Споменик Дражи у Београду

ДА ЛИ НА МЕСТУ НА КОМЕ ЈЕ СТРЕЉАН ТРЕБА ПОДИЋИ СПОМЕНИК СРПСКОМ ЧИЧИ?

  • Да

  • Не

  • Не знам

Rezultati ankete su vidlјivi nakon glasanja.
eremita:
ма то је чист скојевски ентузијазам - воле комуњаре да фалсификују више него 'леба да једу...
Kliknite za proširenje...


Mito bekrijo...:hahaha:pročitaj neku četničku knjigu o Pavlu Đuričiću...:hahaha:...pa
tek onda lupetaj...:hahaha:...ako uopšte znaš ko je vojvoda Komski...čak ni četnički
nastrojeni pisci ne spore saradnju Đurišića sa italijanskim fašistima...:hahaha:
 
gossca:
Sve slike su falisfikati..nije potrebno ni da ih pogledam...istorija pisana makazama i lepkom:)
Kliknite za proširenje...

Синоћ је онај њихов ЈУЛ-овац и комуњара, редитељ Љубиша Ристић рекао на тв хепи ДА ЈЕ ЗАПАД ОД 1953-4- ДО 1980. УЛОЖИО У СФРЈ 350 МИЛИЈАРДИ ДОЛАРА(више него у Западну Немачку) ПО ДОКУМЕНТИМА КОЈИМА РАСПОЛАЖЕ И НАША ДРЖАВА И САД...
и ето одговора зашто су нас сравнили са земљом - ДОШЛИ ЉУДИ ПО СВОЈЕ... а ми још увек не знамо шта је ћопави злочинац ПОТПИСИВАО ЗА ТУ ЛОВУ... јер код Јенкија НЕМА БЕСПЛАТНОГ РУЧКА...
ма тек ће да се отворе архиве - ИМА ОВЕ КОМУЊАРЕ ДА СЕ ЗАВУКУ ИСПОД КАМЕНА КАО МРАВИ...
 
Narodni Tribun:
Mito bekrijo...:hahaha:pročitaj neku četničku knjigu o Pavlu Đuričiću...:hahaha:...pa
tek onda lupetaj...:hahaha:...ako uopšte znaš ko je vojvoda Komski...čak ni četnički
nastrojeni pisci ne spore saradnju Đurišića sa italijanskim fašistima...:hahaha:
Kliknite za proširenje...

Па шта - БОЉЕ ПОГЛЕДАЈ ШТА ЈЕ РАДИО БРОЗ И МОША ПИЈАДЕ... И ГДЕ СУ СВЕ ИШЛИ НА ПРЕГОВОРЕ И ШТА СУ РАДИЛИ ОЛОШИ...већ је све овде постављено у облику текста и све на основу АРХИВСКИХ ДОКУМЕНАТА...
 
Za te slike o cetnicima svi znamo iz udzbenika ali ovo se krilo od nas 60 godina:


Partizanski komandanti i nemački visoki oficiri sredinom marta 1943.


Partizani_i_Nemci_marta_1943.jpg


http://sr.wikipedia.org/sr-el/Слика:Partizani_i_Nemci_marta_1943.jpg
 
eremita:
Па шта - БОЉЕ ПОГЛЕДАЈ ШТА ЈЕ РАДИО БРОЗ И МОША ПИЈАДЕ... И ГДЕ СУ СВЕ ИШЛИ НА ПРЕГОВОРЕ И ШТА СУ РАДИЛИ ОЛОШИ...већ је све овде постављено у облику текста и све на основу АРХИВСКИХ ДОКУМЕНАТА...
Kliknite za proširenje...

Predpostavljam arhivskih dokumenata......engleske tajne obavestajne sluzbe...?
 
eremita:
Синоћ је онај њихов ЈУЛ-овац и комуњара, редитељ Љубиша Ристић рекао на тв хепи ДА ЈЕ ЗАПАД ОД 1953-4- ДО 1980. УЛОЖИО У СФРЈ 350 МИЛИЈАРДИ ДОЛАРА(више него у Западну Немачку) ПО ДОКУМЕНТИМА КОЈИМА РАСПОЛАЖЕ И НАША ДРЖАВА И САД...
и ето одговора зашто су нас сравнили са земљом - ДОШЛИ ЉУДИ ПО СВОЈЕ... а ми још увек не знамо шта је ћопави злочинац ПОТПИСИВАО ЗА ТУ ЛОВУ... јер код Јенкија НЕМА БЕСПЛАТНОГ РУЧКА...
ма тек ће да се отворе архиве - ИМА ОВЕ КОМУЊАРЕ ДА СЕ ЗАВУКУ ИСПОД КАМЕНА КАО МРАВИ...
Kliknite za proširenje...

Tikvane jedan! Oduvek si bio tikvan i isticao si se glupostima!

Kako su to oni tome što su bombardovali Jugoslaviju 1999 ''došli po svoje''????
Jel su na taj način povratili svoje pare???
Jel su povratili svoje pare iz porušenih škola,mostova,bolnica...?
Da bar mogu jednom da pročitam jedan normalan komentar sa tvoje strane...to je nemoguća misija!
 
eremita:
Па шта - БОЉЕ ПОГЛЕДАЈ ШТА ЈЕ РАДИО БРОЗ И МОША ПИЈАДЕ... И ГДЕ СУ СВЕ ИШЛИ НА ПРЕГОВОРЕ И ШТА СУ РАДИЛИ ОЛОШИ...већ је све овде постављено у облику текста и све на основу АРХИВСКИХ ДОКУМЕНАТА...
Kliknite za proširenje...
Kad vidis kod Tribuna puno ovih smajlija ":hahaha:" znaci da ste ga duboko uznemirili:lol:pa pokusava da prikrije stres neuroticnim smehom:lol:

Slazem se s tvojim postovima po ovakvim temama:)
 
Blajbinger:
Sad se vidi sad se zna,
Ko se kome dopada.............:hahaha:
Kliknite za proširenje...

То са моје стране никад није била тајна. :) Гошћа је мој омиљени форумаш на Политици од момента кад се појавила. :)

Derer:
djeneralu ce se dici spomenik gde sad onaj vampir lezi
a on ce u kontejner medj ostalo djubre gde je svim komunjarama mesto
pati
Kliknite za proširenje...

Е, то већ никако. Тита би требало ставити у центар Београда и дићи му споменик од 80 метара.

Не зато што је заслужан, него зато да га народ НИКАД не заборави, да нам се такво зло опет не понови. Јер народ који заборавља своју историју, осуђен је да је поново проживи све док добро не запамти.

А Друга Тита смо већ почели да заборављамо... Што је врло, врло лоше. :(
 
eremita:
Па шта - БОЉЕ ПОГЛЕДАЈ ШТА ЈЕ РАДИО БРОЗ И МОША ПИЈАДЕ... И ГДЕ СУ СВЕ ИШЛИ НА ПРЕГОВОРЕ И ШТА СУ РАДИЛИ ОЛОШИ...већ је све овде постављено у облику текста и све на основу АРХИВСКИХ ДОКУМЕНАТА...
Kliknite za proširenje...


Pa šta?

A zašto onda kažeš da je ona slika falsifikat?:hahaha:z:mrgreen:

Možda zato što nemaš pojma, nego lupetaš napamet...kao Gošća na primer...?z:mrgreen:
 
ПАРТИЗАНИ И НЕМЦИ У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ


Први контакти између партизанске и немачке војске успостављени су у августу 1942. после борби око Ливна,

када је заробљена једна група немачких војника и официра. Разговарало се о размени заробљеника. Главни немачки преговарач био је инжињер Ханс От, резервни официр. Он је 14. и 15. августа допутовао у Загреб и немачком посланику у НДХ Зигфриду Кашеу и генералу Глезу фон Хорстенауу, немачком опуномоћеном генералу при НДХ, детаљно изложио ситуацију. Преговори су настављени у Ливну и Гламочу, а От је поново отишао у Загреб. Овога пута са њим је кренуо и Маријан Стилиновић, један од најважнијих кадрова КП Хрватске. Стилиновић се у Загребу састао са Хорстенауом. Немачки генерал је понудио партизанима једну територију на којој би их Вермахт толерисао, а они би за узврат дозволили Немцима несметано коришћење сировина и њихов извоз у Рајх. Затим су током септембра почеле прве размене заробљеника. У два наврата, 5. и 17. септембра, фон Хорстенау је упутио писмо Врховном штабу и предложио узајамну примену прописа међународног ратног права, као и примирје када се врши размена заробљеника. Немачки одговорни људи у НДХ хтели су да постигну неки договор са партизанима из, пре свега, економских разлога и обустављања саботажа на прузи Загреб - Београд.
Прва већа размена заробљеника (5. септембра) извршена је посредовањем усташке Велике Жупе Хум, са седиштем у Мостару. О томе је Коча Поповић, тада командант Прве пролетерске бригаде, обавестио генерала Хорстенауа 8. септембра. Из овог писма уочљиво је да су преговори почели почетком лета 1942. и то преко једног партизанског изасланика и да се, осим о размени заробљеника, разговарало и о неким питањима политичке природе: "Што се тиче предлога стављеног нашем изасланику приликом његовог разговора са представницима немачке власти и раније, преко господина Ханс Ота, обавештавамо Вас да смо примили упутство нашег Врховног штаба у којима нам је одобрено да поведемо разговоре са Вашим представницима о питањима која су изнета са Ваше стране. Стога предлажем хитну успоставу [везе] између нашег и Вашег представника, у циљу утаначења састанка представника обеју заинтересованих страна. Нема никакве запреке да ови разговори отпочну".
Према информацијама које су немачке полицијске снаге прикупиле од Немаца који су били у партизанском заробљеништву, третман према њима био је више него коректан. Чак су били позвани на недељни ручак у партизански Врховни штаб. У једном немачком извештају се каже: „Стол је био покривен бијелим столњаком и сервирало се као у неком прворазредном ресторану. А и јеловник је био у складу са тим. Значајне су политичке изјаве партизанског врховног команданта Тита. Заступао је гледиште да би морали постићи, успркос садашњем страховито пролијевању крви на Источном фронту, споразум између Њемачке и Русије. Иначе би постојала опасност да Енглеска и САД, на крају, поново изађу из рата као побједници а побједа тих режима представљала би пропаст и подјармљивање радног дијела народа“.
Генерал Хорстенау је заступао становиште да се рат против партизана не може добити само применом војничких средстава, већ и политичких, јер ни партизански покрет није био само обичан герилски покрет. Имао је на уму његову политичку суштину која је све више јачала и добијала све већу подршку, посебно у Босни. О партизанској понуди разговарао је у Софији 17. септембра са генералом Александером фон Лером, командантом немачких снага на југоистоку Европе: „Представници партизана у последње време у више наврата су послали поруку немачком генералу у којој предлажу да дође до разговора између представника немачког генерала у Загребу и вође партизана у Босни, који је познат под надимком Тито. Овај предлог је природна последица претходних успешних преговора око питање размене заробљеника, који су се водили код Ливна. Та врста разговора не значи да немачка признаје партизане као ратујућу страну, али је корисна за нашу страну, јер нам омогућује да добијемо увид у будуће намере партизана. Истовремено, могли бисмо да видимо под којим условима су партизани спремни да прекину оружану борбу против нас“.
Преговори су настављени у време “Бихаћке републике“. Владимир Велебит, предратни адвокат из Загреба и послератни шеф југословенске дипломатије, један од најближих Титових сарадника, у Загребу је са генералом Хорстенауом разговарао о закључивању општег договора о размени заробљеника. Велебит је пренео Титову жељу да их Немци не нападају на простору Бихаћке регије, а партизани би обуставили све непријатељске акте према немачкој војсци и њеним интересима. Преговори су настављени 17. новембра 1942. код Ливна, када је одржан састанак коме су присуствовали двојица немачких официра и један цивил. Велебит је предложио признавање партизанске војске као регуларне, а први пут је експлицитно наговештено да би се партизани борили против Енглеза уколико се они искрцају на Јадранску обалу. Ови предлози нису прихваћени. Партизански делегати (састанку је, осим Велебита, присуствовао и капетан Миховил Тартаља) уручили су писмо Врховног штаба генералу Глезу..............................


http://www.nrbg.rs/content/view/blog/187/153
 
PARTIZANI SARADNICI OKUPATORA

Da je kojim slucajem Draza nudio Nemcima da zajedno docekaju Sovjete na Dunavu, komunisti bi taj argument upotrebili kao kljucni dokaz protiv njega na procesu 1946. godine

PISE: Dr Srdja TRIFKOVIC

Pokusaji izjednacavanja statusa malobrojnih jos zivih veterana Ravnogorskog pokreta sa partizanima neminovno izaziva protivrecna osecanja i reakcije. S jedne strane, za pretezni deo srpskog naroda ciji je datum rodjenja posle 1945, ova inicijativa predstavlja zakasneli korak ka nacionalnom pomirenju medju Srbima koji su cinili ogromnu vecinu borackog kadra u oba pokreta. S druge strane, iz redova davnasnjih suparnika dolaze jasne poruke da im nije prihvatljivo ma kakvo svodjenje u istu ili slicnu moralnu ravan. Bivsi partizani nece u isti kos sa toboznjim "saradnicima okupatora". :etnici, pak, ne zele ni implicitni znak jednakosti izmedju sebe i balkanske agenture Kominterne koju optuzuju da je rat 1941-45. vodila zarad osvajanja vlasti, bez obzira na cenu u srpskim zivotima i interesima.

Sustinske razlike izmedju ta dva pokreta ogledaju se i u njihovom odnosu prema Nemcima i ustasama. Na osnovu dokumenata iz nemackih i ustaskih izvora danas znamo da je rukovodstvo partizanskog pokreta bilo odgovorno za svesrdan pokusaj kolaboracije sa okupatorom. To sto su pobednici u gradjanskom ratu potom optuzili borce djenerala Mihailovica za svoj greh predstavlja svojevrstan primer njihovog cinizma.

PARTIZANI I NEMCI

Premda je pokusaj partizanskog rukovodstva da sa Nemcima sklopi nagodbu u istoriografiji poznat kao martovski pregovori, vec u novembru 1942. Josip Broz Tito je uputio prve pomirljive signale okupatoru. Ponudio je da ga Nemci puste da se svim svojim snagama bori protiv cetnika u zamenu za primirje juzno od Save i prestanak napada na prugu Zagreb-Beograd. Ponudu je u Zagreb doneo nemacki inzenjer Hans Ot, koga su partizani prethodnog leta zarobili u Livnu. Iako su nemacki vojni i civilni predstavnici na Balkanu podrzavali tu inicijativu, Hitler je nju odbio i odlucio da nanese smrtni udarac svim pobunjenicima na podrucju bivse Jugoslavije. Izdao je "Direktivu 47" iz koje je usledio tzv. Plan Vajs.

Nemacke komande ispoljavale su vecu elasticnost nego sto je Hitlerova naredba naizgled dopustala. Na vrhuncu operacije Vajs 3 (poznate u partizanskoj mitologiji kao Bitka na Neretvi) trojici visokih partizanskih oficira bio je dopusten dolazak u stab nemacke 717. pesadijske divizije radi pregovora o zameni zarobljenika. Koca Popovic, Milovan Djilas i Vladimir Velebit, prvi pod svojim imenom a druga dvojica pod pseudonimima "Markovic" i "Petrovic", u prvi mah su istupili sa zahtevom da se partizanima prizna status zaracene strane. Potom su partizanski predstavnici izricito saopstili da se ne bore protiv hrvatske drzave, a jos manje protiv Nemaca kao takvih, vec da su im glavni neprijatelji Mihailovicevi cetnici. Prema beleskama pukovnika Fafenrota, nacelnika staba generala Litersa, Titovi opunomoceni izaslanici cak su izjavili da ce se NOV sa oruzjem u ruci suprotstaviti Britancima, ukoliko se ovi iskrcaju u Dalmaciji!

Nemacke komande na terenu su bile veoma zagrejane za ovaj predlog. Medjutim, kada je ministar inostranih poslova Ribentrop obavestio Hitlera o partizanskoj ponudi, on je prekinuo svaku dalju diskusiju cuvenom recenicom "sa pobunjenicima se ne razgovara, njih valja streljati." (Mit Rebellen wird nicht verhandelt, Rebellen werden erschossen.)

Isprva neupoznat sa ovako kategoricnim Hitlerovim stavom, nemacki poslanik u NDH Zigfrid Kase je 17. marta 1943. izvestio da su pregovori sa Titovim predstavnicima otvorili mogucnost da partizani obustave sve borbe protiv Nemaa, Italijana i Hrvata i da se povuku ka Sandzaku da bi se obracunali sa cetnicima. Kase je takodje pomenuo spremnost partizana da prihvate smirivanje situacije u NDH i dodao da Hrvati povoljno gledaju na taj predlog. Ubrzo potom Kase je sa entuzijazmom izvestio Berlin da su - "u kontekstu ranijih izjava partizana" - njihove borbe protiv cetnika u Hercegovini "veoma korisne". (...)

SAMO PROTIV CETNIKA

Opsti prekid vatre sa Nemcima i ustasama, posle koga bi usledio frontalan obracun sa Mihailovicevim cetnicima, bio je strateski cilj partizanskog rukovodstva, odobren od Tita licno. Partizanski plan je u potpunosti odgovarao ciljevima i namerama ustaskog rukovodstva. Tito i njegovi saradnici ocekivali su da Nemci i ustase prihvate prekid vatre da bi se obracunali sa svojim jedinim suparnikom u periodu ratne zavrsnice - Ravnogorskim pokretom djenerala Mihailovica. Nemci su od partizana trazili da kao znak svoje dobre volje odmah obustave napade na kljucnu prugu Beograd-Zagreb, sto bi otvorilo mogucnost daljih pregovora. Ovo je Tito prihvatio: napadi na prugu su istog casa bezuslovno obustavljeni.
Sporazum sa partizanima radi unistenja Mihailovica bio je po volji i ustasama, koji su Titove komuniste smatrali prihvatljivim partnerom.

Zajednicki interes koji su Nemci i ustase imali sa jugoslovenskim komunistima u prolece 1943, bilo je njihovo obostrano neprijateljstvo prema Mihailovicu. Ovo je ulivao velike nade Titu da ce njegovi predlozi biti prihvaceni. :ak i ne cekajuci na ishod pregovora u Zarebu on je izdao naredjenja partizanskim jedinicama da se obustave borbe protiv Nemaca, Italijana i ustasa. Ova uputstva jedinicama na terenu ponovljena su cak i posle povratka Djilasa i Velebita iz Zagreba. U isto vreme, Tito je izdavao naredjenja da se cetnicki oficiri streljaju bez milosti i na licu mesta, a da se i ostali zarobljeni srpski nacionalni borci likvidiraju ukoliko odbiju da se pridruze partizanima.

Moskva je negativno reagovala na signale iz Titovog staba. Vest da se partizani upustaju u nagodbe sa Nemcima dosli su u trenutku kada je Sovjetski Savez bio u punoj meri angazovan na rusenju Mihailoviceve reputacije na Zapadu, na osnovu tvrdnji o njegovom toboznjem kolaboracionizmu. U tom bi trenutku svaki nagovestaj Titovih namera da se nagodi sa Nemcima i ustasama predstavljao veliku smetnju propagandnoj ofanzivi svetskog komunistickog centra. Pun obim Titovih ponuda Nemcima bacio bi u zasenak sve optuzbe na racun Mihailovica, da je kojim slucajem istina izbila na videlo 1943. Medjutim, istina je bila sakrivena u arhivama punih trideset godina po zavrsetku Drugog svetskog rata. (...)

HITLEROVO PISMO MUSOLINIJU

Tek pocetkom maja 1943. Tito je shvatio da Nemci nece promeniti misljenje. On je teska srca uputio naredbu partizanskim jedinicama sirom NDH da obnove akte sabotaze koji su bili obustavljeni krajem marta. (U Titovom naredjenju cetnici su ponovo imenovani kao glavni neprijatelj NOB.) Uprkos razocarenjima, zatisje u borbama sa Nemcima tokom aprila 1943. podgrejalo je Titove nade da ce sporazum sa Nemcima na kraju ipak biti moguc. Njegova opreznost u odnosu na Nemce popustila je srazmerno njegovom zaostravanju borbi sa cetnicima, sto je doprinelo nepripremljenosti i rasulu u partizanskim redovima kada se "peta ofanziva" ("Svarc") srucila na njih sredinom maja 1943.

Duboko zabrinut stanjem na Balkanu, Hitler je uputio licno pismo Musoliniju koje mu je 25. februara 1943. urucio Ribentrop. U njemu se trazila italijanska podrska za nastavak operacije "Vajs". Hitler je ponovo istakao opasnost koju, sa njegovog stanovista, predstavljaju cetnici:
"Ukoliko ne razoruzamo komuniste i cetnike u istoj meri i u potpunosti zavedemo mir u zemlji, onda ce u trenutku invazije izbiti nered, sve veze sa Peloponezom ce biti presecene ili poremecene, ono malo nemackih divizija ce biti angazovano u borbama protiv komunista i cetnika, a italijanske trupe vise nece biti u stanju da zaustave invaziju".

Hitler je znao kakvu su mu opasnost cetnici predstavljali. U Berlinu se smatralo da je Titov gubitak zive sile i teritorije pocetkom 1943. bio tako tezak da se komunisticki vodja nece skoro oporaviti. Stoga je glavna paznja usmerena ka unistenju Mihailovicevih snaga. Izdato je uputstvo komandama u NDH da se pripremi novi napad ("Svarc"), prvenstveno u tom cilju. Premda to Nemcima nije bilo poznato, partizanska glavnina koja se probila preko Neretve usla je u severozapadnu Crnu Goru i severoistocnu Hercegovinu, dakle upravo u krajeve ka kojima je bila uperena ostrica planiranog nemackog napada. Ironija bitke na Sutjesci jeste cinjenica da je nemacka ofanziva imala za cilj unistenje cetnika, a ne partizana.

Da je kojim slucajem Draza Mihailovic 1942. ili 1943. uputio svoje najblize saradnike ranga jednog Dragise Vasica u Zagreb ili Beograd na pregovore sa najvisim nemackim vojnim ili politickim predstavnicima na Balkanu, da im je ponudio primirje izricito radi obracuna sa partizanima, da im je stavise obecao da ce se ravnogorski borci oruzjem suprotstaviti sovjetskoj armiji ako pokusa da predje Dunav, komunisticka propaganda bi o tome decenijama trubila u nedogled i takve bi postupke nesumnjivo iskoristila kao krunski dokaz na sudjenju samom djeneralu Mihailovicu u leto 1946. S obzirom da takve ponude Mihailovica Nemcima nikada nije bilo proces njemu predstavljao je klasicno sudsko ubistvo u boljsevickom stilu.


Nemacki vojnik August Heler sa Ljubickim partizankama i partizanima, u vreme saradnje komunista i nacista 1941. godine
(Iz knjige G. Davidovica i M. Timotijevica "Zatamnjena proslost")


http://www.balkanforum.info/f16/partizani-saradnici-okupatora-2938/
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Ćele Kula: Spomenik varvarske osvete i nečoveštva turskih osvajača.
Odgovora
8
Pregleda
116
GrdobanS
GrdobanS
Mrkalj
KO KRIJE DRAZIN GROB? Diskusija o Drazinoj smrti, zlocini komunista su se desavali bez prestanka
2
Odgovora
31
Pregleda
601
Mrkalj
Mrkalj
Nina
Gavrilo Princip umro je u zatvoru u Terezinu
Odgovora
6
Pregleda
266
Troubleshooter
Troubleshooter

Back
Top