Вукан одговара на папино писмо....
“CLXXVI. LITTERAE REGIS WLCANI DIOCLIAE ATQUE DALMATIAE AD DOMINUM PAPAM. Se et regnum suum pontifici commendat, et hortatur ut ad Ungariae regem scribat de expulsione haereticorum. Beatissimo atque sanctissimo Patri et domino INNOCENTIO Dei gratia sacrosanctae Romanae Ecclesiae summo pontifici et universali papae, WLCANUS eadem gratia Diocliae atque Dalmatiae rex, salutem et devotionis affectum.
Venientibus ad nostram praesentiam domino Joanne capellano et domino Simone religiosis et discretis sanctae catholicae et apostolicae sedis legatis, amodo jucundati sumus: quia sicut solis splendor in virtute sua radians totum orbem videtur illustrare, ita illorum sancta et salubri praedicatione totum regnum nostrum creditur fore illustratum. Unde merito dicimus: Visitavit nos oriens ex alto (Luc. I, 78). Illorum itaque probitate et scientia nos informati, Deo et paternitati vestrae innumeras grates rependere curamus, qui ad nos misistis, quales in voto semper habuimus suscipiendos, divino munere praeditos, quia omne datum optimum et omne donum perfectum desursum est. Praesentatis igitur litteris vestris, intelleximus, quia postulationibus nostris apostolatus vestri beatitudo misericorditer acquievit. Unde nos cum magna animi devotione praecepimus ut per totum regnum nostrum omnia quae secundum Deum sunt ordinent et confirment; quae autem contraria sunt, juxta illud propheticum, evellant et destruant. Accedentes itaque ad locum ubi antiquitus concilium celebrari solitum fuit, sanctum synodum celebrare studuerunt, de vitiis et virtutibus subtiliter disserentes, in communi Deo et beatissimae Mariae perpetuae virgini et beato Petro apostolorum principi nec non et apostolatui vestro laudem praeconia persolventes. Interea noverit paternitas vestra, quia augustali stemmate undique insignimur et, quod gloriosius et beatius est, vestri generosi sanguinis affinitatem habere cognovimus. Igitur innotescimus quia in voto habuimus nunc legatos nostros ad pedes beatitudinis vestrae transmittere. Sed quia terram illam turbatam esse audivimus, facere non potuimus: quia vestris legatis ubique debita reverentia exhibetur; sed nostri, dum illuc ire voluerint, cum magna honoris magnificentia, damna forsitan et exitium patientur. Sed dum opportunum aut congruum tempus affuerit, honorificentius faciemus; qui sanctae exhortationis vestrae verba perferant, quae dulciora nobis sunt super mel et favum. Siquidem sperantes et certum tenentes, quia ex quo vicarius Domini nostri Jesu Christi existis, ipse per te nobis aditum regni coelestis aperire dignetur. Et quia nullo in hoc saeculo indigemus, multum rogamus ut pro nobis peccatoribus preces ad Dominum fundatis. Demum vero paternitatem vestram nolumus latere quia haeresis non modica in terra regis Ungariae, videlicet Bessina pullulare videtur, in tantum quod peccatis exigentibus, ipse Bacilinus cum uxore sua et cum sorore sua, quae fuit defuncti Mirosclovichemensi, et cum pluribus consanguineis suis seductus, plusquam decem millia Christianorum in eamdem haeresim introduxit. Unde rex Ungariae exacerbatus, illos ad vestram praesentiam compulit venire a vobis examinandos. Illi autem simulatis litteris redierunt, dicentes a vobis concessam sibi legem. Unde rogamus ut regi Ungariae suggeratis ut eos a regno suo evellat, tanquam zizania a tritico.
Превод:
ПИСМО КРАЉА ДУКЉЕ И ДАЛМАЦИЈЕ ВУКАНА ГОСПОДИНУ ПАПИ. Он себе и своје краљевство препоручује папи и позива га да пише угарском краљу о протеривању јеретика. Најблаженијем и најсветијем Оцу и господину Иноћентију по Божијој милости првосвештенику Римске цркве и Папи свих, Вукан по Божијој милости краљ Дукље и Далмације, упућује поздрав и изражава оданост.
Веома смо се обрадовали када нам је дошло побожно и уважено посланство свете католичке и апостолске столице – капелан Јован и господин Симеон; јер, као што блештави сјај сунца силом својом обасјава читав свет, тако ће њихова света и исцелитељна проповед осветлити сво наше краљевство. Зато с правом кажемо: посетила нас сила са висине.
Стога, пошто нам је указана част да будемо поучени њиховом знањем, настојимо да узвратимо неизмерну захвалност Богу и Вашој очинској бризи, јер такве сте нам послали какве смо у нашим молитвама искали да добијемо, божанским даром даривани, „јер одозго је сваки најбољи поклон и сваки савршени дар“. Из Вашег писма смо схватили да је Ваше апостолско блаженство милостиво прихватило наше молбе. Ми смо, наиме, с особитом преданошћу намерили да се у нашем краљевству уређује и утврђује све оно што је по Богу, а оно што је противно њему да се – према оном славном пророштву – искорењује и уништава.
Када су дошли на место где се у старо време обично одржавао сабор, ту су одржали свети скуп на коме се до танчина расправљало о пороцима и врлинама и сви су једнодушно хвалили Бога и најблаженију Девицу Марију и светог Петра, првог међу апостолима, а и Ваше апостолство. Осим тога, Ваше очинство зна да смо овенчани Вашом узвишеном круном и, оно што је нама још драже и милије, знамо да имамо наклоност ваше племените крви.
Са надом и вером вас Силно молимо да за нас грешнике узнесете молитве Господу, јер сте намесник Господа нашег Исуса Христа, „јер је слух Царства небеског кроз тебе благоизволео да се отвори за нас, јер нам ништа овоземаљско није потребно.
Особито не желимо да тајимо од Вашег очинства да је јерес преко мере ојачала у земљи угарског краља, односно Босини (Босни), толико чак да је сам Бакилин (бан Кулин) заведен заједно са својом женом и својом сестром, која је била жена покојног Миросклава Захумски, и са многим својим рођацима, те је у ту јерес увео више од десет хиљада хришћана.
Због тога огорчен, краљ Угарске натерао их је да к Вама дођу и да их Ви испитате, а они су се вратили са лажним писмом говорећи да сте их Ви озаконили. Зато Вас молимо да краљу Угарске саветујете да их издвоји из свога краљевства као што се кукољ одваја од жита.
[1] Regesta sive epistolae 1/IIB.
