Сербски времеплов

[Сребрена]

... нешто у вези Југословнеских железница и њене улоге у изградњи Албанских железница, после Другог светског рата.

Наиме, познато је да је 9. јула 1946. године у Тирани потписан Уговор о пријатељству и узајамној помоћи, ...Оно што је занимљиво, а што нисам успео да нађем, јесте да је донирана опрема, заправо опрема скинута са Југословенских железница. Да ли је познато са којих деоница је скинута опрема, и да ли су те пруге оправдано размонтиране, или је то урађено само да би се прикупила опрема за братску СР Албанију?........ Железнице су саме по себи непресушна тема, али ово је свакако нешто о чему се данас мало зна.

Немачки банкари финансирали су изградњу пруге Берлин-Багдад која је, пред Први светски рат, постала узрок спорова, а неко сматра и једним од разлога за избијање Рата

Расејане кости младих Срба дуж Багдадске пруге

Године 1915,Аустроугарска је послала 5000 заробљених Срба турским властима, као робље које ће правити деоницу пруге од Истанбула до Багдада.
Сви су били узраста од 22 до 27 година. И ниједном се не зна чак ни гроб.

Министарство културе Србије финансира истраживање о Србима и српским гробљима у Турској,чији је главни истраживач историчар из Ваљева Милоје Ж. Николић. он претпоставља да су тела стотинак од тих младића похрањена на војничком гробљу у околини Брусе, а да је огромна већина оставила кости уз пругу..

09.35 снимка

 

[Сребрена]

U vreme austrijsko-turskih ratova, kapetan Stefan Prodan-Šteta imao je sedište u Belogradčiku, sa zadatkom da odatle, sa svojih 1000 Srba, napada Turke izmedju Nikopolja i Sofije

Белоградчик и Берковицу ослободила је српска војска предвођена Хајдук Вељком 1809.године.
СРПСКИ УСТАНИЦИ ИЗ БЕЛОГРАДЧИКА И БЕРКОВИЦЕ, данашње Бугарске

Značajan broj Srba je učestvovao, uglavnom Prečana ili Komoranaca..čudnih prezimena kao napr Vuk Šekendorf, kome se pamti opsada Pernika ili napr Pavle Nestorović Deak.

Strahinja- kapetan, ban, hajduk, vojvoda

Нетко бјеше Страхинићу бане,
Бјеше бане у маленој Бањској,
У маленој Бањској крај Косова,
Да такога не има сокола..

Помало је такијех јунака,
Ка' што бјеше Страхинићу бане.

U narodnom predanju ostao je podvig junaka kapetana Strahinje , koji je jedini uspeo da ,sa svojim Srbima, preživi masakr u Nišu 1690.g... Kapetan Strahinja takodje vodi tešku bitku kod Slatke, za šta će na leto od cara dobiti zlatan lanac i carevu sliku..Njegova porodica je ostala zatočena u Nišu(majka, žena i ćerka) i predata kao roblje turskom junaku-Arnautinu, što je verovatno dalo motive poznate iz pesme "Banović Strahinja"..zapamćena je i njegova pobeda u Ćustendilu, u martu 1690.

 

[Сребрена]

Слика у прилогу се можда највише тематски уклапа у ове две речи које Srebrena смислила, а то је Сербски времеплов, јер сведочи о присуству Срба и поштовању њихових права у Карловцу некад кад је Карловац био и српски град, за разлику од времена после отцепљења Хрватске од Југославије, кад је заједно са Србима из Карловца протерана и ћирилица.

Zagrebački aerodrom 1932.godine sa ćiriličnim natpisom

Godine 1941. ustaše su, zaštićene vatikanskom NDH tvorevinom, počele da skidaju ćirilična slova sa ulice

 

[Сребрена]

U Budimu gradu čudno čudo kažu,
na zlo po junake, gore po devojke:
junacima kažu tanku pređu presti,
tanku pređu presti, sitan vezak vesti;
devojkama kažu Budim grad zidati,
Budim grad zidati, kule izvoditi.

Blago onom bratu koji ima seju!
Seja će za brata tanku pređu presti,
tanku pređu presti, sitan vezak vesti.

Blago onoj seji koja ima brata!
Bratac će za seju Budim grad zidati,
Budim grad zidati, kule izvoditi.

Budim (mađ. Buda; njem. Ofen; slovački: Budín; tur. Budin) zapadni je deo današnje Budimpešte, smešten na desnoj obali Dunava. Prema predanju grad je dobio ime po svome osnivaču Budi (ili Bledi).
U Budimu Srbi su se nastanili na padinama Tabana, prema Dunavu, u "dolnjoj varoši" koja se prostirala između Grada i Gelertovog brda, sve do "Vodenog" predgrađa (nekadašnje pontonske ćuprije), a koja se još početkom prošlog stoleća nazivala Racvaroš (Srpska varoš).
.

Један Ћира из Будима града

ĆIRO OD BUDIMA I LJEPOTA DJEVOJKA

Kad se ženi Ćiro od Budima,
I on prosi Ljepotu nejaku,
Al' govori Ljepotina majka:
"Prođ se, Ćiro, Ljepote nejake,
Još Ljepota nije za udaju,
Ti ju čekaj sedam godin' dana,
Onda ć' ona tvoja ljuba biti!"
"Vjera moja, oće biti moja!"

Ode Ćiro bijelome dvoru,
On ne čeka ni sedam neđelja,
A kamoli do sedam godina!
Dol' on pravi bešiku od zlata,
U nju stere svilenu perinu,
Pa on kupi kićene svatove,
Pa on vodi Ljepotu od majke,
Pa ju obdan u bešiki ljulja,
U bešiki, u svilen-perini,
A obnoćke na desnici ruci!

Kad ujutru bijeli dan osvanu
Pita Ćiro Ljepote djevojke:
"A Bogom ti, Ljepoto djevojko,
Il' je bolje u bešiki bilo,
U bešiki, na svilen-perini,
Il' je bolje na desnici ruci?"
Al' govori Ljepota nejaka:
"Bešika ti ognjem izgorila!
Perinu ti voda odnijela!
Junačka se posvetila ruka,
Na njoj sam se naspavala mlada!"

– M. Obradović, Etn. zbr. ASANU, br. 45-1, (Oljasi, Sl. Požega, 1899), br. 1.
ZLATNA PJENA OD MORA, Narodne pjesme Srba u Hrvatskoj, Digitalno izdanje
http://www.rastko.rs/knjizevnost/usmena/zlatna_pjena.html

 

[Vend]

@Kaai79 Pošto je prevelika rezolucija, stavljam link da vidiš Jelenu u monaškoj odori.
https://upload.wikimedia.org/wikipe...jske,_u_Riznici_bazilike_Sv._Petra_u_Rimu.jpg

 

[Čuljak]

Godine 1941. ustaše su, zaštićene vatikanskom NDH tvorevinom, počele da skidaju ćirilična slova sa ulice

Širina nogostupa nekada

https://www.google.hr/maps/@45.8123261,15.9810894,3a,61y,328.65h,95.25t/data=!3m6!1e1!3m4!1sXBaGSV2E3wDqs4aOrzlFPg!2e0!7i13312!8i6656

 

[Сребрена]

Бела нишка недеља

Од нишаљку до нишаљку

Dragi gosti i Nišlije,
Večeras smo se sastali da u prijatnom prijateljskom i drugarskom večeru provedemo ovako u zajednicu nekoliko trenutaka sa uspomenom i prijatnim sećanjem na naše pokladno veče u Nišu..

I takoj će si pojdu po nekolko momka od sokak do sokak od oro do oro, od nišaljku do nišaljku. A neje ni čudo, Bela je i sirna nedelja i cel će Niš da iskoči..

..Mladinja p'k k'ko rekosmo, zaredila je od sokak do sokak i od nišaljku do nišaljku, k'd će svud po malo da postuju da pogledaju igranje oro pa i da po igraju, eli da se malo ponišaju na nišaljku eli na salandžik.

U t'gšnjo vreme svaka pa i najsirotinjska kuća celu ovu sirnu — belu nedelju će si vrže južence na neku krušku, eli dud, eli jabuku, ili pod trem u kapiju i će si za decu napraju nišaljku i deca će gi se cel d'n niškaju i će si poju njine si pesme.
Pogazdinske kuće, eli pa onej po čorbadžiske, što imaju po golemu si bašču i u nju golemi dudovi oni će ete pa da napraju nišaljku ama takoj biva, eli salandžik. I u ovaj salandžik će maksuz da sednu mlad momak i devojka zagrljeni a drugi momak i pa druga devojka će gi ete butaju i takoj će gi nišaju i ovija što se nišaju će si poju po jednu pesmu, koju oni najvolu i toj u jed'n glas a ne u dva.

Ako je pak golem i visok dud t'g će na nišaljku da sedne eli devojka eli momak, a drugi momak eli devojka uzne si jedan kraj od juže i će počne da gu zanišuje i devojka eli momak će da zapoje t'nko glasovito. Svi gu mi slušamo i k'd je ona sas pojanje i nišanje gotova t'g će pa da sedne momak, što gu je nišaja, i njega će s'g da zanišuje i niša onaj devojka, što gu je on pa nju ete nišaja. I će gu pa on poje onuj pesmu što ona voli.
I ovoj nišanje i pojenje i oro igranje će da traji dok se ne stmni. Na ovoj nišanje i na oro devojčiki i momci će se šalu, će se zadevaju, će se nadpevuju, će se nadzboruju, a u oro će se i nadpevuju i nadigruju.

Govor održan na skupu "Udruženja Nišlija" u Beogradu 29.2.1936 godine.
цео говор http://niskevesti.rs/index.php/stari-nis/item/1438-bela-nedelja-nisaljke-procka-i-pokladno-vece

 

[Сребрена]

Engleski lekar Edvard Braun 1669. godine je boravio u Budimu i konačio u Tabanu, o čemu je zapisao:
"Mi smo stanovali kod jednog starog Srbina, gde smo se vrlo dobro osećali, pošto smo iz njegove kuće mogli da vidimo Dunav, most, grad Peštu i veliki deo cele okoline."

BUDIM

Spojler

U Budimu gradu čudno čudo kažu,
na zlo po junake, gore po devojke:
junacima kažu tanku pređu presti,
tanku pređu presti, sitan vezak vesti;
devojkama kažu Budim grad zidati,
Budim grad zidati, kule izvoditi.

Blago onom bratu koji ima seju!
Seja će za brata tanku pređu presti,
tanku pređu presti, sitan vezak vesti.

Blago onoj seji koja ima brata!
Bratac će za seju Budim grad zidati,
Budim grad zidati, kule izvoditi.

U Budimu Srbi su se nastanili na padinama Tabana, prema Dunavu, u "dolnjoj varoši" koja se prostirala između Grada i Gelertovog brda, sve do "Vodenog" predgrađa (nekadašnje pontonske ćuprije), a koja se još početkom prošlog stoleća nazivala Racvaroš (Srpska varoš).

Danas se Donja, Srpska varoš tabanačka naziva BELvaroš

Belváros or Downtown is the V. District of Budapest. It actually consists of two historic neighbourhoods with well-defined borders within the V. District - Lipótváros ("Leopold town", after Emperor Leopold II) in the north includes the Parliament and many governmental buildings, (u neposrednoj blizini Parlamenta je i bivsa palata despota Stefana i Brankovića) Szent István Basilica and some museums, while the southern part (Belváros proper) is mostly high class accommodations, shops and night life area.

 

[Сребрена]

Други балкански рат

Српски хајдуци су , кад су терали Турке, ослобађали редом своје сународнике Србе у Видину, Арчару (Рациарију) Белоградчику...
не слутећи шта ће се десити у деценијама потоњим...да Равијојлине уходане стазе и пречице преграде границом на зеленом столу берлинском.
БЕЛОГРАДЧИК, Alba Bulgarica
danas nosi turski naziv koji znači "mali Beograd"[/CENTER]

Молбе Срба из Белоградчика да их, после Турака, не гурају Блгарима у државу, нису уродиле плодом.

Политика, јула 1913.г. о заузећу Белоградчика

Илустрована ратна кроника (Нови Сад), септембар 1913- како је заузет Белоградчик
"«Грађанство је необично весело дочекало српске трупе, обасипајући их цвећем и венцима и кличући им: „Добро дошли, ослободиоци наши“.»

 

[Сребрена]

Као у песми, кад Шумадинац упали топа, затресе се сва Јевропа

Српски артиљерац Рака- први човек који је ватром са земље оборио авион

Радоје- Рака Љутовац

Пуцао је, из пољског топа, са Метиног брда код Крагујевца и оборио аустријски "румплер", који је пао у центар града.
Његов подвиг је тим значајнији уколико се у обзир узме чињеница да Србија у то време није имала организовану противавионску артиљерију, а појава аустроугарских авиона натерала је српску војску да импровизује одбрану.

Са једног аеродрома у близини Вршца 30. септембра 1915. године, према Крагујевцу је полетело седам немачких авиона – шест двомоторних троседа АЕГ и један двосед "румплер". На Крагујевац су бацили укупно 45 бомби.
"У раним јутарњим часовима, заводске сирене су огласиле узбуну. Противавионска батерија на Метином брду била је спремна за дејство. На наредбу команданта, нишанџија Рака Љутовац из првог плотуна погодио је немачки 'румплер'", каже историчар ваздухопловства из Крагујевца Вељко Лековић.

Остаци румплера пред окупљеним народом

Рака Љутовац је, као награду, од команданта добио коња и галопом дојахао до места пада немачког авиона. Ту га је већ дочекао окупљени народ. Када је стигао, сишао је с коња и салутирао изгинулим немачким пилотима. То су били капетан-извиђач Курт фон Шефер и официрски кандидат Ото Кирш.
О томе колико је Ракин подвиг био невероватан сведочи и то што француски официри нису одмах поверовали да је авион погођен из првог плотуна. Међутим, олупина је пренета у Војнотехнички завод. Инжењери су је прегледали и пронашли гелер у радилици мотора, што је био доказ да је авион погођен, истиче Лековић.
Дан када је Рака оборио авион, 30. септембар, обележава се као Дан Артиљеријско-ракетних јединица за противваздухопловна дејства

 

[Сребрена]

I danas se, na Savindan , u Jerusalimu čuje liturgija na srpskom jeziku

.1229.g...U Svetu zemlju Sava je poneo zemaljsko blago,... koje je dobio od kralja Radoslava.
SRPSKA CRKVA NA BRDU SION

Sava je na svom prvom putovanju u Jerusalim kupio - kuću svetog Jovana Bogoslova (apostola- onog "učenika kog Isus najviše ljubljaše))...U toj kući je soba gde je, po novozaveznom predanju, održana poslednja, Tajna večera,

We should note that the small building where it is reported that Jesus had his Last Supper, is Serbian property, St. Sava buying this building with the blessing of the Jerusalem Patriarch. This may explain why at Kovilj, a painter (believed to be an unnamed student of Da Vinci) paints on the central altar the copy of Leonardo’s Last Supper. (Filip Coppens)

Oko 1313.god. kralj Milutin je podigao crkvu Svetih Arhangela, a posle je sagradio konake, malu bolnicu i jednu gostionicu za sve srbske i slovenske kaluđere i poklonike u Svetoj zemlji .Ovu srpsku svetinju u Jerusalimu darovali su potonji srpski vladari - kralj Stefan Dečanski i car Dušan...

Među slavnim srpskim poklonicima, ovu crkvu su kasnije pohodili i patrijarh Arsenije Treći Čarnojević (1683), beogradski mitropolit Mihailo (1883), patrijarh German (1959), patrijarh Pavle (1994), a otac Grigorije, rodom iz Osečine kod Valjeva, sabrat grčkog manastira Svetog Đorđa u Judejskoj pustinji, i danas, svakog Savindana, u nekadašnjoj Milutinovoj zadužbini, odsluži liturgiju na srpskom jeziku




U Svetoj Zemlji ima više hrišćanskih svetih mesta koja su od posebnog značaja za Srbe. Ta sveta mesta su i srpske svetinje koje su izgradili, osvećivali, darovali, u koje se molili i koje su čuvali Srbi. Ima ih dovoljno za izgradnju hrišćanskog identiteta jednog naroda, a koje su danas gotovo zaboravljene

Paraklis u crkvi Vaskrsenja Hristovog
Manastir Svetog Georgija u Akri
Soba tajne večere, Gornjica
Manastir Svetog Jovana Bogoslova u Akri
Dom Svetog Jovana Bogoslova na Sionu
Manastir Svetog Teodosija Kinoviarha
Manastir Sv.Jovana Krst. u Jerusalimu
Pirg Sv. Simeona,
Lavra Save Osvećenog
Manastir Svetog Georgija u Jerusalimu
Crkva Svetog Ilije na Karmelskoj gori
Manastir Sv. Arhangela u Jerusalimu
Crkva Svetog Nikole na gori Tavor
Manastir Svetog Gerasima na Kalamonu
Manastir Časnog Krsta u Jerusalimu

http://www.svetazemlja.info/strana_sr.php?strana_id=9#prettyPhoto

 

[Сребрена]

Spojler

Од Београда до Београда, круг се проширује

Трагови присилне сеобе Београђана у Истанбул у време Османлија
Сербско коло у Стамболу на Босфору
Село, шума, махала и црква Београђана у Истанбулу



Наредбом султана Сулејмана 1521, после пада Београда на дан после Велике госпојине, становништво Београда је пресељено у Истанбул.
Бројне породице и српско свештенство носили су са собом и најдраже реликвије међу којима су највредније биле мошти Св.Петке, мошти царице Теофаније и чудотворну икону Богородице, рад јеванђелисте Луке окован златом и сребром



http://politikin-zabavnik.rs/pz/tekstovi/uјed-krilatih-zmiј
Beogradska kapija
http://ruutu.kuvio.helsinki.fi/kuvi...p?&id_kohde=903&photos=20&skip=0#!prettyPhoto

Београдско насеље (махала) налазило се у пределу на коме је данас железничка истанбулска станица, простирало се од главног улаза- Златних врата (данас зазиданих) до Силивријских врата, око 800 метара од "Једи-куле", односно 7 кула:
http://en.wikipedia.org/wiki/File:Castle_of_Seven_Towers_Istanbul.png
http://www.arkeo3d.com/byzantium1200/oldgate.html
http://www.arkeo3d.com/byzantium1200/p-aura.html

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/7/70/Byzantine_Constantinople_eng.png

Много детаљнији опис налази се у путопису Стојана Новаковића, који преносим из књиге Балканска питања (Београд, 1906.г.):

Spojler

У београдској Богородичиној цркви, удаљеној око 100м од Београдске капије у Истанбулу, Новаковић је уочио врло старе иконе и претпоставио да је (по натпису уз икону Св.Николе) година изградње цркве 1539.а. Данас се на тој удаљености од капије, налази црква са именом Београдска Панаија црква
http://placesinistanbul.com/placeTransit.php?placeID=526&lan=EN
http://www.postcrossing.com/postcards/TR-29756

Новаковићево мишљење је да су Срби из Београда прво названи "Грцима " јер су исповедали хришћанство окружени муслиманима, а да су касније и нестали, односно утопили се протоком времена у турско становништво, а било је и даљих принудних расељења.

Још један траг да су опстајали дуго, чувајући предано србске обичаје и у турској ношњи и са називом "Грци", јесте слика италијанског путописца Луиђија Мајера која приказује традиционално србско коло , преплетених руку на начин "козарачког", у пратњи неких гусли и свирала, у Београду (селу) поред Истанбула,на Босфору, на самом почетку 19. века, као у оној народној

Играле се делије насред земље Србије
Ситно коло до кола, вило се до Стамбола.

Dance of Peasants [possibly in Belgrade near Constantinople]
http://collections.vam.ac.uk/item/O146574/dance-of-peasants-possibly-in-watercolour-mayer-luigi/

Свира фрула из дола, фрула мога сокола
Ситно коло до кола, вило се до Стамбола

Пре неки дан кроз Нови Сад је 12 000 припадника фолклорних друштава играло катанку,ужичко и бачко коло у дужини од 6 километара.

http://www.rtv.rs/sr_lat/zivot/maga...lklorasa-u-velikom-kolu-za-ginisa_645042.html

 

[Сребрена]

Израда барута у српским кућама

САМ СВОЈ МА(Ј)СТОР


Било је тако, са успесима и падовима, док држава није преузела производњу (и зараду) у своје руке

По Војној енциклопедији, прва барутана у Србији је направљена 1807. на ријеци Сребрница у Страгарима. Касније се праве још двије - у Ваљеву и на ријеци Ресави код манастира Манасија. У слободној Србији годишња производња је до 140 000 килограма, али је 1844. забрањена приватна израда.

Барутане су биле потребне:
Над скоро вертикалним стијенама ,на крајњем источном дијелу Хај Нехаја одн. Нехаја, како се среће у најстаријим документима, око 10 км сјеверозападно од Бара.
http://srbskocarstvo.blogspot.rs/2012/03/blog-post_7709.html
Данас су остали називи на местима некадашњих барутана у Панчеву, на Калемегдану, Краљеву...у називу улица напр на Звездари,у називу кафана, напр у Књажевцу, а често и у називу гробља.

И понеки етнографски запис:

https://books.google.rs/books?id=T9...ved=0CCcQ6AEwA2oVChMIgbjdjq7PyAIVSRAsCh0GdADG
https://books.google.rs/books?id=VB...ved=0CDYQ6AEwBmoVChMIgbjdjq7PyAIVSRAsCh0GdADG

ПРАНГИЈАЊЕ ТАРАЧКОМ

В.Караџић забележио је назив ТАРАЧКА, познат у Барањи и Славонији, а где-где је МУЖАР.

Из прангије се пуцало да би се најавили разни народни скупови, па и сабори, или, с врха брега, да се растерају градобитни облаци. Један од обичаја је да се на Бадњи дан у рану зору, пуцањем из пушака и прангија, објављује се одлазак у шуму по бадњак.
https://sr.wikipedia.org/sr/Прангија


Prangija je primitivno pirotehničko sredstvo, nekada zabava za vašare, verske i državne praznike u nedostatku petardi. Sastoji se od debele cevi koja predstavlja neku vrstu suda i klina koji do kraja zatvara taj ''sud'' koji najpre podseća na neki debeo klip. Oni se nalaze na dva kraja u obliku slova ''U'' savijene elastične monte od 8 ili 10 mm, tako da klin ulazi u sud do kraja. Cela ove jednostavna i opasna igračka podseća na mašice. U sam sud se naspe malo šalitre (koja se lako kupovala za vinogradarske potrebe) , klin do pola ugura u klip a zatim u zid udari onom stranom na kojoj je klin. Nagli udarac izaziva varnicu koja aktivira punjenje uz gromoglasan tresak. To se zove prangijanje. To sve možete videti na improvizovanoj skici.

КАРАБИТУША

...konzerva sa karabitom (kalcijev karbidu тј. acetilen), tzv. ''karabituša'', a tako se zvala i rudarska lampa. Uzimalа sе velikа konzervuа od petokilogramskog pakovanja ''Podravkine'' marmelade i u nju sipaо na dno karabit. Na njega se sipa voda i poklopac dobro zatvori , a nad rupicu na poklopcu se prinese šibica koja izazove paljevinu gasa. Hemija uradi ostalo...Veći mangup je bio onaj ko ima veću konzervu i sipa više karabita, duže čeka na veću smešu i pri tom rizikuje da ostane bez obrva, kose ili ne daj bože očiju. . Ceo komšiluk je smrdeo na taj sagoreli gas..

 

[Сребрена]

Маргиналије из јагодинског живота у 19.веку

Архивски забавник

Кнез Ђока

Ислам напушта ислам

Кад ђипи јастребачка мечка што се чини мртва
..све је мирно, само мечка ђипа

Из архивске грађе, издање Историјског архива, књига трећа, Јагодина, 2010.

 

[Ројалиста]

Prema nekim istorijskim podacima prvo srpsko naselje bilo je na ostrvu Čepel u mestu Srpski Kovin (danas se zove Rackeve).

Tu se naselila kćerka župana Uroša I, koja se udala za Belu Slepog (1129. godine), sina kralja Stjepana II.

.. pa ..polovinom 15 veka...
Srbi iz Kovina bili su, pojavom turskih pljačkaških hordi, a pogotovo padom grada Smedereva, naterani na spašavanje života i imovine. U petoj deceniji 15. veka se veliki deo Srba iz Kovina seli u gornji deo Dunava, gde blizu Pešte dobijaju pravo da sagrade naselje i dobiju iste privilegije koje su imali u svom slobodnom kraljevskom gradu. Prvo grad biva nazvan Mali Kovin (mađ. Kis-Keve), da bi kasnije bio nazvan Srpski Kovin (mađ. Rác-Keve).

SRPSKI KOVIN u Madžarskoj

Srpski Kovin je mesto u Mađarskoj, na ostrvu Čepel, 40 km od Budimpešte, u Peštanskoj županiji. (Čepelsko ostrvo je bilo prvo središte mađarskih plemena kad su dolazila u Panonsku niziju,kaže wikipedia)

Danas je Srpski Kovin malo turističko mesto, veoma posećeno, zbog zanimljivih istorijskih i kulturnih spomenika. Administrativno je sedište okruga
Srpski Kovin koje obuhvata još osam naselja na levoj obali Dunava..

Prema nekim istorijskim podacima prvo srpsko naselje bilo je na ostrvu Čepel u mestu Srpski Kovin (danas se zove Rackeve).
To je i razlog što su prve brodove za šajkaške flotile Madara gradili Srbi i što su oni činili kasnije jezgro posada tih flotila.
Ostrvo Čepel i mesto Srpski Kovin naselile su srpske vlastelinske porodice.

Bogati Srbi zidaju 1487. godine crkvu i posvećuju "Velikoj Gospi" (Velika Gospojina). Pored razmimoilaženja oko datuma obnavljanja ove crkve činjenica je da je to danas najstarija srpska pravoslavna crkva u Mađarskoj. Ova pravoslavna crkva i danas arhitektonski i likovno predstavlja prvorazrednu turističku atrakciju sa vizantinskim freskama i baroknim ikonostasom, iako nema više službi i ima malo lokalnog stanovništva pravoslavne vere.

Кад је реч о Чепелском оствру, нађох пар старих карата где се може видети српски карактер Чепелског острва, карте датирају из времена пре сеоба.

1. https://www.raremaps.com/gallery/enlarge/41670 (1595)
2. https://www.raremaps.com/gallery/enlarge/43445 (1581)
3. http://www.swaen.com/zoomV2.php?id=28001&zif_first=true (1645)
4. http://mapy.mzk.cz/mzk03/001/051/916/2619316466/ (1651-1700)

 

[Сребрена]

Српске народне игре коjе се забаве ради по састанцима играjу
Вук Врчевић, Српско Учено Друштво, Биоград, 1868.г.

Spojler

https://books.google.rs/books?id=RG...IVSN0sCh30IAQ6#v=onepage&q=обал камен&f=false

 

[Ројалиста]

Не знам да ли је још ко испратио јучерашње вести, али српски археолози ових дана раде пуном паром, а Вечерње новости су направиле репортажу о најновијем открићу у Малом Зворнику.

НА ЛИЦУ МЕСТА Изронио град кнеза Часлава!
Борис Субашић | 26. октобар 2015. 20:01 | Коментара: 39

“Новости” у Малом Зворнику где су археолози открили велико византијско и српско преднемањићко насеље. Стари српски грудобрани, зидови и ровови који плене величином и лепотом

Због слика препоручујем да цео чланак погледате на самим новинама.

 

[LeoneMontana]

Zanimljivo.
Ako je tačno, po prvim put čujem nešto novo u vezi prednemanjićkih dinastija još od Strojmirovog pečata.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Zanimljivo.
Ako je tačno, po prvim put čujem nešto novo u vezi prednemanjićkih dinastija još od Strojmirovog pečata.

Misliš, prvo novo arheološko otkriće?

 

[Vend]

Света мученица Људмила (чеш. Svatá Ludmila; 860 — 15. септембар 921) је била српска принцеза[1], кћерка кнеза Славибора[2], супруга кнеза Боривоја, првог хришћанског кнеза Чешке. У житију Св. Људмиле, овако се појашњава њено порекло: "Благословена Људмила била је из српске земље, кћерка српскога кнеза." (чеш. "Blahoslavená Ludmila byla ze země srbské, knížete srbského dcera.").

 

[Vend]

Film iz kinoteke - Povratak srpskih pobednika i otkrivanje i osvecenje spomenika Karadjordju na Kalemegdanu 1913. godine.
Osvetnici Kosova. http://goo.gl/wKnD64

 

[Сребрена]

Dom Milunke Savić

lepa vest (12.11.2015)- priprema se obnova rodne iže najveće srpske junakinje u Koprivnici kraj Jošaničke Banje.

Ministarstvo kulture je prepoznalo važnost ove inicijative i dodelilo sredstva za radove u okviru programa "Sto godina od Prvog svetskog rata" - napominje dr Marija Marić.
http://www.novosti.rs/vesti/naslovn...6425-Dom-heroine-Milunke-Savic-nice-iz-korova

 

[Сребрена]

ЖЕНСКА КОСА

Плела се од дилке.. у плетенице, леске, прцаге, коврце..уплитали се кацак и ситне паре..

..додавале се металне и златне траке, а после удаје и црвене капице: кајче или кајица

Чешљало се само ујутру, а удате жене су прале косу понедељком и четвртком..Додавали су се бели новци- укошњаци и калајлије..., везивало наплитцима..

..конђа се савијала у котрљ, додавао убрадач и тако до судњег дана .. а носио се и ручник

..новац је био украс, уплетен у плетеницу или додаван на платно..а коса се увијала и гладила глачицом

а трвељ се правио на потиљку

 

[Сребрена]

Посебан додатак био је коњга

ЖЕНСКА КОСА

неке су биле високе

неке полукружне

Све су илустрације из различитих свески Етнографског Музеја у Београду
http://etnografskimuzej.rs/rs/o-muzeju/izdavastvo/periodika/

 

[Сребрена]

Октобра 1479.године, велика победа над Османлијама

Битка на Хлебном пољу

Ion Osolsobie: Bătălia de la Câmpul Pâinii

Од реке Олте, која одваја малу и велику Влашку , па уз Дунав све до Титеља, и уз Тису до мутног Мориша и белог Кереша, сав тај огромни простор угарског пограничја с Турском, држаше у својој крепкој и витешкој руци кнез Павал Бранковић (1431? - 1494) .
...на мађарском га зову Павел Кнез= Pavel Kiniži, на влашком је темишварски бан- Paul Kinizsi, Ban din Timișoara

Бранковићева војска бројала је око 15 000 војника из редова влашких, србских, угарских, сакских и сикулских.
Иако се краљ Матија звао господарем северинског Баната, опет зато северински Банат не бројаше се у Угарску.
Дунав до Ђердапа, па после Алпи Запланински, то беше права међа угарска према југу. А Турци стремише на Запланинску.

ЗАПЛАНИНСКА је најјачи бастион, који средњи Дунав брани од доњега.Она није само мртав зид, који као преграда чува од налета, она је тврђава, која бранећи и држи, и која заузета осваја околину.Запланинска има одлучне крепости, да позадне крајеве очува с југа, има и ту своју одличну врлину, да у својој власти може држати сав предео до Тисе. То су разумевали Турци, па преброде Дунав и уђу у малу Влашку...

Лета 1479. нагрне 40 000 (по некима и више) Мохамедове војске кроза Славинију романску и преко Бојца уђе у Запланинску.Ове големе војске водише најбоље турске војводе у Европи ..Ту беше Али-бег Михаиловић, паша смедеревски и брат му Искендер, санџак-бег босански, а сљима и Бали-бег, син чувеног Малковића.

Војвода запланински Стеван Батор позове у помоћ побратима свога,познатог војводу јунака, грофа темишварског кнеза Павла.

Хлебно поље (Жибет, Breadfield ,Kenyérmezei , Câmpul Pâinii) у 19. веку

Споменик кнезу Павлу Бранковићу у Будимпешти и портрет румунског аутора

Spojler

https://sl.wikipedia.org/wiki/Bitka_na_Kruhovem_polju
https://hu.wikipedia.org/wiki/Kinizsi_Pál
https://ro.wikipedia.org/wiki/Paul_Chinezu#/media/File:PavelChinezuBustSibodAlba.jpg

текст и цитати из :Јован Драгашевић; "Илирско тропоље- војно- политичка студија", Београд, 1901.г
https://archive.org/stream/ilirskotropolje00draggoog#page/n7/mode/2up