NickFreakyrgios
Elita
- Poruka
- 24.262
Kaо што написах на другој теми једини археолошки доказани повратници из индије су Кавкасци нарочито северни Кавказ.
Познатији нама као Скито-Сармати.Њима су припадали Ахајци који су населили Хеладу као доста племена северног Кавказа.
Грчка се читав милениум бори за идентитет тешке унутрашње борбе између матријархалног култа Пеласга наводно из Месопотамије овој култури је припадао и Минојски Крит и Етрурци Међутим све дубљим ископавањем Винче и која добија на древности добијамо и процес обрнутих сеоба.
Мишљење је било да су сеобе биле правца Месопотамија Европа а сада долазимо до обрнутог процеса Европа-Мала Азија и даље.
Први талас "курганизације" према Марији Гимбутас долази до ушћа Тамиша у Дунав. Сеоба Азорово море северни Кавказ Европа.
За све ове фамозне матријархалне седелачке цивилизације којој су припадали Микена , Крит део Хеладе онда очигледно кретање дуж великих река Дунав , Лаба , Висла , Одра.Они силазе у неколико таласа тако да можемо се задржати на Скито-Сарматији евроазијској површини којом ће 2-3 веку краткотрајно завладати Готи који ће се помешати са владајућом елитом скито-сарматских савеза.Данас и од страних историчара нико не избегава да помене Словене који су били у том савезу који је повремено мењао господаре.
Већина тих "господара" осим производње оружја и пљачкашке економије нису били способни за призводњу хране и чест случај је код германских племена умирање од глади код мале деце , жена.
Словене Херодот лоцира на територији северних Карпата као "оне које проиводе храну разне врсте житарица али не да би јели него да би продавали".
Пошто су се рано издефинисали као пољопривредници као такве свима су били подесни за симбиозу , нису имали нешто оружја али су били мајстори у стварању плодне земље од мочвара и најгорих наизглед неплодних предела. Тако су опстали и остаци Северних Срба који су од Немаца потискивани у мочваре и најнеплодније пределе а од њих стварали плпдне оранице. Куће су биле толико једноставне где су Грци често давали опис да ти не буде жао ако је неко сруши дакле прнуђени су били на често мењање станишта.Видели смо да су такве на изглед примитивне културе надживеле све овајачке од којих су нноге нестале из историје.
Оно што сам хтео нагласити да се келтска култура не разликује много од скитске има много тога заједничког па археолози верују да су Келти то преузели од Скита.
Међутим Словени живе 2000 година у интеакцији са Скитима и не примају ништа од тога.
Пре ће бити да је Халтштат култура или келтска настала на судару неких Норда и Скита јер јако много у Латенској култури има скитског , опет видимо и да код Халтштат кулуре појас око Рајне која није германски назив спаљују мртве "изузетак" словенско име реке око које се носиоци спаљују свуда около изостаје кремација.
"Иза Бористенске луке (а ова се налази негде на средини скитске обале) долази се прво до Калипида или хеленских Скита, а иза њих налази се други народ, такозвани Ализони. И ови и Калипиди живе у свему потпуно исто као и Скити, а сеју и једу пшеницу, црни лук, бели лук, сочиво и ситну проју. Даље од Ализона станују Скити који се баве земљорадњом, али који не сеју жито ради своје исхране, него само ради трговине. А иза ових станују Неури, а, колико ми је познато, предео на северу од Неура је ненасељен. То су народи који станују на реци Хипанису, на западу од Бористена."
Овај траг Херодота па касније Шафарика је археолозима био сигнал где су касније пронашли северно карпстску протословенску кутуру.
Илири
"Život i običaji "
Iliri se danas smatraju prastanovnicima balkanskog područja, iako je možda njihova izvorna domovina područje današnjih Lužica. U svakom slučaju, ako su oni odgovorni za seobu Doraca, onda su odnekuda došli kao osvajači i zauzeli ovo područje kao svoju novu domovinu. Njihova borbenost se ne dovodi u pitanje, Grci (Ahejci) prvi su morali bježati na jug. Iliri se nisu libili baviti nikakvim poslovima. Kod njih susrećemo i stočarstvo i poljoprivredu, i lov i ribolov, a bavili su se i gusarstvom, kao i rudarstvom. Poznavali su i metalurgiju. Iliri su bili vješti travari. Znali su proizvoditi razne vrste piva, a posebno su obožavali medovinu, na svojim terevenkama opijali bi se do besvijesti. Svoja tijela Iliri su tetovirali zašiljenim bronzanim iglama. Optužuje ih se i za prinošenje ljudskih žrtava, a sumnja se da je među njima bilo i ljudožderstva kao i kod Skordiska, koji su se kasnije pomiješali s njima.
Naselja Ilira
Naselja Ilira razlikuju se od mjesta do mjesta. Njihova naselja, poznate kao gradine, podizana su na teško pristupačnim mjestima, obično na prirodnim uzvisinama. Svoje gradove opasivali bi odbrambenim zidinama i kulama. Uz rijeke su Iliri podizali sojenička naselja. U područjima gdje je klima oštra gradili su zemunice, dijelom ukopane u zemlju. Prema Strabonu, plemena poznata kao Dardanci, su zemunice gradili ispod gnojnica, navodeći usput, da su se Dardanci prali svega dvaput u životu, na rođenju, i prilikom vjenčanja.
Izgled i odeće
Što se tiče izgleda i nošnje Iliri su pripadali dolihokefalnom tipu, dok je brahikefalnih bilo jedino na području današnje Albanije. Brade su rijetko kada brijali. Odjeća se sastojala od bijele košulje koje su visile sve do koljena i opasane oko pojasa i ogrtača. Glave su pokrivali s nekoliko vrsti kapa, a na nogama su nosili kožne opanke.
Ово би биле сербуле јефтина робска Порфирогенитова обућа по којој балкаснски Срби добијају име?
Zanatstvo
Iliri su bili vješti mnogim poslovima pa tako i u izradi zlatnog, srebrnog i bronzanog nakita: narukvice, fibule, privjesci, ogrlice, ukrasne kopče i aplike. Posuđe Ilira je od keramike, ali su proizvodili i metalno posuđe, oblici im bili situla (vedro s poklopcem) i vedro. Sjekire su od kamena, bronze i gvožđa. Dlijeta su bila od bronze i gvožđa (dva tipa)
Poljoprivreda
Iliri su poznavali poljoprivredu i uzgoj pšenice, ječma, prosa, te mahunarki, kao što su grašak, sočivo i bob. Plemena uz obalu uzgajala su i vinovu lozu, ovo posljednje je vjerovatno naučeno od susjednih Grka. U obradi zemlje Iliri su se služili koštanim motikama napravljenim od jelenjeg roga. Tek su od Kelta dobili plug, a ovo se odnosi i na makaze. U Albaniji su plug Iliri dobili od susjednih Grka, a ostali dolaskom Rimljana. Već u mlađem gvozdenom dobu Iliri poznaju pijuk, lopatu, grabulje, srp, kosu i kosir, veći dio tog oruđa je od gvožđa. Prilikom pečenja hleba Iliri su se služili pećima. Neki od njih već su imali peći od pečene gline za kuvanje i pečenje, ali je većina palila vatru na goloj zemlji u sredini sobe ili uglu prostorije, nasuprot vratima. Svoje žitarice mljeli su ručnim žrvnjevima, dok su neki od njih rotacijski žrvanj dobili od Grka, Kelta i Rimljana.
Stočarstvo i ribolov
Stočarstvo je takođe važno ilirsko zanimanje i to u svim krajevima, a u nekim i glavni izvor bogaćenja. Iliri su uzgajali svinje, ovce, koze, nešto manje goveda. Imali su i konje i pse. Lov nije bio najrazvijeniji, hvatali su jelene (zbog rogova), lisice, jazavce, medvjede, dabrove, kune radi krzna. U lovu su koristili strelice s metalnim vrhovima, koplja i sulice. Glavno oružje lovca ipak je luk i strijela. Plemena Dalmacije poznavala su i strelice s otrovnim vrhom, taj otrov nazivali su 'ninum', a dobijali su ga od otrova tamošnjih zmija. Ribolov takođe ima značajno mjesto u krajevima uz obalu i uz rijeke. Ribolov je za Enhelejce bio glavno zanimanje. Ilirska udica je od bronze, imali su i gvozdene osti i koštane harpune. U ribolovu su se služili i izdubenim čamcima (monoksil). Jedan otkriveni primjerak ima dužinu od 12,34 metra. Uz obalu mora Iliri su se bavili i skupljanjem školjaka (dagnje i priljepci). Meke dijelove ovi ljudi su jeli, dok bi ljuštura kod Histra služila kao amulet i ukras..
Дакле протословенска култура идентично је описана као и опис Владимира Великог у својој веслачкој лађи у којој дочекује византијско посланство био је обучен као и остали у белим дугачким хаљинама перчин избријан са стране ни по чему се није издвајао од осталих веслача.
Познатији нама као Скито-Сармати.Њима су припадали Ахајци који су населили Хеладу као доста племена северног Кавказа.
Грчка се читав милениум бори за идентитет тешке унутрашње борбе између матријархалног култа Пеласга наводно из Месопотамије овој култури је припадао и Минојски Крит и Етрурци Међутим све дубљим ископавањем Винче и која добија на древности добијамо и процес обрнутих сеоба.
Мишљење је било да су сеобе биле правца Месопотамија Европа а сада долазимо до обрнутог процеса Европа-Мала Азија и даље.
Први талас "курганизације" према Марији Гимбутас долази до ушћа Тамиша у Дунав. Сеоба Азорово море северни Кавказ Европа.
За све ове фамозне матријархалне седелачке цивилизације којој су припадали Микена , Крит део Хеладе онда очигледно кретање дуж великих река Дунав , Лаба , Висла , Одра.Они силазе у неколико таласа тако да можемо се задржати на Скито-Сарматији евроазијској површини којом ће 2-3 веку краткотрајно завладати Готи који ће се помешати са владајућом елитом скито-сарматских савеза.Данас и од страних историчара нико не избегава да помене Словене који су били у том савезу који је повремено мењао господаре.
Већина тих "господара" осим производње оружја и пљачкашке економије нису били способни за призводњу хране и чест случај је код германских племена умирање од глади код мале деце , жена.
Словене Херодот лоцира на територији северних Карпата као "оне које проиводе храну разне врсте житарица али не да би јели него да би продавали".
Пошто су се рано издефинисали као пољопривредници као такве свима су били подесни за симбиозу , нису имали нешто оружја али су били мајстори у стварању плодне земље од мочвара и најгорих наизглед неплодних предела. Тако су опстали и остаци Северних Срба који су од Немаца потискивани у мочваре и најнеплодније пределе а од њих стварали плпдне оранице. Куће су биле толико једноставне где су Грци често давали опис да ти не буде жао ако је неко сруши дакле прнуђени су били на често мењање станишта.Видели смо да су такве на изглед примитивне културе надживеле све овајачке од којих су нноге нестале из историје.
Оно што сам хтео нагласити да се келтска култура не разликује много од скитске има много тога заједничког па археолози верују да су Келти то преузели од Скита.
Међутим Словени живе 2000 година у интеакцији са Скитима и не примају ништа од тога.
Пре ће бити да је Халтштат култура или келтска настала на судару неких Норда и Скита јер јако много у Латенској култури има скитског , опет видимо и да код Халтштат кулуре појас око Рајне која није германски назив спаљују мртве "изузетак" словенско име реке око које се носиоци спаљују свуда около изостаје кремација.
"Иза Бористенске луке (а ова се налази негде на средини скитске обале) долази се прво до Калипида или хеленских Скита, а иза њих налази се други народ, такозвани Ализони. И ови и Калипиди живе у свему потпуно исто као и Скити, а сеју и једу пшеницу, црни лук, бели лук, сочиво и ситну проју. Даље од Ализона станују Скити који се баве земљорадњом, али који не сеју жито ради своје исхране, него само ради трговине. А иза ових станују Неури, а, колико ми је познато, предео на северу од Неура је ненасељен. То су народи који станују на реци Хипанису, на западу од Бористена."
Овај траг Херодота па касније Шафарика је археолозима био сигнал где су касније пронашли северно карпстску протословенску кутуру.
Илири
"Život i običaji "
Iliri se danas smatraju prastanovnicima balkanskog područja, iako je možda njihova izvorna domovina područje današnjih Lužica. U svakom slučaju, ako su oni odgovorni za seobu Doraca, onda su odnekuda došli kao osvajači i zauzeli ovo područje kao svoju novu domovinu. Njihova borbenost se ne dovodi u pitanje, Grci (Ahejci) prvi su morali bježati na jug. Iliri se nisu libili baviti nikakvim poslovima. Kod njih susrećemo i stočarstvo i poljoprivredu, i lov i ribolov, a bavili su se i gusarstvom, kao i rudarstvom. Poznavali su i metalurgiju. Iliri su bili vješti travari. Znali su proizvoditi razne vrste piva, a posebno su obožavali medovinu, na svojim terevenkama opijali bi se do besvijesti. Svoja tijela Iliri su tetovirali zašiljenim bronzanim iglama. Optužuje ih se i za prinošenje ljudskih žrtava, a sumnja se da je među njima bilo i ljudožderstva kao i kod Skordiska, koji su se kasnije pomiješali s njima.
Naselja Ilira
Naselja Ilira razlikuju se od mjesta do mjesta. Njihova naselja, poznate kao gradine, podizana su na teško pristupačnim mjestima, obično na prirodnim uzvisinama. Svoje gradove opasivali bi odbrambenim zidinama i kulama. Uz rijeke su Iliri podizali sojenička naselja. U područjima gdje je klima oštra gradili su zemunice, dijelom ukopane u zemlju. Prema Strabonu, plemena poznata kao Dardanci, su zemunice gradili ispod gnojnica, navodeći usput, da su se Dardanci prali svega dvaput u životu, na rođenju, i prilikom vjenčanja.
Izgled i odeće
Što se tiče izgleda i nošnje Iliri su pripadali dolihokefalnom tipu, dok je brahikefalnih bilo jedino na području današnje Albanije. Brade su rijetko kada brijali. Odjeća se sastojala od bijele košulje koje su visile sve do koljena i opasane oko pojasa i ogrtača. Glave su pokrivali s nekoliko vrsti kapa, a na nogama su nosili kožne opanke.
Ово би биле сербуле јефтина робска Порфирогенитова обућа по којој балкаснски Срби добијају име?
Zanatstvo
Iliri su bili vješti mnogim poslovima pa tako i u izradi zlatnog, srebrnog i bronzanog nakita: narukvice, fibule, privjesci, ogrlice, ukrasne kopče i aplike. Posuđe Ilira je od keramike, ali su proizvodili i metalno posuđe, oblici im bili situla (vedro s poklopcem) i vedro. Sjekire su od kamena, bronze i gvožđa. Dlijeta su bila od bronze i gvožđa (dva tipa)
Poljoprivreda
Iliri su poznavali poljoprivredu i uzgoj pšenice, ječma, prosa, te mahunarki, kao što su grašak, sočivo i bob. Plemena uz obalu uzgajala su i vinovu lozu, ovo posljednje je vjerovatno naučeno od susjednih Grka. U obradi zemlje Iliri su se služili koštanim motikama napravljenim od jelenjeg roga. Tek su od Kelta dobili plug, a ovo se odnosi i na makaze. U Albaniji su plug Iliri dobili od susjednih Grka, a ostali dolaskom Rimljana. Već u mlađem gvozdenom dobu Iliri poznaju pijuk, lopatu, grabulje, srp, kosu i kosir, veći dio tog oruđa je od gvožđa. Prilikom pečenja hleba Iliri su se služili pećima. Neki od njih već su imali peći od pečene gline za kuvanje i pečenje, ali je većina palila vatru na goloj zemlji u sredini sobe ili uglu prostorije, nasuprot vratima. Svoje žitarice mljeli su ručnim žrvnjevima, dok su neki od njih rotacijski žrvanj dobili od Grka, Kelta i Rimljana.
Stočarstvo i ribolov
Stočarstvo je takođe važno ilirsko zanimanje i to u svim krajevima, a u nekim i glavni izvor bogaćenja. Iliri su uzgajali svinje, ovce, koze, nešto manje goveda. Imali su i konje i pse. Lov nije bio najrazvijeniji, hvatali su jelene (zbog rogova), lisice, jazavce, medvjede, dabrove, kune radi krzna. U lovu su koristili strelice s metalnim vrhovima, koplja i sulice. Glavno oružje lovca ipak je luk i strijela. Plemena Dalmacije poznavala su i strelice s otrovnim vrhom, taj otrov nazivali su 'ninum', a dobijali su ga od otrova tamošnjih zmija. Ribolov takođe ima značajno mjesto u krajevima uz obalu i uz rijeke. Ribolov je za Enhelejce bio glavno zanimanje. Ilirska udica je od bronze, imali su i gvozdene osti i koštane harpune. U ribolovu su se služili i izdubenim čamcima (monoksil). Jedan otkriveni primjerak ima dužinu od 12,34 metra. Uz obalu mora Iliri su se bavili i skupljanjem školjaka (dagnje i priljepci). Meke dijelove ovi ljudi su jeli, dok bi ljuštura kod Histra služila kao amulet i ukras..
Дакле протословенска култура идентично је описана као и опис Владимира Великог у својој веслачкој лађи у којој дочекује византијско посланство био је обучен као и остали у белим дугачким хаљинама перчин избријан са стране ни по чему се није издвајао од осталих веслача.
Poslednja izmena:
