Rođendani, godišnjice, in memoriam...

S današnjim datumom možemo povezati nekoliko zanimljivih literarnih figura.

Na ovaj dan 1911. godine rođen je Tenesi Vilijams, veliki američki dramatičar dvadesetog vijeka, nešto slabije poznat kao prozaik. Poslije ogromnog početnog uspjeha Staklene menažerije, Tramvaja zvanog čežnja, Tetovirane ruže i Mačke na vrućem limenom krovu Vilijams sve više robuje demonima raznih ovisnosti i nekonvencionalnosti. Još jedan od onih za koje ne znamo da li ih je autodestruktivnost sputala u punoj umjetničko realizaciji ili su joj podlegali da bi oslobodili skrivene unutrašnje kapacitete.

Volt Vitman umro je tačno 19 godina prije rođenja Tenesija Vilijamsa, a mogla bi između njih dvojice da se uspostavi još poneka biografska paralela. Po nekima najveći američki pjesnik, Vitman se proslavio zbirkom Vlati trave čija kondenzirana seksualnost i panteizam su mnoge zgražavali, ali i inspirisali čitave književne pokrete u dvadesetom vijeku.

Još jedan veliki (opet možda najveći?) američki pjesnik rođen je na današnji dan 1874. godine. Robert Frost u svojoj poeziji pastoralne pejzaže Nove Engleske impregnira teškim i često sumornim filozofskim promišljanjima.

Istog dana 1959. godine rođen je Rejmond Čendler koji je izmislio privatnog detektiva Filipa Marloua i postavio standarde hardboiled krimića.

Spisateljica feminističke provenijencije Erika Jong rođena je na ovaj dan 1942. godine, a sedam godina kasnije Patrik Ziskind, autor Parfema, jednog od najčitanijih njemačkih romana dvadesetog vijeka.

Kada je u pitanju naš književno-jezički prostor, treba da se sjetimo Branka Ćopića koji je na ovaj dan prije tačno 30 godina izvršio samoubistvo. Rayela je prije neki dan već postavila fin tekst o njemu, a ja ću samo ponoviti posljednju rečenicu: Očigledno, pisanjem bajkovitih priča o detinjstvu i ratu branio je i samog sebe od stvarnosti u kojoj mu je bivalo sve tesnije i tamnije.

I na kraju, da ovolikim piscima, pjesnicima i dramatičarima pridružimo i jednog književnog kritičara i teoretičara: na današnji dan 1980. godine umro je Francuz Rolan Bart, autor teorije o smrti autora (ali ne o smrti autora o kojoj obično pišemo na ovoj temi).
 
Parfem je zaista sjajan roman, ko ga nije citao, toplo ga preporucujem.
Najneobicniji krimi koji sam ikada citala, ali to bas i nije moj zanr, ali i Parfem nije bas pravi i klasican krimi.
Covek ima utisak da cita Zolu, jer je cela atmosfera romana, a i mesto zlocina zapravo Zolin milje.
 
Pored imena Dubravke Ugrešić (rođene na ovaj dan 1949. godine) na engleskoj Vikipediji piše da je evropska književnica, što je valjda eufemizam za status dobrovoljnog izgananika iz tame balkanske krčme. Pored antiratnog i antinacionalističkog javnog angažmana Ugrešićeva je objavila više romana u postmodernističkom ključu tipičnom za svoju generaciju pisaca. Najpoznatija je po Štefici Cvek u raljama života, duhovitoj parodiji trivijalne literature.

Na današnji dan 2006. godine umro je Stanislav Lem, proslavljeni poljski pisac naučne fantastike i futurolog. Pošto inače imam problem sa ozbiljnom naučnom fantastikom, ni Solaris me nije posebno dirnuo, ali priznajem da je trebalo imati veliku maštu i nepokolebljiv duh da bi se o robotizovanoj budućnosti pisalo u komunističkoj Poljskoj.

Hajnrih Man (rođen na današnji dan 1871. g.), brat mlađeg, ali književno značajnijeg Tomasa, najpoznatiji je po romanu Profesor Unrat, po kome je snimljen Pali anđeo sa Marlen Ditrih.

Lajoš Zilahi, mađarski pisac rođen u Rumuniji (na ovaj dan 1891. g.), a u umro u Novom Sadu, decenijama je bio čest stanar jugoslovenskih regala. Urbanizovana radnička klasa uživala je u njegovim melodramatičnim romanima koji su ga učinili najčitanijim mađarskim piscem dvadesetog vijeka.
 
Na danas nji dan 1868 rodjen je cuveni proleterski pisac Maksim Gorki.


Njegov životni put kao da je simbolično izražavao borbu radničke klase koja se iz mraka društvene i ekonomske potčinjenosti sve više uzdizala i postajala graditelj slobodne budućnosti čovečanstva.

-Foma Gordejev (1888),
-Troje (1900),
-Mati (1907),
-Ispovest (1908),
-Gradić Okurov (1909),
-Život Matveja Kožemjakina (1910),
-Život Artamonovih (1925)
-Život Klima Samgina (1926-1936)

Ja sam citala samo boldovanu knjigu, ali pre hiljadu godina, nicega s evise i ne secam, secam se samo da mi se dopala, ali zasto, ne znam.
 
Staljin je manipulisao Gorkim, pa je decenijama predstavljan kao jednodimenzionalan socrealistički pisac. Niko se nije mnogo udubljivao u njega.

Inače, na današnji dan se ubila Virdžinija Vulf, rođeni su Marijo Vargas Ljosa, Bohumil Hrabal i Branko Radičević, umrli su Dositej Obradović, Ežen Jonesko.

Ja nemam vremena, ali bilo bi lijepo da se napiše ponešto bar o nekima od njih.
 
Mario Vargas Ljosa



2006. године излази његов најпознатији љубавни роман Авантуре неваљале девојчице (Travesuras de la niña mala) који је постигао милионски тираж. Као и већина латиноамеричких писаца, активно се бавио политиком. Кандидовао се за председника Перуа 1990. године. Нека његова дела као што су Пантелеон и посетитељке (Pantaleón y las visitadoras) и Јарчева фешта (La Fiesta del Chivo), роман о диктатури генерала Рафаела Леонидаса Трухиља у Доминиканској републици, адаптирана су у филмове.

Марио Варгас Љоса је један од најзначајнијих и најутицајнијих савремених латиноамеричких књижевника који је увек и једино био веран само свом времену од револуционарних шездесетих према ултраконзервативном крају миленијума што се одражава у његовим делима.

Љосини познати цитати су: „Речи су дела... Преко писања можемо да променимо историју“[1] и „Писати романе је чин против побуне стварности, против Бога, против Божијих творевина“[2].


Meni on nekako ne lezi, ili nisam ozbiljno pokusavala da ga razumem.
Svi koje poznajem ( a i ne poznajem) ocharani su avanturama nevaljale devojcice, ali ja imam odbojnost prema knjizevnicima koji se obavezno kandiduju za predsednike;)
 
Ezen Jonesko

Utemeljivac ili osnivac, pronalazac teatra apsurda.
Mrtva je trka izmedju njega i Beketa.

Поред хумора и исмевања баналних ситуација, Јонескове драме дочаравају усамљеност и безначајност људске егзистенције.
 
Rayela:
Svi koje poznajem ( a i ne poznajem) ocharani su avanturama nevaljale devojcice, ali ja imam odbojnost prema knjizevnicima koji se obavezno kandiduju za predsednike
Kliknite za proširenje...
То је једини његов роман који ми се није свиђао, па сам га после двадесетак страница одложио. Међутим, изузетно су ми се свиђали Рај на другом ћошку (роман о животу Пола Гогена на Пацифику) и Дон Ригобертове бележнице, док су му остали романи које сам читао били солидни (Тетка Хулиа и пискарало, Рат за крај света, Похвала помајци) тако да је Љоса један од моји омиљенијих писаца.
Свиђа ми се и то што нема предрасуда па је био огорчен када је сазнао да је нека жена осуђена на више година затвора зато што је одржавала сексуалне односе са дечаком основцем, другом њеног сина. Каже да је требало да добије награду, а не казну.
 
Наутилус:
То је једини његов роман који ми се није свиђао, па сам га после двадесетак страница одложио. Међутим, изузетно су ми се свиђали Рај на другом ћошку (роман о животу Пола Гогена на Пацифику) и Дон Ригобертове бележнице, док су му остали романи које сам читао били солидни (Тетка Хулиа и пискарало, Рат за крај света, Похвала помајци) тако да је Љоса један од моји омиљенијих писаца.
Свиђа ми се и то што нема предрасуда па је био огорчен када је сазнао да је нека жена осуђена на више година затвора зато што је одржавала сексуалне односе са дечаком основцем, другом њеног сина. Каже да је требало да добије награду, а не казну.
Kliknite za proširenje...

A ja imam ovu Tetku Hulio i pojma nemam zasto nisam mogla da je citam.

A za seks decaka sa malo starijim devojcicama sam d'accord:D


Nego, si citao ti Maksima ( Gorkog)?
 
Bohumil Hrabal

Na danasnji dan bi napunio 100 godina.
Majstor radikalne retorike, proslavio se recenicom iz svog dela Casovi plesa za pocetnike i napredne u kojoj kaze:

Dobra knjiga ne sluzi zato da citaoca uspava nego da citalac u gacama skoci iz kreveta i pljusne dva , tri puta autora
Jirzi Mencel, proslavljeni ceski reziser snima cak i cetiri filma , mozda se neko seca filma Strogo kontrolisani vozovi za koje je dobio
i Oskara.
 
Čuveni srpski književnik i pripovedač Borisav Stanković rođen je na današnji dan 1876. godine u Vranju. Jedan je od naših najvećih pisaca, analitičara društvenih, političkih i psiholoških procesa u prelaznom vremenu iz 19. u 20 vek. Bora Stanković je opisao patrijahalni svet Vranja, raslojavanje i degeneraciju starih trgovačkih porodica. Likovima u njegovim delima celim bićem gospodare strast i dert, dovodeći ih u sukob sa patrijahalnim moralom sredine. Najpoznatija Stankovićeva dela su pripovetke Stari dani, drame Tašana i Koštana i roman Nečista krv.

1809 - Rođen Nikolaj Gogolj, ruski književnik (Soročinci, 31.3.1809 - Moskva, 4.3.1852)
1855 - Umrla Šarlota Bronte, engleska književnica (Tornton, 21.6.1816 - Hejvort, 31.3.1855)
 
sreda 9.04.2014
Umrla Svetlana Velmar-Janković
Izvor: B92 | Izvor: SANU/Laguna

Srpska akademija nauka i umetnosti sa žaljenjem obaveštava javnost u Srbiji da je preminula knjževnica Svetlana Velmar-Janković.


Akademik Svetlana Velmar Janković dala je izuzetni doprinos srpskoj i svetskoj književnosti i svojim delima obogatila je opus naše savremene književnosi i književne kritike.

Svetlana Velmar Janković rođena je u Beogradu, 1. februara 1933. godine. Diplomirala je na Filološkom fakultetu u Beogradu, Francuski jezik i književnost. Kao sekretar i urednik časopisa Književnost bila je i u uredništvu koje je vodio Eli Finci i u uredništvu koje je vodio Zoran Mišić. Dugo je godina uređivala, u Izdavačkom preduzeću Prosveta, edicije savremene jugoslovenske proze i esejistike. Osnovala je biblioteku Baština.

Objavila je romane: Ožiljak (1956, drugo, prerađeno izdanje 1999), Lagum (1990), Bezdno (1995), Nigdina (2000) i Vostanije (2004); eseje: Savremenici (1967), Ukletnici (1993), Izabranici (2005) i Srodnici (2013); sećanja: Prozraci (2003); zbirke pripovedaka: Dorćol (1981), Vračar (1994), Glasovi (1997), Knjiga za Marka (1998) i Očarane naočare: priče o Beogradu (2006); molitve: Svetilnik (1998); dramu Knez Mihailo (1994) i knjigu drama Žezlo (2001); monografiju Kapija Balkana: brzi vodič kroz prošlost Beograda (2011).

Nagrade: „Isidora Sekulić“, Andrićeva nagrada za knjigu priča Dorćol, „Meša Selimović“, „Đorđe Jovanović“, „Bora Stanković“, „Pera Todorović“, Nagrada Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu u 1992. godini, Ninova nagrada za roman godine za Bezdno (1995), Nagrada „Neven“, Nagrada Politikinog zabavnika, Nagrada „6. april“ za životno delo o Beogradu, Nagrada „Mišićev dukat“ i Nagrada „Stefan Mitrov Ljubiša“. Prevođena na engleski, francuski, nemački, španski, italijanski, grčki, bugarski i mađarski jezik.
 
Da, ja jutros videh na b92 da je ona umrila, ali ja nju ne poznajem, tek sam sada pokusala da nadjem neku informaciju i nasla sam je,
ali je ja i dalje nju ne poznajem i nemam namere da je upoznajem.
Meni je zao da juce niko nije niko nista napisao o Svetlani Jankovic Velmar, a pretpostavljam da je svako do nas ovde koji pisemo
barem jednu knjigu od nje procitao. Ja licno i 4-5, ali ako niko ne zeli da pise o njenim knjigama, ne zelim ni ja.
 
Rayela:
Da, ja jutros videh na b92 da je ona umrila, ali ja nju ne poznajem, tek sam sada pokusala da nadjem neku informaciju i nasla sam je,
ali je ja i dalje nju ne poznajem i nemam namere da je upoznajem.
Meni je zao da juce niko nije niko nista napisao o Svetlani Jankovic Velmar, a pretpostavljam da je svako do nas ovde koji pisemo
barem jednu knjigu od nje procitao. Ja licno i 4-5, ali ako niko ne zeli da pise o njenim knjigama, ne zelim ni ja.
Kliknite za proširenje...

Ajde piši. Ja bih, ali nisam joj čitao ni jednu knjigu. Sjećam se da sam nešto listao Lagum, ali ko zna zašto ga nisam pročitao.
 
quentin:
Ajde piši. Ja bih, ali nisam joj čitao ni jednu knjigu. Sjećam se da sam nešto listao Lagum, ali ko zna zašto ga nisam pročitao.
Kliknite za proširenje...
Pa nije sad da nisi jedini, barem ne na ovom forumu:D
Zato i necu da pisem, kao sto nikada i ne pisem na primer bas o ovom velikom nemackom knjizevniku ( Efi Brist) jer to sto bih ja pisala i o njemu,
Velmar -Jankovic ili Selenicu, to ipak ovde nikoga ne zanima, a mrzi me da vodim monologe.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Mapa indoevropskih jezika
Odgovora
9
Pregleda
325
Edmund
Edmund

Back
Top