Da li je proboj Solunskog fronta doveo do sloma Centralnih sila?

Staljin je u zapadnoj istoriografiji dosta kritikovan zbog toga: usporen je prodor u Rajh a Bugarska je bila potpuno sa strane, jedino je ishod borbi u Mađarskoj bio relevantan za opstanak Hitlerovog Rajha, zato su se Nemci tamo tako ogorčeno borili: Bugarsku su pustili da im sama isklizne iz ruku - zar bi se onako galantno sami povukli da je držanje Bugarske bilo kritično za opstanak Trećeg Rajha?
Ma samo sam rekao da bi možda samo usporilo prodor Sovjeta ka Berlinu, inače držanje Bugarske nikako ni na koji način ne bi moglo da utiče na ishod Drugog svetskog rata.
 
Војни кругови Централних сила су то краја рата били за то да се рат настави по сваку цену, док су политички пресудили да је доста и да немају шансе после уласка Американаца у рат, заустављања велике немачке офанзиве у Француској лета 1918 године и пробоја Солунског фронта касније, нису се надали тешким условима победника који су уследили али су морали пристати.
 
Војни кругови Централних сила су то краја рата били за то да се рат настави по сваку цену, док су политички пресудили да је доста и да немају шансе после уласка Американаца у рат, заустављања велике немачке офанзиве у Француској лета 1918 године и пробоја Солунског фронта касније, нису се надали тешким условима победника који су уследили али су морали пристати.
Mislim da je proboj Solunskog i Italijanskog fronta doveo do kolapsa Centralnih sila. Stabilan Zapadni front nije mogao dovesti do toga da se Nemačkoj nametnu oni uslovi iz Versajskog sporazuma. Da nije bilo proboja sa juga uslovi za Centralne sile bi bili drugačiji, a možda bi čak i opstala Austrougarska. Ali je svakako ulazak Amerikanaca ubrzao završetak Velikog rata.
 
Poslednja izmena:
Jaka teza, rat na zapadu je bio gotov to su Nemci znali, jer godinama ne moze proboj, a i takav je bio rat da tesko moze i doci do njega. Zato bi onaj za vise ljudima i materijala izaso ko pobednik.
рат није био готов јер савезници нијесу ни једну стопу њемачке територије узели
рат је завршен примирјем, па тек онда су неки људи у Њемачкој дигли руке од рата који се више није могао добити

њемачка офанзива 1918. замало није избацила савезнике из рата али Њемци нијесу имали логистику да то ураде
 
Mislim da je proboj Solunskog i Italijanskog fronta doveo do kolapsa Centralnih sila. Stabilan Zapadni front nije mogao dovesti do toga da se Nemačkoj nametnu oni uslovi iz Versajskog sporazuma. Da nije bilo proboja sa juga uslovi za Centralne sile bi bili drugačiji, a možda bi čak i opstala Austrougarska. Ali je svakako ulazak Amerikanaca ubrzao završetak Velikog rata.
не него у Њемачкој дошло је то тога да се дигну руке од рата који се није могао добити
примирје па одустајање од рата (као што си рекао нијесу се надали да ће њемци бити закинути споразумом који је завршио рат)
 
не него у Њемачкој дошло је то тога да се дигну руке од рата који се није могао добити
примирје па одустајање од рата (као што си рекао нијесу се надали да ће њемци бити закинути споразумом који је завршио рат)
Nemci su mogli jako da se gledaju preko rovova sa Francuzima i ostalim saveznicima. Nemačka ratna industrija nije bila ugrožena, vojska je bila tvrdo utvrđena na svojim položajima. Mislim da ulazak Amerikanaca nije bio razlog da prihvate ponižavajuće uslove Versajskog mirovnog ugovora. Mislom da je glavni razlog prodor Solunskog i Južnog fronta sa Apeninskog poluostrva.
 
Nemci su mogli jako da se gledaju preko rovova sa Francuzima i ostalim saveznicima. Nemačka ratna industrija nije bila ugrožena, vojska je bila tvrdo utvrđena na svojim položajima. Mislim da ulazak Amerikanaca nije bio razlog da prihvate ponižavajuće uslove Versajskog mirovnog ugovora. Mislom da je glavni razlog prodor Solunskog i Južnog fronta sa Apeninskog poluostrva.
Slom Austrougarske je izazvao kapitulaciju Nemačke, nema diskusije. Koliko god da to ne prija ušima korisnika @хан Ацо & ‘antinacionalistima’ ovde.
 
Proboj solunskog fronta je samo posljedica unutrasnjeg raspleta gradjanskog rata unutar franackog carstva. To je u stvari franacki rat a ne svjetski rat. Prvi svjetski rat nije zavrsio vojno nego je sve uradjeno za stolom, svi detalji. To je uvjek vazno imati na umu. Za razliku od drugog svjetskog rata koji je zavrsio vojnim porazom Rajha.
Završio je upravo “vojno”, bezuslovnom kapitulacijom potpuno poražene Nemačke. Ostalo su nemačke teorije za samotešenje: to što Nemačka nije ili znatno oslabljena, ili potpuno uništena ili raskomadana pa je mogla da proba opet ne menja stvar.
 
Završio je upravo “vojno”, bezuslovnom kapitulacijom potpuno poražene Nemačke. Ostalo su nemačke teorije za samotešenje: to što Nemačka nije ili znatno oslabljena, ili potpuno uništena ili raskomadana pa je mogla da proba opet ne menja stvar.
Generalno gledano totalno je poražena Austrougarska ali Nrmačka ne. Mislim da je Nemačka shvatila da sama ne može voditi rat protiv svih i na kraju je kapitulirala.
 
Da li je proboj Solunskog fronta septembra 1918. godine doveo do sloma Centralnih sila u Prvom svetskom ratu? Stanje na Istočnom frontu je bilo takvo da je Rusija izašla iz rata nakon Oktobarske revolucije 1917. godine a na Zapadnom frontu dugom oko 600 km nije bilo pomaka i nijedan saveznički vojnik nije kročio na tlo Nemačkog carstva. Da li je proboj Solunskog fronta doveo do sloma Centralnih sila i u taktičkom i u moralnom smislu a samim tim i do kraja Prvog svetskog rata?

Odgovor na pitanje je da jeste, tu je počeo krah i Srbi su bili ključni u prodoru.

Međutim, postoje izvesne zajedničke tačke sa probojem Sremskog fronta. Samo izvesne, naravno, ali postoje.

Rat nije bio neizvestan. Centralnim silama zalihe su nestajale i vreme je radilo, obrni okreni, za Antantu. To je od 1914. godine bio vremenski rat i Nemačka je svakim sledećim danom što je duže bila u ratu, postepeno ga gubila.

Revolucija i krah Rusa ih je, da tako kažem, spasio i dao im mogućnosti da ratuju još malo.
 
Rat nije bio neizvestan. Centralnim silama zalihe su nestajale i vreme je radilo, obrni okreni, za Antantu. To je od 1914. godine bio vremenski rat i Nemačka je svakim sledećim danom što je duže bila u ratu, postepeno ga gubila.

Revolucija i krah Rusa ih je, da tako kažem, spasio i dao im mogućnosti da ratuju još malo.
Da li Nemci nisu imali resursa da ratuju još koju godinu? Nakon Brest-Litovskog sporazuma oni su sa svojim saveznicima kontrolisali dobar deo Evrope. Na tom području je bilo dosta rudnika svega i svačega i radne snage.

Map_Treaty_of_Brest-Litovsk-en.jpg
 
A naftna polja u Rumuniji? Drugo prevoz vojske, naoružanja i ruda mogao se vršiti i železnicom, ne znam na šta su ušli tada vozovi, ali mislim da su mogli i na ugalj. Valjda, nisam siguran.

Naftna polja u Rumuniji su bila sabotirana. Centralne sile su morale uložiti ogromna sredstva i napore da rumunsku proizvodnju podignu nazad na nivo iz 1915. godine. Štaviše, sabotaža je bila toliko efikasna i temeljna da je Rumunija tek 1924. godine, dakle skoro celu deceniju kasnije, uspela da se povrati nazad na taj nivo izvlačenja nafte.

Trebalo bi da izdrže još godinama da uspeju da podignu taj nivo proizvodnje i izgrade logistiku radi adekvatnog snabdevanja iz Rumunije. Ono što su imali, opet je bilo poslovanje u minusu. Rumunija je pomogla da kapituliraju nešto kasnije tj. da im instrustrija još nešto malo duže izdrži. Bez Rumunije, Centralne sile bi pukle i ranije.

Situacija sa kaučukom je bila još dramatičnija. Nije postojao i nije bilo nikakvog načina da se zameni, već se preživljavalo na zalihi do 1914. godine. Bez kaučuka, nema gume.
 
Naftna polja u Rumuniji su bila sabotirana. Centralne sile su morale uložiti ogromna sredstva i napore da rumunsku proizvodnju podignu nazad na nivo iz 1915. godine. Štaviše, sabotaža je bila toliko efikasna i temeljna da je Rumunija tek 1924. godine, dakle skoro celu deceniju kasnije, uspela da se povrati nazad na taj nivo izvlačenja nafte.
Ko je uradio tu sabotažu kada nijedan saveznički vojnik do oktobra/novembra 1918. nije kročio na teritoriju pod kontrolom Sila Osovine?
Situacija sa kaučukom je bila još dramatičnija. Nije postojao i nije bilo nikakvog načina da se zameni, već se preživljavalo na zalihi do 1914. godine. Bez kaučuka, nema gume.
Zato sam i spomenuo železnicu i pitao da li su vozovi mogli da idu na ugalj, a znajući kako funcioniše princip rada parne mašine mislim da mogu. Ugljom je bogata Nemačka i Češka, a možda je i Donbas pripao Nemcima 1917. godine koliko vidim na karti.
 
Ko je uradio tu sabotažu kada nijedan saveznički vojnik do oktobra/novembra 1918. nije kročio na teritoriju pod kontrolom Sila Osovine?

Pa nije tačno da niko nije kročio. Tu su bili Rusi.

Operacija sabotaže rumunske naftne industrije je bila pažljivo osmišljeni projekat Antante. Džon Norton-Grifits, koga su Britanci poslali u Rumuniju na tu misiju, lično je uništio svojom rukom preko 800 hiljada tona nafte. Saveznici su dobro razumeli značaj rumunske nafte i vodili se politikom spaljene zemlje.
 
Zato sam i spomenuo železnicu i pitao da li su vozovi mogli da idu na ugalj, a znajući kako funcioniše princip rada parne mašine mislim da mogu. Ugljom je bogata Nemačka i Češka, a možda je i Donbas pripao Nemcima 1917. godine koliko vidim na karti.

Železnica je jako ključna za snabdevanje frontova i održavanje vojne industrije. Niko to ne spori.

Ali mi ovde pričamo o tome šta radi nacija bez gume i goriva. To znači, nema avijacije, nema mornarice, nema pokretne artiljerije, nema vozila. Ne oklopnih, nego nikakvih. Prvi svetski rat je bio prvi pravi rat onoga što nazivamo savremenim dobom, tesno povezan sa za dva strateška resursa (i još nekima, ali oni su ključni).

Suštinski, to znači da se tvoja vojska vraća na napoleonsko doba. Imaš pešadiju i konjicu. I tesno si ograničen na mrežu železnice. Takvu naciju, desetostruko manja državica može da porazi i pokori.
 
Pa nije tačno da niko nije kročio. Tu su bili Rusi.

Operacija sabotaže rumunske naftne industrije je bila pažljivo osmišljeni projekat Antante. Džon Norton-Grifits, koga su Britanci poslali u Rumuniju na tu misiju, lično je uništio svojom rukom preko 800 hiljada tona nafte. Saveznici su dobro razumeli značaj rumunske nafte i vodili se politikom spaljene zemlje.
Pa osnovu tih informacija možda su Nemci mogli da vode još malo rat ali bez nafte i kaučuka zaista ne bi mogli još dugo da izdrže.
 
Pa osnovu tih informacija možda su Nemci mogli da vode još malo rat ali bez nafte i kaučuka zaista ne bi mogli još dugo da izdrže.

Godine 1918. to je već bila vojna industrija koja je radila na isparavanjima, da se tako izrazim.

Nije da ne bi mogla, nego nije. Potrošili su gotovo sav kaučuk. Nestašice su bile ogromne, već su se snalazili kako znaju i umeju maksimalnom štednjom, reciklažama, itd.
 
@Meliot gorivo i guma nisu bili samo strateški vojni resursi. Oni su opskrbljavali i civilnu ekonomiju. Kada eliminišeš njih, privreda pati. BDP pati, zemlja ulazi u recesiju i ti moraš da režeš negde da bi pokrio minuse. Pokrivanjem minusa, opet se posledice osećaju i kreće spirala. Cene rastu, a vođenje samog rata postaje skuplje. Zemlja postepeno propada, dok se ne stabilizuje i vrati unatrag na društvo bez goriva i bez gume, ali do tada je verovatno i rat odavno izgubila.
 
@Meliot gorivo i guma nisu bili samo strateški vojni resursi. Oni su opskrbljavali i civilnu ekonomiju. Kada eliminišeš njih, privreda pati. BDP pati, zemlja ulazi u recesiju i ti moraš da režeš negde da bi pokrio minuse. Pokrivanjem minusa, opet se posledice osećaju i kreće spirala. Cene rastu, a vođenje samog rata postaje skuplje. Zemlja postepeno propada, dok se ne stabilizuje i vrati unatrag na društvo bez goriva i bez gume, ali do tada je verovatno i rat odavno izgubila.
Znam, propalo bi celo društvo. Ali vezano za kaučuk, ja mislim da se guma sada pravi od nafte. Ali je to bilo pre oko sto godina pa možda ta tehnologija nije postojala.

A vezano za naftu i bez da gledam mislim mi se da su Saveznici nakon rata držali Nemačku van domašaja nafte i drugih resursa kjučnih za rad i razvoj industrije. Plus velika ratna odšteta koju je plaćala Nemačka, misl8m da je sve to dovelo na kraju do privredne krize i hiperinflacije u Nemačkoj.
 
Znam, propalo bi celo društvo. Ali vezano za kaučuk, ja mislim da se guma sada pravi od nafte. Ali je to bilo pre oko sto godina pa možda ta tehnologija nije postojala.

A vezano za naftu i bez da gledam mislim mi se da su Saveznici nakon rata držali Nemačku van domašaja nafte i drugih resursa kjučnih za rad i razvoj industrije. Plus velika ratna odšteta koju je plaćala Nemačka, misl8m da je sve to dovelo na kraju do privredne krize i hiperinflacije u Nemačkoj.

Nije bila razvijena tada ta tehnologija. Pa upravo je iskustvo Nemačke u Prvom svetskom ratu i dovelo do razvoja sintetičke gume i potrage za zamenom za kaučuk, u istoriji tehnologije. To je Hitleru bio jedan od glavnih prioriteta; dobro se sećao tog iskustva.
 
A vezano za naftu i bez da gledam mislim mi se da su Saveznici nakon rata držali Nemačku van domašaja nafte i drugih resursa kjučnih za rad i razvoj industrije. Plus velika ratna odšteta koju je plaćala Nemačka, misl8m da je sve to dovelo na kraju do privredne krize i hiperinflacije u Nemačkoj.

Kriza je već postojala, još iz vremena rata. Problemi su samo nasleđeni kasnije. Nekada je potrebno i da prođe malo vremena, pre nego što se ona oseti i dovede do kolapsa šireg društva.

Globalizacija je dovela do neverovatne industrijske revolucije; efikasnost proizvodnje porasla je kao nikada u istoriji čovečanstva. Međutim, to ima svoje cene, a to je oslanjanje na uvoz, zato što si ograničen dostupnošću sirovina. Nemačka je bila najbrže rastuća evropska privreda i bukvalno je žderala sirovine koje je uvozila u velikim količinama.

Brzo rastuće privrede i demografski rast često imaju problem da dostignu proizvodnju hrane. Nemačka je bukvalno imala problem da prehrani svoje stanovništvo, zato što joj se prehrambena industrija oslanjala na uvoznu podršku.

Jedne zime praktično su svi jeli repu, jer nije bilo mesa niti krompira. Da, bukvalno su vojnici na frontu jeli repu kao zamenu za meso.

To je, otprilike, cena koja se plaća ako želiš industrijalizaciju i brzo rastuću privredu. Izbegavaš rat, sankcije i blokade po svaku cenu.
 

Back
Top