Србија и средњи век

[Pumpaj Dinstanović]

Је л постоје стварно бар неки лабави докази за ове тврдње?

Ne.

 

[Stojkov Menidjer]

Како није? И немањићка србија а и за време војислављевића.

Srednjovekovna Srbija, koja je uživala visoku političku, ekonomsku i kulturnu reputaciju u Evropi Srednjeg veka, dosegla je vrhunac sredinom XiV veka tokom vladavine cara Stefana Dušana. Ovo je vreme Dušanovog zakonika, najvećeg pravnog dostignuća Srednjovekovne Srbije, jedinstvenog među feudalnim državama Evrope tog perioda. Nomokanon Svetog Save, Dušanov zakonik, freske i arhitektura srednjovekovnih manastira koji su krasili srpske zemlje su večni civilizacijski spomenici srpskog naroda.

Ово је са званичне странице срппског конзулата у Баварској

Napisane su silne knjige "Veštačka inteligencija danas, sutra", "Kad prodavati prasiće i globalna ekonomija"

Bre niko nije znao ni da čita ni da piše...

 

[Лекизан]

Дакле Срба је на Балкану било око 3 милиона у том тренутку?

У Србији Стефана Лазаревића и Босни око 1,5 милиона.

 

[Scott Isle]

Ne.

Ne lupetaj.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ne lupetaj.

Ja znam vrlo dobro šta je tvoje mišljenje, ali ti si u njemu potpuno usamljen. Statistički je nemoguće da budeš u pravu, doslovno.

Možeš nazvati ovo što sam napisao lupetanjem, ili stavljati ljute smešne ispod ove objave, ali rečeno je notorna, elementarna činjenica.

 

[Khal Drogo]

Када се осврћемо на историју било које земље и било којег народа, погрешнно је уопштено и поједностављено гледати на епоху читавог средњег вијека, јер је у питању период од хиљаду година (овирно од око 500--1.500 године) гдје су се измијењивали процеси, мијењале су се околности, политичке, вјерске, етнографске, културолошке, ту се ваља увијек фокусирати што прецизније на неку епоху или период неког владара или династије.
А када је простор данашње Србије у питању и нашег народа, у раном средњем вијеку (оквирнио период 500-1.000 године) наши преци нису оставили никаквих списа, списи на грчком и латинском су крајње оскудни, ту ваља из тих кратких фрагмената реконструисати историјске процесе, српски историци и археолози који се баве тим периодом заслужују свако поштовање, посебно што је српска археологија потиснута и једва се чека неки доказ кварности да се компромитује и обезвреди. И дјела српских историка која се баве преднемањићком епохом су од изванредне вриједности, препоручујем рад Тибора Живковића Портрети српских владара (IX-XII век).

Већ у развијеном и позном средњем вијеку, од самог краја XII вијека имамо мноштво списа на старосрпском, та наша историја је добро документована, може се кудикамо лакше исзвршити реконструкција тих процеса, Истина, у српској историографији, под плаштом критичке историографије настоји се предност дати свему ружном, грешним примјерима, аномалијама (при чему се потискује да примјере уморства најближихх сродника због власти имамо у исрорији свих народа, као и да примјере вјенчања малољетних чланова владајућих династија, но у популарној култури се подмеће како ето нико од Срба по том питању не бјеше гори, што је једносавно глупаво), детектује се оно грешно, некад и комотна тумачења српских списа, то често зна отићи и у аутошопвинизам.

Но ако реално сагледамо то вријеме, велике личности и династије, упамћене под модерним именима као Војислављевићи, Вукановићи, Немањићи те постнемањићка епоха, које је изњедрио наш род, примјере херојства, војних подвига, посвећености вишим циљевима, периоде просперитета, за то вријеме економског развоја, законе и законоправила која бејаху у том времену испред оних у западној Европи, српску средњовјековну књижевност која је од самог почетка XIII вијека па касније кроз читав позни средњи вијек једноставно речено фасцинантна и изазива дивљење, ми и немамо право не бити поносним на тај период српске историје.

 

[Scott Isle]

Ja znam vrlo dobro šta je tvoje mišljenje, ali ti si u njemu potpuno usamljen.

Pa normalno jer sam ja jedini pametan.
Ti i Lekizan i Drago i ta ekipa sa raznih banditskih franackih faksova ne poznajete osnovne stvari: Kada je palo rimsko carstvo i gdje je palo rimsko carstvo i kako je palo rimsko. To je prvo, ne ide vam glavu ono sto pise.
Drugo, vi ste politicki radnici.
Tako isto, osnovne stvari, ne ide vam u glavu da je crkva carska a ne drzava papska. Vama osnovne stvari ne idu glavu, i zato nista ne znate.
I zato tumarate po istoriji.

 

[Pumpaj Dinstanović]

jer sam ja jedini pametan.

Sapienti sat.

 

[Casual Observer]

Nikad Srbija nije bila vodeća sila u Evropi, samo Dušanova Srbija je bila među jačim silama Evrope ali opet ne na vrhu.

Pa dobro, nije bila Nr 1 ali je bila u vrhu a sad nosi fenjer.

 

[Casual Observer]

Da li ima etnicke ili nacionalne drzave u srednjem vijeku?

Država Nemanjića pre uspostavljanja Dušanovog carstva je jedan primer. Onda recimo Danska, Norveška…

 

[Casual Observer]

Nacionalnih država nema do 19. veka. Postoji samo neka preteča etničkog identiteta kroz jezik, plemenski identitet i sl. ali je uglavnom ograničen na vlastelu i učene ljude

A šta je npr bila Atina koja je svet delila na dobre, mudre i obrazovane Helene i zle i nepismene varvare?

 

[Casual Observer]

Nacionalnih država nema do 19. veka. Postoji samo neka preteča etničkog identiteta kroz jezik, plemenski identitet i sl. ali je uglavnom ograničen na vlastelu i učene ljude

Bilo ih je i pre, npr Rim je bio nacionalna država sa posedima - samo punopravni Rimski građani su imali (bilo kakva) politička prava.

Posle mađarske katastrofe sa Batu-hanom u bici na Mohiju mađarski kralj je pobegao u Austriju čiji nadvojvoda je to iskoristio da ga zatvori i primora na predaju tri najzapadnija tadašnja mađarske oblati naseljena Nemcima: i u Stednjem veku je etnički sastav stanovništa neke oblasti bio bitan.

 

[gost 434892]

Bilo ih je i pre, npr Rim je bio nacionalna država sa posedima - samo punopravni Rimski građani su imali (bilo kakva) politička prava.

Posle mađarske katastrofe sa Batu-hanom u bici na Mohiju mađarski kralj je pobegao u Austriju čiji nadvojvoda je to iskoristio da ga zatvori i primora na predaju tri najzapadnija tadašnja mađarske oblati naseljena Nemcima: i u Stednjem veku je etnički sastav stanovništa neke oblasti bio bitan.

Наравно да јесте. Шта, зар мисле да Срби нису знали ко је Србин а ко је Турчин, или Немац, или Мађар?

 

[Perperius]

Bilo ih je i pre, npr Rim je bio nacionalna država sa posedima - samo punopravni Rimski građani su imali (bilo kakva) politička prava.

Nema nacionalne svest i inacionalnih država pre 19. veka. Ovo što pišeš može biti neka preteča građanskih država iako nije ni to...

i u Stednjem veku je etnički sastav stanovništa neke oblasti bio bitan.

Bio je bitan uslovno rečeno etnički sastav za neke stvari, ali to nije igralo ulogu u političkom ustrojstvu države.

 

[GrdobanS]

Nema nacionalne svest i inacionalnih država pre 19. veka.

Da, najbitnija lojalnost je bila ona prema vladaru i religiji, ali opet su itekako postojale zemlje nazvane po narodima:

Srbija, Bugarska, Hrvatska, Ugarska (Madjarska), Poljska, Litvanija, Ceska, Kijevska Rus, Svedska, Norveska, Danska, Engleska, Skotska, Spanija, Francuska, Portugalija.....

Naravno, bilo je i zemalja koje su bile klasicne imperije, nisu imale naziv naroda u sebi, ali se opet znalo ko je glavni:

Sveto Rimsko carstvo (Nemci), Vizantija/Romeja (Grci).

 

[Perperius]

Da, najbitnija lojalnost je bila ona prema vladaru i religiji, ali opet su itekako postojale zemlje nazvane po narodima:

Srbija, Bugarska, Hrvatska, Ugarska (Madjarska), Poljska, Litvanija, Ceska, Kijevska Rus, Svedska, Norveska, Danska, Engleska, Skotska, Spanija, Francuska, Portugalija.....

Naravno, bilo je i zemalja koje su bile klasicne imperije, nisu imale naziv naroda u sebi, ali se opet znalo ko je glavni:

Sveto Rimsko carstvo (Nemci), Vizantija/Romeja (Grci).

1. Običan narod nije imao ni punu etničku svest a kamoli nacionalnu
2. Države nazvane po plemenima, etnikumima i slično su i dalje bile feudalne a ne nacionalne države
3. Nema nacije u srednjem veku, postoje samo elementi/preteče. Ljudi su se okupljali oko vladara a ne oko nacionalnih ideja i nacionalnog zajedništva.
4. Grci koji su Dušanu otvarali vrata i slavili ga kao svog cara nisu imali pojam/nije ih bilo briga o njegovom etnicitetu uglavnom itd

 

[GrdobanS]

Nema nacije u srednjem veku, postoje samo elementi/preteče.

U modernom smislu naravno da nije bilo nacija, ali bilo je ipak etnosa/naroda i to vec formiranih, cak i onih koji su ziveli u sklopu drugih drzava, npr.:

Irci, Velsani, Baski, Katalonci, Islandjani, Finci, Estonci, Letonci, Prusi (kasnije germanizovani), Albanci, Rumuni, Slovenci, Slovaci....

 

[Perperius]

U modernom smislu naravno da nije bilo nacija, ali bilo je ipak etnosa/naroda i to vec formiranih, cak i onih koji su ziveli u sklopu drugih drzava, npr.:

Irci, Velsani, Baski, Katalonci, Islandjani, Finci, Estonci, Letonci, Prusi (kasnije germanizovani), Albanci, Rumuni, Slovenci, Slovaci....

To su sve moderne nacije, koje u srednjem veku uslovno možemo zvati etnosima.

Srbi ni u 19. veku nisu znali kojim jezikom pričaju, a kamoli u srednjem. Da ih pitaš kojim jezikom pričaju ne bi razumeli pitanje, u najboljem slučaju bi ti odgovorili nešto logično poput "naškim jezikom" i slično. To se odnosi na obične ljude ne elitu, vlastelu i obrazovane.

 

[Perperius]

To su sve moderne nacije, koje u srednjem veku uslovno možemo zvati etnosima.

Srbi ni u 19. veku nisu znali kojim jezikom pričaju, a kamoli u srednjem. Da ih pitaš kojim jezikom pričaju ne bi razumeli pitanje, u najboljem slučaju bi ti odgovorili nešto logično poput "naškim jezikom" i slično. To se odnosi na obične ljude ne elitu, vlastelu i obrazovane.

Brojni nacionalni heroji iz srednjeg veka su to postali tek u nedavnoj prošlosti nakon razvoja nacionalne svesti. U srednjem veku to uopšte nije bilo tako. Skenderbeg npr. nema veze ni sa srpskim ni sa albanskim identitetom, nego je albanski nacionalni heroj postao zato što mu je utveđeno muško albansko poreklo i jezik npr.

Uzmi samo srpsko-hrvatske svađe oko raznih velikana jer postoje dileme oko njihove "nacionalnosti" samo zato što nisu upotrebili nekad negde slučajno magičnu reč "Srbin" i "Hrvat" u svojim tekstovima. Pitanje je da li bi se većina tih velikana (pogotovo onih pre 19. veka) složila sa našim pridevima "srpski/hrvatski/albanski velikan". Za dubrovačke sam skoro 100% siguran da se ne bi složili, sebe su vrv isključivo smatrali dubrovačkim ljudima ako su uopšte imali ikakav identitet.

 

[Casual Observer]

Дакле, још једном, Рашка је Зету сматрала за непријатељску и туђу земљу. Зна се да су Рашка и Зета више пута ратовале с променљивом срећом, па је тако, на пример, за време Војислављевића, Зета била надмоћнија од Рашке.
Уосталом, сви најпознатији наши Србијански историчари су децидно писали да је Рашка на челу са Стефаном Немањом покорила и окупирала Зету.
Зету је Стефан Немања мачем и огњем покорио војнички, али и културно, и стога је желео да сатре сећање на зетског кнеза Јована Владимира. Међутим није у томе успео. Крст Светог Владимира се, опет понављам, вековима износио на Румију; Свети Владимир постаје заштитник Бара.

Иначе Зета је под Јованом Владимиром била развијена и у државном и културном погледу, и то се касније наставило и у време након окупације од стране Немањића, у доба Балшића и Црнојевића.

Постоји и ''Цетињски октоих провогласник'', прва Црногорска штампана књига из времена црногорског владара Ђурђа Црнојевића, сина оснивача Цетиња Ивана Црнојевића, која је исто доказ ПОСЕБНОГ идентитетског и духовног развоја Црногораца у Средњем веку, потпуно независно од Србије односно од нас Србијанаца тј. правих, органских Срба, а не данашњих политичких такозваних "Срба" који у Црној Гори настају тек на про-Милошевићевским митинзима крајем осамдесетих година прошлог века.

 

[Casual Observer]

Председник С. Македоније Стево Пендаровски (лијево) и ПреШједник Црне Горе Мило Ђукановић (десно), те председник Општине Бар Душан Раичевић (у средини) на уручењу спомен-плоче Владимир и Косара (испод), Бар, 13. април 2022.



Знаш да мене не можеш да тролујеш.

Nove nacije i odgovarajuća novootkrivena istorija.

 

[Casual Observer]

Kako nisu? Pa pogledaj na primer srpsko-vizantijske ili još bolje vizantijsko-bugarske ratove? To su bili ratovi motivisani etničkom mržnjom i potpunim razaranjem, Grci su ciljano ubijali Slovene, dok su Bugari ciljano ubijali Grke i Vlahe, verovatno bi danas akcije protiv civila koje su obe strane sprovodile smatrali genocidom.

I Bugari su ubijali Slovene, recimo kanovi Telec, Krum, Simeon.

 

[GrdobanS]

Za dubrovačke sam skoro 100% siguran da se ne bi složili, sebe su vrv isključivo smatrali dubrovačkim ljudima ako su uopšte imali ikakav identitet.

Nisu se izjasnjavali ni kao Srbi ni kao Hrvati, vec su se jednostavno smatrali i izjasnjavali ''Slovinima''.

 

[Casual Observer]

1. Običan narod nije imao ni punu etničku svest a kamoli nacionalnu
2. Države nazvane po plemenima, etnikumima i slično su i dalje bile feudalne a ne nacionalne države
3. Nema nacije u srednjem veku, postoje samo elementi/preteče. Ljudi su se okupljali oko vladara a ne oko nacionalnih ideja i nacionalnog zajedništva.
4. Grci koji su Dušanu otvarali vrata i slavili ga kao svog cara nisu imali pojam/nije ih bilo briga o njegovom etnicitetu uglavnom itd

Grci nisu baš bili oduševljeni srpskim osvajanjima, samo lični neprijatelji carigradskog vasileusa.

 

[Casual Observer]

Када се осврћемо на историју било које земље и било којег народа, погрешнно је уопштено и поједностављено гледати на епоху читавог средњег вијека, јер је у питању период од хиљаду година (овирно од око 500--1.500 године) гдје су се измијењивали процеси, мијењале су се околности, политичке, вјерске, етнографске, културолошке, ту се ваља увијек фокусирати што прецизније на неку епоху или период неког владара или династије.
А када је простор данашње Србије у питању и нашег народа, у раном средњем вијеку (оквирнио период 500-1.000 године) наши преци нису оставили никаквих списа, списи на грчком и латинском су крајње оскудни, ту ваља из тих кратких фрагмената реконструисати историјске процесе, српски историци и археолози који се баве тим периодом заслужују свако поштовање, посебно што је српска археологија потиснута и једва се чека неки доказ кварности да се компромитује и обезвреди. И дјела српских историка која се баве преднемањићком епохом су од изванредне вриједности, препоручујем рад Тибора Живковића Портрети српских владара (IX-XII век).

Већ у развијеном и позном средњем вијеку, од самог краја XII вијека имамо мноштво списа на старосрпском, та наша историја је добро документована, може се кудикамо лакше исзвршити реконструкција тих процеса, Истина, у српској историографији, под плаштом критичке историографије настоји се предност дати свему ружном, грешним примјерима, аномалијама (при чему се потискује да примјере уморства најближихх сродника због власти имамо у исрорији свих народа, као и да примјере вјенчања малољетних чланова владајућих династија, но у популарној култури се подмеће како ето нико од Срба по том питању не бјеше гори, што је једносавно глупаво), детектује се оно грешно, некад и комотна тумачења српских списа, то често зна отићи и у аутошопвинизам.

Но ако реално сагледамо то вријеме, велике личности и династије, упамћене под модерним именима као Војислављевићи, Вукановићи, Немањићи те постнемањићка епоха, које је изњедрио наш род, примјере херојства, војних подвига, посвећености вишим циљевима, периоде просперитета, за то вријеме економског развоја, законе и законоправила која бејаху у том времену испред оних у западној Европи, српску средњовјековну књижевност која је од самог почетка XIII вијека па касније кроз читав позни средњи вијек једноставно речено фасцинантна и изазива дивљење, ми и немамо право не бити поносним на тај период српске историје.

Problem je (ne samo) raniji srpski samoporicačko/samoograničavajući narativ o “početku srpske pismenosti tek od Svetog Save”. Trijalizam, probugari, otvoreni velikobugari i habzburški Srbi su poricali svaku mogućnost srpske pismenosti pre Svetog Save: srpska istoriografija i filologija su strpljivo čekale da im drugi konstruišu “istoriju” i “jezik”. Tako su doterali do toga da Hrvati sada proglašavaju glagoljicu za “isključivo hrvatsko pismo”, da Dukljani otimaju i Miroslavljevo jevanđelje i Zakonopravilo Svetog Save i da se Hrvati i Bugari još i glože i oko toga kome “pripada” srpsko Marijino četvorojevanđelje - Bugari polaze od teorija o staroslovenskom kao “starobugarskom jeziku” dopunjenim onima Benja Coneva o “zapadnobugarskim dijalektima” sve do Kolubare, a Hrvati od toga da je rani istočnoštokavski Codex Marianus pisan “njihovim pismom”, tj “hrvatskom glagoljicom”. Da ne pominjem Jagićeve konstrukcije o “bosančici” - smišljena prevara koja se inače u Srbiji predavala i u školama.

Pročitati članak ‘Škola nemuštog jezika’ zarad detaljnijeg pregleda “novootkrivenih činjenica” o “prostiranju hrvatskog i bugarskog jezika” - izgleda da se “susreću” negde između Drine, Zapadne Morave i Kolubare”. Bošnjaci i Montenegrini se još nisu oglašavali sa svojim pretenzijama, ali se to očekuje u najskorije vreme.

Izvor:

https://dais.sanu.ac.rs/bitstream/handle/123456789/13244/rad10.pdf

@Mrkalj, @Khal Drogo, @Q. in perpetuum hibernum, @Brđanin, @Сребрена, @Crnugović, @Slavan