Сребрена
Poznat
- Poruka
- 8.105
Не постоји место на коме се може видети приказана целокупна слика српских страдања у 20. веку, која су почела Првим балканским ратом када је „освећено Косово“, а завршила се НАТО агресијом 1999. после које су међународне војне снаге преузеле управу над Косовом и Метохијом.
– Срби нису свесни колике су жртве поднели, јер их нису ни пописали, ни анализирали разлоге страдања, због чега је политичка и друштвена елита често доносила погрешне одлуке – каже проф др Вељко Ђурић Мишина, в. д. директора Музеја геноцида. – Због тога стално трпимо нове жртве, не само у ратовима, већ и у миру.
На основу српских људских и материјалних жртава Краљевина СХС је добила ратну одштету, а статистике показују да је њен највећи део отишао у бивше аустроугарске крајеве!
Монографија о балканским ратовима наводи да је Србија 1912-1913. имала 82.800 војника избачених из строја. Од тога је 22.000 погинуло или умрло у Првом балканском рату, а 31.800 је страдало у Другом. На мировној конференцији после Великог рата је изнет податак да је Србија изгубила 1.247.435 људи, односно 28 одсто целокупног становништва из 1914. у које је било укључено и оно с територија добијених у балканским ратовима.
– Према статистици прављеној за Версајски мировни уговор Србија је, без Косова и Метохије и Македоније, у рату изгубила чак 43 одсто становништва – наглашава социолог др Слободан Вуковић. – Одмазда непријатеља, односно пљачкање и малтретирање Срба, почев од пребијања, преко крађе и паљења имовине, изнуравања од глади и затварања у концентрационе логоре, чак и малолетне деце, чињено је не само у Србији него на свим територијама на којима су Срби били насељени.
Србија је у рату 1914-1918. имала толико жртава да дословно није могла да обележи све њихове гробове.
– Ни платна није било довољно да би се на свакој кући, из које је неко погинуо или био убијен, могао истаћи црни барјак – забележио је историчар Васа Казимировић. – Од 852.000 војника, колико је Србија позвала под ратну заставу, погинуло је на ратиштима или умрло од рана и епидемија 402.435 обвезника.
У опустошеној Србији су се после 1918. могле формирати „читаве дивизије“ од тешких инвалида, а око 500.000 малишана остали су сирочад без храниоца. Тако велике жртве, у поређењу с бројем становника није имала ниједна друга држава.
– Велике губитке имала је Србија и у цивилном становништву: 845.000, рачунајући у тај број и жене и децу – наводи Казимировић. – Од грађана који су пошли за војском преко Албаније погинуло је или умрло 140.000. Епидемија тифуса 1914-1915. године однела је око 360.000 живота. Са тешким инвалидима, неспособним за самосталан живот и привређивање, губици Србије износили су 1.511.415 људи.
Србија, победница у рату, у заједничкој држави је доживела судбину поражене стране.
https://borbazaistinu.rs/srbi-narod...H3QgnC3PmyEkoclT9belw6BGgm5IIp9AUKpdpn8VvpUqE
– Срби нису свесни колике су жртве поднели, јер их нису ни пописали, ни анализирали разлоге страдања, због чега је политичка и друштвена елита често доносила погрешне одлуке – каже проф др Вељко Ђурић Мишина, в. д. директора Музеја геноцида. – Због тога стално трпимо нове жртве, не само у ратовима, већ и у миру.
На основу српских људских и материјалних жртава Краљевина СХС је добила ратну одштету, а статистике показују да је њен највећи део отишао у бивше аустроугарске крајеве!
Монографија о балканским ратовима наводи да је Србија 1912-1913. имала 82.800 војника избачених из строја. Од тога је 22.000 погинуло или умрло у Првом балканском рату, а 31.800 је страдало у Другом. На мировној конференцији после Великог рата је изнет податак да је Србија изгубила 1.247.435 људи, односно 28 одсто целокупног становништва из 1914. у које је било укључено и оно с територија добијених у балканским ратовима.
– Према статистици прављеној за Версајски мировни уговор Србија је, без Косова и Метохије и Македоније, у рату изгубила чак 43 одсто становништва – наглашава социолог др Слободан Вуковић. – Одмазда непријатеља, односно пљачкање и малтретирање Срба, почев од пребијања, преко крађе и паљења имовине, изнуравања од глади и затварања у концентрационе логоре, чак и малолетне деце, чињено је не само у Србији него на свим територијама на којима су Срби били насељени.
Србија је у рату 1914-1918. имала толико жртава да дословно није могла да обележи све њихове гробове.
– Ни платна није било довољно да би се на свакој кући, из које је неко погинуо или био убијен, могао истаћи црни барјак – забележио је историчар Васа Казимировић. – Од 852.000 војника, колико је Србија позвала под ратну заставу, погинуло је на ратиштима или умрло од рана и епидемија 402.435 обвезника.
У опустошеној Србији су се после 1918. могле формирати „читаве дивизије“ од тешких инвалида, а око 500.000 малишана остали су сирочад без храниоца. Тако велике жртве, у поређењу с бројем становника није имала ниједна друга држава.
– Велике губитке имала је Србија и у цивилном становништву: 845.000, рачунајући у тај број и жене и децу – наводи Казимировић. – Од грађана који су пошли за војском преко Албаније погинуло је или умрло 140.000. Епидемија тифуса 1914-1915. године однела је око 360.000 живота. Са тешким инвалидима, неспособним за самосталан живот и привређивање, губици Србије износили су 1.511.415 људи.
Србија, победница у рату, у заједничкој држави је доживела судбину поражене стране.
https://borbazaistinu.rs/srbi-narod...H3QgnC3PmyEkoclT9belw6BGgm5IIp9AUKpdpn8VvpUqE
