Споменик Дражи у Београду

ДА ЛИ НА МЕСТУ НА КОМЕ ЈЕ СТРЕЉАН ТРЕБА ПОДИЋИ СПОМЕНИК СРПСКОМ ЧИЧИ?

  • Да

  • Не

  • Не знам


Rezultati ankete su vidlјivi nakon glasanja.
Vračarac je strašno cool lik, dobar momak, ali stvarno sad se malo upetljao.

опрости али ја видим да си ти упетљан.........на питање зашто партизани нису ништа урадили ти одговараш "а зашто нису четници"

а четника на том делу готово и да није било...........

А архиву имаш па провери...............број ти је доступан.
 
извињавам се...ВЕЛЕБИТ а не Дедијер........делегација НОВЈ

На динари је било Четника...........него где су партизани покушали да спрече? То је питање а не "НИСУ НИ ЧЕТНИЦИ"

1944.су се повлачили углавном преко мађарске.......пошту су са те страни надирали руси.....
Партизани ништа нису урадили да спасу логораше..........ни метак.

На то никако немаш одговор?
Зашто су ћутали?

а четници.......па колико се не варам, на том делу их и није било.
Исправи ако грешим.

Dedijer je bio čovek koji je napisao knjigu "Jugoslovneski Aušvic i Vatikan"

O učestvovanju katoličkog sveštenstva u zločinu u Jasenovcu:

dedijer400.jpg


kao što vidiš, partizan, kasniej i komunista Vladimir Dedijer je strašno puno učinio za istinu o zločinu
 
опрости али ја видим да си ти упетљан.........на питање зашто партизани нису ништа урадили ти одговараш "а зашто нису четници"

а четника на том делу готово и да није било...........

А архиву имаш па провери...............број ти је доступан.

Broj nisi dao arhiva, jednostavno ne psotoji.

dakle rekao sam- četnici nikada nisu pokušali da oslobode Jasenovac- jer su bili zauzeti slanjem Srba u isti taj Jasenovac- jedinice četnika pod komandom Rada Radića.
 
Ta kao i sve druge jedinice novj su ulazile u nebranjena mesta i gradove i paradirale.Posle su se rasporedili po vilama industrijalaca,bogatim jevrejskim kućama i salonskim stanovima.

Kako gdje. Iako ih ne volim, protiv istine se ne moze - npr. u mom gradu je veliko partizansko grolje sa izginulima prilikom zauzimanja mjesta. Tu je borbe bilo itekako, konkretno uglavnom protiv ustasa. Druga recenica ti je tocna, nakon "oslobodjenja" slijedio je raspashoj.

Treba reci jos i to da su tokom gotovo cijelog rata relativno blizu bile locirane cetnicke jedinice i nikad im nije palo na pamet da napadnu ustaski garnizon ili da zauzmu grad ili na bilo koji nacin ugroze vlast NDH u njemu.
 
Broj nisi dao arhiva, jednostavno ne psotoji.

dakle rekao sam- četnici nikada nisu pokušali da oslobode Jasenovac- jer su bili zauzeti slanjem Srba u isti taj Jasenovac- jedinice četnika pod komandom Rada Radića.
Нисам дао број архива?????????
'

сада си стварно безобразан

Nedićeva građa, K. 1A. F. 1. D9-9a.


Четника није било тамо.............а зашто избегаваш да причаш о партизанској незаинтересованости?

Они су били пар стотина метара од главног логора и ни метак нису испалили, зар не?

а и како то да су их усташе толерисале у срцу НДХ?
 
Kako gdje. Iako ih ne volim, protiv istine se ne moze - npr. u mom gradu je veliko partizansko grolje sa izginulima prilikom zauzimanja mjesta. Tu je borbe bilo itekako, konkretno uglavnom protiv ustasa. Druga recenica ti je tocna, nakon "oslobodjenja" slijedio je raspashoj.

Treba reci jos i to da su tokom gotovo cijelog rata relativno blizu bile locirane cetnicke jedinice i nikad im nije palo na pamet da napadnu ustaski garnizon ili da zauzmu grad ili na bilo koji nacin ugroze vlast NDH u njemu.
Možda su upali u zasedu inače su se vešto krili u zemunicama i pećinama odakle su polazili u pljačkaške pohode.
 
Нисам дао број архива?????????
'

сада си стварно безобразан

Nedićeva građa, K. 1A. F. 1. D9-9a.


Четника није било тамо.............а зашто избегаваш да причаш о партизанској незаинтересованости?

Они су били пар стотина метара од главног логора и ни метак нису испалили, зар не?

а и како то да су их усташе толерисале у срцу НДХ?

Žao mi je ali taj broj arhiva- ne postoji.

četnici su sa 2,000 ljudi zajedno sa ustašama napali narod na kozari, dakle bilo ih je jaaako puno.
I bili lojalni saveznici ustaša.
 
Možda su upali u zasedu inače su se vešto krili u zemunicama i pećinama odakle su polazili u pljačkaške pohode.

Tesko da im je osam brigada upalo u zasjedu... znam da je bilo i zemunica, narocito u prvim godinama, ali ne treba generalizirati.

Uostalom, svabe su tu najbolji dokaz. Sve svoje najvece operacije na ex-yu prostorima pokretali su iskljucivo protiv komunista.
 
Поставља се питање како су партизанске снаге успеле да се одрже на територији НДХ услед толиког броја непријатеља? Ако се зна да су поједини четнички команданти правили компромисе са Немцима, Италијанима и властима НДХ, да би се очували и спасли народ, како је партизански покрет успео да се очува? Јавна сарадња врха покрета са усташама и Немцима, знатно би урушила углед партизанског покрета и довела би до осипања трупа. Први разлог је политика сталног истицања карактера ''ослободилачке'' војске и ''антифашизма'', а други је то што су чланови покрета преговоре вршили у тајности. У јеку устанка, њима преговори нису били потребни, међутим, како су Немци заједно са усташама успели да устанак умире, услови за опстанак су били све тежи. Нема сумње да је долазило до нагодби и компромиса.Шта више, постоје подаци да је долазило и до сарадње. Први пут се тако нешто десило марта 1942. године у источној Босни, када су према извештају немачког генерала Бадера, партизанска 1. Пролетерска дивизија и усташка Црна легија, водиле заједно борбу против четника Јездимира Дангића. Послератни кругови историчара су тврдили да је то била случајност, да су четнике у исто време напали и партизани и припадници Црне легије.

Немачки генерал Бадер је 31. марта извештавао:
'' На подручју источне Босне борба између Срба и Хрвата даље се заоштрила. Усташе, домаћи партизани, муслимани и, на крају, банде које су се пробила из Црне Горе боре се раме уз раме против српских снага под Дангићем.'' [2]

У извештају генерала Бадера од 10 априла стоји:
''Четничка група Дангић је јако разбијена у борбама са хрватском војском и усташама у сарадњи са комунистима тако да Дангић сада може да постигне само локалне успехе.'' [3]

Занимљиво је да је Тито, баш пред овај период када Бадер наводи да је било сарадње између партизанских снага и усташа, често извештавао Коминтерну о томе да има мањка наоружања.

5. марта 1942. он извештава Коминтерну:
''Нама недостаје муниције и ратног материјала због непрекидних борби. Молимо пошаљите хитно помоћ- ситација је озбиљна за наше јединице због недостатка ратног материјала. Ми сваке ноћи чекамо ваше авионе на Дурмитору. Вријеме је сада код нас лијепо. Валтер.'' [4]

Такође, Тито се жалио на исто и 18. марта у свом извештају Коминтерни:
''Код нас је ситација критична због недостатка муниције. Молимо учините све да нам се пошаље муниција и ратни материјал. Јавите можемо ли се надати и када. Валтер.'' [5]

Извесно је да им је била потребна муниција за борбу, те је то још један разлог више за ступање у сарадњу са усташама. Титова јасна намера за ово подручје се може видети већ и из његовог наређења од 8. фебруара 1942. године:
''Сви одреди треба да усагласе своја дејства, а то је: да се територија Источне Босне очисти од четника и буде ван сваког четничког утицаја.'' [6]
 
Žao mi je ali taj broj arhiva- ne postoji.

četnici su sa 2,000 ljudi zajedno sa ustašama napali narod na kozari, dakle bilo ih je jaaako puno.
I bili lojalni saveznici ustaša.

Извини али број постоји као и документ који се налази под тим бројем.
Провери.

а 2000 четника?
Булајићева верзија?

Чак да је то и истина а није, шта су за то време радили партизани?
 
Извини али број постоји као и документ који се налази под тим бројем.
Провери.

а 2000 четника?
Булајићева верзија?

Чак да је то и истина а није, шта су за то време радили партизани?

Немци и усташе су схватиле да су град Бања Лука и рудник гвожђа Љубија у опасности и организовале су офанзиву да униште покрет. Фашистичке снаге су бројале 11.000 официра, подофицира и војника Вермахта, 20.000 усташа и домобрана, 2000 четника Драже Михајловића (групе Дреновића и Марчетића), а Мађари су учествовали са 5 топовњача речне флотиле.
 
Већ августа 1942. године, Тито шаље свог представника Маријана Стилиновића у Загреб, ради договора са Немцима. Стилиновић је разговарао са немачким генералом Глезом фон Хорстенауом, те се наводи да је фон Хорстенау понудио партизанима једну неутралну територију на којој би они били стационирани, а Немци би их толерисали. За узврат, партизани би дозволили Немцима природну екслоатацију њихових територија. Следећи преговори одиграли су новембра исте године, а на тим преговорима је договорена размена заробљеника. На преговорима су са немачке стране учествовали: инжењер Ханс От, капетан Ханс Хејс, официр за војну привреду, и Алфред Хајнрих, специјални референт Ајнзац-командне полиције и службе безбедности у Сарајеву, а са партизанске стране нашли су се Владимир Велебит (под псеудонимом Владимир Петровић) и капетан Миховил Тартаљи Миша. [8]

Све до операција Вајс, партизани су успели да одрже своју ''Бихаћку републику''. Непосредно пред операцију Вајс, у Титов штаб дошао је Павелићев министар Никола Рушиновић. Сврха његовог доласка била је та, да обавести Тита о предстојећој операцији која ће бити уперена против њега. Комунисти су овај састанак вршили у тајности, али је за њега сазнала италијанска команда у Шибенику. [9]
''Бихаћка република'' успела је да опстане најдуже од свих комунистичких творевина, што је веома чудно с обзиром на њен положај. Наиме, ова територија се простирала од прилаза Карловцу и Загребу све до река Босне и Неретве и захватала је 50. 000 км2. Трајала је од новембра 1942. године, када су партизани заузели Бихаћ, па све до краја јануара 1943. године, када су га напустили пред налетом Немаца. Усташе нису покушавале да је сруше
 

Back
Top