Србија и средњи век

Poslusas pocetak i odma ti je jasno na koji mlin vuce:

1. "Podaci o najranijim srpskim zemljama su zapravo vezane za ovaj prostor gde se nalazimo . . . u sirem smilsu teritorija rimske anticke provincije Dalmacije."✅ Ovo je ni tamo ni vamo ali okay, bavi se ranim srednjim vjekom, da vidimo sta ce dalje reci.

a. "Dalmacija ne obuhvata samo istocnu jadransku obalu nego i unutrasnjost sve do Podrinja, na severu do Posavine, a na zapadu do reke Rashe odnosno granice Istre."❌ Ustaska propaganda, mislim,odmah ih skuzis.

b. "Konstantin Porfirogenit govoi o deseljenju Srba u sedmom veku." ❌ Nemas sta vise slusati. Nesposoban je da cita. Obojen franackom ideologijom.
 
Poslednja izmena:
447425385_2248883978810564_488969709284796840_n.jpg

Српски владари од 11. до 15. века на сачуваним фрескама на зидовима српских православних цркава и манастира:

1. Краљ Михаило I Војислављевић 1050-1081 (Црква Светог Архангела Михаила у Стону)
2. Велики кнез Стефан Немања 1166-1196 (манастир Студеница)
3. Велики кнез Вукан Немањић 1202-1204 (Црква Богородице Љевишке - Призрен)
4. Краљ Стефан Првовенчани 1217-1228 (Црква Богородице Љевишке - Призрен)
5. Краљ Стефан Радослав 1228-1234 (Пећка Патријаршија Манастир - Пећ)
6. Краљ Стефан Владислав I 1234-1243 (Пећка Патријаршија Манастир - Пећ)
7. Краљ Стефан Урош Велики 1243-1276 (манастир Сопоћани)
8. Краљ Стефан Драгутин 1276-1282 (Црква Светог Ахилија у Ариљу)
9. Краљ Стефан Урош II Милутин 1282-1321 (Црква Богородице Љевишке - Призрен)
10. Краљ Стефан Владислав II 1321-1324 (Пећка Патријаршија Манастир - Пећ)
11. Дечански краљ Стефан Урош III 1321-1331 (Манастир Високи Дечани)
12. Стефан Душан као краљ 1331-1346 (Пећка патријаршија - Пећка)
13. Стефан Душан као цар 1346-1355 (Манастир Лесново)
14. Цар Симеон Синиша 1359-1371 (Пећка Патријаршија Манастир - Пећ)
15. Цар Стефан Урош 1355-1371 (манастир Светог Николе у Псачи)
16. Краљ Вукашин Мрњавчевић 1365-1371 (манастир Светог Николе у Псачи)
17. Краљ Марко Мрњавчевић 1371-1395 (Манастир Светог Димитрија - Скопље)
18. Кнез Стефан Лазар 1371-1389 (манастир Љубостиња)
19. Деспот Стефан Лазаревић 1402-1427 (манастир Манасија)
20. Деспот Ђурађ Бранковић 1427-1456 (Есфигменска повеља)

Српске цркве и манастири са ликовима српских владара, само неколико овде наведених међу многима, налазе се у Стону код Дубровника у данашњој Хрватској, у Леснову, Псачу и Скопљу у данашњој Северној Македонији, у Студеници, Сопоћанима, Манасији, Љубостињи, Ариљу, Призрену, Пећи и Дечана у данашњој Србији.
 

Србија на аукцији у Лондону купила два вредна средњовековна рукописа /фото/

18:54 11.06.2024
Србија на аукцији у Лондону купила два вредна средњовековна рукописа. - Sputnik Србија, 1920, 11.06.2024

© Tanjug / Ministarstvo kulture

Министарство културе Србије купило је данас на аукцији у Лондону два изузетно драгоцена и вредна средњовековна српска рукописа — „Српски октоих“ са почетка 14. века и „Житије Варлама и Јоасафа“ са почетка 15. века.
Министар културе Никола Селаковић изјавио је за Танјуг да су рукописи купљени преко Амбасаде Србије у Лондону у аукцијској кући „Кристи“ за 57.000 фунти, што је око 5,8 милиона динара.
Према његовим речима, тиме ће бити обогаћен фонд старих и ретких књига Народне библиотеке Србије.
„То је изузетно важна и велика вест за нашу културну баштину, која је силом прилика историјских околности расута по читавом свету, а Министарство културе ће наставити озбиљно да прати светско тржиште и када год будемо у прилици, радићемо на томе да наше културно благо расуто широм света враћамо у отаџбину. Посебно бих желео да захвалим и председнику Александру Вучићу, који је дао подршку нашем министарству, као председнику владе Милошу Вучевићу, што смо успели да извршимо ову тако важну аквизицију“, навео је Селаковић.
Србија на аукцији у Лондону купила два вредна средњовековна рукописа. - Sputnik Србија, 1920, 11.06.2024

Рукописи су купљени преко Амбасаде Србије у Лондону у аукцијској кући „Кристи“ за 57.000 фунти.
© Tanjug / Ministarstvo kulture
Српски октоих“ (фрагмент, прва половина XIV века, пергамент), према процени енглеског слависте Ралфа Клеминсона потиче из тог века, али се може рећи да писмо припада његовој првој половини или чак крају XIII века.
Реч је о обједињеним одломцима из различитих делова Октоиха параклитика, а писани су српскословенским језиком, рашким правописом, ситним књижним писмом.
Значај овог рукуписа је немерљив имајући у виду да је сачувано тек неколико српских октоиха на пергаменту, а ниједан целовит.
Житије Варлама и Јоасафа“ (почетак XV века, папир) такође није потпун, а време његовог настанка је одређено филигранолошком анализом.
Први део текста чини Житије Варлама и Јоасафа, омиљено штиво како у дворској, тј. властеоској, тако и у монашкој средини, између осталог, због тога што је паралела проналажена у животу Св. Симеона и Св. Саве.
Другу текстуалну целину чине слова, похвале и изводи из житија на веће празнике према календарском поретку, а језик је српскословенски, правопис измењени рашки.
 
Локалци га данас зову Борачки крш, налази се у близини Гружанског језера. Некада је овде постојао средњовековни град у којем је деспот Стефан Лазаревић , пре нешто више од 6 векова издао повељу граду Дубровнику.
IMG_20240614_163446.jpg
 
Poslednja izmena:

Back
Top