Сербски времеплов

ПИРГ СВЕТОГ ЈОВАНА ВЛАДИМИРА

На иницијативу Краља Александра Ујединитеља у манастиру Свети Наум Охридски је подигнута 1934.године импозантна кула, тј. пирг Светог Краља Јована Владимира, у време док је охридски владика био Свети Николај Велимировић. На кули су се видно истицали препознатљиви српски симболи у виду четири оцила (слика лево), а у приземљу је била капела посвећена Св. Краљу Јовану Владимиру. Архитекта ове куле био је познати Момир Коруновић, који је, поред осталих дела, пројектовао и спомен-костурницу на Зебрњаку код Куманова. 1945. након доласка комуниста на власт и проглашења нове македонске нације околности се мењају: ова кула је опстала све до 1956. године, када су је комунисти у потпуности срушили.


Pogledajte prilog 1252575

1313px-Sveti_Naum%2C_manastir%2C_na_razglednica.jpg

Кralj Jovan Vladimir je podigao pravoslavnu crkvu u Elbasanu, i obnovio "slavni" manastir Sv. Nauma na obali jezera "kao uzdarje Gospodu za pobedu nad neprijateljem svoje zemlje i svoga naroda". ( Vladeta Jerotić: "Stare i nove mrvice iz pravoslavnih srpskih manastira", Beograd 2003. godine)
Ма није, Свети Јован Владимир је владао данашњом Црном Гором, каква Македонија, манастир светог Наума су саградили византијски владари, Срби су те крајеве много касније освојили.
 
https://sr.wikipedia.org/wiki/Црква_Вазнесења_Господњег_у_Завоју

Црква Вазнесења Господњег је био храм саграђен у 16. веку у атару некадашњег села Завој у Пиротском округу, које је потопљено услед клизишта и на месту садашњег села налази се акумулационо Завојско језеро, изграђено 1963. године. На централном месту ове цркве налазиле су се фреске Светог Саве и Светог Симеона Мироточивог, а живопис је датиран на крај 16. и почетак 17. века.

Ово је један од доказа да је овај предео, заједно са Пиротом и Белом Паланком, иначе у саставу Софијске митрополије био у Пећкој патријаршији и у 17. веку.
 
Dokumentarni film "Oj Dunave,Dunave,pregradićemo te" autorke Olivere Gajić i snimatelja Časlava Pantelinca koji je premijerno prikazan u novembru 1965.godine. Film se bavi izgledom dunavskih varoši i životom njihovih žitelja neposredno pre završetka izgradnje hidrocentrale" Đerdap".
U filmu ćete videti kako je u to vreme izgledao Sip,Donji Milanovac i Tekija koji će uskoro nestati pod talasima "Đerdapskog Jezera" a videćete i kako je izgledalo Kladovo koje sredinom šezdesetih godina prošlog veka od male varoši na obali Dunava polako postaje moderan grad.

 
Našim delom Dunava nekada su plovila "čudovišta" od preko 1.500 kg, koja su živela i po 100 godina. Neke porodice živele su od lova na morune, a kladovski kavijar bio je vrlo kvalitetan i cenjen u svetu. Međutim, izgradnjom hidrocentrale Đerdap i pregrađivanjem Dunava, ove ribe su se povukle iz naših krajeva.

M O R U N A


Moruna ili beluga je riba iz porodice jesetri i živi u Crnom i Kaspijskom moru, a tokom razmnožavanja migrira u slatke vode velikih reka iz sliva ova dva mora – Dunava i Volge, piše Ravnoplov, koji morune naziva „dunavskim kitovima“, valjda zato što ove grabljivice mogu da narastu do neverovatnih dimenzija.

Citiraju nemačkog putopisca Fridriha Vilhelma fon Taubea, koji je 1777. pisao kako ovdašnji lovci na morunu, nakon ulova, uspevaju da iskoriste sve delove ribe: „Kod morune se sve iskorišćava. Njeno pečeno meso nalik je na teletinu i vrlo je prijatna hrana. Od njene ikre pravi se kavijar, koji Iliri u Slavoniji, Srbiji itd. zovu ajvar. Od njenog mehura pravi se riblji lepak, koji je poznat pod imenom riblja klija. Od kičme i drugih kostiju i hrskavice umeju Iliri da zgotove svakojake sitnice…“.

Čuven je bio kladovski kavijar, tražen po celom svetu.
„Da bi se mrestile u Đerdapu, morune su od Crnog mora prevalile i po 850 kilometara. Prilikom ulova, njihova ikra bila je uveliko „zrela”, mada su Kladovčani čuvali i tajnu o pripremanju kavijara, koristeći suvu metodu, što znači da nije dolazio u dodir s vodom“, piše Politika. Morune se inače najviše love zbog jajašaca od kojih se dobija kavijar, ali imaju i kvalitetno meso.

Alasi u našim krajevima lovili su morune teške od 80 do 200 kilograma, mada je zabeleženo da je u Dunavu kod Zemuna 1793. godine ulovljena moruna od 700 kilograma, a u Đerdapu od 500 kilograma.

„Dunavske Morunje, najveće ribe u Dunavu kojih zbog izgradnje hidroelektrane Đerdap, više skoro i nema. Najveća ikada upecana, 1870. godine kod Smedereva, bila je dugačka 9 metara i težila je preko 1,600 kilograma“, navedeno je na stranici Supernatural festivala, uz crno-belu fotografiju iz Rusije koja prikazuje koliko ova riba može da naraste.
https://nova.rs/magazin/lifestyle/dunavski-kitovi-koji-su-nekad-plovili-kroz-srbiju/

677z381_ribe.jpg


Kad je Dunav pregrađen nadomak Kladova, morune su mogle da stignu samo do brane, a kad je kod Kusjaka sagrađena HE „Đerdap 2”, alasi su se od njih zauvek oprostili. Nije više bilo takvih riba, a ni alasa koji su ribarili drvenim čamcima po imenu „oranica” zato što su sa njima mogli da izađu „na megdan” plahovitom i nepredvidljivom Dunavu.
. – Ostala je priča i uspomena na bogat ulov Krste Zekovića, Vladimira Vladića, Nikole i Žike Jovanovića. Dogodilo se to 1967. godine, pre nego što je formirano Đerdapsko jezero. Ulovili su morunu tešku 188 kilograma iz koje je izvađeno oko 20 kilograma ikre – najkvalitetnijeg kavijara.

U kladovski kavijar dodavali su isključivo prirodni konzervans koji je dugo proizvodila i Ribarskom gazdinstvu „Đerdap” prodavala Vera Deinega iz Zemuna, potomak jedne ruske plemićke porodice. Kilogram je koštao oko 100 maraka, a recepturu je otkrila 1968. godine, neposredno pred smrt.
https://www.politika.rs/sr/clanak/402541/Megdani-alasa-i-riba-grdosija

md2-1024x759.jpg

Moruna (135 kg) uhvaćena kod Beograda oko 1910. godine – za glavu u prednje peraje drži je znameniti srpski matematičar i tadašnji akademik Srpske kraljevske akademije Mika Petrović Alas (ljubaznošću Olge Sabo, izvor: Miodrag Zupanc)

Prema sačuvanim zapisima iz 1838. g. sonćanski i apatinski alasi lovili su morunu, oko ušća Drave u Dunav, dva puta godišnje – tokom marta i aprila i od septembra do novembra. Za lov na morunu alasi iz Apatina i Sonte upotrebljavali su nepokretan udičarski alat sa pampurima (tzv. struk, sa velikim brojem udica), ali je moruna lovljena i mrežom (tzv. vlakom). Poslednji put moruna je u Apatinu ulovljena pred zagrađivanje Dunava kod Đerdapa, 29. aprila 1964. godine, kada su ovdašnji alasi, ribarskom mrežom, kod Ciganskog dunavca izvukli morunu tešku 185 kg i dugačku oko tri metra. Meso morune bilo je izuzetno traženo i skupo, pa je u 19. veku ulovljena moruna apatinskim alasima donosila i do 350 srebrnih forinti po ulovljenom primerku (to je tadašnja vrednost jednog hektara zemlje).

ghk-1024x743.jpg

Fotografija poslednje morune uhvaćene u Dunavu kod Apatina 1964. god.
https://www.ravnoplov.rs/lov-na-dunavske-kitove/


..Aleksandar Grujin iz Starih Banovaca ulovio je 1973. godine morunu dužine 3,5 metara, tešku 282 kilograma..
https://zemunskenovine.rs/zemunski-alasi/
 
Našim delom Dunava nekada su plovila "čudovišta" od preko 1.500 kg, koja su živela i po 100 godina. Neke porodice živele su od lova na morune, a kladovski kavijar bio je vrlo kvalitetan i cenjen u svetu. Međutim, izgradnjom hidrocentrale Đerdap i pregrađivanjem Dunava, ove ribe su se povukle iz naših krajeva.

M O R U N A


Moruna ili beluga je riba iz porodice jesetri i živi u Crnom i Kaspijskom moru, a tokom razmnožavanja migrira u slatke vode velikih reka iz sliva ova dva mora – Dunava i Volge, piše Ravnoplov, koji morune naziva „dunavskim kitovima“, valjda zato što ove grabljivice mogu da narastu do neverovatnih dimenzija.

Citiraju nemačkog putopisca Fridriha Vilhelma fon Taubea, koji je 1777. pisao kako ovdašnji lovci na morunu, nakon ulova, uspevaju da iskoriste sve delove ribe: „Kod morune se sve iskorišćava. Njeno pečeno meso nalik je na teletinu i vrlo je prijatna hrana. Od njene ikre pravi se kavijar, koji Iliri u Slavoniji, Srbiji itd. zovu ajvar. Od njenog mehura pravi se riblji lepak, koji je poznat pod imenom riblja klija. Od kičme i drugih kostiju i hrskavice umeju Iliri da zgotove svakojake sitnice…“.

Čuven je bio kladovski kavijar, tražen po celom svetu.
„Da bi se mrestile u Đerdapu, morune su od Crnog mora prevalile i po 850 kilometara. Prilikom ulova, njihova ikra bila je uveliko „zrela”, mada su Kladovčani čuvali i tajnu o pripremanju kavijara, koristeći suvu metodu, što znači da nije dolazio u dodir s vodom“, piše Politika. Morune se inače najviše love zbog jajašaca od kojih se dobija kavijar, ali imaju i kvalitetno meso.

Alasi u našim krajevima lovili su morune teške od 80 do 200 kilograma, mada je zabeleženo da je u Dunavu kod Zemuna 1793. godine ulovljena moruna od 700 kilograma, a u Đerdapu od 500 kilograma.

„Dunavske Morunje, najveće ribe u Dunavu kojih zbog izgradnje hidroelektrane Đerdap, više skoro i nema. Najveća ikada upecana, 1870. godine kod Smedereva, bila je dugačka 9 metara i težila je preko 1,600 kilograma“, navedeno je na stranici Supernatural festivala, uz crno-belu fotografiju iz Rusije koja prikazuje koliko ova riba može da naraste.
https://nova.rs/magazin/lifestyle/dunavski-kitovi-koji-su-nekad-plovili-kroz-srbiju/

677z381_ribe.jpg


Kad je Dunav pregrađen nadomak Kladova, morune su mogle da stignu samo do brane, a kad je kod Kusjaka sagrađena HE „Đerdap 2”, alasi su se od njih zauvek oprostili. Nije više bilo takvih riba, a ni alasa koji su ribarili drvenim čamcima po imenu „oranica” zato što su sa njima mogli da izađu „na megdan” plahovitom i nepredvidljivom Dunavu.
. – Ostala je priča i uspomena na bogat ulov Krste Zekovića, Vladimira Vladića, Nikole i Žike Jovanovića. Dogodilo se to 1967. godine, pre nego što je formirano Đerdapsko jezero. Ulovili su morunu tešku 188 kilograma iz koje je izvađeno oko 20 kilograma ikre – najkvalitetnijeg kavijara.

U kladovski kavijar dodavali su isključivo prirodni konzervans koji je dugo proizvodila i Ribarskom gazdinstvu „Đerdap” prodavala Vera Deinega iz Zemuna, potomak jedne ruske plemićke porodice. Kilogram je koštao oko 100 maraka, a recepturu je otkrila 1968. godine, neposredno pred smrt.
https://www.politika.rs/sr/clanak/402541/Megdani-alasa-i-riba-grdosija

md2-1024x759.jpg

Moruna (135 kg) uhvaćena kod Beograda oko 1910. godine – za glavu u prednje peraje drži je znameniti srpski matematičar i tadašnji akademik Srpske kraljevske akademije Mika Petrović Alas (ljubaznošću Olge Sabo, izvor: Miodrag Zupanc)

Prema sačuvanim zapisima iz 1838. g. sonćanski i apatinski alasi lovili su morunu, oko ušća Drave u Dunav, dva puta godišnje – tokom marta i aprila i od septembra do novembra. Za lov na morunu alasi iz Apatina i Sonte upotrebljavali su nepokretan udičarski alat sa pampurima (tzv. struk, sa velikim brojem udica), ali je moruna lovljena i mrežom (tzv. vlakom). Poslednji put moruna je u Apatinu ulovljena pred zagrađivanje Dunava kod Đerdapa, 29. aprila 1964. godine, kada su ovdašnji alasi, ribarskom mrežom, kod Ciganskog dunavca izvukli morunu tešku 185 kg i dugačku oko tri metra. Meso morune bilo je izuzetno traženo i skupo, pa je u 19. veku ulovljena moruna apatinskim alasima donosila i do 350 srebrnih forinti po ulovljenom primerku (to je tadašnja vrednost jednog hektara zemlje).

ghk-1024x743.jpg

Fotografija poslednje morune uhvaćene u Dunavu kod Apatina 1964. god.
https://www.ravnoplov.rs/lov-na-dunavske-kitove/


..Aleksandar Grujin iz Starih Banovaca ulovio je 1973. godine morunu dužine 3,5 metara, tešku 282 kilograma..
https://zemunskenovine.rs/zemunski-alasi/
Одлична риба, као и кечига! Нажалост, било некад, сад се приповеда!
 
Стара Србија, Јужна Србија, Маћедонија, БЈР Македонија, Северна Македонија....

Pogledajte prilog 1299712
Драгица Ђ. Цветкоска је рођена 1946. тада су их терали да мењају презимена на -ски, али им још није ушао у употребу правопис па је остало српско "ђ". Али онај следећи је већ Ѓоко! А да ствар буде још црња родоначелник породице је четнички војвода! :hahaha:

А онај до је Цветковиќ, лудило мозга! :dash:
 
Dokumentarni film "Oj Dunave,Dunave,pregradićemo te" autorke Olivere Gajić i snimatelja Časlava Pantelinca koji je premijerno prikazan u novembru 1965.godine. Film se bavi izgledom dunavskih varoši i životom njihovih žitelja neposredno pre završetka izgradnje hidrocentrale" Đerdap".
U filmu ćete videti kako je u to vreme izgledao Sip,Donji Milanovac i Tekija koji će uskoro nestati pod talasima "Đerdapskog Jezera" a videćete i kako je izgledalo Kladovo koje sredinom šezdesetih godina prošlog veka od male varoši na obali Dunava polako postaje moderan grad.

Да није Ђердапа, можда не би смо имали струје, али би смо копали до миле воље. Нашли би смо генезу свих осам милиона Швеђана у скелетима Лепенског вира!
 
https://bg.wikipedia.org/wiki/Св._св._Теодор_Тирон_и_Теодор_Стратилат_(Сяр)

Црква Светог Теодора Тирона и Светог Теодора Стратилата у Серу, седиште Серске митрополије у Душаново време. Први српски митрополит који је постављен на чело ове митрополије када је Сер био под српском влашћу био је Јаков Серски (?-око 1360 или 1365), који је касније постављен за првог игумана Манастира Светих Архангела код Призрена. Био је књижевник и православни духовник. Учествовао је на саборима 1349. и 1353. године, на којима је донет први и други део Душановог законика. У овој цркви је написао Четворојеванђеље око 1354. године, које са данас чува у Лондону.

https://sr.wikipedia.org/wiki/Јаков_Серски

https://www.bl.uk/catalogues/illuminatedmanuscripts/TourBib4.asp

https://bg.wikipedia.org/wiki/Четвероевангелие_на_Яков_Серски

Прилажем Вам делом податке са бугарске Википедије.

https://bg.wikipedia.org/wiki/Кожленски_манастир

А ово последње је Кожљански манастир Светог Николе у долини Пчиње (данас у РСМ), које је Душан дао Јакову Серском, а касије је постао метох манастира Светих Архангела код Призрена. Код нас о овом манастиру нема података.
 
Poslednja izmena:
Велики број цркви у Украјини посвећен је Св.Петки Српској

Српска Параскева

Отець Володимир, клірик храму Святої Параскеви Сербської у Чернівцях
Чернивци су близу 100 година били у саставу Карловачке Митрополије, пре него што су хабзбуршке власти указом формирале Буковинско-далматинску митрополију 1873. године и уздигли је у ранг аутокефалности. Ова митрополија је у стварности била састављена од две изоловане енклаве и то једну са седиштем у Задру, чија се јурисдикција простирала на Далмацију и Бококоторску, а друга која је обухватала само Буковину са седиштем у Чернивцима. На челу ове митрополије се налазио Свети синод, који је због географске удаљености морао да се састаје у Бечу. Стварање ове митрополије није имало никакво канонско оправдање, осим унијаћења православног становништва данашње Западне Украјине, издвајањем из канонске јурисдикције српске цркве. Истовремено указом Франца Јозефа од 24. децембра 1864. године, укинута је вековна јурисдикција српске цркве над подручјем Ердеља, а декретом од 29. децембра (пет дана касније) успостављена је нова "румунска" Ердељска митрополија, на чије је чело постављен расколник Андреј Шагуна, пореклом румунизовани македонски Цинцарин. Након овог неканоског издвајања из српске цркве, Шагуна је почео да посеже и за српским епархијама Карансебешком и Арадском, а из јурисдикције Карловачке митрополије изузет је и манастир Ходош, стара задужбина деспота српских Јакшића из 16. века.

Свака сличност (ни)је случајна!

Ово вам је застава Краљевине Далмације из 1867. године, покрајине у оквиру Хабзбуршке Монархије.

https://en.wikipedia.org/wiki/Flag_of_Dalmatia
 
Грб влашке династије Бранковеану, према румунском историчару Димитрију Папазоглуу, публикован 1891. године. У горњем делу налази се двоглави орао Немањића и Бранковића.
 

Prilozi

  • Marca dinastiei Brancoveanu.jpg
    Marca dinastiei Brancoveanu.jpg
    189,8 KB · Pregleda: 13
Срби у Трсту
Kulturno-pamcenja-trscanskih-Srba.jpg

Tršćanski Srbi su bili ljudi pustolovne hrabrosti i izuzetnih sposobnosti. Svi visoki profesionalci, trgovci i moreplovci svetskog glasa. Njihove poslovne mreže rasprostirale su se širom Evrope, Azije, Afrike, Severne i Južne Amerike. Bili su vizionari modernog poslovanja i išli korak ispred svih ostalih.

Bili su veliki rodoljubi. Sebe su smatrali Srbima i ponosili su se svojim poreklom. Reka novca, oružja i boraca neprekidno je tekla u ustaničku Srbiju. U Karađorđu i ustanicima, tršćanski Srbi su videli konačnu realizaciju viševekovnog sna o slobodnoj Srbiji. Trst je bio jezgro srpskih rodoljubivih snaga izvan matice, stecištge i uporište srpske inteligencije. U njemu je Dositej spevao svoju najčuveniju i najlepšu pesmu „Vostani Serbije“, sintezu, onda i danas, stremljenja svesrpske borbe za slobodu.

Materijalna dobit bila je za tršćanske Srbe u tesnoj vezi sa zadovoljenjem duhovnih potreba, a centar svega bila je njihova crkva. Bogati, prosvećeni i samosvesni, tršćanski Srbi su bili poznati kao mecene umetnosti i Trst je bio centar srpskog prosvetiteljstva. Tršćanski Srbi su bili prvi i u nauci, ali i veliki političari i revolucionari. Srpska kultura je često bila ispred svog vremena i društva i tršćanski Srbi ne samo da su pomagali srpsku kulturu svuda po svetu, već su istovremeno davali podsticaj razvoju svetske kulture uopšte.

https://ilovezrenjanin.com/vesti-zr...e-trscanskih-srba-autorke-dr-mile-mihajlovic/
 
Луко маркиз Бона (1863-1940)
властелин дубровачки и истакнути Србин католик с приморја, припадао је најстаријој дубровачкој племићкој породици: први спомен Бона потиче из 1023. године. Били су у сродству са свим другим (млађим) племићким породицама: Bobali, Bosdari, Ghetaldi, Gondola, Gozze, Menze, Pozza (Пуцић), Proculi, Saraca, Sorgo... Тако је нпр. Ивану Гундулићу (Giovanni Gondola) мајка била из породице Бона.

Луко де Бона је, након основног и гимназијског образовања у родном Дубровнику, завршио права у Бечу. И већ од 1889. активно се укључује у политику, састављајући и потписујући проглас Српске странке у Дубровнику, поводом избора за Земаљски сабор у Задру. Радио је као нотар, најприје у Оребићу (1903-1905), а потом и у Дубровнику (1905-1914). Од 1902. године био је на челу покрета за оснивање српских земљорадничких и кредитних задруга у приморју. Исте године учествује у оснивању Српске штедионице у Дубровнику.
Када је на иницијативу „Српске зоре“ 1905. основан Савез српских привредних задруга на Приморју, са сједиштем у Дубровнику, Луко маркиз Бона постаје његов предсједник (први збор српских задруга на Приморjу одржан jе 7. августа 1908. у свечаноj дворани Српског пjевачког друштва „Слога“ у Дубровнику).
luko bona.jpg

На VI збору српских задруга на Приморју, одржаном у Задру 1913. године, Луко Бона овако је говорио о дотадашњем развоjу задружног покрета: „Било jе то 1908. г., дакле назад равних пет година, када су се први пут сакупили представници нашег задругарства... Сада, послиjе кратких пет година, видимо да jе оптимизам управе био у праву. Од ондашње 22 задруге данас смо дошли до 56, коjе послуjу и боље или горе успиjеваjу готово по свим селима и мjестима, у коjима има српског елемента...“*

Такође, Луко де Бона био је управник Централне касе српских привредних задруга на Приморју (осн. 1909).
Савез српских привредних задруга – заjедно са Српским штедионицама у Задру, Дубровнику и Котору, са Српским кредитним задругама у Будви и Херцег Новом, Рисанском кредитном задругом итд. – основао је Српску централну банку за Приморjе у Дубровнику.
Луко маркиз Бона био је још и предсједник Дубровачке грађанске музике (познате и као „стара“ или „српска“), затим члан управе Српског гимнастичког друштво „Душан Силни“ у Дубровнику (осн. 1908). А године 1909-1910. један је од оснивача и директор „Д.Д. Електрични трамвај Груж-Дубровник“

Након говора који је одржао у Бондину казалишту 1912, у којем је одушевљено славио побједе српског и црногорског оружја у Првом балканском рату, суспендован је из нотарске службе на 5 мјесеци. Исте 1912. изабран је за предсједника Дубровачке опћине. По објави рата Србији, због противаустријских наступа, Луко Бона је ухапшен и утамничен у Шибенику. У затвору је био до 3. децембра 1914. када је заједно с др Франом Кулишићем, секретаром дубровачке Матице српске, конфиниран у Горњој Аустрији (1914-1916), а затим Загребу (1916-1917). По повратку из интернације, уочи Уједињења 1918. године, заједно с Пером Чингријом преузима власт у Дубровнику оснивајући одбор Народног вијећа. Такође, након што је ослобођен 1917. обнавља рад Српске централне банке на Приморју, и постаје њен потпредсједник (1918). Банка jе била дионичар Дубровачке паробродарске пловидбе, хотела „Империjал“ у Дубровнику, дубровачког купалишног и хотелског друштва „Праг“... Исте 1917. године Луко Бона је на челу одбора који спроводи спајање „Дубровачке паробродарске пловидбе а.д“ са мањим бродарским компанијама (послије рата, од 1924. до 1930. биће саграђени нови пароброди „Никола Пашић“, „Свети Влахо“, „Принц Андреј“ и др). Од 1918. до 1920. предсједник је Дубровачког грађанског вијећа.

Када се Српска централна банка на Приморjу сjединила 1921. са Српском банком у Загребу, Луко маркиз Бона постаје члан Управе „Српске банке” у Загребу. Послије интеграциjе банка је, као филиjала „Српске банке“ у Дубровнику, продужила са финансирањем задруга. Након Првог свјетског рата 42 задруге наставиле су са радом, а обновљен је и рад Савеза српских привредних задруга на Приморjу. За предсједника Савеза опет је изабран Луко Бона... Године 1926-1927. Луко де Бона је предсједник Окружног одбора Пашићеве Народне радикалне странке у Дубровнику...
luko bona 2.jpg
 
Украјинска народна песма:

Сербин, Сербиночка | Балада из времена матријархата на украјинском​

Балада о Сербину. Из доба матријархата. У време настанка ове песме отац деце је био непознат, мајка је била глава породице. Међу децом, брат је био нека врста старатеља својих сестара и он их је удавао. На овоме се заснива сукоб баладе о сестри и брату. У овој балади сестра трује брата како би уклонила препреку и удала се за оног кога жели. Крај баладе осуђује девојчино понашање. После смрти брата, Сербин се одриче девојке, не верујући јој. У песми певач осуђује девојку на крајње сиромаштво због њеног чина. Постоји много варијација ове песме. Ко је Србин? То је мушко словенско име и презиме које указује на порекло особе. Баш као Литвин (из Литваније), Русин (из Русије) итд. Постоје бројне референце о људима с овим именом у козачко доба у Запорошкој Сечи. То није изненађујуће, јер је тамо било много Словена, укључујући и Србе. Уосталом, да би неко постао козак, морао је бити православне вере.
 

Back
Top