Dobro, ima onaj članak Trpimira Vedriša, nastao posle polemike sa Tiborom tj. pod njegovom inspiracijom:
Прелетио сам приложени рад, који помало дјелује као наручени урадак са сврхом одбране неодрживог гдје аутор у тенденциозности олако губи мјеру.
Када се бавимо овом проблематком, важно је установити о којој територији се ради и о којој популацији.
И ту аутор даје низ претпоставки, износи фантастичне бројке гдје се тежи прогурати
Prelazeći na problem Porfirogenetove vijesti Nazor najprije navodi mišljenja različitih autora o mogućem broju stanovnika Hrvatske u 10. st. utemeljena na Pofirogenetovim podacima. Te pretpostavke, koje se opravdano mogu nazvati nagađanjima, variraju od 500.000 do 3.500 000.
Navodeći, ali i odbacujući izračun prema kojem je svaki četvrti stanovnik Hrvatske bio „vojni obveznik“, Nazor zaključuje da je „tek nešto vjerojatnija pretpostavka da je … svaki peti stanovnik bio vojno sposoban“, na temelju čega zaključuje da je u tadašnjoj Hrvatskoj „moralo živjeti najmanje oko 825.000 stanovnika“.
Uspoređujući iznesene pretpostavke s mobilizacijskim potencijalima suvremenih država, Nazor navodi da bi „gornja granica podnošljivog“ naprezanja mogla biti oko 4-5 % stanovništva što bi značilo da bi, ako je Porfirogenetovavijest točna, Hrvatska sredinom 10. st. morala imati preko 3.000 000 stanovnika.Odbacujući taj broj kao pretjeran (čak i u slučaju „vrlo velike, ali upitne površine Hrvatske“), odbacuje i mišljenje prema kojem bi Porfirogenet u svojem izvješću mislio na cjelokupno vojno sposobno stanovništvo. Glavni argument protiv takvoga tumačenja za Nazora je jasno određivanje rodova vojske u razmatranom odlomku.
Pokušavajući odrediti najveći mogući broj stanovnika, Nazor uzima u obzir „vjerojatno pretjerani“ opseg ranosrednjovjekovne Hrvatske (koji bi, prema V. Klaiću, pokrivao nekih 110.000 km2) te dolazi do zaključka da je na tome prostoru moglo živjeti između 440.000 i 880.000 stanovnika (110.000 km2 x 4, odnosno 8).
да је Хрватска у доба Порфирогенита обухватала невјероватних 110.000 км2 (читава данашња територија Хрватске, БиХ и још мало приде) или тек нешто мање. Проблем је што Константинов рукопис не даје ни мрву вјероватноће таквој фантастичној претпоставци, напротив териториј који описује, 11 жупанија обухвата тзв приморску Хрватсклу, оквирно око 20.000 км2 (у чему се слажу и Тибор Живковић и Александар Андрић), па чак и да се простирао тај теритој до Саве (тешко ал ајде) то је опет 25-30.000 км2.
Још фантастичније су претпоставке да се војно могла ангажовати петина или четвртина становништва. То нико никад у историји није успио, посебно у средњовјековном или античком времену када је новачење војника пратило брдо проблема, ни у Риму у првим деценијама републике када је успостављен концепт грађанина-војника нису били ни близу таквог омјера, Логосова процјена да је у раном средњем вијеку највише 5% популације (са нагласком на највише) могло бити новачено у војску по мени није нереална.
Ако ништа, Ведриш се барем покушао позабавити овом проблематиком, у закључку примјећује да су раније прихваћена схватања хрватских историчара некритичка (могао је вала комотно написати будаласта јер јесу), утисак је да доста позитивно гледа на Тиборов урадак.
При чему сам уз пуно поштовање и Тиборовог приступа и посвећености, критичан јер је олако прихватио претпоставку о насељености од 15 становника по 1 км2 (у Х вијеку је само Италија имала такву или већу насељеност, чак су Андалузија, Француска и Анадолија, тада кудикамо бољи простори за живот, били око или испод те препоставке, Балкан је свакако не рачунајући ужи приобални појас био тада рјеђе насељен).
Но поред чињенице да су војни ефективи чији год прорачун узели, Андрићев, Тиборов или Моравчиков превод, увећани 10 или 20 пута од оних који су у најбољем случају могли бити, лебди још једно важније питање.
Како то да се Порфирогенит или "анонимни сарадник"у читавом дјелу не баве војним ефективима ниједне земље или народа, па чак ни Печенега који су за Косту од примарне важности, већ само у том поглављу?
. A ne zna zato sto je neki naucnik namerno razlicito zapisao nazive jezera, u prvom slucaju na izvoru Dunava to je jezero Mors dok je u drugom slucaju, tamo dokle se Sloveni prostiru, to jezero zapisano kao Murs. I sad oni jadni nesrecni ne znaju gde je to jezero Murs pa ga traze i mecu tamo-amo 
