Radovan Damjanović, istina ili zabluda

Slaven777:
Ja nisam upućen u noviju literaturu po tom pitanju, ali koliko znam postojale su dileme oko te reči i dosta validna mišljenja da se radi o romanizmu.
Kliknite za proširenje...

Stojan Novaković je napisao izuzetno zanimljiv rad na tu temu, Palanka-palanga-poluga-Brvenik (Godišnjica Nikole Čupića II, 1878).

Palanka1.JPG

Palanka2.JPG
 
Mrkalj:
Odlično. Ovde je očigledno došlo do metateze: početno *παλαιτσή daje παλαιστή.
Kliknite za proširenje...


Грч. пαλαίσιο, енг. frame = утврде су на својим зидинама имале ''оквире''- паласе (пушкарнице) – места из, са којих се осматрао предео-простор испред утврђења. Из њих су могли пуцати-гађати непријатеља из разних оружја, превенствено помоћу лука стрелама, што ову реч смешта у њену дубљу старост.
 
КРЦУН:
Грч. пαλαίσιο, енг. frame = утврде су на својим зидинама имале ''оквире''- паласе (пушкарнице) – места из, са којих се осматрао предео-простор испред утврђења. Из њих су могли пуцати-гађати непријатеља из разних оружја, превенствено помоћу лука стрелама, што ову реч смешта у њену дубљу старост.
Kliknite za proširenje...
Dublju starost nose materijal, oblik i način gradnje kao i svrha. Sumnjam da je prvobitno pored zašiljenog kolja bilo potrebno otvarati puškarnice.
 
Lesandar:
Dublju starost nose materijal, oblik i način gradnje kao i svrha. Sumnjam da je prvobitno pored zašiljenog kolja bilo potrebno otvarati puškarnice.
Kliknite za proširenje...

У доба римског освајања Британије, староседелачка племена су градила одбрамбена фортификована насеља (Stockade = паланке (палисади)) усправљајући дугачка зашиљена дебла. Унутар фортификација (утврђене паланке) имали су ''спратност'' самих одбрамбених дебала, где су у доњој зони правили такозване ''пушкарнице''. Кроз њих су могли пратити непријатеља али дејствовати из разних оружја. Овај начин изградње је трајао све док римске легије нису кренуле користити запаљиве материјале у сврху уништавања њихових палисада. Прешли су на изградњу утврђења од чвршћих материјала.

Stockade = паланачке (палисади) фортификације које су биле једноставне форме одбране војних логора или насеља, коришћене још од старих римских времена и раније.
 
Poslednja izmena:
Slaven777:
Prilično sam siguran da Radić nema apsolutno nikakve komplekse od Damjanovića, koji nije bio ni nešto baš uzoran student u svoje vreme.



I ja sumnjam, ali ništa što sam napisao nije bilo u kontekstu sekiranja bilo Radićevog, Damjanovićevog ili neke treće osobe. Tiče se prosto činjenice da kad staviš neku od desetak (ili celu hrpu) knjiga koje je Deretić postavio s leve strane i ove beleške koje ni ne pretenduju uopšte da liče na nešto naučno sa desne, dojam koji se ostavlja u komparaciji jeste da je Radovan srednjoškolski učenik koji je u svom životu malo šta pročitao i za vreme odmora između časova pisao tako neke stvari koje su mu padale na pamet, čisto da se malčice uveseli, ubije vreme i zaboravi na školu... :roll:
Kliknite za proširenje...

Књиге проф. Радована Дамјановића су оригинално дело, дакле само су његове, али подложне су критици као и све књиге.

Деретић је плагијатор, преписивач и да није Драгољуба Антића као редактора ''његових'' објављених књига тај посао не би био уопште уочен. Знам то због редакције комплетног превода Краљевства Словена од Мавра Орбинија. Једина добра ствар код његових (њихових књига) је та што када се сабере сва набројана библиографија, литература, источници види се да је посао око самих књига одлично одрађен. У њима је небројено извора, нових до сада ретко цитираних извора, само у два тома Срби и Руси има више од 5 хиљада источника.

Што се тиче Радивоја Радића, исти се не разликује јер нема нити једног свог оригиналног дела, већ су то све постојећа дела, фризирана дела на начин Радивоја Радића (разлика између њега и примерице Тибора Живковића је небо и земља).

Шта је то Радивој Радић написао ново, што већ одавно није написано!?

Да ли се његове поједине ''памфлетске'' писаније подводе под ''науку'' или су све то дела, као што си рекао за књиге проф. Дамјановића, да му књиге залазе у природу публицистике, и да се ни у чему не разликују!?

Што се тиче ''деловања'' обојице у времену њиховог студирања знам за ''дешавања'' из ''прве'' руке, али ово није место за писање о таквим стварима. Радивој је нешто и написао о Радовану, али авај још није ништа за Радивоја, остаје да чекамо.
 
КРЦУН:
Књиге проф. Радована Дамјановића су оригинално дело, дакле само су његове, али подложне су критици као и све књиге.

Деретић је плагијатор, преписивач и да није Драгољуба Антића као редактора ''његових'' објављених књига тај посао не би био уопште уочен. Знам то због редакције комплетног превода Краљевства Словена од Мавра Орбинија. Једина добра ствар код његових (њихових књига) је та што када се сабере сва набројана библиографија, литература, источници види се да је посао око самих књига одлично одрађен. У њима је небројено извора, нових до сада ретко цитираних извора, само у два тома Срби и Руси има више од 5 хиљада источника.

Што се тиче Радивоја Радића, исти се не разликује јер нема нити једног свог оригиналног дела, већ су то све постојећа дела, фризирана дела на начин Радивоја Радића (разлика између њега и примерице Тибора Живковића је небо и земља).

Шта је то Радивој Радић написао ново, што већ одавно није написано!?

Да ли се његове поједине ''памфлетске'' писаније подводе под ''науку'' или су све то дела, као што си рекао за књиге проф. Дамјановића, да му књиге залазе у природу публицистике, и да се ни у чему не разликују!?

Што се тиче ''деловања'' обојице у времену њиховог студирања знам за ''дешавања'' из ''прве'' руке, али ово није место за писање о таквим стварима. Радивој је нешто и написао о Радовану, али авај још није ништа за Радивоја, остаје да чекамо.
Kliknite za proširenje...

Ja sam poredio Deretića i Damjanovića; komparacija bi trebalo da bude jasna. Radovanove knjige su humor u pokušaju, a Jovonove nauka u pokušaju. Radića nisam uopšte pominjao, a ako želiš baš, evo ti primera kako izgleda jedna stranica njegovog naučnog dela:

Chinedoch.JPG


Neka pažljivo to pročita bilo ko ko smatra da je Radovan Damjanović u svoja dela ulagao ikakav ozbiljniji trud i rad, a pogotovo da je bog zna šta pročitao...

P. S. A na tvoje pitanje šta je napisao novo, pa baš ne tako davno se na forumu našao npr. njegov rad o Manojlu Stravoromanu.
 
Slaven777:
Ja sam poredio Deretića i Damjanovića; komparacija bi trebalo da bude jasna. Radovanove knjige su humor u pokušaju, a Jovonove nauka u pokušaju. Radića nisam uopšte pominjao, a ako želiš baš, evo ti primera kako izgleda jedna stranica njegovog naučnog dela:

Pogledajte prilog 639875

Neka pažljivo to pročita bilo ko ko smatra da je Radovan Damjanović u svoja dela ulagao ikakav ozbiljniji trud i rad, a pogotovo da je bog zna šta pročitao...

P. S. A na tvoje pitanje šta je napisao novo, pa baš ne tako davno se na forumu našao npr. njegov rad o Manojlu Stravoromanu.
Kliknite za proširenje...

P. Gautier Le dossier d’un haut fonctionnaire d’Alexis I, Manuel Straboromanos

Paul Gautier, Le dossier d'un haut fonctionnaire byzantin d'Alexis Ier Comnène, Manuel Straboromanos, Revue des études byzantines Année 1965 23 pp. 168-204.

https://www.persee.fr/doc/rebyz_0766-5598_1965_num_23_1_1347

Радивој Радић (преписивач), Зборник радова Византолошког института Научно дело, 1989, стр. 100

https://books.google.rs/books?id=Iw...l'histoire des rapports entre Byzance&f=false

Z5rlsn2.jpg
 
КРЦУН:
P. Gautier Le dossier d’un haut fonctionnaire d’Alexis I, Manuel Straboromanos

Paul Gautier, Le dossier d'un haut fonctionnaire byzantin d'Alexis Ier Comnène, Manuel Straboromanos, Revue des études byzantines Année 1965 23 pp. 168-204.

https://www.persee.fr/doc/rebyz_0766-5598_1965_num_23_1_1347

Радивој Радић (преписивач), Зборник радова Византолошког института Научно дело, 1989, стр. 100

https://books.google.rs/books?id=IwnTAAAAMAAJ&pg=PA100&dq=Manuel+Straboromanos,+Contribution+à+l'histoire+des+rapports+entre+Byzance&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwiFpN7ioZXnAhU74KYKHevBCrYQ6AEIKzAA#v=onepage&q=Manuel Straboromanos, Contribution à l'histoire des rapports entre Byzance&f=false

Z5rlsn2.jpg
Kliknite za proširenje...

Da li je Radićev članak plagijat, treba pretresti tako što se uporede oba članka.

No, da se vratimo na poentu, jer je ovo tema o Radovanu Damjanoviću. Njegov srpsko-srpski rečnik čak ni ne pretenduje da bude nekakvo naučno delo, niti da iko obraća pažnju na njega ili da iza sebe ostavi nekakve zaostavštine. U tom smislu sa rekao da je on, doslovno, mala beba za Jovana I. Deretića. Damjanović ne poznaje uopšte ni literaturu, pa čak se ni ne poziva pogrešno na nju, već literature uopšte nigde ni nema.
 
Slaven777:
Da li je Radićev članak plagijat, treba pretresti tako što se uporede oba članka.

No, da se vratimo na poentu, jer je ovo tema o Radovanu Damjanoviću. Njegov srpsko-srpski rečnik čak ni ne pretenduje da bude nekakvo naučno delo, niti da iko obraća pažnju na njega ili da iza sebe ostavi nekakve zaostavštine. U tom smislu sa rekao da je on, doslovno, mala beba za Jovana I. Deretića. Damjanović ne poznaje uopšte ni literaturu, pa čak se ni ne poziva pogrešno na nju, već literature uopšte nigde ni nema.
Kliknite za proširenje...

Немој да ми ''дописујеш'' речи које нисам написао. Ту нема ни говора о плагијату, већ о преписивачком раду. А то су две различите ствари. За ову прву би одмах био оптужен као рецимо Милојевић кога је оптужио Новаковић за плагијање, док Радивоја за преписивање неће нико ''оптужити''. Наравно јер су другачија времена, међутим ова нова ''времена'' и ветрови који дувају, постају опасна и за преписиваче.

Мени је лично довољно, али и многима, то поуздано знам, да је Радивој Радић обичан преписивач, и за твоју информацију, а навео си је да је то научно дело, да јесте научно дело али једног другог научника и аутора.

То што дела Дамјановића за тебе нису научна дела, код неких других ни не претендују да буду, већ они просто воле оно што он пише. Радован Дамјановић док је писао своје књиге уопште није размишао о њима као да ствара научна дела, професор просто воли да их пише, док неки воле да преписују, и то што препишу тамо нека бескичмена публика то зове научним делом.
 
Два савремена научника, један из Холандије, други из Немачке, дешифровала су запис нађен у Ашкалону помоћу језика савремених Словена.
То, по њима, даје могугућност да су Филистејци Ашкалона или Филистејци уопштено прото-словенско племе.

askelon.png





askalon 2.png


3.2. Interpretation

[L] *IUDI PADI PA WEDIMI
Liudi: Gsl. subst.: people; Bos. Люди―people; Cro. Ljudi―people; Mac. луѓе―people; Pol. Ludzie― people; Rus. Люди―people; Ser. Људи―people; Slo. Ljudja―people; Slov. Ľudia.―people; Cze. lidé― people; Ukr. Люди―people.
Padi: Gsl. verb in imp. tense: come!; Cro. Dođete―come; Mac. Oди―come; Slo. Pojdi―come; Rus. Поди― come; Ser. Дођи―come; Ukr. Піди―come.
Pa: Gsl. pre.: on, in, at; Bos. Po―in, on; Bul. По―in, on, at; Cro. Po―in, on; Lit. po―in, on, at; Pol. Po―in, on, at; Rus. По―in, on, at; Ser. По―in, on, at; Ukr. По―in, on.
Wedimi: Gsl. v. pres. tense, 2nd plur. pers.: we see; Mac. видиме―we see; Bul. ние виждаме―we see; Cro. Vidimo―we see; Rum. Vedem―we see; Rus. мы видим―we see; Ser. Видимо―we see; Slov. Vidimo―we see; Cze. Vidime―we see; Ukr. ми бачимо―we see.
*Possible lost letter on the right of the inscription.

3.3. Translation

From the above spelling 19 and its interpretation, the consequent translation of the inscription is: People come in, we see, or in loose translation: Come and see. Probably, the inscription was an invitation to the public to discover and/or to taste the content of the jar.




Цео рад
https://pdfs.semanticscholar.org/a0...DbyoCfEB9uL6rbsSccsBWkYgGPkgBkJhAmy-B7gfAV4Sc

укратко о Филистејцима
In contrast, the Septuagint uses the term allophuloi (ἀλλόφυλοι) instead of "Philistines", which means simply "other nations".
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Филистејци
 
Poslednja izmena:
ја сам као лаик то већ маркирао док сам читао библију. Тамо Бог каже свом изабраном народу да побију ове што се скупљају по луговима и режу божанства од дрвета. Да их истребе и чак прободу убијеним трудницама стомак, да неби неко случајно преостао. Оставити само невине девојчице које треба да задрже за себе и праве с њима децу. Тако је Бог, отац Исусов, наредио.
 
Сребрена:
Два савремена научника, један из Холандије, други из Немачке, дешифровала су запис нађен у Ашкалону помоћу језика савремених Словена.
То, по њима, даје могугућност да су Филистејци Ашкалона или Филистејци уопштено прото-словенско племе.

Pogledajte prilog 659338




Pogledajte prilog 659340

3.2. Interpretation

[L] *IUDI PADI PA WEDIMI
Liudi: Gsl. subst.: people; Bos. Люди―people; Cro. Ljudi―people; Mac. луѓе―people; Pol. Ludzie― people; Rus. Люди―people; Ser. Људи―people; Slo. Ljudja―people; Slov. Ľudia.―people; Cze. lidé― people; Ukr. Люди―people.
Padi: Gsl. verb in imp. tense: come!; Cro. Dođete―come; Mac. Oди―come; Slo. Pojdi―come; Rus. Поди― come; Ser. Дођи―come; Ukr. Піди―come.
Pa: Gsl. pre.: on, in, at; Bos. Po―in, on; Bul. По―in, on, at; Cro. Po―in, on; Lit. po―in, on, at; Pol. Po―in, on, at; Rus. По―in, on, at; Ser. По―in, on, at; Ukr. По―in, on.
Wedimi: Gsl. v. pres. tense, 2nd plur. pers.: we see; Mac. видиме―we see; Bul. ние виждаме―we see; Cro. Vidimo―we see; Rum. Vedem―we see; Rus. мы видим―we see; Ser. Видимо―we see; Slov. Vidimo―we see; Cze. Vidime―we see; Ukr. ми бачимо―we see.
*Possible lost letter on the right of the inscription.

3.3. Translation

From the above spelling 19 and its interpretation, the consequent translation of the inscription is: People come in, we see, or in loose translation: Come and see. Probably, the inscription was an invitation to the public to discover and/or to taste the content of the jar.




Цео рад
https://pdfs.semanticscholar.org/a0...DbyoCfEB9uL6rbsSccsBWkYgGPkgBkJhAmy-B7gfAV4Sc

укратко о Филистејцима
In contrast, the Septuagint uses the term allophuloi (ἀλλόφυλοι) instead of "Philistines", which means simply "other nations".
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Филистејци
Kliknite za proširenje...

DNA Begins to Unlock Secrets of the Ancient Philistines

A team of archaeologists and geneticists who have spent more than 30 years excavating the city retrieved, for the first time, genetic data from ten Ashkelon skeletons, from about 3,600 to 2,800 years old.

Their analysis suggests early Iron Age Philistines shared some genetic heritage with Mesolithic, or Stone Age, hunter-gatherers from Southern Europe. That contributes genetic evidence to the idea that people migrating eastward from the Mediterranean sailed to the shores of the Levant and helped contribute to the beginnings of the Philistines.

Извор: Nicholas St. Fleur, The New Jork Times, July 3, 2019.
cLqV5QO.png


https://www.nytimes.com/2019/07/03/science/philistines-dna-origins.html
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

leki1
Да ли су Вук Караџић и Радован Караџић рођаци ?
2 3
Odgovora
57
Pregleda
1.397
leki1
leki1
AleksaJ
Историјски стуб срама ..или ко је како урадио да Србија буде где је
2
Odgovora
45
Pregleda
629
Statler and Waldorf
Statler and Waldorf
PA8
  • Anketa Anketa
Da li Srbija treba da slavi Dan pobede 8. ili 9. maja?
2
Odgovora
38
Pregleda
1.003
Ateista1
A

Back
Top