Сербски времеплов

Grobove srpskih ratnika iz Balkanskih i Prvog svetskog rata u Šumaricama kod Kragujevca uništili komunisti
Zejtinlik u Srbiji

15413647153_prvi_prvi_na_skali_srpski_zejtinlik_-_skrajnuto_srpsko_stratiste_u_kragujevcu_foto_pogledi.png

Danas je na tom mestu (posadjena) šuma

154135312435_prvi_prvi_na_skali_srpski_zejtinlik_-_skrajnuto_srpsko_stratiste_u_kragujevcu.png



Opširnije
https://prviprvinaskali.com/clanci/...jtinlik-skrajnuto-stratiste-u-kragujevcu.html
 

Kako su Španci dospeli u Banat​

Otomanska vojska predvođena Mehmedom Pašom Sokolovićem je 1552. godine osvojila Temišvar, a iste godine je formiran i Temišvarski pašaluk u čijem sklopu je bio veći deo Banata.Ovaj region bio je deo Otomanskog carstva sve do sklapanja Požarevačkog mira 1718. godine, između Habzburške monarhije i Turske - Banat je tada kao vojna regija pripao Habzburzima.
Početkom 18. veka bilo je previranja i na drugom kraju Evrope - španski kralj Čarls II umro je 1700. godine posle čega je usledio Rat za špansko nasleđe koji je trajao od 1701. do 1714. godine.
Potencijalni naslednici španskog prestola dolazili su iz redova austrijskih Habzburga i francuskih Burbona, pa je borba za presto podelila Španiju - jedni su bili na strani Habzburške monarhije i među njima je bilo Katalonaca, dok su drugi stali uz francusku dinastiju.
Rat su dobili Burboni, a mnogi koji su se borili na poraženoj strani bili su prinuđeni da beže iz zemlje i utočište su našli u Habzburškoj monarhiji.
Selili su se po monarhiji, od Beča i Budimpešte do Napulja i Sicilije, ali nisu uspevali da se prilagode i vlasti su rešile da ih pošalju u novoosvojene banatske teritorije koje su posle proterivanja Turaka bile slabo naseljene.
„Pominje se da je tada u celom Banatu, od Tise do Karpata, živelo samo od četiri do 10 hiljada ljudi, pa su tada počeli da se naseljavaju mnogi narodi i sa njima su stigli Španci",
„Banat je u 18. veku na neki način bio ono što će u 19. postati Amerika - doseljavani su Francuzi, Nemci, Italijani, Francuzi i u tom periodu je podsećao na Divlji zapad", kaže Dušan Juvanin.

U početku su stizali u Pančevo, zatim u Vršac, Temišvar i druga banatska mesta.
Na kraju, u Zrenjaninu je oformljeno naselje Nova Barselona koje su za njih izgradile lokalne zanatlije, navodi se u tekstu Filipa Krčmara za Maticu srpsku.
Prema Milekerovim spisima, ovo naselje izgrađeno je 1737. godine.
„Bitno je naglasiti da nije ceo grad bio Nova Barselona, već samo to naselje koje su gradile zanatlije iz Zrenjanina, Vršca, Pančeva i drugih mesta", podvlači Juvanin.
O egzilu katalonskog stanovništva posle Rata za špansko nasleđe pisao je i profesor Univerziteta u Barseloni, Augusti Alkobero, u svom delu Nova Barselona na Dunavu.

_121543267_banatmap1740-marked.jpg.webp


Doseljavanje Španaca u Banat odvijalo se u tri talasa između 1735. i 1738. godine, po nalogu Dvorskog saveta Habzburške monarhije sa sedištem u Beču koji je 14. novembra izdao nalog za početak prvog talasa.Međutim, zbog teških uslova za život u tada močvarnom području, Španci su se tek nekoliko godina zadržali tamo...španski kolonisti upamćeni su po tome što su doneli drvo duda u ove krajeve i počeli sa uzgajanjem svilenih buba, učestvovali su u obnovi Bečkerečke tvrđave i izgradnji žitnog magacina.

ПЕРЛЕЗ

Аko vas put navede u Perlez, banatsko mesto zapadno od Titela i južno od Zrenjanina, steći ćete utisak da se nalazite u uobičajenom selu za ovo
Ramon Frederik de Vilana Perles bio je španski plemić koji je živeo u 17. i 18. veku, a u vreme vladavine Čarlsa VI bio je zadužen da luku Fijume (današnja Rijeka u Hrvatskoj) spoji sa habzburškim teritorijama u koje su se prostirale na prostoru današnje Vojvodine.
Njegov sin Fransesk Vilana Perles I Fabregas kasnije je bio imenovan guvernerom Temišvarskog Banata i nosio je tu titulu od 1753. do 1759. godine.
Iako kratka, njegova vladavina ovim delom Vojvodine ostavila je pečat - države su se menjale, ali je Perlez i stotinama godina kasnije zadržao ime koje je dobio u čast ovog španskog velikaša.

https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-59271898
 

Kako je Kubanski kozački korpus izgradio put blizu Vranja​


Od 1921. do 1925. godine više od 3.000 pripadnika Kubanskog kozačkog korpusa radilo je na prosecanju puta, od sela Korbevac do Besne kobile i dalje prema Bosilegradu, u ukupnoj dužini od oko 70 kilometara. U narodu ovaj put je i danas poznat kao „ruski put“.,,izgradjen ručno i uz pomoć konja.

Priča o ovom poduhvatu počinje kada su zbog Građanskog rata u Rusiji 1917-1922. mnogi učeni Rusi, školovani vojnici, intelektualci, bili prinuđeni da emigriraju iz svoje zemlje...Kubanski kozački korpus sa Krima prebačen je u Grčku na ostrvo Lemnos. Odatle preko Soluna 1. juna 1921.godine stižu u Vranje.


Među komandantima bio je i belogardejski general Vasilij Petrovič Lovginov , rodjen 1864.g.
Lovginov je poslednji desno, u trećem redu
800px-Собственный_Его_Императорского_Величества_конвой_4.jpg



Projektant „ruskog puta“ bio je geodetski inženjer Boris Pozdnjakov, kozak sa Dona.

Radovi su trajali pune četiri godine. Dnevno je radilo oko 3.000 kozaka, najviše iz Kubanskog kozačkog korpusa. Suočavali su se sa problemima, izazovima nepristupanog brdsko planinskog područja.Mnogi su na izgradnji i stradali. Rad je bio iscrpljujući i zahtevao je nadčovečanske napore, naročito na delu deonice prema Krivoj Feji i Besnoj kobili.


Svim nastradalim kozacima na izgradnji puta podignuti su spomenici u selima Korbevac i na obroncima Besne kobile. „Kubanska kozačka divizija. Braći kozacima stradalim u tuđini od 1921. do 1925. godine“, stoji natpis na spomen obeležju u selu Korbevac.

Ostalo je zabeleženo da su pripadnici Kubanskog kozačkog korpusa u Vranju boravili punih 14 godina. Put su gradili u znak zahvalnosti kralju Aleksandru Karađorđeviću i državi Srbiji koja ih je prihvatila i „spasila od boljševičkog terora“.

kuban spomenik vranje.jpg



https://www.danas.rs/vesti/drustvo/kako-je-kubanski-kozacki-korpus-izgradio-put-blizu-vranja/
https://srbratstvo.rs/100-godina-ot...ilegrad-baranov-na-spomeniku-u-selu-korbevac/
 
ЛАЗАР ПАНЧА,Србин из Јужне Србије, одн. Егејске Македоније

Лазар Панча је рођен у селу Катраница код Водена у другој половини 18.века. У Београд је стигао за време Првог српског устанка и настанио се у граду као трговац. Трговином се брзо обогатио, поставши један од најбогатијих Београђана. Један је од истакнутих помагача и Карађорђа Петровића и Милоша Обреновића. Носилац тестамента Лазара Панче, из 1831.године, по његовој последњој вољи, био је први српски кнез Милош Обреновић.

После смрти Панче, потврђено је да је завештао плац од 44.000 м2 за изградњу православног храма на брду Ташмајдан за спас његове душе и за његов спомен. Испуњавањем његове воље, а након што је кнез Милош отворио посебан рачун, прикупљена су потребна средства за ту намену, а на месту градског каменолома подигнута је стара Ташмајданска црква.
лазар панча егејска македонија.jpg


Црква је подигнута у пределу Чупине хумке, где је, по предању, 10/27. маја 1594. године Синан-паша спалио мошти Саве Срабског и где је 1830. године прочитана Хатишерифа Београђанима за давање аутономије Смедеревском санџаку после Одринског мира.
Радовима на оба храма руководио је Хаџи-Никола Живковић из Водена (1792-1870), први велики градитељ у обновљеној Србији и његови мајстори Јања и Никола.

Првобитни храм Светог Марка који је изграђен у доба београдског митрополита Петра Јовановића (1833-1859) и кнеза Милоша Обреновића, 1835-1836. године.За Београд у коме је још увек турска војна посада, када је рецимо данашња београдска Саборна црква била од дрвета, ово је био велики духовни догађај.Ктитор храма је Лазар Панча трговац, који је пореклом из Јужне Србије, место Катраница, а умро је у Београду 1831. године.Храм се налазио на гробљу што је уобичајена појава, а о гробљу се старала Управа храма.

Пре самог подизања храма Светог Марка, по сведочењу савременика, на том месту је био постављен Крст и сеница-шатор где је обављена Света Литургија или литије на Палилули.
Стара Маркова црква била је правоугаона грађевина чија је спољна површина била 11,5/21 метар, а унутрашњи корисни простор 7,75/17,46 метара.
стара црква св марка.jpg


Ова црква је, поред Савиначке , једина имала црквени сабор о својој слави, који се погрешно називао вашар – након црквене славе, „на дневни ред” би дошли „транго-франго”, „панораме”, „рингишпили” и друге „шатре”. О слави се носила литија до палилулског „записа", негде „иза Смедеревског Ђерма ”, на Ивковићевом имању.....

https://www.crkvasvetogmarka.rs/историјат/
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Стара_црква_Светог_Марка_у_Београду
 
Сребрена:
Црква је подигнута у пределу Чупине хумке, где је, по предању, 10/27. маја 1594. године Синан-паша спалио мошти Саве Срабског и где је 1830. године прочитана Хатишерифа Београђанима за давање аутономије Смедеревском санџаку после Одринског мира.
Радовима на оба храма руководио је Хаџи-Никола Живковић из Водена (1792-1870), први велики градитељ у обновљеној Србији и његови мајстори Јања и Никола.
Kliknite za proširenje...
Архитекта који је је од касабе Београд направио метрополу, звао се Никола Живковић и рођен је у Егеjској Македонији (Водену) 1792.године.
20210508225233_360735.jpg


. Hadži Nikola ili Hadži Neimar, kako su ga još zvali, školovao se u Solunu i Atini, stičući potrebna graditeljska umijeća. Dakle, sredinom dvadesetih on, kao već zreo graditelj, na Milošev poziv dolazi u Srbiju i odmah započinje gradnju važnih upravnih, ali i privatnih i privrednih objekata. Godine 1829. zida novi konak za potrebe samog kneza, koji će Miloš poslije dati na korišćenje djeci i kneginji Ljubici, po kojoj će ova građevina biti i nazvana. Objekat je građen kamenom i opekom u balkanskom stilu, ali sa vidnim elementima klasicizma evropske arhitekture. Ubrzo poslije toga (1831-1834) zida se i reprezentativni Konak kneza Miloša na Topčideru. U sklopu ovog dvorskog kompleksa uređen je park i crkva Sv. apostola Petra i Pavla. U svom plodnom radnom vijeku Hadži Nikola je bio projektant ili graditelj mnogih beogradskih vrijednih zgrada, kojih danas na žalost više nema...
konak-kneginje-ljubice-1.jpg


Za sve to vrijeme Hadži Nikola je od jutra do mraka na gradilištima, koja su morala biti savršeno organizovana. Dobar dio noći uz svijeće je radio na projektima i proračunima, jer se ćudljivom Milošu sve u dinar moralo pravdati i svakodnevno prijavljivati. Pedantan i precizan, sve je lično morao provjeriti, priča se da je skoro svaku ciglu kuckao da se uvjeri u njen kvalitet. Rokovi i valjanost gradnje morali su se do kraja poštovati. Legenda kaže da je knez na svakom gradilištu prvo podizao vješala za opomenu graditeljima.

Izgradio je i veliku kasarnu u ul.Kneza Miloša 31, adaptiranu za zgradu Narodne skupštine 1926.g.

https://www.glassrpske.com/lat/novosti/politika/hadzi-neimar-od-beograda-napravio-metropolu/360735
 
Сребрена:
Архитекта који је је од касабе Београд направио метрополу, звао се Никола Живковић и рођен је у Егеjској Македонији (Водену) 1792.године.
Izgradio je i veliku kasarnu u ul.Kneza Miloša 31, adaptiranu za zgradu Narodne skupštine 1926.g.
Kliknite za proširenje...
Кнез Милош подиже у то време највећу касарну у Србији. Грађена је од 1834. до 1836. године. Налазила се у блоку између данашњих улица Кнез Милошеве , Немањине, Ресaвске и Масарикове. Милош је одабрао место „заклонито и подаље од турских топова“.
skupština 1920 1928.jpg


plan bgd 1836.jpg
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top