Nevski, to što pitaš je ispričana priča. Vidiš i sam da su izuzeci koje navodiš geografski pojmovi. "Srpski" prosto nije ni približno isti slučaj u jeziku kao "hrvatski".
Како нѣйе Бастияни? Йел постойе мање врѣдни више и врѣдни йезици и придѣви? Србско име се глупими правили мора мѣњати а хрватско не смѣ? Молим те обясни ми и просвѣтли ме зашто? И зашто се њими не смѣ такође мѣњати и кварити име главнога града найвеће свѣтске силе (додуше будуће на залазку)?
Зашто упорно избѣгаваш одговорити на ово питање? Постављах га много пут на овом разговаралишти, али ни ти ни други обожаваоци злонамѣрнога простака из Тршића и његових штеточинских правил то вас дан избѣгавайу образложити.
Одговор се наравно зна. Йер немате никаква одговора. Немате оправдање за такво лудило и унаказивање србскога йезика.
"Bez tebe" tek nema veze sa ovom situacijom jer se jednačenje ne zapisuje ako su u pitanju odvojene reči. To bi izazvalo mnoge probleme, npr. "bes tvoga oca" se ne bi znalo da li otac odsutan ili je pobesneo.
Хвала Богу да и ти признайеш да йе правило о йедначењу по звучности штетно и безсмислено. Макар само у овом случайи.
Da skrenemo pažnju da su i drugi etnonimi prošli slično kao i Srbi. Šta bi mogli da kažu Pelazgi, pošto pridev glasi pelaški? Ili Mleci? Ša da rade Sijuksi, da se žale SANU? Skoro svaki drugi narod je u srPskom jeziku u pridevu promenio slovo od originalnog imena, pa šta s tim? Francuzi - francuski, Englezi, Iračani, Česi i Slovaci, Islanđani, Maltežani, Vikinzi. Kinezi, onoliki narod, valjda bi mogli da izdejstvuju da govorimo za njihov jezik da je kineZki?
Нийедан од ових примѣра нема везе са правилом о йедначењи сугласников по звучности, а ми о том овдѣ говоримо. У примѣру "Викинзи" се ради о засвођавањи (койи се на srPskom зове страном рѣчйу "palatalizacija"), што йе прасловѣнска гласовна промѣна у правом смислу рѣчи. Напомињем да такозвано "йедначење сугласников по звучности" и нѣйе гласовна промѣна у правом смислу рѣчи, йер се ту ради само о отежаном разазнавањи првога сугласника од себи одговарайућега када йе наредни другачийе звучности, што нема никакве везе са гласовном промѣном. То йе само обична исквареност.
У неких од осталих се ради о стапањи двайу сугласника разликуйућих се само по звучности (франзузски -> француски). И уз то ови "З"-ови нѣсу дѣо корѣна рѣчи. У примѣрах "Ирачани" и "Исланђани" се ради о йотовањи.
Nikako ne razumem otkud ta ideja da pridev srpski treba da ima poseban tretman u odnosu na sve ostale.
Не трѣба имати различито опхођење од осталих, сви трѣбайу имати исто, а то йе да се правилом йедначења по звучности не квари корѣн рѣчи, као што йе већ примѣр са рѣчйу "ВашинГТон", коя има очигледно другачийи "tretman" и гдѣ йе забрањена примѣна наведенога правила. И као што йе забрањено кварење хрватскога имена гласовном промѣном (односно стапањем гласова Т" и "С" у "Ц", како се иначе и говори).
Вѣруйем да йе одлука пойединих йезикословаца да то забране
тихо признање да йе наведено правило штетно, и да тиме покушаше
спасити што се спасити може, да се наказними правили не срамотимо прѣд свѣтом, када се већ штета њими нанета тежко може исправити у потпуности.
)
