i Spljet s Kotorom svi druzi
scijene te kako cvijet srid zime na rusi

Nikola Nalješković Ivanu Vidaliju,

Bernardin Pavlović : "Priprauglegnie za dostoino rechi suetu missu i posli iste Boggu zahuaglegne / i zuagieno iz missala rimskoga i skupgleno, iz tomaçeno iz mnoghi ostaly devoti kniga i u' haruaski jezik pomgliuo i virno privedeno po Ozcu Fra Bernardinu Paulovichiu iz Dubrounika Reda Svetoga O. Franceska ... - U Mleczi, 1747 ."

Po mom sudu zanimljiv je pogled Radoslava Katičića koji objašnjava odakle pojava naziva hrvatski jezik za vrijeme renesanse u Dubrovniku i Boki:

"Glagoljaške knjige, i druge nastale pod njihovim utjecajem, proširile su se po nekadašnjim neretvanskim otocima Braču, Hvaru i Korčuli, po neretvanskom kopnu, dospjele su do dubrovačkoga kraja i do Boke. Vrela kojima raspolažemo ne daju jasnu sliku o njihovoj rasprostranjenosti u dubini kopnenoga zaleđa. S njima se proširio i naziv hrvatski do u predjele koji su bili daleko od staroga hrvatskoga vladanja, pa se hrvatsko ime kao naziv za jezik, a po tome i za narod, našlo i tamo gdje prvobitno nije bilo ukorijenjeno, svjedočeći tu o književnom i kulturnom, a ne o političkom zajedništvu. Pojavljuje se pak uvijek kao moguća zamjena za ime slovenski."

Radoslav Katičić, "Slověnski i hrvatski kao zamjenjivi nazivi jezika hrvatske književnosti" - evo imaš rad ovdje, to je ovaj drugi tekst na Herceg-Bosni: http://www.hercegbosna.org/STARO/ostalo/jezik2.html (Mislim da ovo nije čitav rad već je prekinut na jednom mjestu - imam osjećaj da bi bilo zanimljivo pronaći kompletan rad )

Hvala, mada samo da te podsjetim bilo je riječi o renesansnoj književnosti; to Zlatariću onda dodaje samo Vetranovića?

P. S. Je li to onaj isti Petar Hektorović koji zapisuje od Srba? Kolika hrvatsko-srpska povezanost kroz istorijsku retrospektivu...

 

[oralni terorista]

Ide Oto da se ota...nema veze.

Nego- pitanje je neozbiljno. Kad bi mi neki potpuno neobaviješteni stranac
postavio to pitanje, rekao bih mu da pročita sljedeću literaturu:

Vinko Foretić: Povijest Dubrovnika do 1808, 1-2
Robin Harris: Povijest Dubrovnika
Mihovil Kombol: Povijest hrvatske književnosti do Preporoda
Slobodan P. Novak: Povijest hrvatske književnosti, 1-3
Barbara Oczkowa: Hrvati i njihov jezik
Josip Lisac: Hrvatska dijalektologija
Nenad Vekarić: Razna djela o rodoslovlju Dubrovnika i okolnih mjesta, http://www.zavoddbk.org/index.php?option=com_content&task=view&id=2
...

Pa neka se javi kad svlada gradivo..

A ja pitao da mi ti objasniš....dobro nema veze...

 

[Лекизан]

Богумил Храбак - Турске провале и освајања на подручју данашње северне Далмације до средине XVI столећа.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Relevantni post sa druge teme; svi oblici na jednom mjestu:

Od oblika u upotrebi, Boško Bojović spominje sljedeći spisak, kada se osvrće na jezik u Dubrovačkoj republici:
* slavianski
* schiauo
* sermone seruiano
* sermo maternus raguseus
* raguzinski
* lingua illirica
* lingua serviana
* srpski ili rašanski
* lingua rasciana sive illirica
* dicitur serviano
* in seruiano

B. Bojović, Raguse (Dubrovnik) et L'Empire Ottoman. Les actes imperiaux ottomans en vieux-serbe de Murad II a Selim Ier. (1430-1520), Paris 1998.