Србија у Регести папе Иноћентија III

АнаиванГорд

Poznat
Moderator
Poruka
7.183
Веома важан период за Србију је био прелаз из 12'ог у 13'и век.
Живу дипломатску активност с папом Иноћентијем су водили Вукан и Стефан Првовенчани; први због добијања статуса архиепископије за Бар а други због добијања краљевске круне. Десетак писама постоје између папе, Вукана, Стефана, барског и калочког архиепископа, али и угарског краља којем се папа обраћа због тражења краљевског венца од стране Стефана.
Углавном, свима које то интересује мање'више је познато шта се дешавало, међутим, не би било лоше да видимо садржине тих писама и како се одвијала дипломатија српских владара с Римом. У наставку ћу поставити пар писама и њихов превод (неки од превода можда неће бити перфектни пошто су у личној режији, али се надам неће одступати превише од суштине, а можда ће неко моћи и да коригује те преводе).
 
Poslednja izmena:
Ово писмо спада у прву годину понтификата папе Иноћентија 3, дакле, у 1198'у годину - поставићу и оригинал и превод...
“DXXVI. VULCANO ILLUSTRI REGI DALMATIAE ET DIOCLIAE. Ut legatos apostolicos reverenter accipiat et officium suum exsequi permittat. (Datum, ut supra. ) Ut evidentius evangelica doctrina pateret et in omnem terram, juxta verbum propheticum, sonus apostolorum exiret et in fines orbis terrae verba diffunderentur ipsorum, noster Dominus et magister, qui praebuit nobis exemplum ut sequamur vestigia ejus, discipulos suos per universas mundi partes ad praedicandum direxit, dicens eis juxta evangelicam veritatem: Euntes in mundum universum, praedicate Evangelium omni creaturae (Marc. XVI, 15). Quam siquidem observantes constitutionem providam et salubrem Rom. pontifices, vicarii Jesu Christi, qui in beato Petro apostolorum Principe ab ipso Domino receperunt plenitudinem potestatis et constituti sunt super gentes et regna, ut juxta verbum propheticum evellant et destruant, aedificent et plantent, quia suam non possunt ubique praesentiam exhibere, per varia mundi climata a suo latere aliquos dirigunt et transmittunt, qui fideles in fide consolident, corrigenda corrigant, de agro Domini nociva destruant et utilia plantare procurent. Intelligentes igitur per litteras tuas nostro apostolatui praesentatas tuae devotionis ardorem, quod videlicet Rom. Ecclesiam matrem tuam super omnia post Deum diligere et honorare proponis et mandatis nostris omnimodis inhaerere, juxta quod a nobis tua nobilitas postulavit, dilectos filios Jo. capellanum et Simonem subdiaconum nostros, de quorum scientia et probitate nos et fratres nostri plenam fiduciam obtinemus, de fratrum nostrorum consilio ad partes tuas duximus dirigendos; per apostolica tibi scripta mandantes quatenus eos tanquam apostolicae sedis legatos benigne recipias et honeste pertractes, et quae secundum Deum in partibus ipsis duxerint statuenda suscipias humiliter et sine refragatione conserves; ut cum ad nos, Domino dante, redierint, nobis referre valeant tuae devotionis affectum, et Rom. Ecclesia tuis efficacius possit intendere incrementis. Nos enim eis dedimus in mandatis ut apostolicam in te confirmantes doctrinam, reforment quidquid invenerint reformandum et tanquam membra capiti apostolicae sedi conforment, in ipsius devotione pariter et obedientia solidantes: per quos etiam pallium, plenitudinem scilicet pontificalis officii, venerab. fratri nostro Dioclien. archiepiscopo transmittimus, ut in partem nostrae sollicitudinis evocatus, sine defectu valeat officii sui debitum adimplere.

Datum, ut supra.

Scriptum est super hoc in eumdem fere modum uxori ejusdem regis. In e. f. m. nobili viro S. magno Jupano. In e. f. m. uxori ejusdem S. magni Jupani.[1]


[1] Regesta sive epistolae 1/IC.
Превод:

DXXVI. ВУКАНУ СЛАВНОМ КРАЉУ ДАЛМАЦИЈЕ И ДУКЉЕ. Да с поштовањем прими апостолске посланике и дозволи им да врше своју дужност. (Дато, као горе). Да би јеванђелско учење било јасније, и да би глас апостола прошао по свој земљи, по пророчкој речи, и да би се њихове речи прошириле до краја земље, Господ и Владика наш, који нам је дао пример да идемо његовим стопама, упутио је своје ученике да проповедају по свим крајевима света говорећи им по јеванђелској истини: Идући по целом свету, проповедајте Јеванђеље сваком створењу (Марк. XVI, 15). Заиста, поштујући промишљени и здрав устав римски понтифеси, намесници Исуса Христа, који у блаженом Петру, кнезу апостолском, примише од самог Господа пуноћу силе, и постављени над народима и царствима, да по пророчкој речи чупају и руше, граде и саде, јер не могу свуда да покажу своје присуство, кроз разне светске прилике усмеравају и шаљу своје посланике, који учвршћују верне у вери и исправљају оне које треба, да уништавају штетне ствари са њиве Господње и покушају да засаде корисне. Разумевајући, дакле, кроз ваше писмо жар ваше оданости представљен нашем апостолату, односно Риму. Кажеш да више од Бога волиш и поштујеш своју мајку Цркву и да се држиш наших заповести у сваком погледу, према ономе што је ваше племство захтевало од нас, љубљени синови Јо. наш капелан и Симон наш ипођакон, у чије знање и поштење имамо пуно поверење ми и наша браћа, по савету наше браће решисмо да их упутимо у ваше крајеве; шаљући вам кроз апостолске списе, пошто их љубазно примате као посланике апостолске столице и поступате с њима часно, оно што је Бог навео у самим партијама да се успостави понизно и без оклевања, и морате сачувати; да би када нам се врате, дајући Господу, могли да нам јаве осећај ваше преданости, и римска црква се може ефикасније фокусирати на раст. Јер смо им дали заповести да у вама потврде науку апостолску, нека реформишу све што нађу да је реформисано и као чланови апостолског поглавара саобразе столици, учвршћујући у својој оданости и послушности: преко њих би и мантија (палиј) дошла нашем брату дукљанском архиепископу, да би, будући да је позван да бринемо о њему, могао да испуни дужност своје канцеларије без грешке.Горе написано на исти начин послати жени истог краља. На исти начин племенитом човеку С. великом жупану. На исти начин жени С. великог жупана.
 
Poslednja izmena:
Исто је послато и барском архиепископу ..

“DXXVII. In eumdem fere modum Dioclien. archiepiscopo, usque ad verbum adimplere. Quibus etiam pro nobis et successoribus nostris fidelitatis juramentum, quod tibi sub bulla nostra mittimus inclusum, devote studeas et humiliter exhibere.
Превод:
На исти начин дукљанском архиепископу, да испуни реч. Такође, требало би да посвећено и понизно искажеш заклетву верности, коју ти шаљемо запечаћену под нашим печатом, за нас и наше наследнике.


[1] Исто.
 
И свом свештенству Далмације и Дукље....

“DXXVIII. In eumdem fere modum archiepiscopis, episcopis, abbatibus, Ecclesiarum praelatis et aliis clericis per Dalmatiam et Diocliam in regno charissimi in Christo filii nostri Vulcani illustris regis Diocliae et Dalmatiae constitutis, usque ad verbum solidantes.
Превод:
На исти начин архијерејима, епископима, игуманима, прелатима цркава и другим свештеницима у Далмацији и Дукљи у краљевству нашег љубљеног сина у Христу Вукана славном краљу Дукље и Далмације, до речи учврстити.


[1] Исто.
 
Вукан одговара на папино писмо....

“CLXXVI. LITTERAE REGIS WLCANI DIOCLIAE ATQUE DALMATIAE AD DOMINUM PAPAM. Se et regnum suum pontifici commendat, et hortatur ut ad Ungariae regem scribat de expulsione haereticorum. Beatissimo atque sanctissimo Patri et domino INNOCENTIO Dei gratia sacrosanctae Romanae Ecclesiae summo pontifici et universali papae, WLCANUS eadem gratia Diocliae atque Dalmatiae rex, salutem et devotionis affectum.
Venientibus ad nostram praesentiam domino Joanne capellano et domino Simone religiosis et discretis sanctae catholicae et apostolicae sedis legatis, amodo jucundati sumus: quia sicut solis splendor in virtute sua radians totum orbem videtur illustrare, ita illorum sancta et salubri praedicatione totum regnum nostrum creditur fore illustratum. Unde merito dicimus: Visitavit nos oriens ex alto (Luc. I, 78). Illorum itaque probitate et scientia nos informati, Deo et paternitati vestrae innumeras grates rependere curamus, qui ad nos misistis, quales in voto semper habuimus suscipiendos, divino munere praeditos, quia omne datum optimum et omne donum perfectum desursum est. Praesentatis igitur litteris vestris, intelleximus, quia postulationibus nostris apostolatus vestri beatitudo misericorditer acquievit. Unde nos cum magna animi devotione praecepimus ut per totum regnum nostrum omnia quae secundum Deum sunt ordinent et confirment; quae autem contraria sunt, juxta illud propheticum, evellant et destruant. Accedentes itaque ad locum ubi antiquitus concilium celebrari solitum fuit, sanctum synodum celebrare studuerunt, de vitiis et virtutibus subtiliter disserentes, in communi Deo et beatissimae Mariae perpetuae virgini et beato Petro apostolorum principi nec non et apostolatui vestro laudem praeconia persolventes. Interea noverit paternitas vestra, quia augustali stemmate undique insignimur et, quod gloriosius et beatius est, vestri generosi sanguinis affinitatem habere cognovimus. Igitur innotescimus quia in voto habuimus nunc legatos nostros ad pedes beatitudinis vestrae transmittere. Sed quia terram illam turbatam esse audivimus, facere non potuimus: quia vestris legatis ubique debita reverentia exhibetur; sed nostri, dum illuc ire voluerint, cum magna honoris magnificentia, damna forsitan et exitium patientur. Sed dum opportunum aut congruum tempus affuerit, honorificentius faciemus; qui sanctae exhortationis vestrae verba perferant, quae dulciora nobis sunt super mel et favum. Siquidem sperantes et certum tenentes, quia ex quo vicarius Domini nostri Jesu Christi existis, ipse per te nobis aditum regni coelestis aperire dignetur. Et quia nullo in hoc saeculo indigemus, multum rogamus ut pro nobis peccatoribus preces ad Dominum fundatis. Demum vero paternitatem vestram nolumus latere quia haeresis non modica in terra regis Ungariae, videlicet Bessina pullulare videtur, in tantum quod peccatis exigentibus, ipse Bacilinus cum uxore sua et cum sorore sua, quae fuit defuncti Mirosclovichemensi, et cum pluribus consanguineis suis seductus, plusquam decem millia Christianorum in eamdem haeresim introduxit. Unde rex Ungariae exacerbatus, illos ad vestram praesentiam compulit venire a vobis examinandos. Illi autem simulatis litteris redierunt, dicentes a vobis concessam sibi legem. Unde rogamus ut regi Ungariae suggeratis ut eos a regno suo evellat, tanquam zizania a tritico.

Превод:
ПИСМО КРАЉА ДУКЉЕ И ДАЛМАЦИЈЕ ВУКАНА ГОСПОДИНУ ПАПИ. Он себе и своје краљевство препоручује папи и позива га да пише угарском краљу о протеривању јеретика. Најблаженијем и најсветијем Оцу и господину Иноћентију по Божијој милости првосвештенику Римске цркве и Папи свих, Вукан по Божијој милости краљ Дукље и Далмације, упућује поздрав и изражава оданост.
Веома смо се обрадовали када нам је дошло побожно и уважено посланство свете католичке и апостолске столице – капелан Јован и господин Симеон; јер, као што блештави сјај сунца силом својом обасјава читав свет, тако ће њихова света и исцелитељна проповед осветлити сво наше краљевство. Зато с правом кажемо: посетила нас сила са висине.
Стога, пошто нам је указана част да будемо поучени њиховом знањем, настојимо да узвратимо неизмерну захвалност Богу и Вашој очинској бризи, јер такве сте нам послали какве смо у нашим молитвама искали да добијемо, божанским даром даривани, „јер одозго је сваки најбољи поклон и сваки савршени дар“. Из Вашег писма смо схватили да је Ваше апостолско блаженство милостиво прихватило наше молбе. Ми смо, наиме, с особитом преданошћу намерили да се у нашем краљевству уређује и утврђује све оно што је по Богу, а оно што је противно њему да се – према оном славном пророштву – искорењује и уништава.
Када су дошли на место где се у старо време обично одржавао сабор, ту су одржали свети скуп на коме се до танчина расправљало о пороцима и врлинама и сви су једнодушно хвалили Бога и најблаженију Девицу Марију и светог Петра, првог међу апостолима, а и Ваше апостолство. Осим тога, Ваше очинство зна да смо овенчани Вашом узвишеном круном и, оно што је нама још драже и милије, знамо да имамо наклоност ваше племените крви.

Са надом и вером вас Силно молимо да за нас грешнике узнесете молитве Господу, јер сте намесник Господа нашег Исуса Христа, „јер је слух Царства небеског кроз тебе благоизволео да се отвори за нас, јер нам ништа овоземаљско није потребно.
Особито не желимо да тајимо од Вашег очинства да је јерес преко мере ојачала у земљи угарског краља, односно Босини (Босни), толико чак да је сам Бакилин (бан Кулин) заведен заједно са својом женом и својом сестром, која је била жена покојног Миросклава Захумски, и са многим својим рођацима, те је у ту јерес увео више од десет хиљада хришћана.
Због тога огорчен, краљ Угарске натерао их је да к Вама дођу и да их Ви испитате, а они су се вратили са лажним писмом говорећи да сте их Ви озаконили. Зато Вас молимо да краљу Угарске саветујете да их издвоји из свога краљевства као што се кукољ одваја од жита.





[1] Regesta sive epistolae 1/IIB.
 
Писмо које је папа послао Вукану, послано је и Стефану Приметно је да папа није тајио преписку с Вуканом, већ је и Стефана обавестио о томе. Стефан одговара...

“CLXXVII. LITTERAE B. MAGNI JUPANI TOTIUS SERVIAE. Se pontifici offert atque commendat. INNOCENTIO Dei gratia summo pontifici et universali papae Romanae Ecclesiae beatorum apostolorum Petri et Pauli, S. eadem gratia et sancta oratione vestra Magnus Jupanus totius Serviae, salutem, tanquam patri suo spirituali.
Litteras sanctitatis vestrae recepimus et bene intelleximus ea quae venerabiles legati vestri, scilicet Joannes capellanus et Simon subdiaconus, tam in litteris quam in ore eorum narraverunt nobis. Gratulamur itaque magnae sanctitati vestrae quia non tradidisti nos in oblivionem filios tuos, sed recordatus es de nobis. Nos autem semper consideramus in vestigia sanctae Romanae Ecclesiae, sicut bonae memoriae pater meus et praeceptum sanctae Romanae Ecclesiae semper custodire; et in proximo legatos nostros vellemus transmittere ad sanctitatem vestram. Nos autem locuti sumus dictis venerabilibus tuis legatis, quoniam ipsi cum ore eorum narrabunt sanctitati vestrae eloquia mea.”[1]



[1] Regesta sive epistolae 1/IIB.

Превод:

CLXXVII. ПИСМО ВЕЛИКОГ ЖУПАНА СВЕ СРБИЈЕ. Нуди се и препоручује папи. ИНОЋЕНТИЈУ, по милости Божијој првосвештенику римске цркве блажених апостола Петра и Павла и васељенском папи, С. по Божијој милости и твојом светом молитвом велики жупан све Србије, поздрав као свом духовном оцу.

Примили смо писмо Ваше светости и добро разумели шта су рекли Ваши часни изасланици, именом Јован капелан и Симон ипођакон, говорили су нам писмима и речима. Захваљујемо се Вашој великој светости јер нас своју децу нисте заборавили, већ сте нас се сетили. Међутим ми увек пратимо кораке свете римске цркве, и добро памтимо, оче мој, и увек се држимо заповести свете римске цркве; а у блиској будућности желимо да пошаљемо наше посланике Вашој светости. Ми смо разговарали с Вашим поштованим посланицима, и они ће пренети Твојој светости моје речи.
 
Прво писмо које је постављено је у ствари одговор папе на претходно Вуканово писмо чија нам саджина није позната, можда неће бити успешан покушај, али то писмо би могло бити у регестри претходног папе (уколико је она сачувана), пошто је Иноћентијев одговр у првој години његовог понтификата, те није згорег, уколико неко има могућности да нађе, проверити да ли постоји у преписци с претходним папом.
 
Исто је послато и барском архиепископу ..

“DXXVII. In eumdem fere modum Dioclien. archiepiscopo, usque ad verbum adimplere. Quibus etiam pro nobis et successoribus nostris fidelitatis juramentum, quod tibi sub bulla nostra mittimus inclusum, devote studeas et humiliter exhibere.
Превод:
На исти начин дукљанском архиепископу, да испуни реч. Такође, требало би да посвећено и понизно искажеш заклетву верности, коју ти шаљемо запечаћену под нашим печатом, за нас и наше наследнике.


[1] Исто.
За помоћ око превода овог писма бих хтео да се захвалим @Q. in perpetuum hibernum
 
Хронолошки, следеће писмо које преводим (надам се успешно) је писмо барског архиепископа упућено Иноћентију у којем га обавештава шта су капелан Јован и ипођакон Симон исправили приликом свог посета Дукљи, симболично је то представљено у 12 тачака (12 апостола).
 
Два јако интересантна писма с почетка 13'ог века, поготово ако се узме у обзир бан Кулин и сабор на Билином пољу...

REGI HUNGARORUM ILLUSTRI. Hortatur regem ad devotionem apostolicae sedis. (Laterani.) Scientes serenitatem regiam in devotione sedis apostolicae solidatam, de ipsius prosperitate gaudemus et felices successus ipsius proprios reputamus. Unde cum nobis per dilectum filium N. nuntium suum, intimasset sollicitudo regalis, quod terram Meganipani ad suum dominium revocasset, gavisi sumus in Domino et ei qui dispersa congregat et congregata conservat gratiarum exsolvimus actiones. Credimus autem serenitatem regiam meminisse qualiter, etsi olim ad instantiam ejusdem Meganipani, disposuerimus legatum nostrum mittere in Serviam, tandem tamen, voluntate tua plenius intellecta, a proposito desistentes magnificentiae tuae duximus deferendum. [Monemus igitur magnificentiam tuam et exhortamur in Domino quatenus, sicut nos tibi et regno tuo in hac parte detulimus, sic celsitudo regalis curet nobis et apostolicae sedi deferre, institutiones Ecclesiae Romanae in terra ipsa servari praecipiens et eam plenius ad obedientiam nostram reducens, ut fiat unum ovile et unus pastor, cum hoc ipsum tibi et regno tuo videatur plurimum expedire.
Datum Laterani

превод:
СЛАВНОМ КРАЉУ УГАРСКЕ. Он подстиче краља на оданост Aпостолскoj столици. (Латеран.) Знајући да се краљевско спокојство учврстило у побожности Апостолској столици, радујемо се његовом благостању и срећне успехе сматрамо његовим. Када нам је послао своју поруку преко свог вољеног сина Н., да је вратио земљу великог жупана под своју власт, он је наговестио краљеву бригу. Обрадовасмо се у Господу, и ономе ко сабира расејане и чува сабране, благодаримо. И верујемо да се краљевско спокојство сећа како смо, иако смо једном по налогу истог великог жупана, договорили слање нашег легата у Србију, ипак, потпуније схвативши твоју вољу, одустали смо од те своје намере и одлучили да то пренесемо твојем величанству. [Зато опомињемо твоје величанство и опомињемо у Господу до те мере да, као што смо се у овом делу покорили теби и твом краљевству, нека се ваше краљевско височанство побрине да пренесе нама и Апостолској столици, заповедајући да се установе римске цркве сачувају у самој земљи и потпуније је привести нашој послушности, како би то било једно стадо и један пастир, јер се управо то чини најкориснијим за тебе и твоје краљевство.
Дато Латеран.]
 
NOBILI VIRO W., MEGANIPPANO SERVIAE. Monet ut ad catholicam fidem redeat, et obedientiam, ac reverentiam pontificis vice archiepiscopo Colocensi exhibeat. (Laterani, XI Kal. Aprilis.) Mediator Dei et hominum, Deus homo, Christus Jesus (I Tim. II), apostolicae sedis primatum in beato Petro apostolorum principe stabilivit, qui et ante passionem suam inquit ad ipsum: Tu es Petrus, et super hanc petram aedificabo Ecclesiam meam, et quodcunque ligaveris super terram erit ligatum et in coelis, et quodcunque solveris super terram, erit solutum et in coelis (Matth. XVI). Et circa passionem suam dixit eidem: Simon, Satanas expetivit vos ut cribraret sicut triticum; sed ego pro te rogavi ut non deficiat fides tua, et tu aliquando conversus confirma fratres tuos (Luc. XXII). Et, post passionem suam, vocabulo tertio repetito praecepit: Simon Joannis, diligis me plus his? Pasce oves meas (Joan. XXI); non distinguens inter has oves et illas, ut ab ovili Christi se sciat esse penitus alienum, qui beatum Petrum recusat habere pastorem, et qui claves ejus contemnit, ipse sibi regni coelestis januam intercludit, nec Satanae potest cribrum effugere, qui per eum renuit in fide catholica confirmari. Nos igitur, qui, licet indigni, beato Petro successimus in apostolatus officio, per quod facti sumus sapientibus et insipientibus debitores, de tua salute solliciti, decrevimus te per venerabilem fratrem nostrum, J . . . Colocensem archiepiscopum, virum utique litteratum, providum et honestum, cui vices nostras in hac parte commisimus, visitare; quatenus te, corpore quidem a nobis remotum, sed mente propinquum, in orthodoxa fide confirmet, et a te, nomine nostro, spiritualem obedientiam et reverentiam recipiens corporalem, ad apostolicum ovile reducat, in quo post Christum, praecipuum et primum pastorem, beatus Petrus secundarius et secundus pastor existit. Monemus igitur nobilitatem tuam attente et hortamur, per apostolica scripta mandantes, quatenus praefatum archiepiscopum vice nostra benigne recipias et honores, ejusque salubria monita et mandata studeas humiliter adimplere, ut sic in arca receptus diluvium non incurras, et nos ad honorem et profectum tuum debeamus efficaciter aspirare.
Dat. Laterani, XI Kal. Aprilis.
In eumdem modum scriptum est archiepiscopis, episcopis et baronibus per Serviam constitutis.

превод:
ПЛЕМЕНИТОМ ЧОВЕКУ В., ВЕЛИКОМ ЖУПАНУ СРБИЈЕ. Он га подстиче да се врати католичкој вери, и да искаже послушност и поштовање према архиепископу калочком. (Латеран, 11 Кал. април.) Посредник Бога и људи, Бог човек, Исус Христ (1. Тим. 2), утврдио је првенство Апостолске столице у блаженом Петру, вођи апостола, који му је још пре свог страдања рекао: Ти си Петар, и на овој стени сазидаћу цркву своју, и што год свежеш на земљи биће свезано на небу, и што год разрешиш на земљи биће разрешено на небу (Мт. 16). А за своје страдање рече им: Симоне, сатана те тражи да те посеје као пшеницу; али замолих за вас да не пропадне вера ваша и да се вратите и ојачате браћу своју (Лк. 22). И, после свог страдања, понови трећу реч и заповеди: Симоне Јоване, волиш ли ме више од ових? Паси овце моје (Јн. 21); не правећи разлику између ових оваца и оних, да би знао да је потпуни странац из стада Христовог, који одбија да благослови Петра као пастира, и који презире његове кључеве, он сам затвара врата небеског царства себи, и не може избећи сито сатане, који преко њега одбија да верује да је католичанство потврђено. Ми, дакле, који смо, иако недостојни, наследили блаженог Петра у служби апостолства, чиме смо постали дужници мудрима и немудрима, да се бринемо за вашу сигурност, одредисмо да вас преко нашег преподобног брата, Ј. . . архиепископа калочког, свакако ученог, разборитог и честитог човека, коме смо у овом делу своје дужности предали, посетимо; утолико што ћеш ти, уклоњен од нас телом, а близак умом, да се потврдиш у вери православној, и примивши од тебе, у наше име, духовну послушност и телесно поштовање, да се вратиш у апостолско крило, у којој је после Христа, поглавара и првог пастира, блажени Петар секундарни постаде други пастир. Стога пажљиво саветујемо и подстичемо твоје благородство, заповеђујући апостолским списима, да у наше име љубазно и с почастима примиш поменутог архиепископа и понизно се трудиш да испуниш његова спасоносна упозорења и заповести, тако да, попевши се на тај начин у барку, не налетиш на потоп, а ми треба да учинковито тежимо твојој части и напретку.

Дат. Латеран, XI Кал. април.

На исти начин пише се и архијерејима, епископима и баронима постављеним широм Србије.
 
Већини је мање-више познато да је 'први' покушај крунисања Стефана Првовенчаног 'пропао' због противљења угарског краља.
Наиме, крунисање је било одобрено од стране Рима и за то је био одређен легат, кардинал Јован од Албана. О овоме је обавештен и угарски краљ и због његовог противљења од тога се одустало.
Међутим, постоји један, барем за мене интересантан детаљ.. У писму које је Иноћентије послао у 7-ој години понтификата угарском краљу. Садржај тог писма се углавном тиче проблема легата Леонеа који је требао да прође кроз Угарску на свом путу ка Бугарској како би кринисао Калојована за краља Бугарске. Иноћентије се у писму жали угарском краљу због потешкоћа тог легата и 'трља му то на нос', уз то придодаје и подсећа на одобрење Стефановог крунисања од којег се одустало јер је папа уважио захтеве Емерика али и каже да када је Емерик подржао Вукана и помогао у збацивању Стефана обећао је да ће он завршити то око крунисања и да ће Вукана за краља крунисати калочки архиепископ и папа каже да је од тог обећања прошло 2 године а да никаквог напретка нема....
 
У суштини, из неколико писама Иноћентија се може закључити да се од подизања Србије у ранг краљевине није одустајало уопште већ је било само питање времена и начина на који ће до тога доћи.
Зашто није било тог одустајања како ми уобичајено схватамо.... У том периоду десило се један парадокс односно аномалија, а то је да је титула великог жупана Рашке била изнад титуле краља Дукље. Док год је Вукан био у Дукљи у писмима је ословљаван као краљ а када се нашао у Расу с велики жупан. Свакако да је Иноћентије имао добар увид у ситуацију и да је оног који влада из Раса (великог жупана) сматрао за архивладара државе иако је владар Дукље имао титулу краља те се од неке 1198/1199 радило на уклањању те 'аномалије', односно на додели титуле краља српском архивладару.
 
У суштини, из неколико писама Иноћентија се може закључити да се од подизања Србије у ранг краљевине није одустајало уопште већ је било само питање времена и начина на који ће до тога доћи.
Зашто није било тог одустајања како ми уобичајено схватамо.... У том периоду десило се један парадокс односно аномалија, а то је да је титула великог жупана Рашке била изнад титуле краља Дукље. Док год је Вукан био у Дукљи у писмима је ословљаван као краљ а када се нашао у Расу с велики жупан. Свакако да је Иноћентије имао добар увид у ситуацију и да је оног који влада из Раса (великог жупана) сматрао за архивладара државе иако је владар Дукље имао титулу краља те се од неке 1198/1199 радило на уклањању те 'аномалије', односно на додели титуле краља српском архивладару.
То за одлагање крунисања се зна где је чак папа у страху од Емерика тај поступак замрзао.
Видимо више аномалија оно што поменусмо да нема Хума.
До превласти Рашке долази по мени већ после Бодинове смрти под великум жупаном Вуканом 1.
Остаје питање бар по Дукљанину да је та краљевска титула прешла у кнежевску Градина је био последњи краљ али га Босна није признавала.
Међутим ни та круна није била краља Дукље и Далмације.
Поставља се питање да ли је Вукан поново крунисан?
 
У суштини, из неколико писама Иноћентија се може закључити да се од подизања Србије у ранг краљевине

Netacno. Prije slanja legata Vukan je vec Kralj. Ti si u istoj grupi ustasa i patoloskih franackih lazova kao i Lekizan i Slaven i Khal Drago i ostale bande.
Nisi ti pogrjesio, vi ne grijesite, vi ste jedna namjerna ustaska franacka banda patoloskih lazova.



[1] Regesta sive epistolae 1/IC.
Превод:

DXXVI. ВУКАНУ СЛАВНОМ КРАЉУ ДАЛМАЦИЈЕ И ДУКЉЕ. Да с поштовањем прими апостолске посланике и дозволи. . . .
 
То за одлагање крунисања се зна где је чак папа у страху од Емерика тај поступак замрзао.
Видимо више аномалија оно што поменусмо да нема Хума.
До превласти Рашке долази по мени већ после Бодинове смрти под великум жупаном Вуканом 1.
Остаје питање бар по Дукљанину да је та краљевска титула прешла у кнежевску Градина је био последњи краљ али га Босна није признавала.
Међутим ни та круна није била краља Дукље и Далмације.
Поставља се питање да ли је Вукан поново крунисан?
Ако мислиш да ли је после протеривања Стефана крунисан у Расу за краља - није.
Чекао је две године, онда умире Емерик а Стефан се враћа у земљу.
 
Ако мислиш да ли је после протеривања Стефана крунисан у Расу за краља - није.
Чекао је две године, онда умире Емерик а Стефан се враћа у земљу.
Не у Расу већ у Бару или Скадру јер та круна није гласила краљ Дукље и Далмације и требала би бити кнежевска.
Уколико заиста није онда се поставља питање чеему скепса и неповерење у Михајлову и Бодинову круну?
 
Не у Расу већ у Бару или Скадру јер та круна није гласила краљ Дукље и Далмације и требала би бити кнежевска.
Уколико заиста није онда се поставља питање чеему скепса и неповерење у Михајлову и Бодинову круну?
Могуће да је било неке церемоније, вероватно и јесте. С тим што је Вукан био подређен Стефану а Србију у титули није имао.
 
односно на додели титуле краља српском архивладару.
Vukan nije bio Srbin?

Tužno je čitati ovakve komentare u stilu avnoja. Dalmacija je vekovima nosila titulu kraljevskog dostojanstva. Sa Nemanjom će to dostojanstvo biti priznato i Raškoj. Nosioci kraljevskog dostojanstva su bili Srbi, najpre Dalmatinci a zatim Rašani. Dokle više upadanja u zamku tipa jedino Raška je bila Srbija????

U 14 i 15.veku pojam Srbija ili srpske zemlje je obuhvatao više teritorija. To možeš videti po titulacijama, npr kralj Raške, Bosne itd....ili samo kralje Srbije, aj nadji primer titulacije tipa kralj Srbije, Bosne itd.....

Ajde Gorde malo detoksa, izbaci otrov iz sebe....
 
Poslednja izmena:
Прочитај краљевску титулу Стефана Првовенчаног, ону пуну не скраћену.
Daj da vidimo, mogao je biti kralj sve Srbije, srpskih zemalja itd....

Ako stoji samo Raška bez Bosne, to su oni intervali kada je bosanski ban bio ugarski vazal ili recimo imaš kod Milutina da je vladao Raskom i Hrvatskom ali ne Bosnom, njom je tada vladao Dragutin
 
Samo Stefana nazivaš srpskim vladarom. A Vukan, je bio dukljanski, marsovski, čiji već vladar?
Зато што је Стефан врховни владар Србије, зато, Вукан је хијерархијски испод њега.
Цео штос је у том времену у односима између Србије, Ватикана и Угарске. Све имају неки свој интерес.
Погледај писма , чим Вукан прелази из Дукље у Рашку ослобљава се с велики жупан, јер то је титула оног ко влада из Раса, иако под собом има краља Дукље и Далмације.
Ту 'аномалију:' сви примећују. И Стефан који тражи краљевски ранг и папа. Угарски краљ 'доводи' Вукана на власт, односно помаже. Његов интерес је у томе што ке накратко избоксовао да српског краља крунише калочки архиепископ. Папа и а интерес да то буде легат из Рима, јер онда и наредног краља мора да крунише легат, а Стефан хоће своју архиепископију што се на крају и десило, тако да наредни краљ не мора да чека милост угарског краља да одобри крунисање преко калочког епископа нити легата из Рима.
Цео штос је у политици тог доба.
 

Back
Top