Србија у Регести папе Иноћентија III

[Pumpaj Dinstanović]

Imaš li objašnjenje zašto do ovoga još nije došlo?

Bože, kakvo pitanje.

 

[АнаиванГорд]

Ma jasno. Ali nije da se tu radi o milijunima jbt. Pa valjda bi se svaki povjesničar tukao za takvu priliku, realno. Valjda vlada ima svakome barem za tri parizera dnevno

Ма, то није ствар новца, нису то не знам какве паре и за наш стандард. Ако ми верујеш када би знао да ће да ми дају приступ тамо, за пар година бих сам скупио и обајавио би све што нађем за џабе.
Проблем је што то никога не интересује.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ма, то није ствар новца, нису то не знам какве паре и за наш стандард. Ако ми верујеш када би знао да ће да ми дају приступ тамо, за пар година бих сам скупио и обајавио би све што нађем за џабе.
Проблем је што то никога не интересује.

Zapravo interesuje mnoge, ali u najčešćem slučaju kada nešto nekog interesuje, on to hoće da neko drugi uradi, a ne on.

A i ne bih se složio baš sa tobom sa nije stvar novca. Video sam koliko je smeštaj u Rimu, i to još relativno blizu Vatikana. I cene hrane. To je ozbiljan poduhvat koji zahteva i dosta vremena. Dakle, treba sve to obezbediti pre svega, unapred.

Je li ti misliš da se Marko Jačov tek onako ušetao sam bezveze kada je objavljivao iz arhiva Kongregacije za propagandu vere iz XVII veka. Potrebno je dosta stvari da se poklopi (za to i služe ti grantovi) da bi se svi uslovi ispunili da se tako neki poduhvat i ostvari.

Ovo nije druga polovina XIX veka kada istoričar zapravo sve što radi radi iz hobija, jer je finansijski obezbeđen svakako kao pripadnik imućne elite, pa sebi može da dopusti sve i svašta, da se šeta malo naokolo, itd.

 

[Ebisclaus]

Bože, kakvo pitanje.

Pa jbt valjda bi dobili dozvolu da se pobrinu za usrani službeni zahtjev. Šalju se ozbiljni povjesničari a ne Sandra Afrika.

 

[АнаиванГорд]

A i ne bih se složio baš sa tobom sa nije stvar novca. Video sam koliko je smeštaj u Rimu, i to još relativno blizu Vatikana. I cene hrane. To je ozbiljan poduhvat koji zahteva i dosta vremena. Dakle, treba sve to obezbediti pre svega, unapred.

Ма немој да ме зезаш, два месеца у Риму, смештај и клопа колико може да кошта!?
На крају крајева, ако се нема пара један кревет у амбасади увек може да се нађе. И на крају, што се хране тиче, неће тамо да шаљемо крокодила него истраживача

 

[АнаиванГорд]

Zapravo interesuje mnoge, ali u najčešćem slučaju kada nešto nekog interesuje, on to hoće da neko drugi uradi, a ne on.

Што по мени аутоматски значи да га не интересује.
А слажем се да интересује многе нормалне људе.

 

[Ebisclaus]

Ма, то није ствар новца, нису то не знам какве паре и за наш стандард. Ако ми верујеш када би знао да ће да ми дају приступ тамо, за пар година бих сам скупио и обајавио би све што нађем за џабе.
Проблем је што то никога не интересује.

Vjerujem ti, zašto ne. Ne kužim argumentaciju kolege Q. i gdje je točno problem? Ponavljam, valjda bi se svaki povjesničar tukao za takvu priliku. Smještaj i hrana za nekoliko ljudi...za ajde reći ćemo.. godinu dana. Nisu to Bog zna kakve pare. Garantiram ti da bi se skupilo dovoljno love i putem neke kampanje za prikupljanje novca. Tako da bi mafijašku vladu jedino "koštao" papir i poštanska marka za službeni zahtjev.

 

[АнаиванГорд]

Ovo nije druga polovina XIX veka kada istoričar zapravo sve što radi radi iz hobija

Па морамо да будемо свесни да ако нешто стварно хоћемо онда то за нас мора да буде друга половина 19-ог века, а таквих људи сигурно има.
А тих што хоће да троше паре од народа и као нешто раде, искрено да ти кажем ја бих то у рудник једно шест месеци, да осети шта је рад, да прима плату и све топло оброк, превоз, али да ради као и остали, па га после тога питам јел хоћеш ти у Ватикан да истажујеш или нећеш?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Terate me da zažem sad malo u politiku, ali mislim da je dosta bilo.

Izguglajte ministarku Micu Zavetnicu koja poklanja 6 ventilatora. Eto, neka bude barem to.

 

[АнаиванГорд]

Vjerujem ti, zašto ne. Ne kužim argumentaciju kolege Q. i gdje je točno problem? Ponavljam, valjda bi se svaki povjesničar tukao za takvu priliku. Smještaj i hrana za nekoliko ljudi...za ajde reći ćemo.. godinu dana. Nisu to Bog zna kakve pare. Garantiram ti da bi se skupilo dovoljno love i putem neke kampanje za prikupljanje novca. Tako da bi mafijašku vladu jedino "koštao" papir i poštanska marka za službeni zahtjev.

Проблем је што је овај Свет отишао у аут и што сви нешто глуме, и глуме животе које живе, е то је проблем с људима данас. И што је најгоре то није само код нас, у том случају би имао неке наде.

 

[АнаиванГорд]

Terate me da zažem sad malo u politiku, ali mislim da je dosta bilo.

Izguglajte ministarku Micu Zavetnicu koja poklanja 6 ventilatora. Eto, neka bude barem to.

Браво, то је то, 4 или 6 вентилатора то бих могао и ја да им купим али би ме било срамота то да објавим.

 

[FDDD]

Terate me da zažem sad malo u politiku, ali mislim da je dosta bilo.

Izguglajte ministarku Micu Zavetnicu koja poklanja 6 ventilatora. Eto, neka bude barem to.

Ma jasno, kad vlast mora po svaku cenu da ugura Rio Tinto da eksploatiše litijum jer će inače bankrotirati, tek tu nema ništa od novca za slanje nekih likova koji će nešto da brljaju po vatikanskim arhivama a od koje režim neće imati nikakve koristi za sebe.
Novca u stvari ima i može da se obezbedi samo da je političke volje za time.

Da se pokrene neka peticija? Ako je masovna, možda režim shvati da bi od toga moglo biti medijske koristi za njih.

 

[Statler and Waldorf]

@Statler and Waldorf ispravi me ukoliko grešim, ali (trapezuntski) car Aleksije I Veliki Komnin se u periodu 1219-1221 odrekao svoje pune imperijalne ambicije, preuzeo titulu samodršca Istoka (ili tako nešto?) i de jure prihvatio latinskog cara?

Time trapezuntski car nikako nije mogao biti potencijalna adresa, umesto nikejskog?

Велики Комнини из Трапезунта званично су се одрекли својих права и претензија на ромејски царски престо тек споразумом о браку Јована II Великог Комнина са ћерком Михаила VIII Палеолога. међутим, већ у време Савиних припрема за пут било је јасно да су владари Трапезунта избачени из сваке озбиљне приче око обнове Ромејског царства.

 

[Statler and Waldorf]

Mислим да има на Охридским повељама 1. и 2. не знам сад на памет али ушле су и неки делови Срема.Пронаћићу и поставићу тачно.

све области западно од Софије простор су тзв. Бугарске архиепископије, која је као привремено решење (а испоставило се да је трајно стање) стављена под врховну управу Цара Ромеја.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Велики Комнини из Трапезунта званично су се одрекли својих права и претензија на ромејски царски престо тек споразумом о браку Јована II Великог Комнина са ћерком Михаила VIII Палеолога. међутим, већ у време Савиних припрема за пут било је јасно да су владари Трапезунта избачени из сваке озбиљне приче око обнове Ромејског царства.

Kad je bio taj sporazum?

 

[Statler and Waldorf]

Kad je bio taj sporazum?

1282. кад је Јован II отпутовао у Цариград ради венчања, мада су ти преговори трајали неко време и пре самог пута. Јованови наследници су само Цареви Истока (Анатолије).

мада треба узети у обзир и то што је један од браће Великих Комнина оснивача Трапезунтског царства, Давид, прихватио врховништво латинских господара.

 

[Pumpaj Dinstanović]

1282. кад је Јован II отпутовао у Цариград ради венчања, мада су ти преговори трајали неко време и пре самог пута. Јованови наследници су само Цареви Истока (Анатолије).

мада треба узети у обзир и то што је један од браће Великих Комнина оснивача Трапезунтског царства, Давид, прихватио врховништво латинских господара.

Pa to je nebitno za kontekst 1219-1221.

 

[Statler and Waldorf]

Pa to je nebitno za kontekst 1219-1221.

пре Савиног пута, браћа Велики Комнини (Алексије I и Давид) већ су били озбиљно потиснути са стратешких прилаза Цариграду и избачени из даље игре око обнове ромејског царског наслеђа. а Давид, који је управљао областима Пафлагоније и одатле угрожавао поседе Теодора Ласкариса у Витинији, признао је власт Хенрика I Фландријског и постао његов вазал и поданик. то је свакако умањило престиж потомака Комнина и нанело огромну штету њиховом угледу у грчком свету.

 

[Pumpaj Dinstanović]

пре Савиног пута, браћа Велики Комнини (Алексије I и Давид) већ су били озбиљно потиснути са стратешких прилаза Цариграду и избачени из даље игре око обнове ромејског царског наслеђа. а Давид, који је управљао областима Пафлагоније и одатле угрожавао поседе Теодора Ласкариса у Витинији, признао је власт Хенрика I Фландријског и постао његов вазал и поданик. то је свакако умањило престиж потомака Комнина и нанело огромну штету њиховом угледу у грчком свету.

A je li Aleksije I tada priznavao latinskog cara?

 

[Statler and Waldorf]

A je li Aleksije I tada priznavao latinskog cara?

мислим да није. Алексије је своју пажњу углавном усмеравао на Понт и његове важне луке, док се Давид бавио западним областима ближим Цариграду и тако дошао у непосредан сукоб са Теодором Ласкарисом.

 

[Pumpaj Dinstanović]

мислим да није. Алексије је своју пажњу углавном усмеравао на Понт и његове важне луке, док се Давид бавио западним областима ближим Цариграду и тако дошао у непосредан сукоб са Теодором Ласкарисом.

To onda moramo tretirati kao spor između dva cara.

 

[Statler and Waldorf]

To onda moramo tretirati kao spor između dva cara.

као и спор између двојице папа. легитиман је онај који се одржи. Никејци су се одржали и успели у својим намерама. Трапезунт није, као ни Солун.

 

[Pumpaj Dinstanović]

као и спор између двојице папа. легитиман је онај који се одржи. Никејци су се одржали и успели у својим намерама. Трапезунт није, као ни Солун.

Solun tada nije figurisao; to je nebitno.

Znam da su se Nikejci održali, ali ovde pitanje koje postavljam jeste specifično o stanju u vreme te ključne faze, 1218-1221. Treba imati i tadašnju situaciju na umu.

Ako postoji neki spor između dva cara, onda je otvoreno pitanje koji je legitimna adresa.

 

[Statler and Waldorf]

Solun tada nije figurisao; to je nebitno.

Znam da su se Nikejci održali, ali ovde pitanje koje postavljam jeste specifično o stanju u vreme te ključne faze, 1218-1221. Treba imati i tadašnju situaciju na umu.

Ako postoji neki spor između dva cara, onda je otvoreno pitanje koji je legitimna adresa.

слажем се. с тим што су Никејци тад већ несумњиво деловали као (нај)озбиљнији претенденти на ромејско царско наслеђе.

 

[АнаиванГорд]

Судећи по околностима које су биле у црквеном смислу на нашим просторима, мислим да Сава и није морао нешто превише да се труди за добијање аутокефалности, вероватно и много мање него што ми мислимо.