Pravopis, pravopisne greške, jezičke nedoumice i pitanja

[jationmivioni]

Uva ili uveta?

Možda je već bilo ovakvo pitanje, ali ne mogu da idem unazad...

 

[.apsolut]

Uva ili uveta?

Možda je već bilo ovakvo pitanje, ali ne mogu da idem unazad...

Uvo (uva, uvu) i uho (uha, uhu).

 

[gost 246399]

Uva ili uveta?

Možda je već bilo ovakvo pitanje, ali ne mogu da idem unazad...

Правилно йе само "ухо", "уха" и "уху". "Х" се трѣба користити свуда гдѣ му йе корѣнски мѣсто, а не "В", "Й" или шта већ мѣсто њега.

 

[Фјодор]

Како знати да ли се ради о потенцијалу или о перфекту без употребе предлога?
На пример: Да сам устао раније, ишао бих на утакмицу.

Ово се може протумачити на два начина.
1. Неко ме пита зашто нисам био на утакмици прошле седмице а ја му одговорим: "Да сам устао раније, ишао бих на утакмицу." Значи прошло време.
2. Неко ме пита хоћу ли ићи на утакмицу вечерас а ја му одговорим: "Да сам устао раније, ишао бих на утакмицу." Ради се о будућем времену.

Наравно, могуће је предлозима (сад, тад, касније итд.) отклонити сваку сумњу око овог питања, али када се ради о преводу са српског језика на неки страни језик, не могу ни сам закључити о чему се ради, да ли је у питању прошло или будуће време.

Ако неко може да ми помогне, био бих му веома захвалан.

 

[gost 246399]

Како знати да ли се ради о потенцијалу или о перфекту без употребе предлога?
На пример: Да сам устао раније, ишао бих на утакмицу.

Ово се може протумачити на два начина.
1. Неко ме пита зашто нисам био на утакмици прошле седмице а ја му одговорим: "Да сам устао раније, ишао бих на утакмицу." Значи прошло време.
2. Неко ме пита хоћу ли ићи на утакмицу вечерас а ја му одговорим: "Да сам устао раније, ишао бих на утакмицу." Ради се о будућем времену.

Наравно, могуће је предлозима (сад, тад, касније итд.) отклонити сваку сумњу око овог питања, али када се ради о преводу са српског језика на неки страни језик, не могу ни сам закључити о чему се ради, да ли је у питању прошло или будуће време.

Ако неко може да ми помогне, био бих му веома захвалан.

У првом случайу трѣбаше рећи: "Да сам устао раније, био бих ишао на утакмицу."
И онда не би било никакве забуне.

 

[Nora Barnacle]

Правилно йе само "ухо", "уха" и "уху". "Х" се трѣба користити свуда гдѣ му йе корѣнски мѣсто, а не "В", "Й" или шта већ мѣсто њега.

Nije tačno (iako ne mogu sasvim da razumem kraj tvoje rečenice). I uvo je najnormalnija reč srpskog književnog jezika (izvor: Rečnik Matice Srpske).

Češka se iza uveta. - pravilno. (mislim da se to zove epenteza, ali nisam sasvim sigurna).

Dakle, uvo, nominativ množine: uši, ređe uva, a kolokvijalno (neknjiževni) i uveta. U pojedinim krajevima i ušesa.
Ali i uho, nominativ množine: uši, ređe uha.

 

[Фјодор]

У првом случайу трѣбаше рећи: "Да сам устао раније, био бих ишао на утакмицу."
И онда не би било никакве забуне.

А да, не знам како сам само заборавио на плускванперфекат. Поспаност чини своје.
Хвала Александре у сваком случају!

 

[gost 246399]

Nije tačno (iako ne mogu sasvim da razumem kraj tvoje rečenice). I uvo je najnormalnija reč srpskog književnog jezika (izvor: Rečnik Matice Srpske).

Češka se iza uveta. - pravilno. (mislim da se to zove epenteza, ali nisam sasvim sigurna).

Dakle, uvo, nominativ množine: uši, ređe uva, a kolokvijalno (neknjiževni) i uveta. U pojedinim krajevima i ušesa.
Ali i uho, nominativ množine: uši, ređe uha.

Сви облици са В мѣсто гласа Х су исквареност и не спадайу у прави србски йезик, па чак ни у данас важећи тршићки. Йер чак и Вук Караџић такозваним Бечким договором из 1850. године прихвати писати (и изговарати) Х тамо гдѣ му йе мѣсто корѣнски.
Морам се похвалити да се у мойем родном селу Х тако и говори од давнина, па имамо "муХа", "суХо", "уХо", "снаХа", "пастуХ", "Хлѣб", "Хлад", "дођоХ", "тиХ", "Храбар", "глуХ", "куХати", "гледаХу", "вељаХу"...
А не искварено, што йе иначе веома често у Србийи (иако неправилно): "муВа", "суВо", "снаЙа" (или чак "снаВа"), "пастуВ", "леб", "лад", "дођо", тий", "рабар", "глуВ", "куВати".
"Ш" у рѣчих "муШица", "оглуШити", "суШити", "уШи" могаше настати само засвођавањем (палатализацийом) од гласа "Х", а никако од "В".

Чак йе у мойем селу добро очувано Х и у наставку мѣстнога падежа множине (locativ) па имамо "о женаХ", "при кућаХ", "по улицаХ", "по ливадаХ", "по путеваХ"... Као што йе, уосталом у свих осталих словѣнских йезицих са падежима.

Рѣч "уши" потиче од старога именитељно-винитељнога падежа двойине, док йе облик "ушеса" изворни именитељни падеж множине у старийем србском. У оба случая и овдѣ Ш потиче од Х поступком засвођавања.
Исто тако йе и са облицима "очи" и "очеса".

"уВо" йе глупост и исквареност, правилна исто толико као и "леб", "лад", "снайа", "дошо", "са женУ", "о женаМА", "Я ћу да идем"... По народу се свакояке искварености могу чути, али их то не чини правилним. Ако не вѣруйеш, погледай мало по књигах йезик наших старих Немањића и Хребељановића.

 

[Vitez Koja]

Da li se u recenici ako postoji veznik pre tog veznika pise i zarez?
Na primer: Urtikarija je veoma cesta, ali je obicno blazeg stepena.
Da li je posle 'cesta' potreban zarez. Danas mi je profesorka vratila ispravljen diplomski i pre svakog veznik je stavila zarez. Koliko se secam iz osnovne skole posle veznika ne bi trebalo da ide zarez. Da li sam u pravu?

 

[Nora Barnacle]

@ Nevski

Ni to kako ti pišeš, ni jezik Nemanjića, ni Hrebeljanovića nisu moj maternji, niti srpski književni jezik 22. februara, 2012.

 

[Nora Barnacle]

Da li se u recenici ako postoji veznik pre tog veznika pise i zarez?
Na primer: Urtikarija je veoma cesta, ali je obicno blazeg stepena.
Da li je posle 'cesta' potreban zarez. Danas mi je profesorka vratila ispravljen diplomski i pre svakog veznik je stavila zarez. Koliko se secam iz osnovne skole posle veznika ne bi trebalo da ide zarez. Da li sam u pravu?

Ali je disjunktivni veznik, razdvaja dve (s)misaone celine. U redu je razdvajati ih pauzom u govoru, a zarezom u pisanju, ali nije neophodno - stvar je stila.
U slučaju diplomskog, uradila bih kako se traži.

 

[Bambina]

Slazem se sa Norom.

 

[Vitez Koja]

Znaci zarez moze a i ne mora da se stavi. Samo da napomenem nije u pitanju samo veznik 'ali' vec i 'ili', 'dok' ,'ni' i jos neki.

 

[Nora Barnacle]

Znaci zarez moze a i ne mora da se stavi. Samo da napomenem nije u pitanju samo veznik 'ali' vec i 'ili', 'dok' ,'ni' i jos neki.

Nije baš da ne mora. Kad su u pitanju zavisne rečenice (kao tvoja prva, gde bi pred a valjalo napisati zarez), valjalo bi da se pišu - mnogo je teže da opravdaš nepisanje, nego da napišeš. Postoje stilske figure u kojima se zarez namerno izostavlja nakon nekih veznika koje si naveo, ali to je, rekoh ti, stilistika.
Ako je dok dopusnog značenja (u smislu: iako, premda...), onda je bolje razdvojiti zarezom.
Vodi računa, zarez može mnogo da utiče i na smisao, ne samo na lepotu izraza. Ako nisi siguran, a profesor ti nije označio sve greške, možda ne bi bilo loše da daš nekome da ti to pogleda pre nego što predaš.

 

[Фјодор]

Znaci zarez moze a i ne mora da se stavi. Samo da napomenem nije u pitanju samo veznik 'ali' vec i 'ili', 'dok' ,'ni' i jos neki.

Зависи који су везници у питању.
Испред раставних везника а, али, него, но, већ и сл. се пише запета, а испред саставних и, па, те, ни, нити и сл. се не пише осим у неким појединим случајевима (али то је реткост).

 

[gost 246399]

@ Nevski

Ni to kako ti pišeš, ni jezik Nemanjića, ni Hrebeljanovića nisu moj maternji, niti srpski književni jezik 22. februara, 2012.

Я говорим правим србским йезиком. И за разлику од тебе и осталих обожавалаца бечке наказе зване "срПски йезик" знам све падеже, и не избѣгавам слово Х већ га користим свуда гдѣ му йе мѣсто. То што ти називаш "књижевним" йе само тршићко нарѣчйе, искварено као што су мање више и сва друга.

И заборавих да речем, ни ваша тршићка наказа нѣйе мой матерњи йезик.

 

[Nora Barnacle]

Я говорим правим србским йезиком. И за разлику од тебе и осталих обожавалаца бечке наказе зване "срПски йезик" знам све падеже, и не избѣгавам слово Х већ га користим свуда гдѣ му йе мѣсто. То што ти називаш "књижевним" йе само тршићко нарѣчйе, искварено као што су мање више и сва друга.

И заборавих да речем, ни ваша тршићка наказа нѣйе мой матерњи йезик.

Odajem svako poštovanje tvojoj majci koja te je naučila tom jeziku. Ne ulazim u to zašto je to radila, kako i da li je trebalo. Poštujem tvoj jezik, kao i sve druge: manjinske, većinske, savremene, govorne, negovorne, od esperanta do svahilija.

Moj maternji jezik je srpski. Na tom jeziku je, najpre, zapisano u raznim nekim knjigama da sam se rodila. Na tom jeziku su mi čitali bajke i pesmice, opismenila sam se na tom jeziku i na istom tom jeziku ubiram plodove (kakve - takve) svog opismenjavanja. Ne žalim se, a verujem da je i tebi s tvojim jezikom lepo (makar u glavi). I, ne mislim da je tvoj jezik nakaza, kao, uostalom, ni jedan drugi.

U srpskom jeziku je stvar izbora da li ćeš reći uho ili uvo. I postavljač pitanja je, rekla bih, mislio na srpski jezik, iako to nije napisao.

 

[Фјодор]

Я говорим правим србским йезиком. И за разлику од тебе и осталих обожавалаца бечке наказе зване "срПски йезик" знам све падеже, и не избѣгавам слово Х већ га користим свуда гдѣ му йе мѣсто. То што ти називаш "књижевним" йе само тршићко нарѣчйе, искварено као што су мање више и сва друга.

И заборавих да речем, ни ваша тршићка наказа нѣйе мой матерњи йезик.

Слажем се са тобом када је у питању Вукоа реформа језика, ни мени се не свиђа, али ипак мислим да је Нора у праву.

 

[Фјодор]

Ево паде ми нешто на памет па рек'о можда ми неко може објаснити.

Видим себе. - Видим се.
Видим тебе. - Видим те.
Видим њега. - Видим га.
Видим њу. Видим је.
Видим њих. - Видим их.

Да ли је исправно рећи "видим је, слушам је" и сл. или је исправно "видим ју, слушам ју..."?
Много чешће чујем овај први облик, али опет ми је логичније да је скраћено ""њу"="ју" а не "је".
Шта је исправно?

 

[gost 246399]

Ево паде ми нешто на памет па рек'о можда ми неко може објаснити.

Видим себе. - Видим се.
Видим тебе. - Видим те.
Видим њега. - Видим га.
Видим њу. Видим је.
Видим њих. - Видим их.

Да ли је исправно рећи "видим је, слушам је" и сл. или је исправно "видим ју, слушам ју..."?
Много чешће чујем овај први облик, али опет ми је логичније да је скраћено ""њу"="ју" а не "је".
Шта је исправно?

"Йу" йе старийи облик, колико я знам, а "йе" йе новийи, значи искваренийи. Значи да йе правилнийе користити први неголи други. Али су у "књижевном" йезику дозвољена оба.

И йош нешто: постойе и краћи облици и у множини:
"Видим вас" - "Видим ве"
"Видим нас" - "Видим не" (са другачийим нагласком од одрѣчне рѣчце).

Први користи више од пола Србийе (и пола Црне Горе), други нешто мање од пола, и оба су врло стара. Али су забрањени у "књижевном" (односно тршићком) йезику, йер их тамо немаше. По начелу Вука да "што нѣйе тршићко нѣйе срПско".

 

[Фјодор]

Углавном, уистину, уопште, уочи... Па који је резон да се у ствари, у праву, у реду итд. пише одвојено?
Али опет, логичније ми је писати у криву него укриву па из тога следи да се пише у праву а не управу.
Хиљаду пута сам се запитао како се пишу ови изрази (у + именица) и никако се не могу одлучити да ли се пише заједно или одвојено или нема неког одређеног правила.
Да ли неко има речник, правопис или било шта где је објашњено писање оваквих израза? Био бих му веома захвалан.

 

[Бездомни]

Јесу ли ови изрази, плеоназми?

`па онда`
`али ипак`
`пада киша`
`гори ватра`

Чини ми се да јесу, али волио бих да неко то, или потврди или оповргне.

 

[Фјодор]

Јесу ли ови изрази, плеоназми?

`па онда`
`али ипак`
`пада киша`
`гори ватра`

Чини ми се да јесу, али волио бих да неко то, или потврди или оповргне.

Како другачије рећи него "пада киша"? Израз "киши" ми је некако смешан, никада га не употребљавам (чак не знам ни да ли је прихватљив). Исто тако и "гори ватра", мислим да је исправан.

А за изразе "па онда" и "али ипак" нисам сигуран, мада их ја често употребљавам када желим да нагласим радњу.
Отишао је у Француску када је имао десет година али није заборавио матерњи језик.
Отишао је у Француску када је имао десет година али ипак није заборавио матерњи језик.

 

[Бездомни]

Да, али ријеч киша већ подразумијева падање, као што ватра подразумијева горење. Глагол кишити је, вјерујем, исправан.

Отишао је у Француску када је имао десет година, али није заборавио матерњи језик.
Отишао је у Француску када је имао десет година, али није, ипак, заборавио матерњи језик.

Схватам то ради наглашавања, али тако бисмо могли рећи и `мала бубица`, ради наглашавања, а то је школски примјер плеоназма.

 

[Фјодор]

Да, али ријеч киша већ подразумијева падање, као што ватра подразумијева горење. Глагол кишити је, вјерујем, исправан.

Ниси дошао на посао јер је падала киша и пита те шеф зашто ниси дошао.
Хоћеш ли рећи "Киша!" или "Падала је киша."?

Знам да киша подразумева падање али опет је неизбежно у неким случајевима то и рећи.
Мислим да је исправно "пада киша" али нисам сигуран. Сигурно ће ти/нам ускоро неко стручнији објаснити.