Jужнословенско житељство по језику, римокатолочко по вероисповести, живи у долини банатске реке Караш и западним обронцима планине Семеник, у округу Караш-Северин са административним центром у граду Решица у Румунији
СРБИ КАРАШКИ
Carașovenii (sau Cârșoveni, Cotcoreți or Cocoși, sârbă Krašovani, Karašovani)
Све до друге половине ХХ века нико не оспорава српско порекло тих 7500 људи.
На пописима у Хабзбуршком царству, као и пописима Румуније свугде се записују као Срби (на пример – на румунском попису 1968 г. – 6423 Срба)
Прву савремену научну тезу за српско порекло Карашована (које је до тада, разуме се, било аксиом, те се и није особито проучавало у науци) дао је бугарски учењак, професор др Љубомир Милетић 1900. године [1], док је први српски учењак који је научном студијом доказао српско порекло Карашована И. Живојновић, 1907 године [2].
Током следећих десетелећа о Карашованима пишу наши славни учењаци: Јован Ердељановић [3], М. Московљевић [4] , Иван Поповић [5] итд. а у новије време их настављају П. Влаховић [6], Н. Жутић [7] и
Павле Ивић [8], језикословац (дијалектолог) који је јасно доказао да карашовански говор припада тимочко-лужником дијалекту српског језика. Основни аргументи прврженицима српске теорије, нај-систематичније оформљени од С. Чакића су: постојање падежног система у карашованском говору, демографски пописи становништва које подржавају и подаци о српском досељавању у област Карашова (кнез Ђорђе Бранковић 1423 г. са 2 хиљаде породице, патријарх Арсеније Црнојевић 1690 г. с 30 хиљда породица) [9].
Године 1935 румунски учењак Георге Котошман, бранећи српску тезу, даје податак да су се
Карашовани ту доселили након Косовске битке 1389 г. [10]
Други румунски слависта – Виктор Веску решава питања порекла неких особености румунског језика кроз
„српски карашовански говор“ (удвојавање атрибута, винителан падеж уместо предложног итд.) [11]. Први румунски учењак, пак, који даје потпуну студију о српском пореклу Карашована јесте румунски слависта српског порекла Емил Петровић, професор на универзитету у Клужу и Букурешту. У крајње занимљивој монографији и другим својим студијама, он, користећи се језикословљем и прошлошћу Карашована, изводи закључак да су они Срби који су се у
Банат населили после ХV века, а говор им припада косовско-ресавском типу [12].
Други Србин Румунског Баната – Миле Томић, пак, тврди да је
карашовански говор српски говор који припада тимочко-лужничком дијалекту који има и извесне црте данас западнобугарских и македонских дијалеката, а највеће су разлике (између говора Карашована и стандардног српског) у лексици и фонетици – именице су српске, али се види румунски, немачки и мађарски утицаји” [13]. Други румунски научник – Михај (Миља) Н. Радан, овај пут Карашованин, такође доказује српско порекло својих Карашовљана, ну иде и даље, те казује да је „
цео Банат био насељен Србима-Карашевцима, који су асимилирани од стране Румуна и само Карашова и Свиница су опстали” [14].
[1] Милетич, Л. Книжнината и езикът на банатските българи. – В: Сборник за народни умотворения, наука и книжнина. С., 1900, кн. ХVІ-ХVІІ, с. 485-531; Miletic, Lj. Veber die Sprache und Herkunft der sog. Krasovaner in Sud-Ungarn. – B: Archiv fur slavische Philologie. Berlin, 1903, XXV, p. 161-180
[2] Живојиновић, И. Крашовани (краша-крашевци) белешке, народни обичаји и примери jезика. – В: Летопис Матице Српске. Београд, 1907, кн. 6
[3] Ердељановић, Ј. Трагови наjстаријег словенског слоjа у Банату. – В: Jужнословенски филолог. Београд, 1925, VІІ, с. 229-231
[4] Московлевић, М. Диjалектолошка карта Војводине. Београд, 1938
[5] Popović, Ivan. Istorija srpskohrvatskog jezika. Novi Sad, 1955
[6] Влаховић, П. Неке етничке одреднице крашована. – В: Књижевни живот. Београд, 1992, бр. 4
[7] Жутић, Н. Крашовани. – В: Istorija 20 века. Београд, 2005, бр. 2
[8] Ivić, P. Odnos izmedu karasevskog govora. – B: Makedonski jazik, XL- XLІ, 1989-1990, str. 201-215; Diјalektologija srpskohrvatskog jezika. Novi Sad, 1956, str. 320
[9] Чакић, С. Велика Сеоба Срба 1689-1690 г. и Патријарх Арсеније ІІІ Црнојевић. Нови Сад, 1982
[10] Kotosman, G. Din trecutal Banatului. Timisoara, 1935, І, p. 101-113
[11] Веску, В. Румынское влияние на синтаксисе сербского диалекта в Банате. – В: Romanoslavica, 1958, №1, p. 70-72; Observatii asupia contactelor lingvistice romano-sirbe in Banat . – B: Analele universitatii din Bucuresti. 1970, p. 131-138
[12] Petrovici, Em. Graiul carasovenlor. Bucuresti, 1935
[13] Tomici, M. Antroponimija Karaševaca. – B: Зборник за филологиjи и лингвистику. Нови Сад, кн. ХV/2, 1972, 213-226; Tomici, M. Uni tatea graiurilor carasovene. – B: Studii de limba literature si folklore. Resitsa, 1971: Tomici, M. Elemente romanesti in antroponimia carasovenilor. – B: Studii si carcatari lingvistice. Bukuresti, 1974, № 1, 45-60
[14] Радан, М. Реципрочни српско-румунски и прожимана огледани у алмашкоj односно карашевскоj топонимиjи и последица тог вишевековног процеса. – В: Књижевни живот, 1992, бр. 3 (90), 11-15
http://srbin.info/2014/12/07/poreklo-karasovana/
Река Караш
http://sr.wikipedia.org/sr/Караш_(река) вероватно је била препуна караша
http://sh.wikipedia.org/wiki/Karaš
Karaševo, kao naselje, zabeleženo je prvi put 1333. godine (Draganu, 259; Suciu, I, 121) pod imenom Karasow. Ime naselje izvedeno je od hironima Karaš, koje se prvi put pominje 1247. godine kao Crassou (Draganu, 259), a 1266. zabeleženo je Karassou (Draganu, 259). Srpski oblik, Karasevo, zabeleženo je 1628. godine (Petrovici, 9), a tako i 1690-1700. godine (Draganu, 259)
Према расположивој архивској грађи
, Крашевци потичу из источне Србије. Доселили су се из црноречког краја код Зајечара
после косовске битке, када су турске ордије узнемиравале становништво на широком простору од Косова до Црног мора јужно од Дунава. Продор турских пљачкашких чета натерао је становништво на сеобу у Влашку и Угарску, те су Срби Црноречани прешли у Банат и населили се у Рекашу, Липови, Лугошу и Карансебешу
1393.
Дошавши у Угарску, одмах су били изложени притиску од стране световних и духовних власти ради католичења. Једна група Срба која је од раније живела у Липову била је силом покатоличена за време угарског краља Лајоша Великог 1366. и ови су се временом хунгаризовали заборавивши језик и порекло.
..Следећи упутства Конгрегације за пропаганду вере, основане 1622. у Риму, босански фрањевци су по Турској ловили душе православних. ...
фрањевац Марко Бандулашевић започео је свој мисионарски рад у селу Клокотићу.
Већ 1628. писао је Конгрегацији за пропаганду вере у Риму да је
у долини реке Караша превео многе Србе на католичанство и то у селима Равник, данас Рафник, Водник, Клокотић, Нермић, данас Нермет и Липа, данас Лупак.
До Првог светског рата, од 18. до прве половине 19. века, Карашевци су се сматрали Србима, писали ћирилицом и употребљавали српске књиге и држали се упркос притисака православних обичаја.
http://srbin.info/2014/12/05/jedna-zaboravljena-srpska-grupa-krasovani/
