Сербски времеплов

[Сребрена]

Сматра се да су Кашуби директни потомци Поморана. Према попису становништва у Пољској из 2002. године око 5.000 људи се изјаснило да су по народности Кашуби, док се око 51.000 изјаснило да говоре кашупским језиком. Сматра се да особа које су пореклом Кашуби, али се на попису изјашњавају као Пољаци има око 300.000.

КАШУБСКИ СРБИ

У "Ипатијевском летопису" забележено је да је 1305.године убијен пољски краљ ( Přemyslids dynasty: King Wenceslaus II.https://en.wikipedia.org/wiki/Přemyslid_dynasty) , чија је (једна од) жена била из породице србских кашубских кнезова, тачније Старограда (Гдањског).

Немачки историчар, археолог, лингвиста и етнолог Ernst Eduard Kunik (1814-1899),https://sv.wikipedia.org/wiki/Ernst_Kunik , коментарисао је тај податак у 3.поглављу своје књиге „Die Berufung der schwedischen Rodsen durch die Finnen und Slawen: eine Vorarbeit zur Entstehungsgeschichte des russischen Staates“ (Kapitel III. Die unslawische Form und der unslawische Gebrauch des Namens Rus' (Русь), Sankt-Petersburg, 1844 - ovako:

Идентично природно настајање имена држава примећујемо и код Словена. Доста дуго, пре него што су образовали заједничко име Серби, користили су појединачна локална имена као Љутићи, Древљани, ...итд.“

Поред многобројних доказа о заједничком имену Серби, које се помиње у Шафариковим делима о словенским старинама, овде се појављује још једна ставка коју овде објављујем, а која се помиње у Волинишкој хроници у издању из 1843. године (други део „Ипатиевская Лѣтописъ“, страна 227): „...Пшемислава, пољског краља, убили су пијаног сами Лехи, у месту Рогозном, бољари ладски Налец и Заремба; Бог му је дао освету, јер је он раније жену своју по имену Лукерија, удавио ради друге, која је тражила да буде једина у његовом дому; она је била родом од кнежева сербских са Кашубе, од приморја варјашког, од старог града Гдањска.

Spojler

Она је такође несигурна код Нестора, где се јавља (и то на једном једином месту) у табели славенских народа, колективна форма Серб’ или према другим рукописима Сереб’, да би се користила као чистославенска аналогија ка једном чистославенском Рус’. Као што је познато, најранији заједнички појам славенских племена Срби се и до данашњих дана задржао код Срба на Дунаву као и код Венда у Лужици.

„ Као што су на томе месту кашубски Срби и Лехи појављују одвојено, може се и на неки начин тврдити да име „Русь“ није словенског порекла, и то због тога, што се на већој територији није увукло у душу Словена али је ипак језички образовало један народ, чије је име носило. Старо име Серби је још пре него је настала држава, цело племе Венда заменило именом Словени, али је свако засебно племе (слично као и код Германа), на свом малом простору имало неко специјално име, на пример у близини Пољана на Дњепру живели су Древљани, Улићи, ...итд.“

У оригиналу:

https://books.google.rs/books?id=TD...IMDAC#v=onepage&q=Kaschubische Serben&f=false

Teren St'rigrada je naseljen od neolita, a prvi put mu je ime zapisano u Nemanjino vreme (Starigrod) -1198.godine."Gdanjski" mu je dodato mnogo kasnije, čisto da bi se razlikovao od Starigrada na zapadu.

Nalazi se 40 km južno od Gdanjska.Povezuje ih reka Gdania (na jeziku Kašuba), koja izvire blizu Starograda, a spaja se sa lenjom rekom (Leniwka ) kod Gdanjska te zajedno teku u Baltičko more , kroz luku zvanu Gdenja (Kashubian: Gdiniô), nekadašnje kašubsko pomorsko selo , poznatom po prvoj sagrađenoj crkvi..Reka Gdania danas nosinaziv Motlava

https://en.wikipedia.org/wiki/Motława
https://en.wikipedia.org/wiki/Gdynia
https://pl.wikipedia.org/wiki/Starogard_Gdański

Ime reke Gdanie (Gdanje?) i slična (luka Gdenje, današnji grad Gdanj+sk) neobično je slično Tacitovom zapisu plemena Godona/Gotona.
Mesto gde ih je Tacit locirao odgovara toku reke "Gdanje", a na mapi se vidi "Danzig"- nemačko ime grada Gdanj-ska. etimolozi će znati kako bi slovensko nj zapisali neslovenski Nemci.

Тацит је помињао Гутоне/Гудоне 300ак година пре Вулфиле и сместио их у Пољску, на реку Вистулу, где су окружени Вендима, Литванцима и Руђима из Арконе, нека локација - назови "срце" будућих западних Словена.

https://sr.wikipedia.org/sr/Висла

https://books.google.rs/books?id=pI...A#v=onepage&q=tacitus germania guddon&f=false

 

[Сребрена]

Doktor slavistike Dušan Pažđerski : U svom rečniku Kašubi imaju fond srpske govorne tradicije

КАШУБСКИ СРБИ


Bave se poljoprivredom i ribarstvom..Vredni su, preduzetni, ali su gostoljubi kao Srbi. Njihova narodna nošnja liči na našu. Odlikuje je narodni vez, koji imaju srpske košulje, kecelje i dolame.
Kašubi nemaju status naroda, već regionalne etničke zajednice. Njihov jezik kao orginalna baština ima status nacionalnog. Oni su sačuvali svoje etničke osobine, jer vekovima žive izolovano. Osnovali su grad Gdanjsk. Uvek su imali veze sa srpskim narodom. Jedna od prestonica kašupskih knezova u srednjem veku zvala se Beograd. Taj grad, nažalost, više ne postoji - otkriva nam dr Pažđerski.

 

[Сребрена]

Pomorje/Pomeranen/ Pòmòrzónie

KAŠUBSKI BEOGRAD

ГРАД БЕОГРАД (Белгард) налазио се јужно од Српског језера у Поморјју/Померанији.

Spojler

Види се његов положај на мапи која показује у ком је периоду и колико источно је текла католизација кашубско- србског и пољског становништво, одн. "германизација"., дакле померански Београд се држао до 18. века .

Map below shows how Germanization progressed (green line - western border of areas with majority of population being Kashubian-speakers around year 1660; orange line - the same but around year 1750; red line - the same around year 1850; dates near parishes = years when Kashubian / Polish language was banned / abolished as language of sermons - and replaced by sermons in German language - in each parish)

http://www.kaszubybezbarier.pl/var/ezwebin_site/storage/images/media/images/flaga/3617-1-pol-PL/Flaga_small.jpg][/IMG[/SPOILER]
[/QUOTE]

Кашубски Белград убележен је и на карти која представља период од 10-12 века
[IMG]http://api.viglink.com/api/click?format=go&jsonp=vglnk_144865384744013&key=0da3f17dd3d3d8e710fb25246bc6e80c&libId=ihi31fo8010004ox000DL9cp4suyi&loc=http%3A%2F%2Fhistorum.com%2Feuropean-history%2F65895-kashubians-4.html&v=1&out=http%3A%2F%2Fs8.postimg.org%2F6mitegx5h%2F1000s_to_1100s.png&ref=http%3A%2F%2Fhistorum.com%2Feuropean-history%2F65895-kashubians-3.html&title=Kashubians%20-%20Page%204%20-%20Historum%20-%20History%20Forums&txt=This%20image%20has%20been%20resized.%20Click%20this%20bar%20to%20view%20the%20full%20image.%20The%20original%20image%20is%20sized%20979x600.
и на мапи (опет стање из 12 века) Gerard-а Labuda, историчара

i na mapi Centralne Evrope, period 10-12 vek

Na mapi iz 1910.godine https://upload.wikimedia.org/wikipedia/de/c/c7/Ostseeküste_Kolberg_-_Danzig_1910.jpg

Danas je na tom mestu selo Belograda 54°39′8″N 17°39′12″E
Białogarda (kaszb. Bielogarda, lub też Bielegarda, Biôłô Garda, Biôłgarda) is one of the oldest documented settlements of the region, mentioned in a 1209 deed, after Duke Sambor I of Pomerania had granted the castellany near the border with the Pomeranian Lands of Schlawe and Stolp to his younger brother Mestwin I.
Mestwin's son, the Pomerelian duke Ratibor (Racibor Białogardzki), made Białogarda his residence between 1233 and 1262.
Postoji i naziv "Beograd na (reci)Lebi"
https://de.wikipedia.org/wiki/Białogarda
Racibor je imao još trojicu braće, pa su podelili očevinu, svaki je imao titulu kneza https://de.wikipedia.org/wiki/Mestwin_I.

Friederich von Dreger, Prussian Kriegs- und Domänenrat in Pomerania, wrote in 1748: “Die meisten Dörfer, sonderlich in Hinterpommern, sind von Wenden bewohnt geblieben, wie denn auch jenseits dem Stolpischen Fluss die wendische Sprache von den Bauern noch gebraucht, auch noch der Gottesdienst in selbiger gehalten wird, welche Sprache man irrig die cassubische heisst, weil Cassuben, Pommern, Pohlen zwar eine sprache gehabt, das eigentliche cassubische Land aber gewesen, wo nun Belgard, . . . Neustettin, Dramburg und Schievelbein belegen ist.”
(Most villages, especially in Hinter Pomerania, remain inhabited by Wends, who also still use the Wendish tongue of the peasants on the other side of the river Stolp, and church services are held in the same, a language wrongly called Cassubian, because Cassubians, Pomeranias, Poles indeed had one language, but the actual Cassubian lands were where Belgard, . . . Neustettin, Dramburg and Schievelbein lie.)
http://www.liquisearch.com/alexander_hilferding/kashubian_studies


Još jedan Beli grad, nekadašnji glavni grad Bele krajine - "Alba regii" https://en.wikipedia.org/wiki/Białogard

 

[Карлос Шакал]

Посебан додатак био је коњга

Хм, некако сам увек мислио да је Кокошник руских жена иранског или уралског порекла, сад стичем утисак да је ипак словенски, или можда утицај византијске културе:

 

[Vend]

Hm, svila u nas. Mozda i kakva trgovina?
The Vita Basilii, composed under the reign of Constantine VII Porphyrogenitus,
is the only source apparently documenting the production of silks in the Peloponnese
before the eleventh century. It records the fabulous fortune of the widow Danelina,
a Slav archontissa of a sklavinia, who controlled extensive land around Patras. Presumably
about 880 she offered Emperor Basil I various gifts, including 100 female
weavers and precious textiles. Among the latter we find sidonia (σιδόνια), the
nature of which has been repeatedly discussed.

 

[Сребрена]

widow Danelina, a Slav archontissa of a sklavinia, who controlled extensive land around Patras.

"Knjeginja" Danilija ,Danelina, Danilis (Daneliiia)..uporedjivali su je sa kraljicom od Sabe jer je dva puta različitim vladarima Carigrada nosila izuzetno bogate poklone, kao što je kraljica od Sabe nosila u Solomonov hram.https://books.google.rs/books?id=iP...ow Danelis archontissa of a sklavinia&f=false

http://byzmettyhes.gr/sites/default/files/DANELIS.jpg

http://byzmettyhes.gr/περίοδος/Περί...1/φίλοι/Η-Δανηλίς-ανταμείβει-τον-Βασίλειο-Α΄-

 

[MidHealer]

"Knjeginja" Danilija ,Danelina, Danilis (Daneliiia)..uporedjivali su je sa kraljicom od Sabe jer je dva puta različitim vladarima Carigrada nosila izuzetno bogate poklone, kao što je kraljica od Sabe nosila u Solomonov hram.[/url]

I kakve veze Danielis sa Peloponeza ima sa Srbima, da bi se kvalifikovala za "Serbski vremeplov"? Na teritoriji Grčke je bilo teritorija i utvrđenja naseljenih raznim slovenskim plemenima, ali na Peloponezu to nisu bila srpska plemena.

 

[Vend]

Diskutabilno je da nisu. Stekao sam uverenje da su bila vendska plemena..
Meni je licno zanimljivo da su se pored pravljenja voska (pcelarstvo etc.), mogli baviti i svilom (?).
Mozda su pokupili od Jevreja, koji su nesto pre, bili proterani odatle.

Ladno sam juce video ovu fotku, ali u nekoj drugoj prici, o evnusima..
Heh, ali odlican dodatak sa Solomonovim prestolom (R. Radic je pisao njemu...).
Bravo S!

 

[Сребрена]

Русална недеља - једна у години

Од уторка до уторка

Русалке или русалије имају дугу русу косу, лепе су и не трпе људе који им се мешају у области око воде. Воле да играју кола по трави на месечини , а коме се деси да их види- онемеће. Исто ће му се десити и ако их види приликом купања..
Иза русалног кола остаје кружница у виду угажене траве....Чешљају се на гранама брезе и липе, воле предење и ткање.
У току русалне недеље- од уторка до уторка (Духовска недеља), најважнији је Четвртак, тзв Русални великден..Људи тада строго поштују све забране, чак не бацају ни љуске од јаја у воду.

Први опис русалија дао је код нас охридски архиепископ Димитрије Хоматијан, приликом црквене забране русалског обреда. У склопу обреда (у недељу и понедељак) насељем опходи поворка краљица.

У Чешкој и Србији русалке су изједначене са краљичком поворком. По запису Вука Караџића постојале су у целој Србији, док сличан обред у време Духова у Румунији обављају мушкарци (калушари), као и у Бугарској (русалије).
Постојање тзв "русалијских гробља", као што су у Колашину, Македонији, Босни, Тимочкој крајини, потврђује да је долазило до сукоба краљичких поворки, мада се говори и о племену "Русалија".
Само је у зајечарском округу извршено делимично истраживање русалских гробља- нека од њих садрже камене плоче, а нека камени жртвеник са четвртастим удубљењем.

Др Слободан Зечевић (стр. 109-129) ,Гласник Етнографског музеја у Београду књ. 37:
https://books.google.rs/books?id=0I..._NBUwQ6AEINDAF#v=onepage&q=veriznjaca&f=false



Na samo par kilometara od Nisa, na brdu iznad sela Gornji Matejevac, uzdiže se hram Sv. Trojice Rusalije, najstarija i najzagonetnija crkva jugoistčne Srbije. Meštani je zovu i Golema, Sveta Bogorodica Rusalijska, Trojica Rusalijska i Latinska crkva.
http://vukovblog.blogspot.rs/2008/01/sv-trojica-rusalija-crkva-stara-hiljadu.html

У причи М.Бодирогића, русла је назив за најдубљи део реке
http://www.nacionalnarevija.com/tekstovi/Br 28/05 Srpska mitologija - Rusalke.html

 

[Сребрена]

Велики број Срба међу козацима 16.и 17. века

Да ти маму султанску ја...

Током 16. и 17. века била су два таласа српских емиграната који су се преселили из Србије и других српских крајева у руске и малоруске степе тражећи слободу од Турака. Један део њих се, као што је утврдио руски истраживач Игор Викторович Жуков, прикључио Запорошким Козацима, прихвативши њихов начин живота и, као што је било и за очекивати, истакли се храброшћу и умећем ратовања и, у складу са тим, стекли значајна и одговорна места у козачкој заједници. Најпознатије личности српског порекла које су се међу Запорошким Козацима истакли били су:Остап Сербин, војни писар Запорошке Војске; Иван Јурјевич (Ђорђевић) Сербин, пуковник Брацлавски и Умански; Иван Фјодорович Сербин, пуковник Лубенски;Војица (Вук, Василь) Сербин, пуковник Перејаславски, генерални капетан Запорошке Војске, и, Иван Иванович Сербинов, генерал мајор Војске Донске.

Један од њих, пуковник Иван Фјодорович Сербин- био је и зет атамана Ивана Сирка, чији је смехотресни одговор на султанову претњу 1672.г.остао запамћен.

Султану Мехмеду IV у писму себе описује скоро божанским прерогативима:

"Ја султан, син Мехмедов, брат сунца и месеца, унук и изасланик Бога, владар Македоније, Вавилона, Јерусалима, Горњег и Доњег Египта, цар над царевима, владар над владарима, непобедиви витез, чувар гроба Исуса Христа, повереник изабран од Бога лично, нада и утеха муслимана, заштитник и бранитељ хришћанства – наређујем вам, козаци из Запорожја, предајте се добровољно и без отпора и немојте ми досађивати више са вашим нападима."

Козаци одговарају у "сербском" стилу:

"Теби турска сатано, брате и друже црног ђавола, секретару Луцифера самог, поздрав. Којег си ти ђавола витез, маму ти твоју?
Твоје армије се не бојимо уопште, на земљи и на мору у нашим чајкама борићемо се против вас сотона до последњег. Ти некрсту, звери Вавилона, скрнавитељу светог Јерусалима, јебачу коза из Александрије, свињска главо Египта (Доњег и Горњег), јерменска свињо и татарски јарче, коњокрадице из Канајамета, зликовче из Анадолије, унуче ђавола лично, будало, ти свињски брабоњче, магарећа гузице и кловне из Хада, месарско псето, некрштена волино, нека ђаво носи тебе и све Турке.
То је све што ми козаци имамо да кажемо, гадан си и својој мајци, а куд хришћанима да владаш. Датум не знамо, јер календар немамо, месец је на небу, година у књизи, нама је исти дан овде ко и теби тамо.
Ти и твоји Турци нас можете пољубити у дупе.

Атаман Иван Сирко и цело братство козака Запорожја."

Преузето са:
http://srbski.weebly.com/1054107610751086107410861088-105010861079107210821072.html

Њихови потомци ратују и живе са козацима и кроз 18,19 и 20. век, увек брижни за опстанак своје заједнице у сваком погледу , напр:

. “Децембра 1790. године старешина Сербин реферисао је кошевом Чепиги да на земљишту војске пасе много оваца у власништву Татара и разних других власника, и ако кошеви одобри, војска би могла да од њих покупи макар по две овце и запати сопствено стадо” (36)


Дугачак списак Срба међу козацина, углавном са презименом Сербин и слично
http://fstanitsa.ru/people/serby-i-ikh-potomki-v-kazachikh-voiskakh

Превод текста:
http://www.srpska.ru/article.php?nid=21712

 

[Сребрена]

СТАРЕ МЕРЕ

..на рашку се измери аршин...

..направи се пасмо..више комада..па се разброји на рашку..

Народна култура Срба..стр 146-8,....https://books.google.rs/books?id=R4...O0Dp84ChDoAQgoMAM#v=onepage&q=kostret&f=false
http://www.pmfbl.org/irena/tehnologija/tekstilna_radinost.pdf

U Beranima i okr. užičkom pravi se razlika između tri rastegljaja: muški rastegljaj, ženski rastegljaj (ređe) i detinji rastegljaj, prema veličini. - U Vukovom Rječniku kod te reči je primer: daj mi jedan rastegljaj konca. (забележио Т.Р.Ђорђевић)

 

[Сребрена]

Zvezdana jata nad beogradskim horizontom

M. J. Andonovic, profesor Velike skole napisao je udzbenik -Kosmografiju sa podnaslovom “sa osnovnim astronomskim napomenama” koja je štampana 1888. godine
..." U knjigama za srednje skole, po mom misljenju, mora se ici i na to, da se sve sto treba, srpskim nazivima oznacava, pa tako sam i ja radio…”
Kao prilog se daje i velika Rojterova karta neba koju je “posrbio” g. Dragasevic.

Laf - sazvezdje Lava
Smuk je Hidra
Šmrk je Antlia
Inorog je Monoceros
Pliskavac je Delfin ...
Kurjak...............

http://static.astronomija.co.rs/knjige/staraknjiga.htm
pdf izdanje http://elibrary.matf.bg.ac.rs/handle/123456789/500

Српски називи небеских тела из српских календара штампаних до 1900.године
( сакупио др Ненад Ђ.Јанковић, штампао САНУ, Београд 1994.г.)

Spojler

Акреп - име за сазвежђе Шкорпије
Штипац, Штипавац- име сазвежђа Шкорпије

Боговој -име планете Марс
Давор- име планете Марс
Близанци/Близнаци/Близнац/Близначад - име за сазвежђе Гемини
Бокал - име за сазвежђе Кратер

Вара - име за сазвежђе Либра
Мера (Мерило, Мерила) - име за сазвежђе Либра
Веси -име за сазвежђе Либра
Кантар - име за сазвежђе Либра

Волови-сазвежђе Урса Мајор
Волујска кола-сазвежђе Урса Мајор
Кола и волови -сазвежђе Урса Мајор
Велика кола-сазвежђе Урса Мајор
Кола-сазвежђе Урса Мајор
Плуг- сазвежђе Урса мајор
Рало-сазвежђе Урса мајор

Во - име сазвежђа Тауруса
Јунац-име сазвежђа Тауруса
Теле-име сазвежђа Тауруса
Телац- име сазвежђа Тауруса

Волујарка- звезда Сиријус из сазвежђа Канис мајорис
Јарам ? - или део Ориона (или део Ваге)
Јаковљево жезло- звезда сазвежђа Орион, по имену Скептрум Јакоби
Штапци- део сазвежђа Орион


Вечерњача, вечерња звезда- планета Венера
Зорица/Зорњача/Зорница - планета Венера
Преодница(Преходница)- планета Венера
Даница- планета Венера

Видовача- звезда Вега у сазвежђу Лире
Лазаркиња- звезда Вега у сазвежђу Лире

Влашићи (Влашчики) - маглине Плејада
Седмозвездије (Седмобројне звезде) - маглине Плејада
Седмочисленије звезди- - маглине Плејада


Водени човек- име сазвежђа Акваријус
Воденица-име сазвежђа Акваријус
Водењак/Водолеј/Водололив/Водоливац-име сазвежђа Акваријус
Морски човек- име сазвежђа Акваријус
Гавран-сазвежђе Корвус
Гледолет- планета Сатурн


Мома- име сазвежђа Вирго
Дева- име сазвежђа Вирго
Девица-име сазвежђа Вирго
Девојка-име сазвежђа Вирго

Дивокоза-име сазвежђа Каприкорнус
Дивикоза--име сазвежђа Каприкорнус
Козорог (Козерог,Козирог)-име сазвежђа Каприкорнус
Јарићи- звезда Хаеди у сазвежђу Ауриге
Коза - звезда Капела у сазвежђу Ауриге
Кочијаш- сазвежђе Аурига

Добропас- име планете Меркур
Змај- име сазвежђа Драко
Звезда Песија- најсјајнија звезда сазвежђа Сиријус, по имену Каликула
звјеровац- хороскопски круг
Змија- сазвежђе О-фиукус



Ован- сазвежђе Ариес
Перун- планета Јупитер
Стојна- поларна звезда, Поларис
Жива- патуљасти Церес између Марса и Јупитера
Луцка- Јуно? (сазвежђе Паун?)
Лаф/Лав - сазвежђе Лава

Кумова слама/Млечни пут- Виа лактеа
Ловац- сазвежђе Стрелца
Стрелац,Стрелц,Стрелец,Стрељац,Стрељач- сазвежђе Стрелца
Стрела- сазвежђе Сагита
Мала кола- сазвежђе Урса минор
Мали пас- сазвежђе Канис минор


У Бечу 1783.г. штампан је Орфелинов Вечни календар , из кога преносим списак небеснијих знакова:
Овен,Телец, Близнеци, Рак, Лев, Дева, Веси, Скорпјон, Стрелец, Козерог, Водолеј и Риби.

http://scc.digital.bkp.nb.rs/document/S-II-0889

 

[Сребрена]

Srebrni predmeti, a prvenstveno srebrni nakit, našli su primenu u narodnoj medicini
Njihova uloga i zaštitna magijska moć, ogledaju se u neposrednoj vezi sa karakteristikama srebra: sjajem, belinom, čistoćom i čvrstinom, zbog čega mu se i pripisuje natprirodna snaga.

СРЕБРЕНАРСТВО

“Srebrenarstvo” je još u VII veku dostiglo savršenstvo, možda i zbog toga što je tlo na kome su živeli bilo bogato srebrom, a za Slovene od Urala do Makedonije, bila je zajednička izrada nakita i predmeta od srebra u periodu od VII do XVII veka..

-Srebro pomaže u lečenju besnila i jačanju srca, protiv grčeva i epilepsije
- protiv različitih bolesti, kao i onih nastalih zbog uroka, trebalo je jesti ostrugane deliće nasleđenog srebra.
- Poznato je i verovanje da se lekovite biljke trebaju iskopavati srebrnim alatom, kako bi se pojačalo njihovo delovanje.
-..muškoj deci, iz porodica gde se muška deca “ne drže”, stavljana je srebrna mindjuša u jedno uvo i do kraja života nije skidana, kako bi se bolest i smrt zaustavile.
-Srebrni krstić, nošen na grudima, kao privezak, davao je veru i sigurnost onome ko ga nosi da će biti zdrav i da će ga štititi.
-Narukvica od srebrnih novčića nošena je “za zdravlje”.

-Donosi zdravlje i čuva od svakog zla srebrni stolovat prsten, koji je nošen samo na dan venčanja, a onda skidan i čuvan u isceliteljske svrhe.
Ako se ko od ukućana razboli, kroz stolovat prsten se sipa voda i pije se za brže ozdravljenje ili pak stavi na prst bolesnog verujući da će bolest tako stati.

-Srebrni talir nošen je kao medaljon. Zvuk nanizanih aspri (sitnog turskog novca) rasterivao je i plašio zle sile i odgonio boleštine
- Srebrni novac poklanjao se za zdravlje pri rođenju deteta, a simbolizovao je snagu, zdravlje i zaštitu. Stavljan je i na ikone u crkvama i manastirima, kao i na kultnim izvorima i česmama radi zdravlja.
- prilikom branja lekovitog bilja, u zemlju se najpre zarivao srebrni novac i tek onda brao prvi struk lekovite biljke.
-.......pri osvećivanju bunara baca u njih srebrni novac.

-Srebrne pafte su takodje nošene da “štite od očiju”
- postoji i običaj da se nož i britvica od srebra stavljaju maloj deci pod jastuk kao zaštita od bolesti
-veliki broj basmi protiv uroka završava se rečima “ ... ka’ čisto srebro ...”

G.Živković, Zaštitna uloga srebra u narodnoj medicini Timočke krajine
http://www.tmg.org.rs/v2718.htm

ЗЛАТОВЕЗ
...Za vez na dvorovima obicno se koristila svilena tkanina, svileni konac, kao i srebrna ili pozlacena zica. ..

 

[Сребрена]

Венчани прстен обавезно је имао масивну округлу "главу" и био састављен најчешће од 6 делова

Столоват

Donosi zdravlje i čuva od svakog zla srebrni stolovat prsten, koji je nošen samo na dan venčanja, a onda skidan i čuvan u isceliteljske svrhe.
Ako se ko od ukućana razboli, kroz stolovat prsten se sipa voda i pije se za brže ozdravljenje ili pak stavi na prst bolesnog verujući da će bolest tako stati.

Прстен столоват

Народни накит, Гласник етнографског музеја https://books.google.rs/books?id=uh...Q6AEIJDAB#v=onepage&q=прстен столоват&f=false

Prsten stolovat, slučajan nalaz u selu Visibaba, XVI-XVII vek, Vlasništvo Bata Đokića

Татомир П.Вукановић (Enciklopedija narodnog života, običaja i verovanja u Srba na Kosovu i Metohiji: VI vek - početak XX veka)

Нашао се на поштанским маркама у 21. веку

Srebrni prsten iz Bosne i Hercegovine
Oko središnjeg rama u kome se nalazi plavi kamen raspoređena su polja... Pripada tipu stolovatog prstenja.

U XVII i XVIII veku nošen je kao oznaka vladarskog i društvenog položaja, a u XIX veku i kao skupocen venčani prsten.
http://www.srpskatelevizija.com/index.php?option=content&task=view&id=130&Itemid=


Semantika prstena zasniva se na zaštitnim svojstvima metala i magiji kruga. Prsten je kod Slovena simbol venčanja i braka, takođe i amajlija za zaštitu od nečiste sile.
Venčano prstenje korišćeno je i u drugim obredima: njih su stavljale lazarice za vreme prolećnih obilazaka; smatrano je da žena koja mesi hleb na Božić mora imati prsten na ruci, inače će hlebovi biti „nečisti“ (Srbija). Prstenje, zajedno sa drugim predmetima, stavljali su na trpezu koja je iznošena iz kuće, u slučaju da se pojave gradonosni oblaci (Dragačevo).
U narodnoj medicini kao zaštita od crne magije korišćeno je venčano prstenje i prsten nađen u grobu (Bugarska, Srbija)
Po makedonskim verovanjima, ako dve porodilje ukrste poglede, umreće im deca – da do toga ne bi došlo bilo je potrebno da razmene prsten.
http://anima-art-jewelry.blogspot.rs/2009_11_01_archive.html

 

[Сребрена]

Сарајевске улице

ПРЕДРАТНИ НАЗИВИ

До јуна 1941.године , по Сарајевским листу, улице су носиле називе по истакнутим личностима српства: по цару Душану, Старини Новаку, Краљу Петру, престолонаследнику Петру, Синђелићу, Обилићу, војводама Степи и Путнику, хајдук Вељку, Његошу, Вуку Караџићу, Немањи, Шантићу, Кочићу, итд..итс..
Окупацијом усташа, називи су измењени па је напр Немањино име замењено именом Махмут-паше Хрвата, а обала Војводе Степе преименована је у обалу Адолфа Хитлера

Списак:

Spojler

1. Obala Adolfa Hitlera ( vojvode Stepe Obala) ; 2. Dr. Ante Pavelić ul. ( Kralja Petra Ul.) ; 3. Broj 1. ul. (Kralja Petra ul.) ; 4. Mussolinijevo šetalište ( Vilsonovo šetalište) ; 5. Vojskovođe Slavka Kvarternika ul. ( Nikole Pašića ul.) ; 6. Kvaternikov Sandžak ( Pašića bužak) ; 7. Sarači ul.-Ferhadija ( Prestolonasljednika Petra ul.), 8. Profesora Hakije Hodžića ul.( Kraljice Marije ul.) ; 9. Božidara Brale ul. ( Magribija ul. preko Kr. Tvrtka ul. Do Doline ul.) ; 10. Magribija ul. ( Magribija ul. od Kranjčevićeva do Dr. Avde Pavelića ul.) ; 11. Ademage Mešića ul. (Korošćeva ul.) ; 12. Nadbiskupska ul. (Krekova ul.) ; 13. Dr Joze Sunarića ul. ( Petrarkina ul.) 14. Ivana Miličevića ul. ( Sime Milutinovića ul.); 15. Fra Matije Divkovića ul. ( La Benevolencija) ; 16. Provare ul. (Sumbula Avde ul.) ; 17. Trg Kralja Stjepana Tomaševića ( Trg kralja Petra) ; 18. Dr. Ante Starčević ul. ( Vojvode Putnika ul.) ; 19. Telali ul. ( Kočićeva ul.) ; 20. Eugena Kumičića ul. ( Brankova ul.) ; 21. Mahmut paše Hrvata ul. ( Nemanjina ul.) ; 22. Petra Svačića ul. ( Skerlića ul.) ; 23. Muse Ćazima Čatića ul. ( Hajduk Veljka ul.) ; 24. Augusta Harambašića ul. ( Vuka Karadžića ul.) ; 25. Dr. Safetbega Bašagića ul. ( Miloš Obilića ul. ) ; 26. Patke ul. (Trifka Grabeža ul.) ; 27. Alibega Firdusa ul. ( Čubrilovića Veljka ul.) ; 28. Musala ul. ( Srškićeva ul.) ; 29. Karpuzova ul. ( Bregalnička ul.) ; 30. Dubrovačka ul. ( Danila Ilića ul.) ; 31. Reljkovića Matije Antona ul. ( Dositejeva ul.) ; 32. Ustaška ul. ( Sokolska ul.) 33. Sundora Đalskog ul. (Đure Jakšića ul) ; 34. Hrvoje Vukčića ul. ( Jug Bogdana ul.) ; 35. Trg Hercega Stjepana ( Klemanovljev trg) ; 36. Bjeljinska ul. ( Kruševačka ul.) ; 37. Bakir Bega Tuzlića ul. ( Kumanovska ul.) 38. ( Sandalja Hranića ul. ( Mis Irbina) ; 39. Mustajbega Ličkog ul. ( Njegoševa ul.) ; 40. Buka ul. ( Stake Skenderove ul) ; 41. Udbinskog Dizdara ( Starine Novaka ul.) ; 42. Čomarina ( Svrze Hamida ul.) ; 43. Smailage Čengića ul. ( Alekse Šantića ul.) 44. Dervenstska ul ( Tukovska ul.) ; 45. Medreseta ul. ( Kadića Muhamed ef. Ul.) ; 46. Školska ul. ( Zmaj Jovina ul.) 46. Banjalučka ul. ( Valjevska ul) ; 47. Školska ul. ( Zmaj Jovina ul.) 48. Grofa Petra Zrinjskog ul. ( Zrinjskog ul.) ; 49. Kneza Frane Krste Frankopana (Frankopanska) 50. Braće Morića ul. ( Jeftića Konstantina ul.) ; 51. Hamdije Kreševljakovića ul. ( Mjedenica) 52. Veliki Alifakovac ul. ( Stojana Protića ul.) 53. Umihane Čuvidine ul. ( Behdžeta Mutevelića ul.) ; 54. Josipa Eugena Tomića ul. ( Sindželića ul.) ; 55. Širokača ul. ( Husein Kapetana ul.) ; 56. Husein Kapetana ( Dobrovoljačka ul.) 57. Čobanija ul. ( Tome Masarika ul.) 58. Varaždinsak ul. ( Beogradska ul.) ; 59. Trg Matije Gubca ( Rankovića Trg) ; 60. Park Edhema Mulabdića ( Park Cara Dušana) ; 61. Bihaćka ul. ( Čačanska ul.) ; 62. Husein Kapetana Gradaščevića čikma ( Dobrovoljačka čikma) ; 63. Reisa Čauševića obala ( Francuska obala) ; 64. Pavla Radinovića ul. ( Miška Jovanovića ul.) 65. Krbavska ul. ( Kosovska ul.) ; 66. Muhamed ef. Kadić ( 6. N ovembra ul. ) ; 67. Josipa Eugena Tomića Čikma ( Sindželićka čikma) ; 68. Pekušina ul. ( Zambiljeva ul.) ; 69. Jajačka ul. (Užička ul.) 70. Kralja Zvonimira obala ( Zvonimirova obala) ; 71. Hrnjice Halila u. ( Zvone Mehmeda ul.) ; 72. Trg Pukovnika Blaškovića (Prostor između crkve Sv.Josipa, Tvrornice duhana i Uprave tramvaja) ; 73. Kolodvorska ul. ( Stanična ul.) ; 74. Šeberćehajina ćuprija ( ćuprija kod Općine) ; 75. Careva ćuprija ( Žerajića most) ; 76. Latinska ćuprija ( Principov most) ; 77. Čumurija most ( Čumurija most) ; 78. Drvenija ćuprija ( Drvenija ćuprija) ; 79. Čobanija most ( Čobanija most) 80. Skenderija most ( Skenderija most) ; 81. Vrbanja ćuprija ( Vrbanja ćuprija)

http://novi.ba/clanak/65214/sarajev...-promijenile-imena-sarajevskih-ulica-i-trgova

 

[zlatko01]

Сарајевске улице

ПРЕДРАТНИ НАЗИВИ

До јуна 1941.године , по Сарајевским листу, улице су носиле називе по истакнутим личностима српства: по цару Душану, Старини Новаку, Краљу Петру, престолонаследнику Петру, Синђелићу, Обилићу, војводама Степи и Путнику, хајдук Вељку, Његошу, Вуку Караџићу, Немањи, Шантићу, Кочићу, итд..итс..
Окупацијом усташа, називи су измењени па је напр Немањино име замењено именом Махмут-паше Хрвата, а обала Војводе Степе преименована је у обалу Адолфа Хитлера

Списак:

Spojler

1. Obala Adolfa Hitlera ( vojvode Stepe Obala) ; 2. Dr. Ante Pavelić ul. ( Kralja Petra Ul.) ; 3. Broj 1. ul. (Kralja Petra ul.) ; 4. Mussolinijevo šetalište ( Vilsonovo šetalište) ; 5. Vojskovođe Slavka Kvarternika ul. ( Nikole Pašića ul.) ; 6. Kvaternikov Sandžak ( Pašića bužak) ; 7. Sarači ul.-Ferhadija ( Prestolonasljednika Petra ul.), 8. Profesora Hakije Hodžića ul.( Kraljice Marije ul.) ; 9. Božidara Brale ul. ( Magribija ul. preko Kr. Tvrtka ul. Do Doline ul.) ; 10. Magribija ul. ( Magribija ul. od Kranjčevićeva do Dr. Avde Pavelića ul.) ; 11. Ademage Mešića ul. (Korošćeva ul.) ; 12. Nadbiskupska ul. (Krekova ul.) ; 13. Dr Joze Sunarića ul. ( Petrarkina ul.) 14. Ivana Miličevića ul. ( Sime Milutinovića ul.); 15. Fra Matije Divkovića ul. ( La Benevolencija) ; 16. Provare ul. (Sumbula Avde ul.) ; 17. Trg Kralja Stjepana Tomaševića ( Trg kralja Petra) ; 18. Dr. Ante Starčević ul. ( Vojvode Putnika ul.) ; 19. Telali ul. ( Kočićeva ul.) ; 20. Eugena Kumičića ul. ( Brankova ul.) ; 21. Mahmut paše Hrvata ul. ( Nemanjina ul.) ; 22. Petra Svačića ul. ( Skerlića ul.) ; 23. Muse Ćazima Čatića ul. ( Hajduk Veljka ul.) ; 24. Augusta Harambašića ul. ( Vuka Karadžića ul.) ; 25. Dr. Safetbega Bašagića ul. ( Miloš Obilića ul. ) ; 26. Patke ul. (Trifka Grabeža ul.) ; 27. Alibega Firdusa ul. ( Čubrilovića Veljka ul.) ; 28. Musala ul. ( Srškićeva ul.) ; 29. Karpuzova ul. ( Bregalnička ul.) ; 30. Dubrovačka ul. ( Danila Ilića ul.) ; 31. Reljkovića Matije Antona ul. ( Dositejeva ul.) ; 32. Ustaška ul. ( Sokolska ul.) 33. Sundora Đalskog ul. (Đure Jakšića ul) ; 34. Hrvoje Vukčića ul. ( Jug Bogdana ul.) ; 35. Trg Hercega Stjepana ( Klemanovljev trg) ; 36. Bjeljinska ul. ( Kruševačka ul.) ; 37. Bakir Bega Tuzlića ul. ( Kumanovska ul.) 38. ( Sandalja Hranića ul. ( Mis Irbina) ; 39. Mustajbega Ličkog ul. ( Njegoševa ul.) ; 40. Buka ul. ( Stake Skenderove ul) ; 41. Udbinskog Dizdara ( Starine Novaka ul.) ; 42. Čomarina ( Svrze Hamida ul.) ; 43. Smailage Čengića ul. ( Alekse Šantića ul.) 44. Dervenstska ul ( Tukovska ul.) ; 45. Medreseta ul. ( Kadića Muhamed ef. Ul.) ; 46. Školska ul. ( Zmaj Jovina ul.) 46. Banjalučka ul. ( Valjevska ul) ; 47. Školska ul. ( Zmaj Jovina ul.) 48. Grofa Petra Zrinjskog ul. ( Zrinjskog ul.) ; 49. Kneza Frane Krste Frankopana (Frankopanska) 50. Braće Morića ul. ( Jeftića Konstantina ul.) ; 51. Hamdije Kreševljakovića ul. ( Mjedenica) 52. Veliki Alifakovac ul. ( Stojana Protića ul.) 53. Umihane Čuvidine ul. ( Behdžeta Mutevelića ul.) ; 54. Josipa Eugena Tomića ul. ( Sindželića ul.) ; 55. Širokača ul. ( Husein Kapetana ul.) ; 56. Husein Kapetana ( Dobrovoljačka ul.) 57. Čobanija ul. ( Tome Masarika ul.) 58. Varaždinsak ul. ( Beogradska ul.) ; 59. Trg Matije Gubca ( Rankovića Trg) ; 60. Park Edhema Mulabdića ( Park Cara Dušana) ; 61. Bihaćka ul. ( Čačanska ul.) ; 62. Husein Kapetana Gradaščevića čikma ( Dobrovoljačka čikma) ; 63. Reisa Čauševića obala ( Francuska obala) ; 64. Pavla Radinovića ul. ( Miška Jovanovića ul.) 65. Krbavska ul. ( Kosovska ul.) ; 66. Muhamed ef. Kadić ( 6. N ovembra ul. ) ; 67. Josipa Eugena Tomića Čikma ( Sindželićka čikma) ; 68. Pekušina ul. ( Zambiljeva ul.) ; 69. Jajačka ul. (Užička ul.) 70. Kralja Zvonimira obala ( Zvonimirova obala) ; 71. Hrnjice Halila u. ( Zvone Mehmeda ul.) ; 72. Trg Pukovnika Blaškovića (Prostor između crkve Sv.Josipa, Tvrornice duhana i Uprave tramvaja) ; 73. Kolodvorska ul. ( Stanična ul.) ; 74. Šeberćehajina ćuprija ( ćuprija kod Općine) ; 75. Careva ćuprija ( Žerajića most) ; 76. Latinska ćuprija ( Principov most) ; 77. Čumurija most ( Čumurija most) ; 78. Drvenija ćuprija ( Drvenija ćuprija) ; 79. Čobanija most ( Čobanija most) 80. Skenderija most ( Skenderija most) ; 81. Vrbanja ćuprija ( Vrbanja ćuprija)

http://novi.ba/clanak/65214/sarajev...-promijenile-imena-sarajevskih-ulica-i-trgova

Kolega, jel ovo ozbiljno ili je neki vic

 

[Сребрена]

Dokumentarni film "Posna jela iz Balta Berilovca" ...o načinu života koji je podrazumevao da svako domaćinstvo proizvede sve što mu je potrebno: od hrane, preko odeće, do alatki za rad.
Vladalo je siromaštvo, ali i nezavisnost od globalnih tokova ..

Zlatko, poslala sam pp sa odgovorom.

 

[Сребрена]

SRPSKA GROBLJA

Hier ruhen Serbische soldaten aus dem welt kriege 1914–1918

Hiljade srpskih grobova u Mathauzenu

....на Савезничком гробљу је, између осталих, сахрањено око 8.000 Срба и око 1.800 Италијана.

Међу тристотинак логора у Аустроугарској, онај у Маутхаузену, кроз којих је прошло око 40.000 заточеника, био је један од највећих. Имао је стотинак дрвених барака у којима страдају од промрзавања, глади, тифуса или дизентерије… По суровим условима живота, није много заостајао за каснијим нацистичким логором, који је подигнут 1938. године, а чија је стопа смртности била изнад 50 одсто. Тај старији Маутхаузен, оформљен је у септембру 1914. године. А већ наредног месеца исте године у њега је стигао први транспорт са више од хиљаду српских заробљеника. Одвођење Срба у аустријске логоре отпочело је непосредно после Сарајевског атентата, на Видовдан 1914. године, каже историчар Милош Стојковић, члан Удружења концентрационог логора Маутхаузен из Србије.


Hiljade srpskih grobova u Ašahu

Недалеко од Маутхаузена, у Ашаху, налази се још један од аустроугарских логора из времена Великог рата. Данас је тамо такође гробље на чијем је улазу камена табла са бројем страдалника који ту почивају. На њој је уклесано да међу 6.025 војника, ту почива и 5.362 Срба. Неколико једноставних надгробних споменика открива данашњим посетиоцима имена неких од њих. Другови су подигли споменик Душану Тодорићу, ђаку, нареднику, а одмах иза, читамо имена Братислава Славковића (Serb. Leutenant), Светозара Протића (из Каменице), Милована Јеремића. Према проценама Арчибалда Рајса, кроз логор у Маутхаузену прошло је око 30.000 Срба, а кроз онај у Ашаху 25.000.

http://www.politika.rs/scc/clanak/3...-su-odvodeni-odmah-posle-Sarajevskog-atentata

 

[Сребрена]

ТАЈНЕ БРОНЗАНИХ ЗВОНА
.........Не постоје два иста звона, као ни две исте особе.......

Уметност бата, звона и одзвона
Тајне заната су у малим стварима... Звук звона неће бити добар ако се легура меша кашиком направљеном од брезе. Такође, звук ће зависити и од атмосферских прилика. По сувом времену он је јак, када је влажно онда је тиши,...

Pantelići , zvonolije

Стара зграда за браварску радионицу и ливницу Пантелић је саграђена 1854. године а детаљно је реконструисана 1926. године, када је по плановима земунског градитеља Јосифа Маркса добила нову фасаду..Ливница Пантелић је културно добро од великог значаја за Београд и налази се у Земуну на углу улица Доситејеве и Лагумске бр. 15.https://sr.wikipedia.org/sr/Ливница_„Пантелић"

Početak uspona radionice, njeno prerastanje u zvonolivnicu i tvornicu toranjskih satova i značajna uloga koju ona počinje da igra u razvoju zemunskog zanatstva i tehničke kulture uopšte, datiraju od vremena kada je vođenje poslova u njoj preuzeo Pavle Pantelić, najstariji sin Đorđa Pantelića.
Već 1870. godine prestaje da izrađuje predmete u "šloseraju" svoga oca i počinje da proizvodi toranjske satove za crkve i važnije gradske palate...

Србски часовници
Српски часовници из средњег века су темељно уништени, као и звона, од којих су били ређи, и ни један није сачуван. На жалост, јер је ова српска часовничарска индустрија старија од Швајцарске.

Na crkvama u oko 130 gradova zvone zvona i na tornjevima, kulama i školama u oko 70 mesta širom Jugoslavije, Mađarske i Rumunije a kucaju satovi i danas. Proizvodnja satova je počela 1870. godine i prvi koji je izradila ova radionica bio je za novosagrađenu Harišijevu kapelu na zemunskom pravoslavnom groblju. U samom Beogradu izrađeni su satovi na Sabornoj crkvi, zgradi Vojne bolnice, Krsmanovićevoj kući na Terazijama, zgradi Narodnog pozorišta i Narodnog muzeja i (današnjeg) Doma JNA i mnogim drugima. http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2001/02/21/srpski/R01022002.shtml

 

[Ројалиста]

Сребрена је у свом посту #485 помињала средњовековне виноводе, а данас у једној дискусији назрех још два појма сличног употребног значења, и врло вероватно сличног неког временског оквира, а реч је о млеководима и медоводима, од којих је наводно и настала изрека за неког ко живи у изобиљу, да му тече мед и млеко.

Конкретно за млеководе постоје сачувани извори који о њима сведоче, а три таква примера помињу се у ЗНЗ, томови 40-41, стр. 322

О неким медоводима не нађох података, можда ће неко други знати, али свакако занимљива тематика.

 

[Сребрена]

Jausiers : ..... la création du bataillon universitaire Serbe

Срби у Жозијеу

Mala komuna u Provansi, аlpska francuska varošica Žozije na samoj granici sa Italijom, pre jednog veka bila je dom za oko 500 srpskih mladića. Kako su ga Francuzi nazvali, Đački, odnosno Univerzitetski bataljon, bio je sačinjen od mobilisanih, suviše mladih vojnika... Najpre je došlo oko 300 srpskih dečaka, a ubrzo se u malenom planinskom Žozijeu našlo njih oko 500, uzrasta od 16 do 18 godina. To su bila deca koja su poslata u Francusku na obuku u vojnu školu, a zatim su vraćena na front. Neki i u činu kapetana ....

Već u aprilu 1916. odlučeno je da se otvori centar u Žozijeu za srpske studente starije od 18 godina iz cele Francuske. Omogućena im je obuka pre povratka u srpsku vojsku, uz nastavak učenja. Tako Žozije postaje najvažniji centar naših iseljenika u Francuskoj, a nastavu su držali srpski oficiri i francuski nastavnici....
..Mladi Srbi uče francuski jezik, ali ne propuštaju da 27. januara slave praznik Svetog Save..„Za Vidovdan srpski mladići marširali su i pevali ’Marseljezu’. Recitovali su pesme iz rata, izvodili folklorne igre iz otadžbine uz odličan orkestar violine i frule. Izvodeći himnu Srbije, pokazali su da imaju odlične horske pevače....

..Srpska škola u Žozijeu zatvorena je u decembru 1917. godine. Studenti i instruktori napustili su ovu alpsku dolinu i priključili se svojim jedinicama na Krfu, Bizerti i drugim mestima....Mladi oficiri vratili su se u Francusku na dan godišnjice pobede, 11. novembra 1919, kada su srpske i francuske trupe bratski marširale Jelisejskim poljima..
http://www.politika.rs/sr/clanak/363791/Kako-su-Srbi-pevali-Marseljezu

Ове године, постављена је спомен-табла као знак сећања на Ђачки батаљон
Un Bataillon Universitaire Serbe à Jausiers pendant la Grande Guerre (1916-1917)

још слика
http://ubaye-en-cartes.e-monsite.com/medias/images/compagnie.serbe.jpg

 

[Сребрена]

Прозорско окно као фејсбук налог

Оглашавања зрелости

Момци су носили момчаник и капе кришкаре...

.., а девојке расплитале косу из курјука, даривале јабуке (лајковале)) и качиле лутке у прозоре

Млади супружници, пре но што ће се повући у брачну постељу или вајат, исеку јабуку на половине. Младожења поједе једну, а млада другу половину.

Сима Тројанчевић "Главна обележја српског народа"
Гласник Етнографског музеја у Београду, књ. 1,стр 57-67
https://books.google.rs/books?id=d3...h2xlApP#v=onepage&q=dolama пре турака&f=false

 

[Johnny Thunder]

Овде је било речи често о Београду, па ево једна лепа илустрација из 1555. године, на којој је приказан град Београд.

На слици је и леп пример угарског грба Београда.

 

[Сребрена]

Хм, некако сам увек мислио да је Кокошник руских жена иранског или уралског порекла, сад стичем утисак да је ипак словенски, или можда утицај византијске културе:

Spojler

Носила се огромна капа, звана ТАРПОШ, па се изобичајила

Гласник Етнографског музеја, књ.1 https://books.google.rs/books?id=d3...QKHSYkAjcQ6AEIIzAC#v=onepage&q=тарпош&f=false

https://books.google.rs/books/conte...Ql9tHVr4gIJx7OZVkCw&ci=195,283,597,466&edge=0

Сима Тројановић наводи да је капа истог имена била позната од Босне до Црнога мора.
https://books.google.rs/books?id=vR...RAhVFEywKHU60CuYQ6AEIJDAC#v=onepage&q&f=false

https://books.google.rs/books?id=CJ...Q6AEIITAE#v=onepage&q=тарпош на глави&f=false

 

[Сребрена]

Снег и вејавица
Једрене

Српски војник спроводи заробљеног Турчина

Српска војска пред Једреном

КОЛО НА СОЛУНСКОМ ФРОНТУ

Јединице које су од лета 1916. до јесени 1918. биле у првим борбеним линијама добијале су, с времена на време, краћа одсуства. Одлазили су војници само мало даље, у позадину, како би на кратко дошли себи од ратних ужаса, од нових погибија, али и да освеже још неостварену жељу – да се врате у отаџбину. И баш ту, тик иза линије фронта, скидали би француске „М15“ шлемове, ма колико они били лепи јер су са предње стране имали српску кокарду у виду орла са штитом на коме су оцила. Уместо њих, узимали су оне своје старе, добре шајкаче. А онда, уз звук гајди, некада и читавог пуковског оркестра, играли би – коло. Кад душа игра, онда тело лети. Ево како је то изгледало на Солунском фронту:

ВИДЕО СНИМАК


http://www.srpskaistorija.com/sto-g...-slemove-stavljaju-sajkace-igraju-kolo-video/