Slovenski toponimi na Balkanu prije 6. vijeka

[Tandoori Masala]

Nema šanse da se pročita, sken je katastrofa.

Na mapi iz Ptolomejevog atlasa https://ia802309.us.archive.org/33/...tRaetiamNoricumUtramquePannoniamIllyricum.jpg
https://archive.org/details/Atlas-ClaudiusPtolemaeusGeographia-AncientGeography
označila sam planinski lanac Mons Cetius-a

Ova karta je podlozna kritici. Na njoj ima gresaka, sto zbog nedovoljnog (tadasnjeg, bilo to antickog ili srednjovjekovnog poimanja) poznavanja astronomije, geologije, geografije (zapadni Noricum je planinska teritorija, a planine nisu obiljezene, Vindobona je pogresno nazvana - Juliobona, iako se mora uzeti u obzir hronoloski okvir, osnivanje i kasnija arheoloska otkrica mjesta) i sl.

Istrazivaci poput Petera Scherrera zbog toga obiljezavaju mons Cetius na sjeveru Noricuma ali isto zato sto se (Aelium) Cetium gore nalazi, a kod Celja i Ljubljane nema antickih mjesta koja pocinju s Cet-, odnosno Ket-, sto dovodi navedenu geografsku lokaciju planinskog lanca sve do juga u pitanje bez obzira i na Ptolemejev originalni tekst koji se moze kriticki ispitati.
Najbolji primjeri su knjige Mithada Kozlicica: Istocni Jadran u Geografiji Klaudija Ptolemeja i Historijska geografija istocnog Jadrana u starom vijeku u kojima se lijepo vidi da se ne moze bas sve vjerovati mapama antickih pisaca kad je rijec o biljezenju toponima zbog nedostatka navedenog znanja i modernih instrumenata (jedino astrolab, preveliki i nepodesan za plovidbu ili primitivni gnomon, na tlu ok, ali zbog ljuljanja broda ne valja; kompas se mnogo kasnije javlja u Evropi), tako da su primjetne manjkavosti sto se tice lociranja strana svijeta, biljezenja izlaska i zalaska Sunca, putanje Mjeseca, itd. Ovo se matematicki provjerava. Sve je to jednim dijelom u vezi s ondasnjom centurijacijom obradivog zemljista sto je sluzilo antickim piscima kao svojevrsna uputa - koristeci ovu prastaru i pogresnu tehniku, samo Jadranska obala se proteze u smjeru zapad - istok! Kozlicic je sve ovo kao historicar i pomorski oficir sjajno obradio i u onom svom poznatom clanku u knjizici "Troja i kako je steci" (Neka primjedbe na astronomska i opcegeografska razmatranja u knjizi... R. S. Pricea). Prema tome, nema potrebe da vise gubim vrijeme.

Problem listopadne sume Weinerwald zbog toga i dalje stoji poput cvrste jutarnje erekcije (pod uslovom da je bila onda tamo kao i danas, sto jos uvijek treba da se provjeri, a to nije moj posao). Dalje, Ptolemej naziva planinu Ketion oros, a ne mons Cetium, tako da nije iskljuceno da su poneke mape i doradjivane od srednjovjekovnih ljudi. Jbg, ako cemo biti dosljedni onda moramo biti dosljedni do kraja.

Na kraju, nesto najvaznije.

Otprilike pedesetak godina prije Ptolemeja, u danasnjem Celju (cak i ako se prihvati pretpostavka da se mons Cetius pruza od sjevera pa sve na jug do Celeie i Emone) postoji jedan ogroman ako ne i nepremostiv problem. Na podrucju grada se u 1. vijeku st. e. nalazila kovnica keltskog novca ako sam dobro shvatio slovenacki tekst. Samo do 1966. godine je pronadjeno 770 novcica koji se cuvaju u Pokrajinskom muzeju. Predlazem da organizujete jednu turisticku posjetu.
Ovo nije par tricavih 'dolara' nego se radi o velikoj kolekciji, plus autorka nize pise da "Število 770 novcev ni dokončno". Nevidjena ironija jeste da se ta kovnica ili keltsko naselje nalazilo kod rijeke Savinje (danas tamo postoji predgradje koje nosi ime Breg, kao i istoimena ulica, sto naravno ne znaci da je to keltski naziv nego upravo govori da se ispod slovenski nazvanog brda u proslosti nalazio neki drugo etnos ili pleme) sto je jos jedan ubjedljiv poraz autohtonistickog bezumlja na teritoriji Slovenije.

Vera Kolsek, Keltski novci iz Celja, Arheoloski vestnik, XVII, Ljubljana, 1966, str. 410-411.

Evo i danasnje lokacije, Breg, a vise njega Miklavški hrib. Predlazem da se ovaj dio grada nazove Keltsko brdo ili Keltski breg.

Uz sve to, kao slag na tortu, keltska imena (tzv. "keltska imenska skupina") u drevnom Celju i njegovoj okolici su zabiljezena, a odredjen broj na listi posvjedocen je u Galiji i Britaniji.

Spojler

Radoslav Katicic, Keltska osobna imena u Sloveniji, Arheoloski vestnik, XVII, Ljubljana, 1966, str. 149-151.

Ista stvar u Emoni i njenoj siroj okolici.

Mozda je bolje preimenovati ovu zgubidansku temu u Anticki keltski nalazi u Austriji i Sloveniji od okolice Aelium Cetiuma, tj. Pottenbrunna do Celeie i Emone? Antickih slovenskih nalaza iz tog doba (1. v. st. e. ili 1. i 2. v. n.e.) jednostavno nema.

 

[Сребрена]

Ova karta je podlozna kritici. Na njoj ima gresaka, sto zbog nedovoljnog (tadasnjeg, bilo to antickog ili srednjovjekovnog poimanja) nepoznavanja astronomije, geologije, geografije (zapadni Noricum je planinska teritorija, a planine nisu obiljezene, Vindobona je pogresno nazvana - Juliobona, iako se mora uzeti u obzir hronoloski okvir, osnivanje i kasnija arheoloska otkrica mjesta) i sl.

Слажем с е у глобалу, иако је Јулиобона , конкретно, важеће име (иако Птоломеј зна за Венде)

Otprilike pedesetak godina prije Ptolemeja, u danasnjem Celju (cak i ako se prihvati pretpostavka da se mons Cetius pruza od sjevera pa sve na jug do Celeie i Emone) postoji jedan ogroman ako ne i nepremostiv problem. Na podrucju grada se u 1. vijeku n.e nalazila kovnica keltskog novca

Није спорно никоме да су пре универзалних терминатора Римљана Келти/Гали били многобројни, посебно у деловима будуће католичке Европе.
Цеље је било на тзв "јантарском путу" , није чудо.
Што се Словенаца тиче , неретко ће се наћи мишљење да је Карантанија келтска држава, односно да постоји веома блиска веза Келта и Словенаца, напр:

Karantanci so govorili svoj domač, keltski, jezik, o čemer zgovorno priča obdobje pokristjanjevanja poganskih Karantancev (to je bilo uspešno šele takrat, ko so prišli irski, keltsko govoreči misijonarji). Da niso bili Karantanci Slovani, nam priča omemba, da je ob razdelitvi frankovske države leta 817 med sinove Ludvika Pobožnega dobil eden od sinov dežele, v katerih prebivajo Karantanci in Slovani. Zanimivo je tudi, zakaj bi Slovani, v kolikor bi prevladovali v Karantaniji, dali tej deželi tuje keltsko ime Karantanija (= gorata dežela)...Najbolj pa nam dokazujejo kontinuiteto Slovencev z njihovimi predniki Kelti številni keltski priimki pri slovenskih prebivalcih. Po nepopolnih podatkih je v Sloveniji 9967 oseb s prvotnimi keltskimi priimki in 35.040 oseb z delno spremenjenimi.

са словеначког блога, према Julij Titl, Kelti in Slovenci, Koper, 2004

Али не могу да не приметим да је Келта било свуда где се касније не зна за име и појам Влаха (осим, што би Ирци рекли -Vallúnach-а)

Spojler

А поводом употребе термина CETIUS у време Римљана (са хипотезом да је келтског порекла) ево примера код Плинија за једну врло далеку реку Цетиус, код Страбона ЦЕТИОН

http://books.google.rs/books?id=xgt...Q6AEwBQ#v=onepage&q=тиберие виндобона&f=false

Без хипотезе о келтском пореклу латинског термине "цетиус", на латинском лат. cētus, одн на грч. κῆτος, значи огромна морска животиња, напр кит, делфин ,ајкула сл.
English cetane, French cétène, Italian cetina, Spanish cético, Spanish cetilo, Spanish cetina

 

[vučko]

А поводом употребе термина CETIUS у време Римљана (са хипотезом да је келтског порекла) ево примера код Плинија за једну врло далеку реку Цетиус, код Страбона ЦЕТИОН

http://books.google.rs/books?id=xgt...Q6AEwBQ#v=onepage&q=тиберие виндобона&f=false

Možda je to ova reka CETINA kod Valjeva: http://azerimix.com/vplayer.php?id=H40miThraSg, pošto je Moesia Superior grubo rečeno današnja Srbija bez Vojvodine.

 

[Tandoori Masala]

Nema šanse da se pročita, sken je katastrofa.

Na mapi iz Ptolomejevog atlasa https://ia802309.us.archive.org/33/...tRaetiamNoricumUtramquePannoniamIllyricum.jpg
https://archive.org/details/Atlas-ClaudiusPtolemaeusGeographia-AncientGeography
označila sam planinski lanac Mons Cetius-a

Srebrena hvala ti na ovoj mapi. To se sve podudara sa onim citatima slovenačkih pisaca što sam stavljao.

Srebrena tebe bi trebalo tuči dok ti ne dođe iz guzice u glavu


Na ovoj mapi što si stavila ima jedan grad izpod DOCLEA-e sa imenom RIZANA. U Sloveniji naprimer postoji reka RIŽANA (http://sl.wikipedia.org/wiki/Rižana_(reka).


Ima i BREGETIUM severozapadno od SERBINUM-a. Nalazi se uz reku, a znamo šta znači reč BREG na slovenačkom:
brég -a m, mn. bregóvi stil. brégi; mest. mn. stil. bregéh (ẹ̑) 1. pas zemlje ob vodi (http://bos.zrc-sazu.si/cgi/a03.exe?name=sskj_testa&expression=breg&hs=1)

Ovaj SERBINUM nikako da mi izađe iz glave. Prvo došlo ime pa tek onda narod

Dalje, Ptolemej naziva planinu Ketion oros, a ne mons Cetium, tako da nije iskljuceno da su poneke mape i doradjivane od srednjovjekovnih ljudi.

Mithad Kozlicic, Istocni Jadran u Geografiji Klaudija Ptolemeja, Zagreb, 1990, str. 34.

Latenski nalazi (gdje je god u Sloveniji na nepouzdanim renesansnim "antickim mapama" obiljezen Cetius mons, na toj putanji su pronadjeni 'ukopani' Kelti):

Uvecana mapa.

Darja Pirkmajer, Kelti na Celjskem: arheološka razstava Pokrajinskega muzeja Celje, 1991, str. 14-15.

Jos samo fali dobra palica od bukovine i udri po tintari.

 

[vučko]

Упоређујући старословенско брѣгъ (brěgŭ), староруско берегъ (beregŭ) и западнословенске облике попут пољ. brzeg можемо закључити да је у Јужних Словена и чешким и словачким дијалектима у првом слогу спроведена метатеза с дужењем самогласника (брѣгъ < bērgŭ < *bergŭ), у Западних Словена метатеза без дужења (*bregŭ < *bergŭ) а у Источних Словена пуногласје (берегъ < *bergŭ).

Тако реконструишемо прасловенски облик *bergŭ, а наведени наследни облици настали су од краја осмога столећа тј. од јављања ликвидне метатезе и пуногласја.

Даље ову реч повезујемо с пие. *bʰerǵʰ-, но с обзиром на то да је прасловенски био сатемски језик, глас *g у овој речи је проблематичан јер очекивали бисмо *z (упореди авестанско bərəz-), с правом се мора рећи да је реч можда преузета из некога кентумскога језика.

Bregetium, дакле, нема везе са Словенима.

Ово је већ постављано, али некима овде све се мора цртати више пута:

Da ponovim ono što sam već stavljao:

brég -a m, mn. bregóvi stil. brégi; mest. mn. stil. bregéh (ẹ̑) 1. pas zemlje ob vodi (http://bos.zrc-sazu.si/cgi/a03.exe?n...sion=breg&hs=1)
ZNAČI DEO ZEMLJE KRAJ VODE. Ali ne znači samo to, nego znači i brdo 2. nagnjen svet, strmina (http://bos.zrc-sazu.si/cgi/a03.exe?name=sskj_testa&expression=breg&hs=1)

Sa slovenske vikipedije:
"Bregenz (starinsko BREŽNICE)" - ne znam šta im to znači, možda su Slovenci nekada tako zvali ovaj grad. A reč BREŽNICE odnosno BREŽINA/ICA ima potpuno isto značenje kao i BREG. U Sloveniji ima još jedan grad sa nazivom BREŽICE (http://sl.wikipedia.org/wiki/Brežice).
brežína -e ž (í) 1. pas zemlje ob vodi; breg: priveslala je do brežine; morje bije ob brežine; peščena brežina 2. vzpetina nad ravnino: pognal se je po brežini; kmetija leži v brežini; prisojna, skalnata, strmabrežina // grad. strma poševna stran pri nasipu, useku: utrjevati, zavarovati brežine ♪
Piše da ovo ime dolazi još iz keltskog vremena i tada se zvalo Brigantion po boginji Brigantiji.

Znači Sloveni su pozajmili reč BREG od Kelta, od keltske reči "BRIG" koja je označavala brdo - "hill".
Ali Sloveni su onda izgovarali ovu reč BERG.
Da bi je kasnije metatezom likvida počeli izgovarati BREG?

Kelti su imali za slovensku reč BREG, reč BRIG. Našao sam da je na sanskrtskom jeziku ova reč glasila BRGU (http://budha2.blog.bg/drugi/2014/07/...boka-d.1285052), odnosno BHRGU (http://forum.vidovdan.org/viewtopic.php?f=10&t=2369).

Proto—Indo—European *b[hiergIh]-/*b[hlorg[h]-/*b[h]rgih]— 'high; mountain, hill':
Sanskrit brhant— 'high, tall, great, strong'
http://books.google.rs/books?id=xAe...6AEwAQ#v=onepage&q=sanskrit burg hill&f=false
Slično je na 664.str Bhrigu https://archive.org/stream/sanskritenglishd00benf#page/664/mode/2up, potomci Briga

Spojler

Bhrig (bhṛgu) je, ako dobro razumem, sveštenik nekog "Ognjeboga" iz vedskih vremena, savremenik Manija i zvezdoznanac koga smatraju začetnikom vedske astrologije, (osmi) Brahmin sin
http://en.wikipedia.org/wiki/Bhrigus
http://pl.wikipedia.org/wiki/Bhrygu
Negde ga identifikuju, u poznijim razdobljima, kao (Višnjeg Boga)- Višnu-a, a Višnu je vezan za mitsku planinu Meru, bitnu za vedsku legendu o stvaranju sveta (kad je stvaralac iskoristio planinu kao mandaru i zamešao kosmos do tačke zgružnjavanja vareći zvezde i planete..), legendu koja je, usput, prisutna kao apokrifni spis u srednjem srpskom veku u istom obliku, ali ne i sa istim imenima.

keltski jezik - BRIG
slovenski - BREG
sanskrt - BRGU/BHRGU

Koji je najstariji zapis reči "BERG" i kada je nastao i gde?
Ti meni samo stavljaš da je PIE reč glasila BERG, a nema je nigde zapisane...Možda i jeste tako glasila ali to je hipoteza. Kažeš i da su Sloveni preuzeli tu reč i kasnije je metatezom likvida okrenuli i BREG. Od koga su je uzeli?

Ako tebe dobro razumem, svi su izveli metatezu likvida od PIE reči BERG?

Ali ono što je najbitnije:
Kako to da u Sloveniji (možda i na čitavom Balkanskom poluostrvu) nije ostao nijedan toponim sa prefiksom BERG?
U Austriji i u Italiji postoje toponimi sa prefiksom BERG i BREG. Zašto u Sloveniji ne postoje oba prefiksa, ako su Sloveninegada izgovarali BERG?

I još nešto; sećam se kako je Konstantin Jireček pisao u knjizi Istorija Srba, kako Sloveni imaju najviše reči za nazive reliefa zemljine površine, znači za brda, planine, doline,…za nazive voda, reka, potoka,..za nazive šuma,…
Sada čitam ponovo pa ću ti staviti za koji dan njegov citat.

 

[Игорь]

Не знам шта неки овде уопште покушавају када немају везе с језикословљем и историјом нити могу схватити објашњења, све што имају понудити је набрајње насумичних речи и месних имена на нивоу дечјега повезивања каке и какаа. Светлосним годинама су далеко од етимологије, а за методологију нису ни чули. Морам навести речи форумаша Tandoori Masala:

Koji su to Srbi u antici, kakvi su im obicaji, daj iscrpno objasnjenje, sto ih tacno dovodi u vezu sa Slovenima: poljoprivredna, rudarska ili bilo kakva terminologija, imena ljudi, bozanstava, religioznost, pismo, literatura, odijevanje, arheoloska povezanost s ostalim Slovenima, i sve ostale karakteristike sem toboznjeg imena?

Тakve tvrdnje nisu za zajebanciju i moraju biti poduprete visestrukim (arheoloskim, lingvistickim, paleografskim, pogotovo sada genetskim i inim) dokazima?

 

[vučko]

Ova karta je podlozna kritici. Na njoj ima gresaka, sto zbog nedovoljnog (tadasnjeg, bilo to antickog ili srednjovjekovnog poimanja) poznavanja astronomije, geologije, geografije (zapadni Noricum je planinska teritorija, a planine nisu obiljezene, Vindobona je pogresno nazvana - Juliobona, iako se mora uzeti u obzir hronoloski okvir, osnivanje i kasnija arheoloska otkrica mjesta) i sl.

Na svakoj karti ima grešaka, ali ovde jasno piše/nacrtano je da se CETIUS MONS nalazi i kod Celiae i Emone (današnja Slovenija).

Istrazivaci poput Petera Scherrera zbog toga obiljezavaju mons Cetius na sjeveru Noricuma ali isto zato sto se (Aelium) Cetium gore nalazi, a kod Celja i Ljubljane nema antickih mjesta koja pocinju s Cet-, odnosno Ket-, sto dovodi navedenu geografsku lokaciju planinskog lanca sve do juga u pitanje bez obzira i na Ptolemejev originalni tekst koji se moze kriticki ispitati.

U vreme zauzimanja Norika od strane Bavaraca i Franaka imamo ZETELINESFELD ili CETELINSKO POLJE (ovaj kraj su po autoru Mucharju današnje Rače: http://sl.wikipedia.org/wiki/Rače). Dalje autor (Davorin Terstenjak) piše da se MONS CETIUS odnosno CETINSKA BRDA nalaze (prema Ptolomeju) negde kod EMONE (Ljubljana). Na to ukazuju i oronimi brda oko Terbovlja (Trbovlje: http://sl.wikipedia.org/wiki/Trbovlje) (oko 30 km istočno od Ljubljane). Tu se nalazi jedan brdoviti predeo sa nazivom CETJE (Ceče) a jedno brdo kod sv. Primoža CETINA (kod Celja: http://sl.wikipedia.org/wiki/Celje).

Sada ću da citiram autora (Davorin Terstenjak) i njegovo objašnjenje imena CETIN:
"Već sam na nekoliko mesta dokazao, da je ime cet slovensko i da jednostavo znači: brdo, uzvišenje, zato i ime Cetinje u Crnoj Gori. Predcetinci, selo ispred uzvišenja u području Male nedelje. Na norenskim kamnima više puta možeš naći osobno ime CETINIUS, CETIN, i rodbine sa takvim imenima još i danas se nalaze u Slovenskom kraju (Slovenija)" (http://www.google.si/url?url=http://...8BAKsmjRLpiZ4Q).

Schönleben i Laci kažu da je Cetim i u Italiju i u primorje došao, koju su tada za Karniolo smatrali" (http://www.google.si/url?url=http://...mOyqgyHcmyvcLg).

Rimljani su Šmarno goro (http://sl.wikipedia.org/wiki/Šmarna_gora) nazivali MONS CETIUS. A u 13. veku ovo brdo zove se jednostavno HOLM (http://www.pdsmarnagora.si/?site=vsebina&id=18).

Najbolji primjeri su knjige Mithada Kozlicica: Istocni Jadran u Geografiji Klaudija Ptolemeja i Historijska geografija istocnog Jadrana u starom vijeku u kojima se lijepo vidi da se ne moze bas sve vjerovati mapama antickih pisaca kad je rijec o biljezenju toponima zbog nedostatka navedenog znanja i modernih instrumenata (jedino astrolab, preveliki i nepodesan za plovidbu ili primitivni gnomon, na tlu ok, ali zbog ljuljanja broda ne valja; kompas se mnogo kasnije javlja u Evropi), tako da su primjetne manjkavosti sto se tice lociranja strana svijeta, biljezenja izlaska i zalaska Sunca, putanje Mjeseca, itd. Ovo se matematicki provjerava. Sve je to jednim dijelom u vezi s ondasnjom centurijacijom obradivog zemljista sto je sluzilo antickim piscima kao svojevrsna uputa - koristeci ovu prastaru i pogresnu tehniku, samo Jadranska obala se proteze u smjeru zapad - istok! Kozlicic je sve ovo kao historicar i pomorski oficir sjajno obradio i u onom svom poznatom clanku u knjizici "Troja i kako je steci" (Neka primjedbe na astronomska i opcegeografska razmatranja u knjizi... R. S. Pricea). Prema tome, nema potrebe da vise gubim vrijeme..

Još ću jednom da ponovim: na Ptolomejevi karti, MONS CETIUS se pored Juliobone (Beča) nalazi i pored Emone (Ljubljane). Tačka.
Rimljani su Šmarno goro (http://sl.wikipedia.org/wiki/Šmarna_gora) nazivali MONS CETIUS. Šmarna gora nalazi se odma pored Ljubljane. Tačka.

Otprilike pedesetak godina prije Ptolemeja, u danasnjem Celju (cak i ako se prihvati pretpostavka da se mons Cetius pruza od sjevera pa sve na jug do Celeie i Emone) postoji jedan ogroman ako ne i nepremostiv problem. Na podrucju grada se u 1. vijeku st. e. nalazila kovnica keltskog novca ako sam dobro shvatio slovenacki tekst. Samo do 1966. godine je pronadjeno 770 novcica koji se cuvaju u Pokrajinskom muzeju. Predlazem da organizujete jednu turisticku posjetu.
Ovo nije par tricavih 'dolara' nego se radi o velikoj kolekciji, plus autorka nize pise da "Število 770 novcev ni dokončno". Nevidjena ironija jeste da se ta kovnica ili keltsko naselje nalazilo kod rijeke Savinje (danas tamo postoji predgradje koje nosi ime Breg, kao i istoimena ulica, sto naravno ne znaci da je to keltski naziv nego upravo govori da se ispod slovenski nazvanog brda u proslosti nalazio neki drugo etnos ili pleme) sto je jos jedan ubjedljiv poraz autohtonistickog bezumlja na teritoriji Slovenije.

Vera Kolsek, Keltski novci iz Celja, Arheoloski vestnik, XVII, Ljubljana, 1966, str. 410-411.

Evo i danasnje lokacije, Breg, a vise njega Miklavški hrib. Predlazem da se ovaj dio grada nazove Keltsko brdo ili Keltski breg.

Uz sve to, kao slag na tortu, keltska imena (tzv. "keltska imenska skupina") u drevnom Celju i njegovoj okolici su zabiljezena, a odredjen broj na listi posvjedocen je u Galiji i Britaniji.

Spojler

Radoslav Katicic, Keltska osobna imena u Sloveniji, Arheoloski vestnik, XVII, Ljubljana, 1966, str. 149-151.

Ista stvar u Emoni i njenoj siroj okolici.

Mozda je bolje preimenovati ovu zgubidansku temu u Anticki keltski nalazi u Austriji i Sloveniji od okolice Aelium Cetiuma, tj. Pottenbrunna do Celeie i Emone? Antickih slovenskih nalaza iz tog doba (1. v. st. e. ili 1. i 2. v. n.e.) jednostavno nema.

O čemu ti pričaš? Pa ja kažem/tvrdim da su Kelti preci današnjih Slovenaca. Ili ako hočeš Vlasi/Vlahi.
"Ime Vlah izvira iz poimenovanja keltskih plemen: Rimljani so jih imenovali Volcae, Germani pa *Walhōz. Kasneje je naziv *Walhōz (srednje visokonemško Walch, od koder so tudi pridevniki walhisch, voelsch'), postal splošen naziv za Kelte, po romanizaciji Galije pa za Romane – Francoze, Italijane, Retoromane in Romune" (http://sl.wikipedia.org/wiki/Vlahi).

I da ne ponavljam stalno: Slovenci se u srednjem veku zovu i VINDI/VINIDI. Ne zna se zašto.

U Sloveniji imaš mnoštvo naselja sa prefiksom LAH ili LAS (vlah/vlas) - razprostranjena po čitavoj Sloveniji. Ima jedno naselje VELESOVO. Gde su ti Vlasi? Uzela ih magla...

Antickih slovenskih nalaza iz tog doba (1. v. st. e. ili 1. i 2. v. n.e.) jednostavno nema.

A gde ih ima?

 

[Tandoori Masala]

Na svakoj karti ima grešaka, ali ovde jasno piše/nacrtano je da se CETIUS MONS nalazi i kod Celiae i Emone (današnja Slovenija).

Vidis, na ovoj Ptolemejevoj karti jasno pise da se Cetius mons nalazi na mjestu Weinerwalda.

A na jednoj drugoj karti Ptolemejeve Geografije Cetius mons se pruza nesto dalje na jug ali kilometrima nedovoljno da se moze mirne duse reci da je u blizini Celeje i Emone.

U vreme zauzimanja Norika od strane Bavaraca i Franaka imamo ZETELINESFELD ili CETELINSKO POLJE (ovaj kraj su po autoru Mucharju današnje Rače: http://sl.wikipedia.org/wiki/Rače). Dalje autor (Davorin Terstenjak) piše da se MONS CETIUS odnosno CETINSKA BRDA nalaze (prema Ptolomeju) negde kod EMONE (Ljubljana). Na to ukazuju i oronimi brda oko Terbovlja (Trbovlje: http://sl.wikipedia.org/wiki/Trbovlje) (oko 30 km istočno od Ljubljane). Tu se nalazi jedan brdoviti predeo sa nazivom CETJE (Ceče) a jedno brdo kod sv. Primoža CETINA (kod Celja: http://sl.wikipedia.org/wiki/Celje).

Sada ću da citiram autora (Davorin Terstenjak) i njegovo objašnjenje imena CETIN:
"Već sam na nekoliko mesta dokazao, da je ime cet slovensko i da jednostavo znači: brdo, uzvišenje, zato i ime Cetinje u Crnoj Gori. Predcetinci, selo ispred uzvišenja u području Male nedelje. Na norenskim kamnima više puta možeš naći osobno ime CETINIUS, CETIN, i rodbine sa takvim imenima još i danas se nalaze u Slovenskom kraju (Slovenija)" (http://www.google.si/url?url=http://...8BAKsmjRLpiZ4Q).

Schönleben i Laci kažu da je Cetim i u Italiju i u primorje došao, koju su tada za Karniolo smatrali" (http://www.google.si/url?url=http://...mOyqgyHcmyvcLg).

Rimljani su Šmarno goro (http://sl.wikipedia.org/wiki/Šmarna_gora) nazivali MONS CETIUS. A u 13. veku ovo brdo zove se jednostavno HOLM (http://www.pdsmarnagora.si/?site=vsebina&id=18).

Stoljecima i stoljecima unaprijed informacije o Bavarcima, Francima, Holmu, tricama i kucinama mozes objesiti macku o rep. Davor Trestenjak grijesi. Kod Ptolemeja se nigdje u istoj recenici ne spominju Ketion oros i Emona, niti pise da se "Mons Cetius nalazi negdje kod Emone". U kojem savremenom dokumentu ili natpisu su Rimljani nazivali Čmarnu goru Mons Cetiusom?

Još ću jednom da ponovim: na Ptolomejevi karti, MONS CETIUS se pored Juliobone (Beča) nalazi i pored Emone (Ljubljane). Tačka.
Rimljani su Šmarno goro (http://sl.wikipedia.org/wiki/Šmarna_gora) nazivali MONS CETIUS. Šmarna gora nalazi se odma pored Ljubljane. Tačka.

Ja cu te jos jednom uputiti na gornje dvije karte gdje Mons Cetius ne dopire do Celja i Ljubljane.

O čemu ti pričaš? Pa ja kažem/tvrdim da su Kelti preci današnjih Slovenaca. Ili ako hočeš Vlasi/Vlahi.
"Ime Vlah izvira iz poimenovanja keltskih plemen: Rimljani so jih imenovali Volcae, Germani pa *Walhōz. Kasneje je naziv *Walhōz (srednje visokonemško Walch, od koder so tudi pridevniki walhisch, voelsch'), postal splošen naziv za Kelte, po romanizaciji Galije pa za Romane – Francoze, Italijane, Retoromane in Romune" (http://sl.wikipedia.org/wiki/Vlahi).

I da ne ponavljam stalno: Slovenci se u srednjem veku zovu i VINDI/VINIDI. Ne zna se zašto.

U Sloveniji imaš mnoštvo naselja sa prefiksom LAH ili LAS (vlah/vlas) - razprostranjena po čitavoj Sloveniji. Ima jedno naselje VELESOVO. Gde su ti Vlasi? Uzela ih magla...

Povise navedeni Kelti (jedni od mnogih koji su protutnjali ovim prostorima) u sasvim sigurno ostavili svoje genetsko nasljedje i u danasnjoj demografskoj slici Slovenije ali oni nisu Sloveni, bilo to u Celju, njegovoj okolici, ostalim mjestima Dezele ili u austrijskom Pottenbrunnu gdje su pronadjeni arheoloski ostaci latenske kulture odnosno natpisi s njihovim opcim onomastikonom.

A gde ih ima?

Na sjeveru preko Dunava. U Sloveniji se javljaju tek u 6. vijeku.

 

[vučko]

Vidis, na ovoj Ptolemejevoj karti jasno pise da se Cetius mons nalazi na mjestu Weinerwalda.

Na ovoj karti ima grešaka

A na jednoj drugoj karti Ptolemejeve Geografije Cetius mons se pruza nesto dalje na jug ali kilometrima nedovoljno da se moze mirne duse reci da je u blizini Celeje i Emone.

Na ovoj mapi lepo se vidi kako ide CETIUS MONS sve do reke Drave, a to je naprimer nekih 60 km od Celja.
Znači na jednoj strani imamo tri karte gde se lepo vidi, kako se CETIUS MONS pomera od Emone, do reke Drave pa na kraju do "Bečke šume".
Na drugoj strani imamo CARUANCAS MONS, koja ni najednoj karti ne dopire istočnije od Emone, tako je i danas: https://www.google.com/search?q=kar...ps.com%2Fcontents%2Fen-uk%2Fd151.html;499;319.

Izgleda da se ova granica CETIUS MONS-a stalno odmicala dok nije došla do tamo gde je i danas.
Nemoj da zaboraviš na toponime koji postoje, ili su postojali u Sloveniji sa tim imenom.
Znači oko Trbovlja brdoviti predeo sa nazivom CETJE (Ceče) a jedno brdo kod sv. Primoža CETINA. Na norenskim kamnima više puta možeš naći osobno ime CETINIUS, CETIN, i rodbine sa takvim imenima još i danas se nalaze u Slovenskom kraju (Slovenija)" (http://www.google.si/url?url=http://...8BAKsmjRLpiZ4Q).
Schönleben i Laci kažu da je Cetim i u Italiju i u primorje došao, koju su tada za Karniolo smatrali" (http://www.google.si/url?url=http://...mOyqgyHcmyvcLg).

Stoljecima i stoljecima unaprijed informacije o Bavarcima, Francima, Holmu, tricama i kucinama mozes objesiti macku o rep. Davor Trestenjak grijesi. Kod Ptolemeja se nigdje u istoj recenici ne spominju Ketion oros i Emona, niti pise da se "Mons Cetius nalazi negdje kod Emone". U kojem savremenom dokumentu ili natpisu su Rimljani nazivali Čmarnu goru Mons Cetiusom?

Nije Čmarna Gora, nego Šmarna gora. ****



Drovenik B, Ftičar T, Humar M, Lipoved D, Romšak T, Smolnikar T, Šuštar M. Božje poti kamničanov v času Baroka. Kamniški zbornik. 1998, marec; 71-86. Dostopno na: http://www.dlib.si/preview/URN:NBN:SI:doc-ZEO2BKGF/6014bf1f-ac91-49ad-88e4-b9672122ce34 (04.11.2014).

Povise navedeni Kelti (jedni od mnogih koji su protutnjali ovim prostorima) u sasvim sigurno ostavili svoje genetsko nasljedje i u danasnjoj demografskoj slici Slovenije ali oni nisu Sloveni, bilo to u Celju, njegovoj okolici, ostalim mjestima Dezele ili u austrijskom Pottenbrunnu gdje su pronadjeni arheoloski ostaci latenske kulture odnosno natpisi s njihovim opcim onomastikonom.

http://forum.krstarica.com/showthread.php/700160-Ti-meni-„Vlasi”-ja-tebi-„Muži”/page4 poruka #80

Na sjeveru preko Dunava. U Sloveniji se javljaju tek u 6. vijeku.

A koji su to Sloveni iz tog doba (1. v. st. e. ili 1. i 2. v. n.e.)?

 

[Сребрена]

Na mapi iz Ptolomejevog atlasa..označila sam planinski lanac Mons Cetius-a

Spojler

Памтим да је у свим описима Монс Цетијума писало да је граница Нореје и Паноније (а та граница није само тачка Виндо-Јулио- боне, него дужински) као и да је наставак Караванки (CARUANCAS MONS), што би значило , Тандури, да се у "наставак" укључује и Монс Цетијум (шветоМаријско брдо, ШМарно, раније ХОЛМ код Хемоне) и Монс Цетијум (Виндобона), а Монс Цетијум ("Хемонски холм") од Монс Цетијума (Виндобонски) дели река Драва, односо једино она сече планински масив.

Vidis, na ovoj Ptolemejevoj karti jasno pise da se Cetius mons nalazi na mjestu Weinerwalda.

Spojler

То што је на овој верзији мапе уписан назив само на врху (а не и на балчаку) не значи да се остатак планине (непопуњен словима на мапи) звао другачије, зар не?
Албанус планина је само тамо где су слова убележена, или од почетка до краја?
Смешно ти је ово резоновање, као кад би погледао цариника (што ти је јасно по изгледу и боје капе да је цариник http://www.upravacarina.rs/cyr/ONama/IstorijatCarinskeSluzbe/Stranice/CarinskaUniforma.aspx ) па закључио да глава јесте цариничка, али колена и стопала нису, припадају железничару

Осим тога, уочите топоним код шмарног Холма-Монс Цетијума. непрецизно уцртан

Вукељићу, како Словенци зову данас ове "Албо" планине, трећи крак ?

П.С. Нађох да Словенци (Хенрик Решек у Новицама 1860) изводе назив Цетиус (од Хемоне до Виндобоне) по имену Јафетовог унука Цетима, значи народа кога су у библији именовали тако.

Spojler

са линка
PDF document (23 MB) - dLib.si
www.dlib.si/stream/URN:NBN:SI:doc.../PDF
https://www.google.rs/search?q=монс...&channel=sb&gws_rd=cr&ei=6E1ZVLSqK8mVau7EgJAF
http://books.google.rs/books?id=goZ...CBgQ6AEwADgK#v=onepage&q=цетио норици&f=false
Српски превод Цетима је Китим.

10: 14 A ovo su plemena sinova Nojevih, Sima, Hama i Jafeta, kojima se rodiše sinovi posle potopa. Sinovi Jafetovi: Gamer i Magog i Madaj i Javan i Tovel i Meseh i Tiras. A sinovi Gamerovi: Ashanas i Rifat i Tošrma. A sinovi Javanovi; Elisa i Tarsis, Kitim i Dodanim.

Deseto poglavlje navodi potomke Nojevih sinova, Sima, Hama i Jafeta. Navedena su sedamdeset dva potomka ove trojice Nojevih sinova, od kojih će poteći razni narodi.
"Svaki od tih naroda", kaže sveti Jefrem Sirijski, "živeo je na različitom mestu, imao svoje sopstvene stanovnike i govorio svojim sopstvenim jezikom."

http://www.svetosavlje.org/bibliote...stanja/Lat_SerafimRouzTumacenjePostanja49.htm

 

[Tandoori Masala]

Na ovoj karti ima grešaka




Na ovoj mapi lepo se vidi kako ide CETIUS MONS sve do reke Drave, a to je naprimer nekih 60 km od Celja.
Znači na jednoj strani imamo tri karte gde se lepo vidi, kako se CETIUS MONS pomera od Emone, do reke Drave pa na kraju do "Bečke šume".
Na drugoj strani imamo CARUANCAS MONS, koja ni najednoj karti ne dopire istočnije od Emone, tako je i danas: https://www.google.com/search?q=kar...ps.com%2Fcontents%2Fen-uk%2Fd151.html;499;319.

Izgleda da se ova granica CETIUS MONS-a stalno odmicala dok nije došla do tamo gde je i danas.
Nemoj da zaboraviš na toponime koji postoje, ili su postojali u Sloveniji sa tim imenom.
Znači oko Trbovlja brdoviti predeo sa nazivom CETJE (Ceče) a jedno brdo kod sv. Primoža CETINA. Na norenskim kamnima više puta možeš naći osobno ime CETINIUS, CETIN, i rodbine sa takvim imenima još i danas se nalaze u Slovenskom kraju (Slovenija)" (http://www.google.si/url?url=http://...8BAKsmjRLpiZ4Q).
Schönleben i Laci kažu da je Cetim i u Italiju i u primorje došao, koju su tada za Karniolo smatrali" (http://www.google.si/url?url=http://...mOyqgyHcmyvcLg).





Nije Čmarna Gora, nego Šmarna gora. ****



Drovenik B, Ftičar T, Humar M, Lipoved D, Romšak T, Smolnikar T, Šuštar M. Božje poti kamničanov v času Baroka. Kamniški zbornik. 1998, marec; 71-86. Dostopno na: http://www.dlib.si/preview/URN:NBN:SI:doc-ZEO2BKGF/6014bf1f-ac91-49ad-88e4-b9672122ce34 (04.11.2014).





http://forum.krstarica.com/showthread.php/700160-Ti-meni-„Vlasi”-ja-tebi-„Muži”/page4 poruka #80





A koji su to Sloveni iz tog doba (1. v. st. e. ili 1. i 2. v. n.e.)?

1. Naravno da na karti ima gresaka, ali ako uzmes sve tri karte i pogledas kako se biljezi Mons Cetium, onda nastaje totalna zbunjoza o cemu Kozlicic i pise.

Ptolemej nigdje ne pise da se Ketion oros pruza do Emone.

2. Mons Cetius ne ide bas do Drave u toj drugoj mapi ali ide duze prema jugu od prve mape.

3. Čmarna gora je naziv koji naucna zajednica koristi od sinoc. Gdje se u rimsko doba poistovjecuju Čmarna gora i Mons Cetius? Postedi me literature iz 18. v.

4. O prvim stoljecima nove ere mozemo samo govoriti o Praslovenima i oni su oznaceni na sjeveru u Atlasu prehistorije Slovena. Kao sto vec napisah, njih nema na teritoriji danasnje Slovenije prije 6. stoljeca.

 

[vučko]

1. Naravno da na karti ima gresaka, ali ako uzmes sve tri karte i pogledas kako se biljezi Mons Cetium, onda nastaje totalna zbunjoza o cemu Kozlicic i pise.

Znači, po ovome i karta koju si ti stavio i na kojoj se MONS CETIUS nalazi samo na prostoru "Bečke šume" jeste napačna

2. Mons Cetius ne ide bas do Drave u toj drugoj mapi ali ide duze prema jugu od prve mape.

Ide do Drave.

3. Čmarna gora je naziv koji naucna zajednica koristi od sinoc. Gdje se u rimsko doba poistovjecuju Čmarna gora i Mons Cetius? Postedi me literature iz 18. v.

Po drugi put: nije Čmarna gora nego Šmarna gora. Ne znam zašto ti toliko ide na um ovaj ****

Tek sada vidoh, da nisam stavio ovaj citat...

"Šmarna gora je ena najstarejših romarskih poti na Slovenskem, saj je domnevno bila tu zgrajena cerkev v ta namen že v 12. stoletju. /108/ Gre za tip romarske cerkve na višini, kot na primer Sv. Primož, za katere se domneva, da gre na teh mestih za kontinuiteto svetega mesta že od prazgodovine naprej, a za to ni dokazov. Po legendi naj bi na gori stal grad, saj se leta 1216 omenja Albert "de Marienberch". Spomin na graščaka, ki je za pokoro dal grad Mariji v last, nam je ohranil v pesmi Prešeren. /109/ Druga legenda pa pravi, da je na goro potovala Marija In je spotoma počivala na skali pod sedlom, kjer je ostal odtis njenega kolena, zato so kasneje na tem mestu pozidali kapelico. Ko je Marija prišla na vrh gore, je tam pustila podobico svojega vnebovzetja, /110/ Prvič se Ime, ki se je uporabljalo še v 17. In 18. stoletju (Kallenberg, Gross Kallenberg ali redkeje Cetius, za razliko od Homca, ki so mu rekli Klein Kallenberg), omenja leta 1314. /111/" (Höfler povz. po Drovenik, 1998. str. 75).

Drovenik B, Ftičar T, Humar M, Lipoved D, Romšak T, Smolnikar T, Šuštar M. Božje poti kamničanov v času Baroka. Kamniški zbornik. 1998, marec; 71-86. Dostopno na: http://www.dlib.si/preview/URN:NBN:S...4-b9672122ce34 (04.11.2014).

Prevod ove zadnje rečenice na srpski glasi:
"Prvi put ime, koje se je upotrebljavalo još u 17. i 18. veku (Kallenberg, Gross Kallenberg ili ređe Cetius, za razliku od Homca, koga su nazivali Klein Kallenberg), pominje se 1314. godine" (Höfler povz. po Drovenik, 1998. str. 75).

Znači ovaj naziv Kallenberg, Gross Kallenberg ili ređe Cetius, naziva se već u 14. veku i sve do 18. veka.

 

[Tandoori Masala]

Znači, po ovome i karta koju si ti stavio i na kojoj se MONS CETIUS nalazi samo na prostoru "Bečke šume" jeste napačna

Karta koju je Srebrena na vrhu ove stranice postavila (i kojoj si onako orgazmicno pozelio dobrodoslicu) je tacna iako Ptolemej ne pise da Ketion oros ide do Emone. Znaci, podudara se sa citatima svih slovenackih pisaca koje si naveo, samo ne s Ptolemejem. Vrlo zanimljivo.

Ide do Drave.

Ne ide.

Po drugi put: nije Čmarna gora nego Šmarna gora. Ne znam zašto ti toliko ide na um ovaj ****

Tek sada vidoh, da nisam stavio ovaj citat...

"Šmarna gora je ena najstarejših romarskih poti na Slovenskem, saj je domnevno bila tu zgrajena cerkev v ta namen že v 12. stoletju. /108/ Gre za tip romarske cerkve na višini, kot na primer Sv. Primož, za katere se domneva, da gre na teh mestih za kontinuiteto svetega mesta že od prazgodovine naprej, a za to ni dokazov. Po legendi naj bi na gori stal grad, saj se leta 1216 omenja Albert "de Marienberch". Spomin na graščaka, ki je za pokoro dal grad Mariji v last, nam je ohranil v pesmi Prešeren. /109/ Druga legenda pa pravi, da je na goro potovala Marija In je spotoma počivala na skali pod sedlom, kjer je ostal odtis njenega kolena, zato so kasneje na tem mestu pozidali kapelico. Ko je Marija prišla na vrh gore, je tam pustila podobico svojega vnebovzetja, /110/ Prvič se Ime, ki se je uporabljalo še v 17. In 18. stoletju (Kallenberg, Gross Kallenberg ali redkeje Cetius, za razliko od Homca, ki so mu rekli Klein Kallenberg), omenja leta 1314. /111/" (Höfler povz. po Drovenik, 1998. str. 75).

Drovenik B, Ftičar T, Humar M, Lipoved D, Romšak T, Smolnikar T, Šuštar M. Božje poti kamničanov v času Baroka. Kamniški zbornik. 1998, marec; 71-86. Dostopno na: http://www.dlib.si/preview/URN:NBN:S...4-b9672122ce34 (04.11.2014).

Prevod ove zadnje rečenice na srpski glasi:
"Prvi put ime, koje se je upotrebljavalo još u 17. i 18. veku (Kallenberg, Gross Kallenberg ili ređe Cetius, za razliku od Homca, koga su nazivali Klein Kallenberg), pominje se 1314. godine" (Höfler povz. po Drovenik, 1998. str. 75).

Znači ovaj naziv Kallenberg, Gross Kallenberg ili ređe Cetius, naziva se već u 14. veku i sve do 18. veka.

Kakvi Rimljani od 14. do 18. vijeka, pobogu?

Rimljani su Šmarno goro (http://sl.wikipedia.org/wiki/Šmarna_gora) nazivali MONS CETIUS. Šmarna gora nalazi se odma pored Ljubljane. Tačka.

Napisao si da su Rimljani zvali Čmarnu goru Mons Cetius, prema tome, daj neki savremen izvor. Ovako samo tapkas u mjestu, te spadas jako smijesan i neupucen.

 

[Сребрена]

Karta koju je Srebrena na vrhu ove stranice postavila (i kojoj si onako orgazmicno pozelio dobrodoslicu) je tacna iako Ptolemej ne pise da Ketion oros ide do Emone. Znaci, podudara se sa citatima svih slovenackih pisaca koje si naveo, samo ne s Ptolemejem. Vrlo zanimljivo.

I kod slovenačkog suseda, IK Sakcinskog Mons Cetium, hetion oros, odn.CETSKA GORA pruža se od Beča do Ljubljane .

http://books.google.rs/books?id=ENM...d=0CCYQ6AEwAA#v=onepage&q=mons cetius&f=false

a Wienerwald je poistovećen sa sa planinom Comagenus, kao i kod drugih autora
https://www.google.rs/search?q=coma...&channel=sb&gws_rd=cr&ei=IUVaVJaXEZPbap-fgOgP
https://www.google.rs/search?q=coma...org.mozilla:en-US:official&channel=sb&tbm=bks

U češkoj literaturi (lingvista piše) isto:Comagenus je Kalenberg kod Beča, a MONTES CETII (u množini) od Beča do Ljubljane (Holm=mali Kalenberg)

..ne pominje nikakav keltski praizraz, čak ne misli ni da je latinsko poreklo imena (od šumovitih gora kod Dunava), nego da je slovensko nazvanje.

http://books.google.rs/books?id=iK0...CEQ6AEwAQ#v=onepage&q=cetius comianus&f=false
biografija češkog autora
http://en.wikipedia.org/wiki/Alois_Vojtěch_Šembera

 

[vučko]

Karta koju je Srebrena na vrhu ove stranice postavila (i kojoj si onako orgazmicno pozelio dobrodoslicu) je tacna iako Ptolemej ne pise da Ketion oros ide do Emone. Znaci, podudara se sa citatima svih slovenackih pisaca koje si naveo, samo ne s Ptolemejem. Vrlo zanimljivo.

Imamo kartu na kojoj se jasno vidi MONS CETIUS kod Emone. Imamo citat gde jasno piše da su stanovnici Ljubljane već od 13. veka pa skroz do 18. veka nazivali Šmarnu goru međuostalom i MONS CETIUS. Možda se tada govori da ime potiče još od Rimljana, ko će sada to znati.
Imamo toponime oko Celja koji još i danas nosi imena sa prefiksom CETJE, CETINA, CETELINSKO POLJE.
Na norenskim kamnima više puta možeš naći osobno ime CETINIUS, CETIN, i rodbine sa takvim imenima još i danas se nalaze u Slovenskom kraju (Slovenija)" (http://www.google.si/url?url=http://...8BAKsmjRLpiZ4Q).

Imaš i ovo što je Srebrena stavila.

Ali đabe...

Ne ide.

Aj važi.

 

[Tandoori Masala]

Imamo kartu na kojoj se jasno vidi MONS CETIUS kod Emone. Imamo citat gde jasno piše da su stanovnici Ljubljane već od 13. veka pa skroz do 18. veka nazivali Šmarnu goru međuostalom i MONS CETIUS. Možda se tada govori da ime potiče još od Rimljana, ko će sada to znati.
Imamo toponime oko Celja koji još i danas nosi imena sa prefiksom CETJE, CETINA, CETELINSKO POLJE.
Na norenskim kamnima više puta možeš naći osobno ime CETINIUS, CETIN, i rodbine sa takvim imenima još i danas se nalaze u Slovenskom kraju (Slovenija)" (http://www.google.si/url?url=http://...8BAKsmjRLpiZ4Q).

Imaš i ovo što je Srebrena stavila.

Ali đabe...

Imamo i karte na kojima se Mons Cetius ne pruza toliko daleko na jug. Imamo i tacno odredjeno mjesto Cetium na sjeveroistoku danasnje Austrije. Gdje Ptolemej tacno pise u Geografiji da se Mons Cetius prostire do Emone ako je vec to njegova toboznja mapa? Gdje i kada su Rimljani zvali Cmarnu goru Mons Cetius?

 

[Сребрена]

. Gdje Ptolemej tacno pise u Geografiji da se Mons Cetius prostire do Emone ako je vec to njegova toboznja mapa?

Где ико пише да је граница Нореје и Паноније била само у једном једином пункту, код Виндобоне? Да ли је граница између Румуније и Бугарске река Дунав, или само један мост код Брајле?

Најстарије што могу тренутно да нађем на нету, везано за Птоломејеву географију, издање из 1511.године- цео планински венац до споја са Караванкама и Албо-планином означен је као Монс Цетиус, дакле од Виндобоне до Хемоне.

Autor / Hrsg.: Ptolemaeus, Claudius ; Silva, Bernardo ; Pentius de Leucho, Jacobus
Verlagsort: [Venedig] | Erscheinungsjahr: [1511]
Verlag: [Jacobus Pentius de Leucho]
http://reader.digitale-sammlungen.d...sb10195618_00015.html?zoom=1.0500000000000005

А текст (латински превод) је овде, али нисам тражила, не могу тренутно.
http://reader.digitale-sammlungen.de/de/fs1/object/display/bsb10863265_00005.html


Још,

У Веснику хр.археолошког друштва из 1885, у једној расправи о Јаподима, лепо је објашњено (у фусноти) да су Албо- планине (трећи крак) наставак Караванки , да им је спој код Емоне, одакле се (том споју) прикључује( аншлист) Монс Цетиум.

hrcak.srce.hr/file/75195

 

[Tandoori Masala]

Zar je toliko tesko otvoriti yebenu Ptolemejevu Geografiju (kad se vec poziva na njegove mape) i pronaci tacan citat na grckom jeziku koji govori da se Ketion oros pruza do Emone?

Sakcinski, neki ceski jezikoslovac i slovenacki pisci tvrde da se Ketion oros (Mons Cetium) pruza do Ljubljane, ali gdje tacno kod Ptolemeja to pise? Gdje tacno u njegovoj Geografiji se nalaze Ketion oros i Emona u istoj recenici?

 

[Mrkalj]

Gus Portokalos: Kimono, kimono, kimono. Ha! Of course! Kimono is come from the Greek word himona, is mean winter. So, what do you wear in the wintertime to stay warm? A robe. You see: robe, kimono. There you go!

Gus Portokalos: You know, the root of the word Miller is a Greek word. Miller come from the Greek word "milo," which is mean "apple," so there you go. As many of you know, our name, Portokalos, is come from the Greek word "portokali," which mean "orange." So, okay? Here tonight, we have, ah, apple and orange. We all different, but in the end, we all fruit.

Gus Portokalos: There are two kinds of people - Greeks, and everyone else who wish they was Greek.




PS. We all different, but in the end, we all fruit.

 

[Сребрена]

Zar je toliko tesko otvoriti yebenu Ptolemejevu Geografiju (kad se vec poziva na njegove mape) i pronaci tacan citat na grckom jeziku koji govori da se Ketion oros pruza do Emone?

Много је теже је него да уочиш да три планине (које су спојене) имају три имена, и да се имена односе на те планине, од почетка до краја.Да се различито звала у време антике планина Монс Цетиус на северу , у средини и на југу, неко би већ то написао и нацртао.Онда би трокрак имао четири, пет или шест имена, Тандури.
Ни Караванке се не означавају на одређеној тачки, него целом дужином, а и те снежне Албо- планине.Прост принцип;исти критеријум за све.


Баш гледам Норикум.. Придружи се :
https://archive.org/stream/claudiiptolemae03ptolgoog#page/n26/mode/2up

Spojler

Имаћемо посао до викенда, јер Емона није припадала Норикуму и зато и јесте цео заплет, административна линија римских провинција није ишла линијом планинског трокрака.
А други је проблем (ако занемаримо легенду о Аргонаутима) што је римска колонија испод "Холма", та Хемона (Colonia Iulia Aemona), основана 55.године пре н.е., можда и касније.

http://books.google.rs/books?id=uoZ...AEwAQ#v=onepage&q=монс цетиус плиније&f=false

ако је тачна мера у цитату, иа ако су мере исте : неки степен разлике у ширини :Цетинске горе су на 45,20, Љубљана је на 46,05 а Беч је на 48˚ 12'

Запазите и ово разликовање: планина (једна планина) Цетио је наставак Караванке, а планине (множина) Цетии монтес су у Норикуму

http://books.google.rs/books?id=lpN...=0CCwQ6AEwAw#v=onepage&q=монтес цетии&f=false

 

[vučko]

Вукељићу, како Словенци зову данас ове "Албо" планине, трећи крак ?

Nema neko posebno ime koliko ja znam. Zove se jednostavno dinarske planine. Možda se nekada zvalo albanus zato što ih pobeli sneg dosta puta. Ima naprimer jedna planina u tom delu Slovenije koja se zove Snežnik http://sl.wikipedia.org/wiki/Snežnik#mediaviewer/File:Sneznik05.jpg.
A ove planine Albanus onda dalje mogu da budu jedino Gorski Kotar, koji je takođe dosta puta pod snegom (sneg - belo).

П.С. Нађох да Словенци (Хенрик Решек у Новицама 1860) изводе назив Цетиус (од Хемоне до Виндобоне) по имену Јафетовог унука Цетима, значи народа кога су у библији именовали тако.

Spojler

са линка
PDF document (23 MB) - dLib.si
www.dlib.si/stream/URN:NBN:SI:doc.../PDF
https://www.google.rs/search?q=монс...&channel=sb&gws_rd=cr&ei=6E1ZVLSqK8mVau7EgJAF
http://books.google.rs/books?id=goZ...CBgQ6AEwADgK#v=onepage&q=цетио норици&f=false
Српски превод Цетима је Китим.


http://www.svetosavlje.org/bibliote...stanja/Lat_SerafimRouzTumacenjePostanja49.htm

O ovome piše i Janez Vajkard Valvazor u njegovom najznačajnijem delu "Slava vojvodine Kranjske".

 

[Сребрена]

..ако је тачна мера у цитату, и ако су мере исте : неки степен разлике у ширини :Цетинске горе су на 45,20, Љубљана је на 46,05 а Беч је на 48˚ 12'
Запазите и ово разликовање: планина (једна планина) Цетио је наставак Караванке, а планине (множина) Цетии монтес су у Норикуму
http://books.google.rs/books?id=lpN...=0CCwQ6AEwAw#v=onepage&q=монтес цетии&f=false

На првој "Птоломејевој" мапи (на почетку ове стране) Цети планине су нацртане малтене под правим углом у односу на главну линију Караванке-Динарски Алпи (Албо), а Караванке су, иако засебан масив, визуелни наставак целокупних Алпа, а Албо планине (Снежник+Велика капела+Мала капела...) су наставак Караванки.
Значи, планине Цетии су у потпуно другачијем положају у односу на алпско-караванску "магистралу", али у сваком случају одређене су простором између Саве и Дунава, иако Дунав не досежу.
Гледала сам данас сателитске снимке терена и углови су другачији на терену, али на овој мапи ми је било лакше да нацртам приближне правце "Птоломејеве" мапе

И "Клајне Каленберг" и "Гросе Каленберг" су јужна и северна тачка тог планинског венца (Цетти монтес) који је окомит у односу на грдосију Алпа+ остале карике на Балкану.
Што их раздвајају (Монс Цетиус за Холмец код Хемоне раздвојен је од остатка у множини (Монтес Цетти) разлог је вероватно и Драва и административна римска граница Паноније и Норика (а све време сви заборависмо на Илире, док ме не подсети сам Птоломеј)), и зато се, вероватно планиница Монс Цетиус (Холм хемонски) објашњава да припада Караванкама јер је, уствари, почетна "бодља", под углом од 90 степени према "основи", на коју ће се надовезати, с прекидима, и друге планине..све у релативном јасном углу од 90 степени.

 

[vučko]

Reka MURA (lat. Murus)

"O izvoru imena reke među etimolozima nema sasvim jedinstvenog mnjenja. F. Bezlaj je pre nekog vremena tvrdio, da sadašnje ime reke Mura nije prvobitno, nego se ono razvilo iz starijeg imena Mōra. To ime potiče od ilirskog imena Marus, od kojeg potiču pored reke Mure i druga rečna imena, naprimer Morava (Srbija), Morača (Crna Gora), Moriš (srpsko ime za mađarsku Maros, romunsko Mureş).
Suprotno tome mišljenje ima M. Snoj, koji tvrdi da je ime reke slovenskoga izvora. Njegovo je mišljenje da se ovo ime razvilo iz slovenačke reči murъ = taman, crn. Ova se je reč održala u rečima muren, mura (životinja tamne boje) i murka. Onda bi ime ove reke moglo da znači tamna voda.
Moguče je i da ovo ime potiče od nemačke (alemanske) reči der Mur = blato, od koje je nastao bavarski i austrijski izraz die Mure = blatni ili drobirski tok u planinama. Ove vrste pojava veoma su česte u centralnim Alpima, gde je površina od neprepustivih metamorfnih i magmatskih kamnina, takođe u gornjem delu reke Mure u Austriji (http://sl.wikipedia.org/wiki/Mura).

Moje je mišljenje da su obijica, i F. Bezlaj i M. Snoj u pravu. Zašto?
Zato jer reč mur u slovenačkom jeziku znači nešto crno, tamno, a slično značenje imala je i slovenska boginja Morana.

Rečni slovenačkog književnog jezika: http://bos.zrc-sazu.si/cgi/a03.exe?name=sskj_testa&expression=mur&hs=1
múra -e [SIZE=-1]ž[/SIZE] (ȗ) crnkasta životinja, obično krava
muráva -e [SIZE=-1]ž[/SIZE] (ȃ) [SIZE=-1]nar.[/SIZE] nizka, mehka trava
múrček -čka [SIZE=-1]m[/SIZE] (ȗ) 1. [SIZE=-1]ekspr.[/SIZE] crnkasta životinja
múren -rna [SIZE=-1]m[/SIZE] (ú) 1. tamno smeđ insekt, koji živi na travnicima
muréna -e [SIZE=-1]ž[/SIZE] (ẹ̑) [SIZE=-1]nav. mn., zool.[/SIZE] jeguljama slične morske ribe s otrovnom sluznicom u ustima, Muraenidae ♪
múri -ja [SIZE=-1]m[/SIZE] (ȗ) [SIZE=-1]nav. ekspr.[/SIZE] 1. crnkasta životinja
múrka [SUP]1[/SUP] -e [SIZE=-1]ž[/SIZE] (ȗ) planinska biljka sa mirišljivim tamno ili svetlo crvenimi cvetovi
múrka [SUP]2[/SUP] -e [SIZE=-1]ž[/SIZE] (ȗ) [SIZE=-1]nar. istočno[/SIZE] kumara
múrva -e [SIZE=-1]ž[/SIZE] (ȗ) drvo sa napiljenimi listi ili njegov robidnici sličan sad (http://www.bodieko.si/murva)

Da sada malo opišemo ovu travu muráva
"Bob, b r č z a , cvet, č r č š n j a , dob (džjb*), ječmen, k l a s , l i p a , l i s t , mur (v ruskem po narečiih: mur* gramen, murava — zelena trava, muravyj = zelen, blg. moravb zel, — k temu jaz dostavljam : nsl. murava = neka temna trava, srb. murava = nekaka trava u moru. Vuk)..." (http://www.google.si/url?sa=t&rct=j...pYKM1M3uASuK65bzg&sig2=zIBa02og0E86BJbDjfDgeQ, str. 83).
"...morava, murava, tamno zelena trava...Muravčič sitna trava, visoko u Alpima, koja raste po crnoj zemlji..." (http://www.etno-muzej.si/files/etnolog/pdf/etnolog_8_9_1936_tuma_kulturni.pdf, str. 37).

"Imena reka koje dolaze od mir t.j. vode koje su sprudnate. Mirna, pritoka Krke na Dolenjskem, Morava, srpska, češka i ruska, ova se izliva u jezero Ilmen. Morača koja se izliva u Skadarsko jezero. Moriš, mađarsko Maros pritoka Tise, Mura, Murica (Mürz) na Štajerskem, Mura reka u Hrvatskoj (Vuk)" (isto, str. 37).



Boginja Morana - boginja tame, leda/zime

"U slovenačkom ljudskom predanju boginja Morana nije se očuvala u prvobitnom obliku. Ali zato je prepoznajemo u bajeslovnom biču Mora, gde se je očuvaokoren imena nekadašnjeg božanstva. Morana je sveslovenska boginja smrti i zime, u predanju javlja se još kao Morena, Marzena i Mora. Morena je slovenski staroverski znak smrti, kao što je kod Grka Persefona, kod Rimljana Prozerpina i kod Kelta Morigen ili Morgana.
Mora po ljudskom verovanju noču uznemiruje čoveka i šteti životinjama. Mora znači i "težke snove", reč je još uvek prisutna u ljudskom reku "tlačila ga je mora". Možemo da predpostavljamo, da je mora u značenju loših snova kasnijeg nastanka i da potiče od demona More, a taj je ostatak nekadašnje boginje smrti. Moro su si predstavljali kao visoku ženu u belom, koja je mogla promeniti svoj oblik, najčešće u konja ili vukodlaka, zbog čega je obeležena za htonsko biče.
Mora, trutamora ili morska (!) noga jeste i šesti listni znak, kojeg su ljudi urezivali na kućna vrata ili kolevku, da bi sa njime ovo bajeslovno biče odterali. Sa tim imenom urezivali su i pentagrame (u toj ulozi se i pentagram imenuje trutamora) i ostale znakove.
Ime izvire/potiče od indoevropskog korena mor-, što znači smrt. Iz tog korena izvire i more i imena nekih reka, kao što je Morana na Balkanu. Reke sa korenom mor- sigurno nisu neposredno imenovane po moru, jer se večina njih ne izliva neposredno u njega, nego po boginji Morani. Reke i mora, odnosno voda sama je u indoevropskom predanju predstavljala granicu između sveta živih i onostranstvom. Preko tog mejnika Morana jeste vozila duše umrlih u Velesov svet. More je tako kao navje nekada značilo i kraj posmrtnog života.
Suprotno Morani bila je boginja Živa (Vesna, Deva,...), koja može da bude i njezina sestra. Među zapadnim Slovenima (kod Čeha i Poljaka) poznat je običaj potapanja u vodu ili paljenja slamnate(!) figure/lutke imenovane Marzena. Sa uništenjem lutke simbolično se oprosti od zime (Morana) i nastipu proleče (Živa). Morana odnosno Živa pojavljivala se je moguče i umesto Mokoš odnosno umesto onog ženskog božanstava, koje je sa Perunom i Velesom sastavljao trojicu najznačajnijih bogova, koje zastupaju sve tri svetske sfere. Ako je Morana obeležavala smrt bilja, onda je logično, da je na drugoj strani svo bilje oživela Živa.
Morana je tako pored smrti povezana i sa plodnošću, jer ima mnogo zajedničkog sa vodom i Živom, boginjom života. Neki su je povezivali čak i sa Cererom i označavali je sa boginjom žita. Verovatno zato, što je bila njena ličnost/oblik napravljen od slame i okrašen sa klasjem i cvetovima" (http://www.staroverci.si/en/component/k2/itemlist/tag/boginja.html)

U je*ote, ubiše me ovo prevođenje

 

[Игорь]

Оно најважније си заборавио рећи, када је први пут забележено име Мура?

 

[vučko]

Оно најважније си заборавио рећи, када је први пут забележено име Мура?

Kakve to ima veze?