Slovenski toponimi na Balkanu prije 6. vijeka

[Mrkalj]

Zašto ne može?

1. ščetína -e [SIZE=-1]ž[/SIZE] (í) trša dlaka, zlasti pri prašiču: odstranjevati, strgati ščetine; poraščen z gostimi ščetinami; njegovi lasje so trdi kot ščetine / [SIZE=-1]ekspr.[/SIZE] teh nekaj ščetin še ni brada [SIZE=-1]kocin[/SIZE] / krtača, zobna ščetka iz naravnih ščetin // kar je tej dlaki podobno: perlonske ščetine omela; čopič iz umetnih ščetin ◊ [SIZE=-1]gozd.[/SIZE] ščetina [SIZE=-1]zatrgani del pri štoru, pri tramu[/SIZE]; [SIZE=-1]zool.[/SIZE] tipalne ščetine [SIZE=-1]trše, resaste dlake nekaterih živali, s katerimi tipajo[/SIZE] ♪
2. ščetínar -ja [SIZE=-1]m[/SIZE] (ȋ) 1. [SIZE=-1]ekspr.[/SIZE] s ščetinami porasla žival, zlasti prašič: nakrmiti ščetinarje / divji ščetinar 2. [SIZE=-1]nekdaj[/SIZE] kdor nakupuje in prodaja ščetine ♪
3. ščetínast -a -o [SIZE=-1]prid.[/SIZE] (í) 1. ki je iz ščetin: ščetinasta krtača 2. [SIZE=-1]nav. ekspr.[/SIZE] porasel s ščetinami: ščetinasta žival 3. [SIZE=-1]ekspr.[/SIZE] trd kot ščetina: ščetinasti lasje; ščetinaste obrvi [SIZE=+1]ščetínasto[/SIZE] [SIZE=-1]prisl.[/SIZE]: ščetinasto dlakava rastlina ♪ (http://bos.zrc-sazu.si/cgi/a03.exe?name=sskj_testa&expression=ščetina&hs=1

Ščetina na slovenačkom dakle znači tvrđa dlaka (posebno kod svinje). Da li je nemoguće, da se reč ČETINA "odvojila" od reči ŠČETINA još u "keltskom vremenu" - da su je već tada počeli upotrebljavati u tom značenju (ščetinari - vrsta drveča).

Pa sam si postavio delo Valentina Putanca koji piše da je i.e. koren Cetine *KAITO značio šumu odnosno šumovit kraj.

He, he. Došli smo praktično do istog zaključka. Neuredan ti je post pa sam isprvice preskočio .

 

[Сребрена]

Jesu četinari u ovoj šumi kod lokacije rimskog Aeliuma Cetiuma

Fotka iz Dunkelsteinerwalde, tamne šume nadomak lokacije rimskog Aelium Cetium

Spojler

http://www.dunkelsteinerwald.org/landschaftsschutz/index.html

Još fotki:

(uglavnom su borovi i jelke, inače na donjosrpskolužičkom je bor =Chójca, na gornjosrpskolužičkom Chójna

Spojler

http://www.aktion21-austria.at/initiativen/niederoesterreich

http://www.maria-langegg.kirche.at/de/html/1/3.html

http://www.paulis-tourenbuch.at/2011/20110402_dunkelsteinerwald.html

ščetínar
1. ekspr. s ščetinami porasla žival, zlasti prašič: nakrmiti ščetinarje / divji ščetinar
2. nekdaj kdor nakupuje in prodaja ščetine

.

Волосяной покров свиней, именуемый щетиной. :превод> Власасти (длакави) покривач свиње називамо шчетином.
Щети́на — более толстые, плотные и твёрдые волосы , превод: Шчетина= велике и тврде власи (длаке)
https://ru.wikisource.org/wiki/ЭСБЕ/Щетина

А.Тургенев. «В большой квадратной голове, покрытой щетиной густых волос, работает неугомонная мысль.»
А.Тургењев: "У великој коцкастој глави, покривеној чекињавим густим власима, ради немирна мисао"
http://dic.academic.ru/dic.nsf/ushakov/1095158

Треба видети тај прасловенски словар,како је искомбиновао све ове словенске називе цетина=чекиња=четина

delo Valentina Putanca koji piše da je i.e. koren

Апелатив *цет или *цетина је шума, у цитату (Игоровом), на црногорском и српском терену.

 

[Mrkalj]

hjp:

čekinja - od starijega četina: gruba dlaka ← prasl. *četina (mak., češ. četina), v. četka

četina - od starijeg šćetina, štetina, v. četka

četka - prasl. * (š)četъka i *sъčetь (rus. ščetína, ščētka, polj. szczotka)

----


češati - ✧ prasl. *česati (rus. česát', polj. czesać) ← ie. *kes-/*ks- (lit. kasti: kopati, grč. kseȋn: strugati) v. kosa[SUP]1[/SUP]

češalj - ✧ v. češati

češljati ✧ v. češalj

češagija - ✧ tur. kaşāǧı: češati

 

[Сребрена]

щетина
Общеславянское – sъcetina.
Украинское – щеть (чесалка для льна).
Болгарское – четина (щетина, можжевельник).
Польское – szczec (щетина).

Этимологический словарь русского языка Семенова
http://semenov.academic.ru/1396/щетина

Słownik języka polskiego, Том 5, August Bielowski
http://books.google.rs/books?id=6-Y...0CEYQ6AEwBg#v=onepage&q=щетина цетина&f=false

 

[Tandoori Masala]

Spojler

Spojler

Ima mišljenja da je cetin- i cetinj- i četin- povezano (Cetingrad, Cetinj, Četinj)http://mirjanadetelic.com/leksikon/gradovi/gradout.php?ic=CETINA

Četinarska šuma je, izgleda, odrednica samo u Srbiji i Makedoniji za (uglavnom) borovu šume i ostale igličaste vrste drveća (jelke i slično)
Četina je na srpskom "iglica" odnosno -borova "kićanka", ali i oštra kosa и deo prostih životinjskih vrsta.

"Četina" je na engleskom bristle, nešto kao bodljika, oštra dlaka/lišće ; četinari su na na bugarskom iglolistni ;na poljskom Iglaste; na češkom "Jehličnany" (igličasti ?);na slovenačkom iglavci , dok je na litvanskom Egles - smrča.

Po Davorinu Trstenjaku (ne mogu da prevodim sve),cet je na slovenačkom jeziku isto što i špic, dakle tanak vrh, oštrica, igla, iglica itd..povezano sa sanskritskim cithas (čitas?)

http://books.google.rs/books?id=H4h...d=0CCsQ6AEwAg#v=onepage&q=Cetium wald&f=false

Mons Cetius, prema A.Holderu,Das Keltishe Sprachschatz, na keltoiskom je Cetion,str 14
http://books.google.rs/books?id=42Q...0CB4Q6AEwAA#v=onepage&q=cetium cetion&f=false

Planina je svakako šumovita ; napr. ‘mons Cetius’ (= wooded mountain.)....(Waldberg), u prevodu sa nemačkog "Šumograd"
http://books.google.rs/books?id=xFO...a=X&ei=f_ZHVKupIebSygO72YDICw&ved=0CB4Q6AEwAA
..po drugim nemačkim nazivima Tamna šuma (Dunkel=tamno), što bi moglo da znači da je reč o četinarima ..http://www.limes-oesterreich.at/php/site.php?ID=342
a ceto je šuma.

http://books.google.rs/books?id=cN0...a=X&ei=D-dHVPDDD6PiywPMpYLgAw&ved=0CDoQ6AEwBA

Na nemačkoj wiki piše da je Cetium od keltoiskog " ketion oros ", pa ako neko nađe zapis na keltskom ili značenje drugog termina- "oros", orous, orei.. biće nam jasnije ima li ili nema veze,s obzirom da je -cetus občno nastavak u složenicama http://books.google.rs/books?id=cNW...d=0CDIQ6AEwAw#v=onepage&q=Cetium wald&f=false

Keltoiski naziv za šumu je takođe i Hercynia - šuma, srodan sanskrt. parkatī = "smokvino stablo", venetskim i keltiberskim etnonimima Quarquēni i Querquerni te ligurskim Nymphis Percernibus..odakle se izvodi i "mountain forest." za Harz Mountains in Germany ,isto kao u slučaju mons Cetius, a razlika je vrlo očigledna.
http://en.wikipedia.org/wiki/Hercynian_Forest

Ako poverujemo Juliusu Pokornom da je Hercynian ( =Proto-Celtic derivation, from perkuniā, later erkunia ; derived from *perkʷu- "oak" ) hrastova, dakle listopadna šuma, onda je CETO odn CETIUS odn CETIUM (vezano za slovenačko sanskritski "špic"=iglicu=četinu i nemački ops "tamne šume" ) ne-listopadna šuma, dakle najverovatnije četinarska.

Fotka iz Dunkelsteinerwalde, tamne šume nadomak lokacije rimskog Aelium Cetium

http://www.dunkelsteinerwald.org/landschaftsschutz/index.html

Ne znam kako je ta suma izgledala prije dva milijenuma ali Wienerwald (nekadasnji mons Cetium, treba konsultovati neki strucni rad) spada u najvecu bukovu sumu u centralnoj Evropi iako ima i cetinara, naravno.

Wienerwald - largest contiguous leaf forest area in Central Europe.

The location of such a large forest area on the outskirts of a city is unique. The different climatic and geological conditions in the Wienerwald are the reasons for a wide variety of forest types. There are more than 20 types of forest in the biosphere reserve.
Beech forests, which are often halls-like stocks without much in growth, are the most common. In the somewhat lower locations, oak-European hornbeam forests are also frequent. The sparce downy oak wood found in the dry areas of the lime Wienerwald is particularly species rich. You will find here rare species such as burning bush or bloody cranesbill and demanding species such as western green lizard and swallowtail.

http://www.bpww.at/en/nature/living-areas/

Dobro, autohtonisticka logika mora da pobijedi po svaku cijenu, nema veze sto su anticki Kelti pijani uzivali u prekrasnim i romanticnim zlatnorumenim bojama suma.

Ovo postaje kao ona komedija kod Hitchocka, The Trouble with Harry (najljepsi jesenski film, umjesto legendarnih glumaca John Forsythe, Shirley MacLaine, Edmund Gwenn i Mildred Natwick ce biti anticki Kelti, a umjesto imena "Harry" u naslovu neka stoji: mons Cetius)

The Trouble with Mons Cetius

http://the.hitchcock.zone/wiki/Location_trip_to_Vermont,_October_2003

 

[Tandoori Masala]

Jesu četinari u ovoj šumi kod lokacije rimskog Aeliuma Cetiuma



Još fotki:

(uglavnom su borovi i jelke, inače na donjosrpskolužičkom je bor =Chójca, na gornjosrpskolužičkom Chójna

Spojler

http://www.aktion21-austria.at/initiativen/niederoesterreich

http://www.maria-langegg.kirche.at/de/html/1/3.html

http://www.paulis-tourenbuch.at/2011/20110402_dunkelsteinerwald.html

Волосяной покров свиней, именуемый щетиной. :превод> Власасти (длакави) покривач свиње називамо шчетином.
Щети́на — более толстые, плотные и твёрдые волосы , превод: Шчетина= велике и тврде власи (длаке)
https://ru.wikisource.org/wiki/ЭСБЕ/Щетина

А.Тургенев. «В большой квадратной голове, покрытой щетиной густых волос, работает неугомонная мысль.»
А.Тургењев: "У великој коцкастој глави, покривеној чекињавим густим власима, ради немирна мисао"
http://dic.academic.ru/dic.nsf/ushakov/1095158

Треба видети тај прасловенски словар,како је искомбиновао све ове словенске називе цетина=чекиња=четина


Апелатив *цет или *цетина је шума, у цитату (Игоровом), на црногорском и српском терену.

Dunkelsteinerwalde se nalazi sjeverozapadno od nekadasnjeg Aueliuma Cetiuma dok je mons Cetius izmedju Aeliuma Cetiuma i Vindobone, tj. jugoistocno ili istocno od Aeliuma Cetiuma, na totalno suprotnoj strani. Tu se i nalazi najveca listopadna suma u centralnoj Evropi.

Djeco draga, sto citate ovu sekciju... Zapamtite, autohtonizam je bolest. To je odavno ustanovljeno.

 

[Игорь]

Zašto ne može?

Зато што би *kait- дало *cět-.

С друге стране :
*sŭketina > *sŭk'etina > *sŭčetina > *sčetina > *ščetina > четина (дисимилација шч = штш > ч)
*sketina > *sk'etina > *šč'etina > штетина, шћетина (у источној штокавици *šč' > шт; у западној *šč' > шћ)

Као и увек, све ти се мора цртати.

 

[Mrkalj]

Зато што би *kait- дало *cet-.

С друге стране :
*sŭketina > *sŭk'etina > *sŭčetina > *sčetina > *ščetina > четина (дисимилација шч = штш > ч)
*sketina > *sk'etina > *šč'etina > штетина, шћетина (у источној штокавици *šč' > шт; у западној *šč' > шћ)

Као и увек, све ти се мора цртати.

Vidiš, odavde bi išao glagol sukati (brkove ili vunu), te sukno (platno).

PS. A može li toponim Čajetina od *kait-?

 

[vučko]

Igore, pogledaj na ovoj karti http://www.maproom.org/00/08/present.php?m=0021 kako se Carniola tančno podudara sa Kranjskom (vreme Karolinza).

- - - - - - - - - -

Vidiš, odavde bi išao glagol sukati (brkove ili vunu), te sukno (platno).

PS. A može li toponim Čajetina od *kait-?

Šta ti je ovo CETIUM MONS (srpski: Četinska šuma)?




Today St. Pölten. A town in Noricum, situated at the intersection of ancient roads frequented from early times; etymologically probably linked to Celtic * keto -- ‘wood, forest’ (cf. Cetius mons ). (http://referenceworks.brillonline.com/entries/brill-s-new-pauly/cetium-e230750)

CITIUM, CETIUM or CITTIUM, in ancient geography, a town in the south of Cyprus, famous of the birth of Zeno, founder of the sect of Stoies; 200 stadia west of Salamis. It was founded by a colony of Phoenicians, called Chetim: and hence not only Cyprus, but the other islands and many maritime places, are called Chetim by the Hebrews. (http://books.google.si/books?id=Jj8...redir_esc=y#v=onepage&q=CITIUM CETIUM&f=false)

 

[Игорь]

Ranko Matasović: Etymological Dictionary of Proto-Celtic, Brill, 2009

 

[vučko]

Sve ti treba objasnjavati. Na toj pogresnoj mapi iz 19. v. pise Cetium C1. Znaci, pogresno je utrpan u Pannonia Superior tik do Vindobone, sto nije tacno. Mjesto (Aelium) Cetium se nalazi u Noricumu na prostoru danasnjeg St. Poltena, kao sto je oznaceno na mapi koju sam postavio. Znaci, POGRESNA - velikim slovima pisem da se lakse ureze u pamcenje, bilo to istorijski i geografski.
Ponovcu jos jednom, ta mapa nije tacna i prestani je ubuduce koristiti u forumskim raspravama sto se tice Cetiuma. Shvacas li sto zelim reci, pokazati, predociti? Pozivas se na pogresnu kartu. Da, pogresno iscrtanu mapu. Shvacas li? Ako nesto ne volim to je kad moras stalno nesto ponavljati nedokaznom covjeku (postajem Denis Leary, tj. njegov lik kad pocinje da davi onu budalu u "Judgment Night", 1993).

Ajde bre smiri se malo; još malo pa će te strefiti infarkt.
Nisam obračao pažnju na ovaj Aelium Cetium, nego sam samo gledao kartu koju sam postavio: http://ancientrome.ru/map/prov/danuvius01.htm. Hvala ti na obrazloženju. Normalno ne sporim da je postojao ovaj Aelium Cetium na prostoru današnjeg Sankt Pöltena.
Ali ja se pitam: da li je čovek kao što je Johann Gustav Droysen (nemački istoričar: http://en.wikipedia.org/wiki/Johann_Gustav_Droysen) mogao da napravi ovolikvu grešku. Ponavljam čovek je nemački istoričar, koji je morao itekako da poznaje te krajeve.
Vidi na ovoj karti http://www.maproom.org/00/08/present.php?m=0022 je Cetium koji ja pominjem grad/naselje sa imenom Nuzdf. tj. Nussdorf (to je period 10. veka).

Da li je ovo jedina greška na ovoj karti ili ima još koja?

I kao što sam rekao; i da nije postojao grad CETIUM (kojeg navodi Johann Gustav Droysen) šta menja to u suštini? Na ovoj tvojo karti MONS CETIUS nalazi se i u Panoniji...

Drugo, ne znam koliko neko moze biti fakticki blesav da argumentira autohtonost Slovena na Balkanu pozivajuci se na anticki toponim koji se nalazi prema danasnjoj cesko-austrijskoj granici. U svakom slucaju dva puta je blizi Ceskoj nego Sloveniji. Ovo je vec za anale psihijatrijske nauke i posebice za istrazivanja krajnjeg dometa ljudske gluposti.

Izgleda da nisi dobro razumeo blesavog čoveka. Ja povezujem CETIUM (ako je postojao) ili AELIUM CETIUM sa imenom CETINJA ili CETINA na Balkanskom poluostrvu, koji su keltskog izvora. Mrkalj je našao Mali CETIN i Veliki CETIN u Slovačkoj. Ja povezujem VINDOBONA sa VINDENIS na Balkanskom poluostrvu. I ja povezujem reku MARGUS kod Vindobone i reku MARGUS kod Niša.

Gde se po tvome Sloveni nalaze u periodu nadiranja Rimljana u "Ilirik"?

Trece, rizicno je pozivati se na, bilo to slovensku etimologiju korijena Vind- ili njegovo oznacanje Slovena, pogotovo na prostoru u cijoj blizini u to doba nema praslovenskih toponima ili arheoloskih nalaza u vezi sa Slovenima (Konrad Jażdżewski, Atlas to the prehistory of the Slavs, 1948/1949, tamo ima penis od ovce) i sto je najvaznije: na mjestu gdje su Kelti ili Gali ostavili neki svoj trag, bilo to istorijski, arheoloski ili lingvisticki.

Da li imaš odgovor, zašto su Slovence i Lužičke Srbe nazivali VINDI/VINIDI?

 

[Tandoori Masala]

Mijenja sustinu, nedokazno i psihicki bolesno magare koje treba krvnicki tuci svaki dan dok mu ne dodje iz guzice u glavu, to nije BALKAN. Razumijes li?

 

[vučko]

Mijenja sustinu, nedokazno i psihicki bolesno magare koje treba krvnicki tuci svaki dan dok mu ne dodje iz guzice u glavu, to nije BALKAN. Razumijes li?

Tako je - samo tuči svaki dan, dok mi dođe iz guzice u glavu. Razumeo sam.

 

[Сребрена]

Ne znam kako je ta suma izgledala prije dva milijenuma ali Wienerwald (nekadasnji mons Cetium, treba konsultovati neki strucni rad) spada u najvecu bukovu sumu u centralnoj Evropi iako ima i cetinara, naravno.Wienerwald - largest contiguous leaf forest area in Central Europe.

Ne znamo ni da li Kelti imenovali ceo šumski predeo (i zapadno i istočno) u čijem su centru naknadno Rimljani formirali Aelium Cetium, kao napr. na prvom linku u mom citatu:
Der Name der von Kaiser Hadrian 122 n. Chr. als Verwaltungszentrum gegründete Stadt geht auf CETIUM zurück, die keltischen Bezeichnung des Waldgebietes (Dunkelsteiner Wald, Wiener Wald), das die antike Stadt umgab; što je , po gugl prevodiocu: "....административни центар сеже у Цетиум, келтског одређивање подручја шума (Тамна-стaјнер-шума, Бечке шуме) који су опколили древни град.

..po drugim nemačkim nazivima Tamna šuma (Dunkel=tamno), što bi moglo da znači da je reč o četinarima ..http://www.limes-oesterreich.at/php/site.php?ID=342 a ceto je šuma.
Na nemačkoj wiki piše da je Cetium od keltoiskog " ketion oros ", pa ako neko nađe zapis na keltskom ili značenje drugog termina- "oros", orous, orei.. biće nam jasnije ima li ili nema veze,s obzirom da je -cetus občno nastavak u složenicama http://books.google.rs/books?id=cNW...d=0CDIQ6AEwAw#v=onepage&q=Cetium wald&f=false

Što se tiče drugog mog citiranog linka, "oros" će pre biti starogrčki ngo keltski izraz ὅρος-hóros(ili su se pozajmljivali uzajamno) u značenju "planina" http://en.wiktionary.org/wiki/όρος, pa je keltsko- starogrčka (?) kovanica "ketion oros" = šumska planina = Cetium, a kovanica "mons Cetium" pleonazam, jer ispada da znači, kao latinski prevod keltsko- starogrčke (?) kovanice, "planine šumske planine". (Kao i u slučaju Bonda, James Bonda))
Takođe, nemački prevod "Waldberg"- Šumska planina je direktan prevod keltsko-starogrčke (?) kovanice, i izbegnut je pleonazam iz latinskog naziva.

Beech forests, which are often halls-like stocks without much in growth, are the most common. In the somewhat lower locations, oak-European hornbeam forests are also frequent. The sparce downy oak wood found in the dry areas of the lime Wienerwald is particularly species rich.

Za hrastove šume unosi zabunu J. Pokorni koji nalazi keltski sinonim za šumu koja nije "ketion"...

Ako poverujemo Juliusu Pokornom da je Hercynian ( =Proto-Celtic derivation, from perkuniā, later erkunia ; derived from *perkʷu- "oak" ) hrastova, dakle listopadna šuma,.

Koliko god da su ždrali i pili Keltoi, bolje su od osvajača znali da razlikuju dal drveće gubi lišće u toku zime ili ne, dal nešto raste ispod stabala četinara (zbog tame i mraka koje pravi non-stop) ili ne i nemoguće je da nisu raspoznavali jednu vrstu drveta od drugog. Čak su drveće njihovi "drvenjaci"))- drudi razvrstali u kalendar odn. horoskop

Moguće je samo da tumači keltskog poluizgubljenog jezika nisu znali ili nisu hteli da prouče stvar objektivno.

Jedna direktna veza keltsko-galskog i srpskog kalendarskog znanja jesu tri dana koja se, po narodnom srpskom kalendaru "dodaju" kalendarskoj godini na dan letnjeg Sv.Jovana "kad Sunce poskoči tri puta od radosti" (odnosno tri put izađe = tri dana, 72 sata ); i ista 72 sata u kalendaru iz Coligny-ja

Kalendarska godina je počinjala Samonios-om... pošto Samon na galskom znači "leto" ...Pod 17im Samoniosom je upisano TRINVX[tion] SAMO[nii] SINDIV - "tri-noći Samoniosa danas", što sugeriše shvatanje da festival Samhain traje tri noći.

http://sh.wikipedia.org/wiki/Coligny_kalendar

Letnji Sv.Jovan je 7.jula, dakle 17og dana od početka leta (na letnju dugodnevicu 21.juna,ako se broji i 21.jun), a galski TRINVX SAMO SINDIV je 17-og dana od početka leta (na letnju dugodnevicu=SAMOIN,dakle 21.juna).

 

[Tandoori Masala]

Ne znamo ni da li Kelti imenovali ceo šumski predeo (i zapadno i istočno) u čijem su centru naknadno Rimljani formirali Aelium Cetium, kao napr. na prvom linku u mom citatu:
Der Name der von Kaiser Hadrian 122 n. Chr. als Verwaltungszentrum gegründete Stadt geht auf CETIUM zurück, die keltischen Bezeichnung des Waldgebietes (Dunkelsteiner Wald, Wiener Wald), das die antike Stadt umgab; što je , po gugl prevodiocu: "....административни центар сеже у Цетиум, келтског одређивање подручја шума (Тамна-стaјнер-шума, Бечке шуме) који су опколили древни град.



Što se tiče drugog mog citiranog linka, "oros" će pre biti starogrčki ngo keltski izraz ὅρος-hóros(ili su se pozajmljivali uzajamno) u značenju "planina" http://en.wiktionary.org/wiki/όρος, pa je keltsko- starogrčka (?) kovanica "ketion oros" = šumska planina = Cetium, a kovanica "mons Cetium" pleonazam, jer ispada da znači, kao latinski prevod keltsko- starogrčke (?) kovanice, "planine šumske planine". (Kao i u slučaju Bonda, James Bonda))
Takođe, nemački prevod "Waldberg"- Šumska planina je direktan prevod keltsko-starogrčke (?) kovanice, i izbegnut je pleonazam iz latinskog naziva.



Za hrastove šume unosi zabunu J. Pokorni koji nalazi keltski sinonim za šumu koja nije "ketion"...

Koliko god da su ždrali i pili Keltoi, bolje su od osvajača znali da razlikuju dal drveće gubi lišće u toku zime ili ne, dal nešto raste ispod stabala četinara (zbog tame i mraka koje pravi non-stop) ili ne i nemoguće je da nisu raspoznavali jednu vrstu drveta od drugog. Čak su drveće njihovi "drvenjaci"))- drudi razvrstali u kalendar odn. horoskop

Moguće je samo da tumači keltskog poluizgubljenog jezika nisu znali ili nisu hteli da prouče stvar objektivno.

Ne prdi vise, mons Cetium (Weinerwald) nema nikakve veze s Dunkelsteiner Waldom. To su dvije razlicite sume, prva je listopadna i valjda Biosphärenpark Wienerwald tim bolje zna po cemu je poznata. Ovo povise nije keltski kalendar, da si otvorila Jadranku Gvozdanovic (Celtic and Slavic and the Great Migrations), naucila bi sta je njihov stari kalendar.

Sta komplikujes koju p. materinu, ako je i mjesto nazvano po sumi, razlog ti je naveden zasto je tako nazvano. Zbog guste listopadne sume. Kako si brzo poletjela da povezes Cetium s Dunkelsteiner Waldom, a ne s Weinerwaldom, sto je logicnije zbog maltene identicnog naziva.

 

[Сребрена]

Ne prdi vise,......Sta komplikujes koju p. materinu,

Ovo ti je kontraargumentacija?
Veličanstvena, zaista
Predvidljiva, doduše, uvek isti vulgarni ispad u nedostatku argumenata
Dobar pokazatelj da ne umeš da nadješ dokaz da je "keito" šuma, i to listopadna, nit dokaz da su Kelti imenovali samo "Bečku šumu" šumom, a nisu i ovu Tamno-stenovitu- šumu prepoznali kao šumu, te nisu ceo kraj zvali "šumskim".

ako je i mjesto nazvano po sumi, razlog ti je naveden zasto je tako nazvano.Zbog guste listopadne sume

Aelian od Hadrian , Cetium od "keito" ? Gde je navedeno da aelum ili cetium znači isključivo šumu, i to listopadnu šumu, i još gustu listopadnu šumu, Tanduri?

. Kako si brzo poletjela da povezes Cetium s Dunkelsteiner Waldom, a ne s Weinerwaldom, sto je logicnije zbog maltene identicnog naziva.

Dadoh link , čitao si?, da se Cetium odnosio i na šume istočno i na šume zapadno od (budućeg) naselja., jer dok nije bilo naselja u centru, nije ni morao da se označava istok-zapad.

To samo tvoja razigrana mašta može da vidi Cetium (ceto- drvo ili keito-šuma) kao identičan naziv Plačnoj šumi (Weinerwald, weinerlich=plačljiv, weinen=plakati))

Možda si hteo, pa zbog ćoravosti napravi lapsus, da kažeš da je Cetium maltene identičan naziv Bečkoj šumi (Wiener ) ?
Imaš neki sken da je naziv Wiene bio Cet-??????
Nemoj samo da mi kažeš da je naziv bio Cetina, p.l.e.a.s.e To bi me dokusurilo

P.S. ima i listopadnog drveća a ima i borova u Bečkoj (Plačnoj za tebe) šumi:
http://www.br.de/fernsehen/bayerisc...7f14f0c36170bc3100407e2bbd606c6af0d868fb.html

It also has the largest areas of downy oak forests (Quercus pubescens) in Austria, and Sub-Mediterranean pine forests with endemic Austrian Pines (Pinus nigra) of European importance.http://www.unesco.org/mabdb/br/brdir/directory/biores.asp?code=AUS+06&mode=all

 

[Игорь]

Adam Hyllested: The Precursors of Celtic and Germanic, 121

 

[Tandoori Masala]

Ovo ti je kontraargumentacija?
Veličanstvena, zaista
Predvidljiva, doduše, uvek isti vulgarni ispad u nedostatku argumenata
Dobar pokazatelj da ne umeš da nadješ dokaz da je "keito" šuma, i to listopadna, nit dokaz da su Kelti imenovali samo "Bečku šumu" šumom, a nisu i ovu Tamno-stenovitu- šumu prepoznali kao šumu, te nisu ceo kraj zvali "šumskim".


Aelian od Hadrian , Cetium od "keito" ? Gde je navedeno da aelum ili cetium znači isključivo šumu, i to listopadnu šumu, i još gustu listopadnu šumu, Tanduri?


Dadoh link , čitao si?, da se Cetium odnosio i na šume istočno i na šume zapadno od (budućeg) naselja., jer dok nije bilo naselja u centru, nije ni morao da se označava istok-zapad.

To samo tvoja razigrana mašta može da vidi Cetium (ceto- drvo ili keito-šuma) kao identičan naziv Plačnoj šumi (Weinerwald, weinerlich=plačljiv, weinen=plakati))

Možda si hteo, pa zbog ćoravosti napravi lapsus, da kažeš da je Cetium maltene identičan naziv Bečkoj šumi (Wiener ) ?
Imaš neki sken da je naziv Wiene bio Cet-??????
Nemoj samo da mi kažeš da je naziv bio Cetina, p.l.e.a.s.e To bi me dokusurilo

P.S. ima i listopadnog drveća a ima i borova u Bečkoj (Plačnoj za tebe) šumi:
http://www.br.de/fernsehen/bayerisc...7f14f0c36170bc3100407e2bbd606c6af0d868fb.html

It also has the largest areas of downy oak forests (Quercus pubescens) in Austria, and Sub-Mediterranean pine forests with endemic Austrian Pines (Pinus nigra) of European importance.http://www.unesco.org/mabdb/br/brdir/directory/biores.asp?code=AUS+06&mode=all

Kobilo dosadna, povise sam spomenuo da ima i cetinara.

Ne znam kako je ta suma izgledala prije dva milijenuma ali Wienerwald (nekadasnji mons Cetium, treba konsultovati neki strucni rad) spada u najvecu bukovu sumu u centralnoj Evropi iako ima i cetinara, naravno.

Slovena u tom kraju i u to doba nema. Samo se brukate i patite u kompletu, tako jadni i mizerni, o kradji tudje istorije da ne govorim. Kakve pacenicke jezicke vrtolomije, jos ce ispasti da Cetius znaci bodljikavo prase.

 

[Сребрена]

Pokušah da nadjem šta zaista može da znači "kaito" u rečnicima starog keltskog.

U rečniku Lexicon cornu-britannicum , a dictionary of the ancient Celtic language of Cornwall ... by Robert Williams
https://archive.org/stream/lexiconcornubrit00willuoft#page/56/mode/2up
uopšte ne postoje termini na slovo K (odmah posle j sledi l), a pod CET jedino se pominje da je prefiks. (str 56)

U galskom ima da je cet, cait (wood)
http://indoeuro.bizland.com/project/glossary/gaul.html

U galskom rečniku imena biljaka ništa nema na cet, i ništa na slovo K (ne postoji!), ima nekoliko imena četinara
https://archive.org/stream/gaelicnamesofpla00cameuoft#page/124/mode/2up

KAKO SE KAŽE ŠUMA:
An English - Scottish Gaelic dictionary incorporating Dwelly

coille - 1 forest, wood 2 grove 3 (occasionally) wood (material)
mór-choille -forest
frìth-deer forest
beinn-sheilg hunting forest, hunting grounds
Taigh na Frìthe -Forest Lodge
coille-loisgte -forest cleared through slash-and-burn
coillteach -forest, wood
coille-dhubh -forest cleared through slash-and-burn
coilltich -(af)forest!
giùthsach - pine forest
coille rìoghail -royal forest
Frìth Athaill -Atholl Forest (P&K)
Coille Rathad a' Bhile -Rotmell Forest
Frìth Rumstair -Rumster Forest
prìomh-choille -primary/primeval forest
maor-coille -ranger (both forest-ranger and in general)
A' Choille Dhubh -The Black Forest
coille sheargach -deciduous forest
Coille Innis nan Damh -Inchnadamph Forest (Highld)
cothrom air coille -access to a forest
coille-chnò -nut wood, nut forest, nuttery
coille-dharaich -oak wood, oak forest
coille-ghiuthais -pine wood, pine forest
cha léir a' choille leis na craobhan -you can't see the forest for the trees
coille-fhaidhbhile -beech wood, beech forest
coille-Wood, forest, grove.
coillteach- Wood, forest. Mar a chlaoidheas teine coillteach, as fire consumes a wood....an corr
feannag-fhireach -Forest-crow.
foraos- Forest.
forsaireachd-Forestry, the keeping of a forest, the business of a forester.
àirneachd-Deer forest.
doir'-choille-Grove, forest.
garan-Grove, forest. 2 Thicket, underwood. 3 see guirean. †4 Crane.
àrainn- Forest, properly a deer-forest.
giùthsach-Fir or pine forest. Teine anns a' ghiùthsaich chorr, fire in the stately ...an corr
http://www.faclair.com/?txtSearch=forest
http://www.lexilogos.com/english/gaelic_scottish_dictionary.htm

Galski ilustrovani rečnik
The illustrated Gaelic dictionary, specially designed for beginners and for use in schools, including every Gaelic word in all the other Gaelic dictionaries and printed books, as well as an immense number never in print before (1918)

CAIT -kind, sort, str 154
CET? ne postoji uopšte
https://archive.org/stream/illustratedgaeli01dweluoft#page/n7/mode/2up

Kobilo dosadna.

P.r.e.d.v.i.d.l.j.i.v.o.

 

[Игорь]

Anna V. Dybo: Indo-Europeans and Altaians through the Linguistic Reconstruction, Kinship in the Altaic world - Proceedings of the 48th Permanent International Altaistic Conference, Moscow 2006, 93

 

[Сребрена]

[Anna V. Dybo: Indo-Europeans and Altaians through the Linguistic Reconstruction, Kinship in the Altaic world - Proceedings of the 48th Permanent International Altaistic Conference, Moscow 2006, 93

Уз дужно поштовање теби и свим реконструкторима језика, ова три појма су много различита:
1.Шума подразумева велику површину препуну стабала и укрштених крошњи испод којих расту нови изданци шуме, где-где папрат и неке врсте траве које животиње не пасу (једино што свиње једу жирове ако је храст у питању)јер,пре свега, недовољно је сунца на тлу шуме , па никако нема логике да се исти корен примени на пашњак и шуму.http://sr.wikipedia.org/sr/Шума
2. Необрађена земља, по дефиницији, супротан је појам од шуме, јер на таквој земљи (која се може обрадити а не обрађује се) нема ни буковине ни храстовине ни церовине..може да буде само трњак, трава, тзв "ледина" (тврда, нехумусна, никад растрешена земља), и никако нема логике да се исти корен примени и на ледине и на шуму. Да је већ на таквом парчету земље порасло дрвеће, звало би се шибљак, трњак сл...а да је то шибље постало дрвеће, звало би се шума, а нико то не би назвао необрађена земља, ако је препуно стабала, на било ком језику.
3.Пашњак, по дефиницији, релативно је равна травната површина (нема стабла нити икакве шуме)http://sr.wikipedia.org/sr/Пашњак
нема никакве логике да се исти корен примени на пашњак и на шуму, то су суротни појмови, као и та "необрађена земља", потпуно трећи појам.

Објашњење да је к.аит ПИЕ израз за ова три различита појма је као кад би за круг рекли да значи истовремено и круг, и квадрат и ромб.

Видим да и други тако преписују, Игоре, не упућујем примедбе директно теби

http://books.google.rs/books?id=vqx...AA#v=onepage&q=PIE uncultivated earth&f=false


Мене ту мучи још једна ствар: CETIUM se čita na latinskom Cetium ili Ketium? Ciceron ili Kikeron?
Ako je na kimrijskom KOIT šuma, na bretonskom KOET itd.., kako su Latini napravili Cetium umesto KOETOUMa ili KOITOUMa?
Ако Латини нису узели реч из келтског, јер нема те речи на Ц, као у Цетиум, него само на К, онда су реч и топониме преузели из (неког другог) језика који мора да има глас Ц.

 

[Игорь]

Calvert Watkins: Indo-European and the Indo-Europeans, 65

 

[snouden]

Уз дужно поштовање теби и свим реконструкторима језика, ова три појма су много различита:
1.Шума подразумева велику површину препуну стабала и укрштених крошњи испод којих расту нови изданци шуме,
Мене ту мучи још једна ствар: CETIUM se čita na latinskom Cetium ili Ketium? Ciceron ili Kikeron?
Ako je na kimrijskom KOIT šuma, na bretonskom KOET itd.., kako su Latini napravili Cetium umesto KOETOUMa ili KOITOUMa?
Ако Латини нису узели реч из келтског, јер нема те речи на Ц, као у Цетиум, него само на К, онда су реч и топониме преузели из (неког другог) језика који мора да има глас Ц.

što se tiče samog izgovora latinskog jezika danas se ima popovska-fratarska varijanta onako kako je očuvan.
ima li ikakvih pisanih tragova kako je sto izgovarano ili su današnji lingvističari neodgovorniji od popova i fratara zajedno.

što se tiče šume malo je verovatno da je u dalmatinsko kršu Cetina po reči šuma dobila ime. možda u vreme ledenog doba.

 

[Tandoori Masala]

Мене ту мучи још једна ствар: CETIUM se čita na latinskom Cetium ili Ketium? Ciceron ili Kikeron?
Ako je na kimrijskom KOIT šuma, na bretonskom KOET itd.., kako su Latini napravili Cetium umesto KOETOUMa ili KOITOUMa?
Ако Латини нису узели реч из келтског, јер нема те речи на Ц, као у Цетиум, него само на К, онда су реч и топониме преузели из (неког другог) језика који мора да има глас Ц.

Pazi, psihopatologije i deduktivnih sposobnosti tipicnih za guske i patke, mora biti izgovoren glas "c", a svi okolni toponimi ukazuju da nema ni "s" od slovenskog plemena nego upozoravaju na keltsko prisustvo, nema odudaranja Cetium i mons Cetius kad se poredaju, jedno pored drugog, ne strse... Jos, bogati keltski latenski nalazi su obradjeni u Pottenbrunnu i okolici prije rimskog dolaska. Koji jezikoslovac, arheolog ili istoricar govori o prisustvu Slovena izmedju Cetiuma i Vindobone, tj. u njihovoj okolici, u to doba?

Alexander Falileyev in collaboration with Ashwin E. Gohil and Naomi Ward, Dictionary of Continental Celtic Place-Names. A Celtic Companion to the Barrington Atlas of the Greek and Roman World, Aberystwyth, 2010, p. 98

Aco, prokleti izdajico!

 

[Mrkalj]

Valentin Putanec: Etimološki prinosi, Rasprave Instituta za hrvatski jezik i jezikoslovlje, knj. 28, 2002, 187

Нема. четина < штетина, шћетина < *šč'etina < *skjetina

Anna V. Dybo: Indo-Europeans and Altaians through the Linguistic Reconstruction, Kinship in the Altaic world - Proceedings of the 48th Permanent International Altaistic Conference, Moscow 2006, 93

Adam Hyllested: The Precursors of Celtic and Germanic, 121

Ranko Matasović: Etymological Dictionary of Proto-Celtic, Brill, 2009

Зато што би *kait- дало *cet-.

С друге стране :
*sŭketina > *sŭk'etina > *sŭčetina > *sčetina > *ščetina > четина (дисимилација шч = штш > ч)
*sketina > *sk'etina > *šč'etina > штетина, шћетина (у источној штокавици *šč' > шт; у западној *šč' > шћ)

Као и увек, све ти се мора цртати.

Calvert Watkins: Indo-European and the Indo-Europeans, 65

Igore, na osnovu etimoloških hipoteza koje si ovde ljubazno predstavio i konsenzualne konstatacije da na Balkanu nema sačuvanih zapisa toponima sa korenom cetin pre 6. veka i kasnije, proističe zaključak da su Soveni nazive Cetinje, Cetina, Čajetina itd. doneli iz tzv. prapostojbine gde su te nazive preuzeli od - Kelta? Da li sam dobro shvatio?