Слике четника у Другом светском рату.

Гамбино

Veoma poznat
Poruka
14.937
Слике четника у Другом светском рату.

435987082_10218928020871351_6375517647340062118_n.jpg

Милорад Поповић (Гацко, 1913Козара, 6. април 1945) је био поручник у Краљевој гарди и командант Невесињског корпуса у Југословенској војсци у отаџбини.
 
443718454_1241436473928421_7278473834417285437_n.jpg

Бајо Станишић (16.05.1890 21.10.1943)
Мјесто рођења Винићи код Даниловграда
(Књажевина Црна Гора)
Мјесто смрти Манастир Острог (НД Црна Гора)
Отац Јаков
Мајка Живана
Професија војно лице
Служба Краљевина Црна Гора
Краљевина Југославија
основну школу завршио у Барама Шумановића
подофицирску на Цетињу 1907
официрску 1912
у Првом и Другом Балканском рату
командир Винићке чете
рањен на Скадру 29.10.1912
1916 интерниран у логор Болдогасоњ
Супруга Видосава
службовао у Билећи, Марибору, Требињу, Београду
за вријеме Априлског рата
командово 38 пука
(Комски одред Зетска дивизија Трећа армија)
Чин војвода , пуковник , бригадни генерал
 
441192490_1240109187394483_7181736765803535192_n.jpg

Спасоје Ташов Тадић
1892. април 1942.
родио се у селу Смријечно у Пиви ликвидиран у Влаки код Никшића
био је комитски четовођа у 1. св. рату , официр Југословенске Војске, првак Земљорадничке странке и четнички командант у 2. св. рату.
Своју младост провео као чобан у Леденицама брат му је био поручник црногорске војске у опсади Скадра у 1. балканском рату и носилац Обилића медаље.
Спасоје је био један од организатора Подгоричке скупштине службу наставио при ЈВ као чиновник.
 
439263716_1232951641443571_1121316082125738800_n.jpg


Спасоје Станише Дакић
1912. 1946.
родио се у селу Мала Црна Гора код Жабљака погинуо у кањону ријеке Таре
био је жандармеријски наредник, и командант Челебићког Батаљона Фочанске Бригаде ЈВуО.
У Пљевљима и Фочи похађа школу а у Сарајеву служи војни рок при жандармерији и ту стиче чин наредника.
Његов рођак био је Владо Шипчић.
 
434425155_3601899810138809_8657231800787967411_n.jpg


БЛАГОЈЕ ЈОВОВИЋ
10. Априла 1957. године легендарни Четник Благоје Јововић извршио је атентат на усташког поглавника Анта Павелића.
На дан прославе проглашења усташке творевине НДХ у Буенос Ајресу пала је одлука да се ликвидира један од највећих злочинаца у историји човечанства, а тај терет на себе је преузео Благоје. Од последица рањавања усташки крвник је умро две године касније у најтежим мукама. Ово јуначко дело Благоја Јововића је један од највећих подвига у нашој славној историји и светао пример за будуће генерације.
 
417507815_1198790174859718_341063331573337917_n.jpg

Саво Шћепана Ковач
1906. 1946.
родио се у Морчу код Требиња убијен
био је командант Љубомирског Четничког Батаљона ађутант краља Александра I Карађорђевића.
Завршио је Војну Академију после одласка краља Петра II Карађорђевића са Капиног поља код Никшића 1941.г. Саво долази у родни крај и љета командује истим батаљоном са којим је поразио усташе у селу Моско.
Чин четничког војводе добија од Илије Т. Бирчанина 1942.г. а налазио се у Книнској Крајини исте и дјелом 1943.г. учесник одбране Грачаца.
 
417547916_1198377344901001_6748679034819814526_n.jpg


Марко Јаничић, рођен 1912. године од од оца Милића и мајке Јанице, у селу Броћанац Граховски (Никшић, Црна Гора)~
Пре рата био каменоклесар и земљорадник, припадник Вучедолске бригаде . Погинуо од комуниста на Скорча гори у једној пећини, 15. марта 1946. године, не желећи да им се преда. Посмртни остаци пренесени у гробље 90-их година. Одликован Златном медаљом за храброст ''Милош Обилић''.
Рођени брат Ивана Јаничића, команданта Вучедолске бригаде.
 
Screenshot-752.png

-Вучедолска Војно-Четничка Бригада била је јединица у оквиру Југословенске Војске у Отаџбини формирана септембра 1943 наређењем пуковника Баја Станишића у саставу Никшићког Корпуса по командом мајора Бошка Павића
- Батаљони
1. Граховски командант резервни потпоручник Никола Вујачић (1893 1945)
мјесто смрти Словенија
2.Бањски командант резервни жандармеријски потпоручник Симо Ераковић (1893 1944) погино на планини Јеловици
3. Опутно-Рудински командант резервни поручник и учитељ Василије Комненић (1910 1996) преминуо у Кливленду други командант резервни жандармеријски потпоручник Душан Алексић (1918 1944)
мјесто смрти Грахово
4. Рудинско-Трепачки командант резервни потпоручник Блажо Пешикан (1895 ?) затим ваздухопловни потпоручник Радослав Рако Лалић (умро од рана задобијених код Рисна 1944) резервни поручник Ђоко Гардашевић (? 1944) мјесто смрти Рудине и потпоручник
Раде Ковач (1909 1984 умро у Чикагу)
- Горски Штаб 209
- Срез Велимски командант мајор Ђорђије Драганић (1893 Броћанац Вилушки 1945 исто мјесто)
такође командант бригаде био је Драганић од 1 септембра до 1 новембра 1943 затим капетан Иван Јаничић
- ађутант бригаде потпоручник Петар Ковачевић
- обавјештајни официр бригаде капетан Михаило Вујичић (1909 мјесто рођења Долови мјесто смрти Сан Матео (Калифорнија 1981)
- замјеник ком. бригаде капетан Стеван Мићовић (1909 рођен у Бањанима умро у Ливертивилу 1978)
- начелник штаба бригаде капетан Никола Миловић (1898 рођен у Бањанима мјесто смрти Словенија 1945).
 
417464132_1196003271805075_5259557477288016310_n.jpg


Лука Балетић
1902 1945
родио се у Броћанцу код Никшића убијен у логору Јасеновац био је потпуковник ЈВ и четнички к-дант у 2. св. рату.
Завршио:
Вишу Војну Школу у Београду налази се на разним дужностима од 1926.г. до почетка рата најприје служи у Обавјештајном одјељењу Главног ђенералштаба до октобра 1935.г. када у чину капетана 1. кл. бива пребачен на мјесто заступника начелника штаба команде Боке Которске.
У чин потпуковника промовисан 31.12.1940.г. потом био к-дант 2. батаљона 18. пјешадијског пука Сувоборски пук
шеф 3. одсјека Оперативног одјељења Главног генералштаба и професор на Нижој Школи ВА у Београду.
Носилац највиших признања.
Са собом носио расположиву документацију која је уништена приликом његовог заробљавања.
 
397339442_3497534977241960_2030002466553222071_n.jpg


БОРЦИ ПРАТЕЋЕ ЧЕТЕ НЕВЕСИЊСКОГ КОРПУСА
"лична гарда" кап. Милорада Поповића
Стоје с лијева:
ДУГАЛИЋ ОБРАД,
ГУЗИНА ЧЕДО,
ВУЧКОВИЋ (непознато име);
Клече:
МУЧИБАБИЋ МИЛОРАД и
ГУЗИНА ВЛАЈКО.
Чедо и Милорад, оба из села Фојница код Гацка, су страдали у Словенији маја '45.год. од партизана. За остале немам податке.
Слика настала у околини Невесиња 1944. године.
 

Back
Top