Postoji li uopšte ikavica?

[Meliot]

Мислиш да су били неми до стандардизације језика?

Ne verujem, i znam da nisu. Raspravljali smo to na temi Istorija Bugara. Nego bih voleo Nenad da se otvori pa da čujemo tu bugarsku epsku tradiciju na narodnom bugarskom jeziku.

 

[ИгарЈ]

Ne verujem, i znam da nisu. Raspravljali smo to na temi Istorija Bugara. Nego bih voleo Nenad da se otvori pa da čujemo tu bugarsku epsku tradiciju na narodnom bugarskom jeziku.

Зашто мислиш да су морали имати епску традицију?

 

[Meliot]

Зашто мислиш да су морали имати епску традицију?

Što ne bi imali?

 

[Meliot]

Није баш тако. То је слободно тумачење. Неко је јат који стоји у повељи Кулина Бана превео на јекавицу. У оригиналу стоје ознаке за јат, а ми не знамо да ли га је аутор повеље изговарао као И или ЈЕ јер немамо звучни запис.

Pogledajte prilog 1358762

У неким босанским средњевековним повељама је писана ознака за јат као што је случај са повељом Кулина Бана. С друге стране у некима није коришћена ознака за јат и у њима се види који је био изговор (пише И или ИЕ). У тим другима има највише икавице, али се јављала спорадично и јекавица.

@АнаиванГорд

Da li ova povelja postoji u originalu ili u prepisu?

 

[ИгарЈ]

Što ne bi imali?

Што не би имали јодловање и сумо рвање?
Не знам ни да су сви Срби имали епско песништво, камоли још и Бугари.

 

[Krishna]

Da li ova povelja postoji u originalu ili u prepisu?

Мсм да је то што сам поставио препис оригинала. Та повеља је старија од повеље Прибислава Похвалића. У старијим средњовековним босанским повељама је писан знак за јат, а у млађим И или ИЕ па је у тим јасно шта су икавизми а шта јекавизми.

Ово је занимљиво. Писмо које је 1648. године упутио митрополит Епифаније Стефановић у своје име и име калуђера манастира Крке у Далмацији папи Иноћентију X написано икавицом и ћирилицом.

@bernardo @ИгарЈ

 

[ИгарЈ]

Ako nemaš šta da kriješ ti izbaci ako imaš to što tražim.

Избаци ти макар један хаику на средњовековном српском и докажи да је језик постојао, ако немаш шта крити.

 

[Meliot]

Избаци ти макар један хаику на средњовековном српском и докажи да је језик постојао.

Pa ima dovoljno srednjevekovnih povelja na staroslovenskom jeziku srpske redakcije, nema potrebe dokazivati postojanje srpskog jezika. To je bar jasno.

 

[Nenad1331]

Pa ima dovoljno srednjevekovnih povelja na staroslovenskom jeziku srpske redakcije, nema potrebe dokazivati postojanje srpskog jezika. To je bar jasno.

Ne znam koja ti je poenta ali epska poezija na narodnom bugarskom jeziku postoji, a najčešći junaci su Momčilo vojvoda, Krali Marko, Hitar Petar, Nasradin Hodža.

Чуй ме, чуй ме, брате, крали Марко,
защо Шарка невесело яздиш,
бойно копйе положито носиш
и у нищо весело не гледаш,
и що имаш голема неволя,
що ти, братко, на душа тегнее?
А Марко ву потио говори:
- Чуй ме, чуй ме, моя мила сестро,
що ме питаш, сестро, че ти кажем,
срамота е, нема да те лажем.
Еве става девет годин време,
как си водим Елена невеста,
нема, сестро, рожба да ми роди,
нито мъжка, сестро, нито женска.
Язе сакам нея да напуснем,
да напуснем, друга да си земем,
та ега ми рожбица сдобие,
ели мъжко, сестро, ели женско.

 

[ИгарЈ]

Pa ima dovoljno srednjevekovnih povelja na staroslovenskom jeziku srpske redakcije, nema potrebe dokazivati postojanje srpskog jezika. To je bar jasno.

Има и "довољно" средњовековних писаних споменика на бугарској редакцији, али чини ми се да их ниси тражио и читао.

 

[Meliot]

Има и "довољно" средњовековних писаних споменика на бугарској редакцији, али чини ми се да их ниси тражио и читао.

Mene narodna epska tradicija Bugara zanima. Znam da postoji. @хан Ацо može da potvrdi.

 

[Nenad1331]

Ako nemaš šta da kriješ ti izbaci ako imaš to što tražim.

Шета Марко низ Солуна града,
ни купуе Марко, ни продава,
турил раци на свилни джепови.
Догледа го туркинка девойка,
го догледа от високи сарай,
на Марка му лепо говореше:
- Айде, Марко, младо потурчи се!
Да ти турим това турско име,
турско име, Марко, Асан ага.
Я Марко й тихо говореше:
- Айде, млада желна, покърсти се,
да ти турим това лепо име,
лепо име левент Ангелина.
Па се она млада покърстила.
Заман било, вече поминало,
е отнесе на жетва да жние.
До пладнина жнала и пеяла,
от пладнина жнала и плакала.
Марко седи под бела чадора
Марко ли й тихо говореше:
- Та що жниеш и млада си плачеш?
Харно си бе на турската вера.
Турската вера големи рахат,
каурската вера големи замет.
Я Марко й нези говореше:
- Варай, варай, млада Ангелино!
Я не те доведо жетва да жниеш.
Те доведо да те дочимусам
дали си милуеш каурската вера.

 

[Meliot]

Ne znam koja ti je poenta ali epska poezija na narodnom bugarskom jeziku postoji, a najčešći junaci su Momčilo vojvoda, Krali Marko, Hitar Petar, Nasradin Hodža.

Ima i drugih junaka bugarske narodne poezije.

 

[Meliot]

I tebi ovo bugarka epska tradicija? @Nenad1331

Шета Марко низ Солуна града,
ни купуе Марко, ни продава,
турил раци на свилни джепови.
Догледа го туркинка девойка,
го догледа от високи сарай,
на Марка му лепо говореше:
- Айде, Марко, младо потурчи се!
Да ти турим това турско име,
турско име, Марко, Асан ага.
Я Марко й тихо говореше:
- Айде, млада желна, покърсти се,
да ти турим това лепо име,
лепо име левент Ангелина.
Па се она млада покърстила.
Заман било, вече поминало,
е отнесе на жетва да жние.
До пладнина жнала и пеяла,
от пладнина жнала и плакала.
Марко седи под бела чадора
Марко ли й тихо говореше:
- Та що жниеш и млада си плачеш?
Харно си бе на турската вера.
Турската вера големи рахат,
каурската вера големи замет.
Я Марко й нези говореше:
- Варай, варай, млада Ангелино!
Я не те доведо жетва да жниеш.
Те доведо да те дочимусам
дали си милуеш каурската вера.

 

[Krishna]

Срби из Трибња су икавци, што џе види на видеу идпод https://sr.wikipedia.org/wiki/Трибањ

@Meliot @ИгарЈ @Q. in perpetuum hibernum @guslar1389

 

[Nenad1331]

I tebi ovo bugarka epska tradicija? @Nenad1331

Шета Марко низ Солуна града,
ни купуе Марко, ни продава,
турил раци на свилни джепови

Šta? Sad smo u procesu negiranja, prvo tvrdiš da nema, pa onda kao znaš da ima, odluči se.

Не плаши се Филови войскаре,
не плаши се Филово юначство,
не плаши се змея шестокрила,
Филипова верна побратима.
Нека знайе и старо, и младо,
нека знайе Марка от Прилепа,
нека знайе Марка Бугарина,
от' йе Марко самодивско чедо.
Седнал Марко с майка да вечеря,
да вечеря с нег'во първо любе,
да вечеря с нег'во мило дете,
мило дете, малечки Огнянча.

 

[ИгарЈ]

Mene narodna epska tradicija Bugara zanima. Znam da postoji. @хан Ацо može da potvrdi.

Мени смешно што скрећеш сопствену тему хД

 

[Nenad1331]

Ей та тебе, Марко, мили сине!
Че ти одиш, сине, по юнашство,
та са бориш с турци-яничаре,
та не знаеш тука какво става -
тук минаха турци-яничаре,
та превзеха Блъгарската земя,
се юнаци ключове дадоха
и предават Блъгарската земя,
и теб дират да предадеш ключовете
и да предадеш Прилепа града.
Като зачу Марко старата си майка,
той нахлупи калпак до йочите,
назад върна Шарка добра коня,
та йотива вов Косово поле,
да се бие с турци-яничаре.
Ка връвеше Марко край река Ситница,
стигнала го милата му майка,
йотдалеч вика милата му майка:
- Ей та тебе, Марко, мили сине!
Я са запри, Марко, мили сине!
Та на живот, мама, да се йопростиме,
че Бог знае дали ще са върнеш.
Марко са назад не йобръща
а връвеше край река Ситница,
изкачи са в Качаникско клисуре,
тамо срещна трима турци,
трима турци, трима яничаре.
А Марко им турски йотговаря:
- Ей ви вазе, трима турци,
трима турци, трима яничаре!
Ако Бог йе рекал, къде йотивате!
Трима турци Марку йотговарят:
- Ей та тебе, незнайна гидийо!
Ние превзимаме Блъгарската земя,
се юнаци ключове предадоха
и предават Блъгарската земя,
саде нема Марко от Прилепа,
саде нема ключове да предаде,
да предаде и Прилепа града.

 

[Пилипенда]

Избаци ти макар један хаику на средњовековном српском и докажи да је језик постојао, ако немаш шта крити.

Како ли се то изговарало ономад, хаику, хаијку или хаеку?

 

[Meliot]

Мени смешно што скрећеш сопствену тему хД

Neka naprave moderatori novu temu o bugarskoj epskoj tradiciji.

 

[Meliot]

To što je napisana bugarskom ćirilicom ne znači da je u pitanju bugarski jezik.

 

[Meliot]

To što je napisana bugatskom ćirilicom ne zbači da je bugarski jez

Срби из Трибња су икавци, што џе види на видеу идпод https://sr.wikipedia.org/wiki/Трибањ

@Meliot @ИгарЈ @Q. in perpetuum hibernum @guslar1389

Već sam ti rekao, možda su navukli od ovih katolika a oni od fratara. Ima li u originalu neka povelja na ikavskom?

 

[Nenad1331]

Neka naprave moderatori novu temu o bugarskoj epskoj tradiciji.

Nije neophodno. Nisi mi ni rekao zašto te zanima ima li epska poezija na bugarskom.

To što je napisana bugarskom ćirilicom ne znači da je u pitanju bugarski jezik.

To su pesme iz Kosturskog kraja u današnjoj Grčkoj. Koji se slovenski jezik tamo govori, da nije poljski ili ukrajinski?

 

[Meliot]

Nisi mi ni rekao zašto te zanima ima li epska poezija na bugarskom.

Pa da vidimo na osnovu kod narodnog jezika je nastao savremeni bugarski jezik.

To su pesme iz Kosturskog kraja u današnjoj Grčkoj. Koji se slovenski jezik tamo govori, da nije poljski ili ukrajinski?

Makedonski.

 

[Барышников]

Srbi Ekavci ne govore tako. Samo Bugari kažu NESAM. U Beogradu se oduvek govorila ekavica ali niko nije govorio nesam, takođe ni u Nišu niko ne govori Nesam, izuzev možda doseljenika iz Pirota i Dimitrovgrada na Durlanu.

nesi pričal sa vranjanci?
il sa nišlije?
nesi, videm ja!

https://www.rts.rs/lat/vesti/smatra...m-vuka-karadzica-i-gde-jos-grese-pismeni.html

PETAK, 03.07.2020, 06:00 -> 12:16
IZVOR:RTS
AUTOR:ALEKSANDAR PETROVIĆ

Nesam znao da idem putom Vuka Karadžića i gde još greše pismeni​

Od vremena Vuka Karadžića do danas izgradio se moderan književni jezik. Ali da li je Vuk i danas uzor kako treba pisati?

NESAM. „Nesam školovala: Pogledajte kako danas izgleda Dželjana, ima 15 godina, a ide u 7. razred zbog virusa?!“, naslov je na jednom portalu.
U vesti je ironično prikazana Romkinja kako ne zna dobro srpski. A šta ako ni mi ne znamo?!?
Pošto se nijesam kaže kod ijekavaca, a nisam kod ikavaca, nesam je kod ekavaca. Tako bi bar trebalo da bude.
Vuk Karadžić je to pokušao da uvede, da ispravi, ali se žalio da se „podsmijevaju onima koji tako govore, ali svatko ko posao ovaj razumije mora priznati da je ovome narječju (ekavskom) pravilnije i priličnije nesam nego nisam…“
Nekada su se neškolovani podsmevali školovanima, dok je danas obrnuto. A ni jedni ni drugi nisu bili baš u pravu.
PUTOM. „Idemo težim putem u Srbiji“, mogli smo pročitati ne baš optimističku izjavu na jednom portalu.
U Srpskom rječniku, Vuk dao je primer „Stoji pod putom“ (doduše ne isključuje ni instrumental putem).
A šta je u pitanju? Prilikom određivanja nastavka za instrumental jednine imenica muškog roda, važno je znati koji je finalni suglasnik osnove.
Ako se osnova završava na meki suglasnik – lj, nj, j, š, ž, č, dž, ć ili đ, nastavak će biti -em: brojem, konjem, kraljem, nožem.
Nastavak -em će ponekad biti i kod imenica koje se završavaju na -ar ili -c: kritičarem (može i kritičarom), ocem.
Ako se osnova završava na tvrdi suglasnik, nastavak će biti -om. T je tvrdi suglasnik, pa stoga imamo: prutom, plutom, skutom, trutom. Zato bi trebalo i putom, ali…
Danas je pravilno i putom i putem. Ipak, oblik putem, iako u osnovi pogrešan, danas je uobičajen, a pravilan putom nam deluje neobično ili hrvatski.
U gramatici je kao u životu: idemo težim putem u Srbiji.
PAROPLOV. Sigurno je većina vas čula za Ustanovu kulture Gradske opštine Stari grad „Parobrod“ u Beogradu, u Kapetan Mišinoj ulici 6a. A šta mislite, da li se mogla zvati „Paroplov“?
Naime, kada su i Srbi počeli da se voze brodom čiji se motor pokretao parom, nazvali smo ga parAbrod (para+brod), što je kalk (prevedena reč) od nemačke Dampfschiff, ali reč je najdirektnije prevedena.
Vuk to nije prihvatio, dve reči povezane bez ikakvih jezičkih kriterijuma, te je predložio svoje rešenje: parOplov (plovidba pomoću pare).
Vukovo rešenje nije imalo širu upotrebu, preuzet je samo spojni vokal „o“ za prvobitni oblik (parAbrod) koji je preoblikovan u parObrod.
Kasnije smo takvih kalkova imali u izobilju: nadmoć, pravopis, brodolom, medeni mesec, zadnja misao, državni udar.
Neki od kalkova su uspeli i kao takvi bogate jezik, dok ima i onih kao parAbrod iz Vukovog vremena koji kao bukvalni prevod deluju kao strano telo u našem jeziku.
Danas više nemamo ni bukvalne prevode, već reči pozajmljene iz engleskog, kao što su mobing, diler ili daunloudovati. Da se parobrod danas pojavio, sigurno bi bio dampfšif ili stimšip.
DOGODIO SE NAROD. Kod Vuka smo mogli pronaći i ovakve konstrukcije: „Ako se prilika dogodi, molim vas da…“
Ili: „Kuriri se ne šalju svake neđelje, nego samo kad se dogodi posao za nji.“
Posle smo glagol dogoditi se povezivali sa dinamičkim pojavama: požar, sudar…
A onda… „Milun Zogović: Dogodio se narod, svi na jednu opozicionu listu“, u Crnoj Gori je sve napetije. Nego kako se to dogodio narod? Pa imenica narod nema dinamički karakter.
„Dogodio se narod“ je izraz književnika Milovana Vitezovića izrečen 1989, kasnije se kontruiše sintagma događanje naroda, a varijante su dogodila se demokratija i „Kako se dogodio vođa“ (naslov knjige Slavoljuba Đukića).
A Andrić je ovako pisao: „Otkako se svet rađa i ženi, nije bilo ovakvog tela s ovakvim hodom i pogledom. Ono se nije rodilo i izraslo u vezi sa svim onim što ga okružuje. Ono se dogodilo.“
Ponekad se Vuku vraćamo.