Ma zar je bitno u cijem je vlasnistvu ova drzava?Zar je ovo uopste drzava?Cula sam dobru izjavu-Srbija je kazneno popravna parcela za Srbe.U skladu sa tim , zar je bitno sto nam kroje sudbinu neki Miskovici,Karici,Dinkici,Kostunice....Neka kupe sve,i nas kao roblje.Kad ne umemo sami da se dogovorimo,podrzavamo kao narod i borimo za sebe i treba da nas drze u ovakvoj situaciji.
Само употребом говњивих мотки можемо да се спасемо ових НАПАСТИ ОЛИЧЕНИХ У ПРЕСВУЧЕНЕ КОМУЊАРЕ СМРДЉИВЕ КОЈЕ ДАНАС ИЗИГРАВАЈУ ПО СРБИЈИ "КАПИТАЛИСТЕ" - СТОКА КОЈА НИШТА НЕ ПРОИЗВОДИ НЕГО САМО НАРОДУ СВОЈИМ "МАРЖАМА" И УГРАЂИВАЊЕМ У ЦЕНУ ПРОИЗВОДА ДЕРЕ КОЖУ СА ЛЕЂА !
Hrvatska kompanija „Agrokor“ širi mrežu maloprodaje u Srbiji, a i u regionu
Todorić protiv Miškovića
Vlasnik najvećeg trgovačkog lanca u Hrvatskoj Ivica Todorić kupio je u Srbiji „Dijamant“, „Frikom“, koji su vlasnici Kikindskog mlina, „Ideu“ i „Nanu“. Cilj ovog biznismena je da zauzme petinu tržišta
BEOGRAD - Hrvatska kompanija „Agrokor“ Ivice Todorića preko preduzeća „Idea“ početkom novembra otvorila je hipermarkete u Leskovcu i Subotici. Ova firma inače jug Srbije pokriva preko prodajnih objekata „SL gros“, koji su ranije bili u vlasništvu Rodoljuba Draškovića, odnosno njegove kompanije „Svislajon“. Tako je prvi hipermarket u Leskovcu „Zlatan trag“ koji je bio u vlasništvu lokalnog biznismena, a posle „SL grosa“ kroz naplatu dugova, sada u rukama hrvatskog „Agrokora“.
LJerka Puljić, potpredsednik „Agrokora“, nedavno je izjavila da im je cilj da osvoje petinu srpskog tržišta. Na taj način će sigurno postati najozbiljniji konkurent „Delti“ Miroslava Miškovića, pošto je propao dogovor o partnerstvu. „Agrokor“ je inače stigao u Srbiju 2003. godine kada je na tenderu kupio najvećeg srpskog proizvođača smrznute hrane „Frikom“, što ih je sa socijalnim programom i investicijama koštalo preko 40 miliona dolara. Konkurent u ovoj privatizaciji bila im je grčka „Delta“. Hrvati su se pokazali kao dobre gazde, isplativši po 500 dolara svakom radniku, a ovo preduzeće iz Padinske skele, nadomak Beograda, ratosiljalo se dugova od 13 miliona evra i svake godine beleži rast profita.
Godinu dana kasnije pazarili su indirektno preko inostranog fonda fabriku ulja „Dijamant“, gde su za 67 odsto vlasništva dali 30 miliona evra. Jedan od direktora „Agrokora“je tada najavio širenje posla kroz zakup još 15.000 hektara oranica za proizvodnju sirovina. Preko „Dijamanta“ i „Frikoma“ Todorić je vlasnik Kikindskog mlina.
DIREKTOR IZ DIN-A
Zanimljivo je da je na čelu niškog „Agrokora“ bivši finansijski direktor Fabrike duvana Slavoljub Dragićević, kojeg je kompanija „Filip Moris“ po kupovini ove fabrike „ispratila“ sa pozamašnom otpremninom. Dragićević je ovih dana van Niša i nedostupan za novinare.
KUPOVINA U TURSKOJ
„Agrokor“ je ušao u najuži izbor za kupca jednog od najvećih trgovačkih lanaca u Turskoj - „Migros Turka“. U slučaju kupovine „Agrokor“ bi pokrio tržište od 70 miliona stanovnika. Osim kupovine većinskog udela (51 odsto) od glavnog akcionara porodice Koc, „Agrokor“ mora da otkupi i akcije ostalih akcionara. Ova transakcija vredna je 3 milijarde dolara. Mustafa Koc je poznat kao biznismen kome je trgovina samo deo njegovog poslovnog carstva. Poslovi porodice Koc čine oko 13 odsto turskog BDP-a, a Koc za suvlasnika svoje banke ima italijansku Unikredit banku, koju je i „Agrokor“ izabrao za savetnika u preuzimanju „Migrosa“.
Iako je bilo i negativnog odijuma u javnosti zbog nadiranja hrvatskog kapitala, to nije sprečilo biznismena Ivicu Todorića da nastavi sa investiranjem u Srbiji, pa je krajem 2004. godine od Envera Muhovića kupio „Ideu“, jednu od najvećih domaćih velikoprodaja. Muhović je ovu transakciju krio kao zmija noge, pa se ne zna koliko je koštala. „Agrokor“ je posle toga izgradio u Novom Beogradu veliki hipermarket, gde se građani Srbije povremeno mogu videti kako kreću u stampedu na robu sa sniženim cenama.
Todorić se locirao i u Nišu preko trgovačke imperije „Nana“, koju je stvorio biznismen Tomislav Sekulović, a koja je svojom maloprodajom i velikoprodajom „pokrivala pola Srbije“. U međuvremenu je na centralnom niškom keju Sekulović podigao hotel „Niški cvet“, a „Nanu“ prepustio svojoj ćerki i zetu, ali nikada nije objasnio zašto se, osim hotela, „povukao iz biznisa“. Sekulovićev zet i kći su na lokaciji nedaleko od aerodroma, dva meseca pre nego što će je prodati „Svislajonu“, otvorili velelepni „keš end keri“ objekat sa oko 10.000 kvadrata, koji je bio jedan od prvih velikih niških megamarketa, a „Nana“ je držala i još jedan maloprodajni objekat u bivšem niškom marketu „Gavrilović“. Glavni posao i dalje joj je bila velikoprodaja. „Nana“ je prodata „Svislajonu“ Rodoljuba Draškovića 2005. godine, da bi je Drašković ove godine prodao hrvatskom „Agrokoru“ i sada je u bivšoj „Nani“ u toku novo organizaciono prestrojavanje.
Nezvanično, od bivših radnika „Nane“ saznajemo da je bilo jasno da i „Svislajon“ i „Agrokor“ ne kupuju „Nanu“ da bi je razvijali, već da žele tržište koje je ona pokrivala u Srbiji, ali i vrlo atraktivne objekte kojima raspolaže u Nišu. Inače, Drašković nikada nije objasnio zašto je, ubrzo pošto je kupio, „Nanu“ praktično preprodao „Agrokoru“ i uz kakvu „ličnu matematiku“.
O daljem širenju „Agrokora“ u Srbiji iz ove hrvatske kompanije nismo dobili odgovor, a ni u „Svislajonu“ nisu bili spremni da objasne svoje poslovne veze sa „Agrokorom“ i koji deo tržišta su im ustupili.
Autor:
Zorica Mihajlović
.......ma salim se, valjda ta opcija nije vise u opticaju..........
