Piše 100.000 vojnika po Moravčikovom tumačenju, ali to može biti značajno manja brojka zapravo. Aleksandar Andrić je pročitao 40.000, dok Tibor Živković tvrdi da je tu zapravo pisalo 20.000. Hiljada je vizantijska vojna jedinica koja sadrži 400 do 1.000 ljudi, tako da korektnije tumačenje bi bilo u tom slučaju od 40 do 100 hiljada, s tim što Andrić predlaže da je reč o najmanjoj vojnoj jedinici, što će reći 40 hiljada vojnika. Deluje da je Logosovo tumačenje čvršće od Živkovićeve teorije o greški i svega 20 hiljada.
No, zašto to misliš i zašto to nazivaš uopšte ludošću? Herodot piše da je oko 5 miliona Persijanaca došlo u Grčku. Znači, više od jedne četvrtine celokupne populacije čitavog Ahemenidskog carstva, od Sudana do Avganistana. Ako se u DAI nalaze preuveličani podaci o brojnom stanju hrvatske vojske (i koji nisu ni izbliza toliki koliko se često tvrdi), to ne znači da je Porfirogenit poludeo, već da ga je neko tako informisao.
Да, Моравчик преводи (
овдје стр 151) да су Хрвати располагали (значи Константин пише у прошлом времену, у садашњем времену умјесто бројки стоје тачкице, прва ствар јако чудна) војном силом од 100.000 пјешака, 60.000 коњаника, 80 галија и 100 лађа.
Тибор Живковић (
овдје стр 46) пише нешто другачије него си написао (грешке се догађају)
Да је Хрватска могла подићи 60 алагија коњаника, 60.000 пјешака, те поменути број галија и кондура.
Ту је и прорачун Александра Андрића (
овдје стр 5) који полази да су код коњице алагије бројале 50 коњаника (60х50=3.000), да су код пјешадије јединице хиљадиони које су бројале 400 до 1.000 пјешака, он је пошао да је у питању најмањи број (100х400=40.000), тако је дошао до броја од 47.700 војне силе (40.000 пјешака, 3.000 коњаника и остало по лађама)
Без обзира на различита тумачења Константиновог рукописа, тадашња Хрватска коју описује Порфирпгенит, значи 11 жупанија обухватала је тзв приморску Хрватску, простор од 20.000 км2 на којем је према процјенама (то прецизно примјећује и Андрић у приложеном дјелу) у Х вијеку битисало 120.000 душа.
На такву популацију чак и Андрићево тумачење јачине војске је апсолутно немогуће, овдје није преувеличано (уз претпоставку да се за војску могло подићи највише 5% од свеукупне популације што такође Андрић закључује) неколико пута него десетак и више пута и ту је невјероватно да би Константин без обзира који извор користио тако олако прихватио такву нереалну бројку.
Друга ствар која је чудна јесте да Константнин пише у прошлом времену док за тадашњу (тј половином Х вијека) бројност хрватске војске умјесто бројева имамо тачкице.
И трећа најчуднија аномалија у поглављу 31 јесте да се у читавом рукопису једино у том погављу и то на крају Константин бави бројношћу неке војске, у свим осталим поглављима војним капацитетима појединих народа или архонтија се уопште не бави.
За овакве аномалије тешко је наћи разумно објашњење, једино које ми пада на памет је да су у том поглављу унесене касније преправке. Ја друго не видим.
Занимљиво да се нико од хрватских историчара (Тибор и Александар јесу, али они су Срби) није позабавио уз критички осврт наводима о јачини хрватске војске у поглављу 31.
A to si, bukvalno, i uradio. Dukljanin ne navodi ime supruge Pavlomira i eto, to je ta Domaslava. Dok je celi taj narativ, zapravo, satkan znatno kasnije i u drugim izvorima nepotvrđen.
